Izložbe

Otvorena izložba “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Fotografije: Marko Ercegović

Izložba “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” svečano je otvorena u četvrtak, 19. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u okviru programa “Heroine” Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Na otvaranju su govorili Branislava Sekulić, direktorka MSUV, Radovan Jokić, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, dr Gabriele Šor, kustoskinja izložbe i direktorka VERBUND KOLEKCIJE, i dr Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, MSUV.

Branislava Sekulić, direktorka MSUV, na otvaranju izložbe je izjavila: “Večeras otvaramo izložbu koja slavi kulturu žena, koja postavlja pitanja i osvetljava problem tradicionalnih rodnih obrazaca.Ovo je međunarodna grupna  izložba koja obuhvata dela internacionalnih umetnica iz kolekcije Verbund, od kojih se napravio poseban izbor za izložbu kod nas, uz segment radova iz naše kolekcije. Kroz istoriju, žene su prikazivane kao projekcija fantazija i predrasuda. Figura žene se svodila samo na ulogu domaćice i majke. Tokom 1970-ih godina se dogodila promena u načinu na koji se žene predstavljaju u umetnosti. Umetnice su počele da istražuju vizuelne prikaze sopstvenih bića kako bi stvorile drugačiji pogled na ženski identitet i odbacile ono što je ranije dominiralo. Osvrnule su se na tradicionalna društvena očekivanja koje žene treba da ispune i suprotstavile  se tome sa dosta ironije. Držeći distancu od slikarstva kojim su dominirali muškarci, one biraju medije kao što su fotografija, film i performans”.

Branislava Sekulić zahvalila se i svim saradnicima i partnerima, kao i celom timu Muzeja, na predanosti i zalaganju.

Radovan Jokić, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, zahvalio se na pozivu Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Austrijskom kulturnom forumu da u ime Ministarstva kulture i informisanja otvori postavku izložbe, kao i gospodinu Fajksu, “koji je obezbedio svojom ljubaznošću i predanošću i nadasve nepokolebljivim aktivizmom da umetnička kolekcija „Verbunt“ bude dostupna našoj kulturnoj javnosti”.

Radovan Jokić je potom istakao: “Ova postavka je i deo jednog od tematskih segmenata programa EPK NS pod nazivom „Heroine“ koji za cilj ima da krene pažnju na opseg, snagu i značaj žena-umetnica. „Feministička avangarda 1970-ih“ ne samo što odgovara na ovaj tematski zahtev u smislu segmenta „Heroine“, već je nadasve jedan zanimljiv i vredan presek nekoliko dekada ženskog umetničkog aktivističkog gesta u borbi za ženska prava i opštu rodnu ravnopravnost. Ova postavka kao jedinstvena problemska celina sačinjena je od dva segmenta – kolekcije „Verbunt“ i kolekcije radova MSUV „Na putu slobode“, koja su vođena sigurnim i preciznim rukama dve kustoskinje, na besprekoran način prezentuju kroz lucidne stvaralačke istine jasna ženska umetnička polja delanja i reakcije, osvetljavaju mnoštvo činjenica u prošlom periodu, ali i još uvek aktuelna pitanja rodnih disproporcija.”

Sedamdesetih godina 20. veka umetnice su se emancipovale od uloga muze i modela, odbacujući svoj status objekata da bi se afirmisale kao subjekti koji aktivno učestvuju u društvenim i političkim procesima. Jednodimenzionalno pripisivanje uloga kao majke, domaćice ili supruge bilo je radikalno osporeno – često koristeći strategije ironije. Osnivačica i direktorka Gabriele Schor, skovala je termin „feministička avangarda” i uvela ga u umetničko-istorijski diskurs sa ciljem da istakne pionirski rad ovih umetnica. Šor je rekla: „Fascinantno je da su ovi radovi feminističke avangarde proizašli iz egzistencijalne potrebe. Izložba je podeljena u pet celina: 1. Svođenje na majku, domaćicu i suprugu; 2. Zatvor, beg; 3. Ženska seksualnost protiv objektivizacije; 4. Diktati lepote; 5. Alter Ego: maskenbal, parodija i igre uloga. VERBUND KOLEKCIJU je 2004. godine osnovala vodeća austrijska elektroprivredna kompanija VERBUND”.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, povodom otvaranja izložbe je izjavio: “Izložba „Feministička avangarda sedamdesetih godina“ je svakako jedan od vrhunaca programa „Heroine“ posvećenog ženama Prestonice kulture Novi Sad 2022. Izložbu iz zbirke Verbund, koja se poslednjih godina etablirala kao centralna institucija za istraživanje i izlaganje ovog pionirskog perioda feminizma u vizuelnim umetnostima i performansu, dopunjuju radovi iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Ukupno možemo videti radove 78 umetnica iz celog sveta. Na ovako izuzetnom kustoskom konceptu možemo zahvaliti Gabriele Šor i Sanji Kojić Mladenov, koje su u izložbu uložile mnogo truda, srca i duše. Posebno mi je drago što su Anita Münz i Annegret Soltau prisutne i mogu da podele svoje – još uvek veoma relevantne – umetničke pristupe sa mlađim generacijama umetnica i umetnika”.

Adrijan Fajks se zahvalio  brojnim partnerima i podržavaocima, Fondaciji Prestonica kulture Novi Sad 2022, AP Vojvodini, Ministarstvu kulture, Delegaciji EU, Gete-Institutu i ​​Italijanskom institutu za kulturu, kao i kao glavnim sponzorima DM i Eugen Čokolada.

Izložba „Feministička avangarda 1970-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč“ predstavlja jedinstvenu priliku da se na jednom mestu sagleda umetnička praksa internacionalno priznatih umetnica, koje do sada uglavnom nisu imale priliku da budu predstavljene u našoj sredini. Istovremeno, to je i mogućnost da se napravi paralela sa umetnicama iz lokalnog umetničkog konteksta, prezentacijom umetničkih radova iz kolekcije MSUV kroz izložbu „Na putu slobode“. Želja nam je da ukažemo na postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, kao i da povežemo kritičke umetničke prakse od 70-ih sa aktuelnim tokovima. Narativne celine prisutne na izložbi su: komunikacije – društvena delatnost; telo – seksualnost; priroda – religija; rat – nasilje – migracije. Cilj izložbe je afirmacija ženskog doprinosa razvoju istorijskih umetničkih praksi i ukazivanje na značaj emancipacije muzejskih institucija i šire javnosti”, istakla je Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe “Na putu slobode”.

„Godinama unazad tradicionalno pružamo podršku ženama i pronalazeći inspiraciju u njima, težimo da motivišemo druge. Žene nas inspirišu svakodnevno. Njihova snaga, plemenitost, nežnost i borbenost stimulišu nas i podstiču da svakoga dana budemo bolja verzija sebe. Na krilima inspiracije spremni smo da pomeramo granice i oplemenjujemo društvo. To je nešto po čemu je naša kompanija prepoznata i na šta smo izuzetno ponosni. Priliku da pozitivno utičemo na položaj umetnosti prepoznajući ženu kao njen ključni deo, videli smo u sinergiji Novog Sada kao evropske prestonice kulture sa temom ove izvanredne postavke. Kompanija dm je izuzetno ponosna što je u prilici da podrži ovako značajnu izložbu i pošalje poruku zahvalnosti svim junakinjama svakodnevice čija su lepota i snaga duha inspiracija za druge“, rekla je povodom izložbe Svetlana Jovanović Mitić, resorna menadžerka marketinga i komunikacija, dm Srbija i Severna Makedonija.

U okviru izložbe će biti održana vođenja kroz izložbu i dva prateća programa. U petak 20. maja u 18 časova, u Kino Sali MSUV, biće održana promocija knjige Katalin Ladik „Mogu li da živim na tvom licu: romaneskna životna priča / Katalin Ladik“, u izdanju Saveza Feminističkih organizacija „(Re)konekcija“ iz Novog Sada. U sredu 25, maja u 19 časova, u istom prostoru će biti predstavljena knjiga Jasmine Tumbas, „I Am Jugoslovenka! Feminist Performance Politics During & After Yugoslav Socialism” (Manchester University Press, 2022).

Ova međunarodna grupna izložba obuhvata dela internacionalnih umetnica iz kolekcije VERBUND, od kojih će se za izložbu u Novom Sadu napraviti poseban izbor, uz segment radova umetnica iz kolekcije MSUV. Kustoskinja izložbe “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” je dr Gabriele Šor, a izložbe “Na putu slobode” iz kolekcije MSUV je dr Sanja Kojić Mladenov.

Među umetnicama zastupljenim u VERBUND KOLEKCIJI su: Džudi Čikago (Judy Chicago), VALIE EXPORT, Sanja Iveković, Katalin Ladik, Sindi Šerman (Cindy Sherman), Birgit Jurgensen (Birgit Jürgenssen) i druge.

Partneri na projektu su Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, VERBUND COLLECTION, Beč, Austrijski kulturni forum iz Beograda i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Novi Sad – Gradska uprava za kulturu, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Goethe-Institut u Beogradu, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Eugen Chocolate. Generalni sponzor izložbe je kompanija dm drogerie markt Srbija.

Izložba fotografija Dušana Đorđevića u okviru manifestacije Belgrade Photo Month u Bioskopu Balkan

Foto: Dušan Đorđević

Dve izložbe fotografija Dušana Đorđevića, “Memento Mori” i “SIV I – Vremenska kapsula”, biće postavljene u Bioskopu Balkan od 20. maja do 3. juna, u okviru manifestacije Belgrade Photo Month. Otvaranje je zakazano za petak 20. maj, od 19 do 21h.

Izložba “Memento Mori” predstavlja svojevrstan omaž memento mori pravcu u renesansnom slikarstvu. Smrt je u zaboravu, čovek je mrtav kad ga se više niko ne seća. U Bioskopu Balkan će uz fotografije biti predstavljeno i specijalno “dummy” izdanje knjige.

Fotografije sa izložbe “SIV I – Vremenska kapsula”, bave se vremenskim kapsulama, istorijskim skrovištima u kojima su pohranjeni predmeti ili informacije od značaja, u cilju uspostavljanja komunikacije sa budućim generacijama. Najčešće su to male metalne kutije zakopane Ili sklonjene da bi bile otvorene ili prikazane mnogo godina kasnije. Mnoge kapsule su zakopane kako bi se obeležili istorijski događaji ili su uzidane u temelje značajnih zgrada ili čak poslate u svemir. Kapsule bi trebalo da budu otvorene zakazanog dana u dalekoj budućnosti. Svrha vremenskih kapsula je da pomognu boljem razumevanju sveta jednog minulog vremena. Fotografije koje će biti predstavljene u Bioskopu Balkan su deo veće izložbe i knjige o Saveznom izvršnom veću.

Dušan Đorđević je rođen 1966. godine. Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za fotografiju, filmsku i TV kameru. Profesionalno iskustvo je stekao u Kopenhagenu. Radio je kao urednik fotografije u brojnim magazinima u zemlji i inostranstvu. Umetničku karijeru stiče izložbama, foto-monografijama, knjigma i projektima iz sfere filma i fotografije.

Otvaranje izložbe “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” biće svečano otvorena u četvrtak, 19. maja u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u okviru programa “Heroine” Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Na otvaranju će govoriti Branislava Sekulić, direktorka MSUV, dr Gabriele Šor, kustoskinja izložbe i direktorka VERBUND KOLEKCIJE, Adrijan Fajks, direktor Austrijskog Kulturnog Foruma u Beogradu, i dr Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, MSUV.

“Izložba „Feministička avangarda 1970-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč“ predstavlja jedinstvenu priliku da se, na jednom mestu, sagleda umetnička praksa internacionalno priznatih umetnica, koje do sada uglavnom nisu imale priliku da budu predstavljene u našoj sredini. Istovremeno, to je i mogućnost da se napravi paralela i ukaže na pozicije umetnica iz lokalnog umetničkog konteksta, prezentacijom umetničkih radova iz kolekcije MSUV kroz izložbu „Na putu slobode“. Cilj je afirmacija ženskog doprinosa razvoju  istorijskih umetničkih praksi i ukazivanje na značaj emancipacije muzejskih institucija i šire javnosti”, ističe kustoskinja Sanja Kojić Mladenov.

U okviru izložbe će biti održana vođenja kroz izložbu i dva prateća programa. U petak 20. maja u 18 časova, u Kino Sali MSUV, biće održana promocija knjige Katalin Ladik „Mogu li da živim na tvom licu: romaneskna životna priča / Katalin Ladik“, u izdanju Saveza Feminističkih organizacija „(Re)konekcija“ iz Novog Sada. U sredu 25. maja u 19 časova, u istom prostoru će biti predstavljena knjiga Jasmine Tumbas, „I Am Jugoslovenka! Feminist Performance Politics During & After Yugoslav Socialism” (Manchester University Press, 2022).

Ova međunarodna grupna izložba obuhvata dela internacionalnih umetnica iz kolekcije VERBUND, od kojih će se za izložbu u Novom Sadu napraviti poseban izbor, uz segment radova umetnica iz kolekcije MSUV. Kustoskinja izložbe “Feministička avangarda 70-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” je dr Gabriele Šor, a izložbe “Na putu slobode” iz kolekcije MSUV je dr Sanja Kojić Mladenov.

Među umetnicama zastupljenim u VERBUND KOLEKCIJI su: Džudi Čikago (Judy Chicago), VALIE EXPORT, Sanja Iveković, Katalin Ladik, Sindi Šerman (Cindy Sherman), Birgit Jurgensen (Birgit Jürgenssen) i druge.

Partneri na projektu su Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, VERBUND COLLECTION, Beč, Austrijski kulturni forum iz Beograda i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Novi Sad – Gradska uprava za kulturu, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Goethe-Institut u Beogradu, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Eugen Chocolate. Generalni sponzor izložbe je kompanija dm drogerie markt Srbija.

ИЗЛОЖБА СЛИКА ЈОВАНКЕ БРОЗ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба под називом „Партизанка и Фрагонар. Колекција слика Јованке Брозˮ биће отворена

од 18. маја 2022. године у 20.00 сати у Галерији Матице српске, у Новом Саду

Изложбу ће свечано отворити Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања Републике Србије.

На отварању ће се обратити:

  • др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске,
  • мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије и
  • Никола Ивановић и Ана Панић, аутори изложбе, кустоси Галерије Матице српске и Музеја Југсолавије

У фокусу изложбе настале у сарадњи Галерије Матице српске и Музеја Југославије је 36 дела ликовне уметности домаћих и страних аутора, лични предмети, фотографије и неколико комада намештаја из куће у којој је Јованка Броз живела након смрти Јосипа Броза. У питању су уметнички предмети које публика до сада није имала прилику да види и који представљају имагинарни музеј сећања Јованке Броз, кроз који се могу реконструисати делови и детаљи њеног живота.

Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta” od 24. maja u Galeriji SANU

Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta” u saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture – BINA, biće otvorena 24. maja u 19 časova u Galeriji SANU i trajaće do 24. avgusta. Ova izložba organizovana je povodom 125-godišnjice rođenja akademika prof. Nikole Dobrovića (1897–1967), arhitekte, člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti (JAZU, danas HAZU). Аutori su Marta Vukotić Lazar i Bojan Кovačević, a autorka izložbene postavke je Marina Dokmanović.

Izložba je zamišljena kao eksponiranje više slojeva života i dela Nikole Dobrovića. Autori Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević imaju u vidu izvesni zaborav koji je delimično pokrio znanje i svest o tom velikom čoveku srpske arhitekture i kulture uopšte, ranije svakako i jugoslovenske, po životnim okolnostima i centralnoevropske, a svakako graditelja čiji je opus ostao na raznim stranama sadašnjih evropskih država. Jedan od ciljeva izložbe je da sinoptički pregleda i prikaže Dobrovićev opus po prvi put, ne računajući, pa i ne u potpunosti, neke zbornike o ovom arhitekti.

Pogodna okolnost za pripremu izložbe jeste to što je zaostavština projekata i životne i radne dokumentacije u priličnoj meri sačuvana pohranom u Muzeju nauke i tehnike, značajnim delom u Arhivu SANU i fragmentarno po manjim ličnim kolekcijama dokumenata.

Drugi deo života i karijere Nikole Dobrovića protekao je u vreme socijalističkog državnog i društvenog uređenja u Jugoslaviji i u dobrom delu Evrope, čak i u onim zemljama u kojima je došao na svet i kasnije studirao, Mađarskoj i Čehoslovačkoj, obe nastale iz Austrougarske u kojoj je arhitekta rođen, a čiji su delovi ušli u sastav Jugoslavije, države u kojoj je Dobrović završio život.

Osim važnog zasnivanja predmeta Savremena arhitektura i urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dobrović je ostavio trag kao pisac dvadesetak knjiga i mnogih tekstova, postavljajući temelje naše savremene kulture u domenu urbanosti.

Okolnosti su učinile da Nikola Dobrović na teritoriji Srbije ima podignuto samo jedno zdanje, ansambl Ministarstva odbrane (u vreme gradnje pod nazivom koji je bio u skladu sa državnim sistemom perioda) i Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Njegovo, po mnogim shvatanjima, najveće i najznačajnije delo teško je urušeno u NATO agresiji 1999. godine i do danas većinom volumena neobnovljeno. Кrajem 2005. godine Vlada Republike Srbije proglasila ga je za kulturno dobro. Cilj izložbe je i da aktuelizuje taj čin i proces.

Sama izložba deo je integralnog obeležavanja 125 godina od rođenja velikog arhitekte, koje obuhvata naučni skup, nekoliko publikacija na srpskom i engleskom jeziku, studentski konkurs, tribine i razgovore, u organizacionoj saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Arhitektonskim fakultetom UB, Filozofskim fakultetom UB, Udruženjem arhitekata Srbije i Akademijom arhitekture Srbije.

Otvaranje izložbe „Nije za preprodaju“ 19. maja u Prodajnoj galeriji „Beograd“

Foto: Marija Konjikušić

U četvrtak, 19. maja u 19 časova u Prodajnoj galeriji „Beograd“ (Kosančićev venac 19), biće otvorena izložba „Nije za preprodaju“ sa delima iz privatne kolekcije Slobodana Nešovića – Loke i Irene Nešović. Kustos izložbe je Boris Bota Miljković, reditelj i dugogodišnji kreativni direktor RTS-a. Na otvaranju će biti prisutni i umetnici Marina Marković, Tadija Janičić, Vuk Vidor, Uroš Đurić, Aleksandar Mladenović- Leka, Andrej Josifovski – Pijanista, Aleksandar Denić i Marija Dragojlović. 

“Ova izložba nema kustoski koncept niti uobrazilju da na bilo koji način utiče na ono što ćete kupiti. Izloženi radovi nisu klasifikovani ni po jednom usvojenom ili poznatom kriterijumu. Jedini kriterijum je da su kupljeni da bi bili čuvani i da bi se u njima uživalo. Većina radova je kupljena direktno od umetnika, neki od galerista, nešto i od trgovaca . Posebna dragocenost je kontinuirani dijalog sa  nekim od predstavljenih umetnika. To se na svu sreću ne može izložiti. Neki od radova se nalaze u posedu naših prijatelja koji su tamo završili kao poklon ili kao naša preporuka”, navodi Slobodan Nešović, vlasnik kolekcije, i dodaje da nijedan izloženi rad nije na prodaju, “osim u slučaju nepristojne ponude”.

Kustos Boris Miljković je povodom predstojeće izložbe napisao: “Diskretni šarm privatne zbirke, čini mi se, ne može se na sa čim  porediti. On je važan gotovo onoliko koliko je važno socijalno, estetsko, političko ili antropološko istraživanje našeg trenutka. Zato mislim da je od priličnog značaja da Lokina lična kolekcija bar na trenutak boravi u ovom javnom prostoru i da se energija posebnog osećanja kolekcionarove stvarnosti nekako pomeša sa prostorom u kojem se, inače, izlažu i sakupljaju radovi umetnika namenjenih prodaji. Kolekcija koju gledate se ne prodaje (osim u slučaju ponude koje se ne može odbiti) i zato je vredna vašeg pogleda – a još je vrednija kolekcionarova želja da sa nama podeli trenutak svoje uspomene na Beograd, od svoje pankerske mladosti do prvoborca u borbi za tantijeme i autorska prava umetnika. To je upravo ta dragocenost koji nije loše podeliti na ovakvom mestu”.

Na izložbi će biti predstavljena dela Marije Dragojlović, Raše Teodosijevića, Marine Marković, Srđana Apostolovića, Aleksandra Leke Mladenovića, Tadije Janičića, Uroša Đurića, Miće Stajčića, Srđana Markovića Đileta, Aleksandra Denića, Biljane Đurđević, Vuka Vidora, Andreja Josifovskog – Pijaniste, Petra Mošića, Saše Markovića – Mikroba, Sane Garić, Mine Radović, Dejana Rackovića, Aleksandra Zografa i Milana Miladinovića.

XR izložba

Imerzivna stvarnost Beldocs festivala u Bioskopu Balkan

Na XR izložbi: imerzivna stvarnost predstojećeg 15. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koja će biti održana od 12. do 18. maja u Bioskopu Balkan, publika će imati jedinstvenu priliku da pogleda pet ostvarenja recentne svetske produkcije, izvedenih u savremenim umetničkim medijima: Hidrokosmos, Kvöldvaka, Reobrazovani, Čudesna korpa, Voda i koltan. Stvoreni putem najsavremenije tehnologije, ovi filmovi prevazilaze okvire ustanovljenog shvatanja filmskog jezika, ali i same stvarnosti. Ovogodišnja selekcija pruža nam mogućnost da prošetamo po prošlosti i budućnosti planete Zemlje, svedočimo nastanku svesnog života, jasnije uvidimo inteligenciju prirodnih procesa, ali i da doživimo postapokaliptičnu pustoš. XR izožba: imerzivna stvarnost je ovoga puta u službi ekologije, ali i pokretanja filozofskih pitanja o odnosu čoveka i prirode.

Izložba se održava u Bioskopu Balkan (ulaz iz Dečanske) uz obaveznu prethodnu registraciju na linku. Ulaz je slobodan.

Hidrokosmos (Hydrocosmos) iranskog reditelja Milada Tanšira  (Milad Tangshir) je priča o dolasku vode i nastanku svesnog života u udaljenom uglu univerzuma. Kroz simfoniju performativnih tela, slika, zvukova, svetlosti i senki ova apstraktna priča poziva gledaoca na aktivno učešće, omogućavajući mu da kroz koreografiju pogleda kreira sopstveni performans.

Trejler za film

Kvöldvaka Dejna Kristensena (Dane Christensen) je razigrani interaktivni sadržaj inspirisan islandskim folklorom. Sa idejom da se smernice ka prevazilaženju ovih turbulentnih vremena nalaze u drevnim pričama, koje se prenose kroz generacije, autor najsavremeniju tehnologiju koristi kao alat za razumevanje magije. Globalne nevolje sa kojim se suočavamo čovečanstvu nisu strane, a ovo delo proširene stvarnosti (AR) nastoji da nam pomogne da bolje razumemo prirodne procese, i to koristeći sopstveni mobilni telefon.

Animirani  film Reobrazovani (Reeducated) impresivnog filmskog reditelja i fotografa Sem Volsona  (Sam Wolson) vodi nas u jedan od kampova za „preispitivanje“ koje se nalazi u kineskog regiji Sinđan. Kroz sećanja trojice zatvorenika, uhvaćenih u verovatno najvećoj akciji masovnog interniranja etničkih i verskih manjina nakon Drugog svetskog rata, film rekonstruiše iskustvo pritvora i političkog preispitivanja. Kroz crno bele ilustracije mastilom autor nas uvlači u stvarnu priču, koja je mogla ostati samo zastrašujuća i daleka. 

Čudesna korpa (The Miracle Basket) reditelja Abnera Prajsa (Abner Preis) predstavlja putovanje u blisku prošlost čovečanstva. Sećajući se svog bezbrižnog detinjstva deda svome unuku priča o svetu, u kom su ljudi živeli u skladu sa prirodom. Međutim, dolaskom svemirskog broda natovarenog robom široke potrošnje došlo je do njegove propasti. Raj džungle se tada preobrazio u apokaliptičnu pustoš. Kroz kritički odnos prema zapadnoj civilizaciji ovaj  film pokreće pitanja ekološka pitanja i preispituje mogućnosti političkog ustanka. 

Voda i koltan (Water & Coltan) nemačkog reditelja Danijela Kutera  (Daniel Kötter) suprotstavljajući dva prirodna resursa, dve lokacije i dva vremenska sloja istražuje rudarstvo i tragove koje ono ostavlja na pejzažima i u zajednicama. S jedne strane nalaze se iscrpljeni rudnici uglja u nemačkoj Rurskoj oblasti, a sa druge još uvek aktivni rudnici koltana u Demokratskoj Republici Kongo. Ovaj film predstavlja umetničku refleksiju o nemilosrdnoj eksploataciji čoveka i planete Zemlje.   

Trejler za film

Beldocs festival, jedan od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope, će ove godine biti održan od 11. do 18. maja na čak sedam lokacija u Beogradu – Dom omladine, Dvorana Kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, Muzej kinoteke, Art bioskop Kolarac i bioskop Balkan u kom će se održavati XR izložba, besplatna za sve posetioce festivala. Tokom osam festivalskih dana će premijerno biti prikazano preko 100 najboljih dokumentarnih filomva danas, u dvanaest programskih celina. Ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama bioskopskih dvorana i online, putem sajta Beldocs.rs

Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Filmski centar Srbije, Filmski centar Grčke, Filmski centar Crne Gore, Danski filmski institut, Ambasade Australije, Portugalije, Slovenije, Finske, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Francuski institut, UN Women, Misija OEBS-a u Srbiji, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija Saša Marčeta, Al Jazeera Balkans, DOX TV, ORION Telekom.

O Beldocs-u.

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija o programu i online ulaznice na www.beldocs.rs.

Otvorena izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” u Kulturnom centru Beograda

Foto: Ana Karadžić


Izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” otvorena je sinoć, 5. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda.  Na otvaranju su govorili predstavnici Filmskog centra Srbije, direktor Gordan Matić i Miroljub Vučković iz Sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju. Program je vodio Ivan Aranđelović.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, u svom obraćanju je istakao: “Ova izložba plakata je odraz jednog vremena, razmišljanja o filmu i publici. Videćemo stilski potpuno različite filmove i to je zapravo jedan legat prošlih vremena koji baštinimo u našoj kinematografiji. Filmski centar Srbije je, pored sufinansiranja filmova, zadužen i za ovakve stvari – da otrgne od zaborava ova dela, među kojima neka predstavljaju umetnički zaista vredne dizajnerske pokliče. To su pokliči vremena i nešto što bi možda bilo i danas hrabro staviti kao plakat. Drugi govore jezikom holivudskih filmova, dok neki predstavljaju stereotip istočnog bloka, kome ponekad pripisuju bivšu Jugoslaviju”.

Miroljub Vučković je na otvaranju rekao: „Ovi plakati jesu trag vremena, ali istovremeno i ukazuju i na način komunikacije koji je prevaziđen. Filmski plakat je poziv da se pogleda film, mamac koji izaziva nadražaj i potrebu da se kupi ulaznica. U vreme kada su ovi filmovi nastali, u Srbiji je bilo 333 bioskopa sa 500 i nešto kino-projektora, dok je u čitavoj Jugoslaviji je bilo preko 1200 bioskopa. To je bilo vreme kada je televizija pretila da uzme primat. Međutim, televizija se danas ne predaje, ona uzvraća udarac protiv interneta koji dominira, kako na planu gledanja, tako i na planu predstavljanja i promocije”.

U pogovoru dr Jovana Čekića, napisanom za katalog izložbe, između ostalog stoji: „Filmski plakat sedamdesetih nastavlja da razvija različite pristupe grafičkim rešenjima započetim u ranijem periodu. Oscilirajući između jasno ustanovljenih žanrovskih kodova koji dolaze sa Zapada i prvih obrisa masovne kulture, plakati počinju da u prvi plan stavljaju vidljivost ’poznatih’. U kulturnoj produkciji tog vremena prepoznatljivi su prvi efekti nepripadanja nijednom od hladnoratovskih blokova, čime se stvaraju uslovi za nastajanje autonomne disperzivne scene koja nastoji da bude povezana kako sa Zapadom tako i sa Istokom.“

Na izložbi su prestavljeni plakati koji su urađeni za popularne ratne spektakle, kao što su „Sutjeska“ Stipe Delića, „Užička republika“ Žike Mitrovića, „Partizanska eskadrila“ Hajrudina Krvavaca, kao plakat filma „Valter brani Sarajevo“, takođe u režiji Krvavaca, najgledanijeg jugoslovenskog filma, koji predstavlja vrhunac „jugo-vesterna“. U izboru su se našli i plakati za filmove „Crveni udar“ (Predrag Golubović), „Dvoboj za južnu prugu“ (Zdravko Velimirović), „Okupacija u 26 slika“ (Lordan Zafranović), „Izdajice i ratni zločinci“ (Stole Janković), baš kao i plakati za filmove „Nokaut“ (Boro Drašković), „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ (Dejan Karaklajić), „Čovek koga treba ubiti“ (Veljko Bulajić)…

Po Čekiću, svakako najprovokativnije rešenje donosi plakat za film „Majstor i Margarita“ Aleksandra Petrovića, dok spremnost na neočekivane eksperimente pokazuje vizuelno rešenje plakata za film „Pavle Pavlović“ Puriše Đorđevića na kome se pretapa gomila isečaka iz dnevnih novina.

„Sa sedamdesetima počinje etabliranje masovne kulture u Jugoslaviji, dok se istovremeno profilišu prve filmske, muzičke, sportske i televizijske zvezde“, ističe Čekić u svom tekstu za katalog izložbe. „Ukoliko je u početku u pitanju dominantno simbolički kapital, sa približavanjem masovne zabave medijskim standardima Zapada, počinju se jasno ocrtavati prvi obrisi  celebrity kulture. U tom trenutku nove filmske zvezde i poznati iz različitih registara masovne kulture pripremaće tlo za buduće kapitaliste ekonomije pažnje. Već tada je postalo očigledno da se novac kreće zajedno sa pažnjom i da logistika ekonomije pažnje uključuje sve veći broj masmedijskih komponenti. Danas bi se moglo reći da kretanje pažnje ne samo što anticipira kretanje novca već se može dogoditi da ga u potpunosti zameni. Za logistiku pažnje filmski plakat ostaje prisutan ne samo kao melanholična komponenta koja upućuje na same početke tehničke reprodukcije već kao nezaobilazna karika u recepciji.“

Pristupi koji kombinuju minimalni grafički postupak i lice popularnih glumaca može se uočiti na plakatima za filmove „Žuta“ (Vladimir Tadej), „Burduš“ (Mića Popović), „Paviljon 6“ (Lučijan Pintilije)… Neka rešenja donose samo crtačku bravuroznost ostajući minimalna kao što je slučaj sa „Beštijama“ (Živko Nikolić), „Derviš i smrt“ (Zdravko Velimirović) ili „Bube u glavi“ (Miša Radivojević). Na plakatima filmova „Prizivanje proleća“ (France Štiglic), „Kvar“ (Miloš Radivojević), „Bravo maestro“ (Rajko Grlić), „Pas koji je voleo vozove“ (Goran Paskaljević) ili „Nacionalna klasa“ (Goran Marković) – gde Dragan Nikolić već zadobija oreol zvezde u usponu – dominira fotografija i akcenat se stavlja na atmosferu.

Ova izložba se nadovezuje na veoma uspešnu i posećenu izložbu „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”, i na njoj je predstavljen 41 filmski plakat iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Izložba će trajati do 10. jula u Filmskoj galeriji KCB-a, odnosno u holu Dvorane Kulturnog centra. Planirano je da izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” nakon Beograda obiđe i druge gradove u Srbiji, baš kao što je bio slučaj sa izložbom „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”.

Nova izložba filmskih plakata „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” od 5. maja u DKC-u

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će svečano otvaranje izložbe „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” biti upriličeno 5. maja 2022. godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda, sa početkom u 19 časova. Na izložbi će biti predstavljen 41 filmski plakat iz perioda od 1970. do 1979. godine, iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Izložba će trajati do 10. jula u Filmskoj galeriji KCB-a, odnosno u holu Dvorane Kulturnog centra.

Na izložbi će biti prestavljeni plakati koji su urađeni za popularne ratne spektakle, kao što su „Sutjeska“ Stipe Delića, „Užička republika“ Žike Mitrovića, „Partizanska eskadrila“ Hajrudina Krvavaca, kao plakat filma „Valter brani Sarajevo“, takođe u režiji Krvavaca, najgledanijeg jugoslovenskog filma, koji predstavlja vrhunac „jugo-vesterna“. U izboru su se našli i plakati za filmove „Crveni udar“ (Predrag Golubović), „Dvoboj za južnu prugu“ (Zdravko Velimirović), „Okupacija u 26 slika“ (Lordan Zafranović), „Izdajice i ratni zločinci“ (Stole Janković), baš kao i plakati za filmove „Nokaut“ (Boro Drašković), „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ (Dejan Karaklajić), „Čovek koga treba ubiti“ (Veljko Bulajić)…

U tekstu dr Jovana Čekića, napisanom za katalog izložbe, između ostalog stoji: „Sa sedamdesetima počinje etabliranje masovne kulture u Jugoslaviji, dok se istovremeno profilišu prve filmske, muzičke, sportske i televizijske zvezde“, ističe Čekić u svom tekstu za katalog izložbe. „Ukoliko je u početku u pitanju dominantno simbolički kapital, sa približavanjem masovne zabave medijskim standardima Zapada, počinju se jasno ocrtavati prvi obrisi  celebrity kulture. U tom trenutku nove filmske zvezde i poznati iz različitih registara masovne kulture pripremaće tlo za buduće kapitaliste ekonomije pažnje.“

Pristupi koji kombinuju minimalni grafički postupak i lice popularnih glumaca može se uočiti na plakatima za filmove „Žuta“ (Vladimir Tadej), „Burduš“ (Mića Popović), „Paviljon 6“ (Lučijan Pintilije)… Neka rešenja donose samo crtačku bravuroznost ostajući minimalna kao što je slučaj sa „Beštijama“ (Živko Nikolić), „Derviš i smrt“ (Zdravko Velimirović) ili „Bube u glavi“ (Miša Radivojević).

Planirano je da izložba „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979” nakon Beograda obiđe i druge gradove u Srbiji, baš kao što je bio slučaj sa izložbom „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”.

Otvorena izložba “Onda porasteš a mape postanu strašne” Uroša Krčadinca  u Galeriji Doma kulture Studentski grad

Foto: Katarina Bugarin

U ponedeljak, 18. aprila u Galeriji Doma kulture Studentski grad otvorena je izložba “Onda porasteš a mape postanu strašne” Uroša Krčadinca. Ovo je izložba ilustrovanih mapa iz putopisnog romana “Bantustan” i premijerno predstavljanje digitalnog projekta “Bantustan: Interaktivni atlas”.

Umetnik i autor dela Uroš Krčadinac je na otvaranju rekao: “Ova izložba omogućuje novu interpretaciju svih ovih mapa, koja nije bila moguća pre sedam godina. Rad na ovim mapama, što se tiče crtanja, istraživanja i pisanja trajao je godinu i po dana. Od decembra prošle godine do sad sam radio na interaktivnom atlasu, tumaču za sve ove mape”.

Maida Gruden, urednica likovnog programa Doma kulture Studentski grad, prisutnima se obratila rečima: “Saradnja između Uroša Krčadinca i Doma kulture Studentski grad u ovom trenutku je višeslojna. Ova izložba je korak ka tome da se jedan deo Uroševog dosadašnjeg rada, razvijen na nov način, predstavi i široj javnosti i studentima iz Studentskog grada. Na mapama koje možete videti na interaktivnom atlasu nalaze se objašnjeni svi simboli koji se dotiču ne samo putovanja u Afriku, već govore i o Balkanu, Evropi i svetu, o postkolonijalnoj ekonomiji, a takođe i o politikama identiteta, što je okosnica drugog Uroševog projekta koji on trenutno razvija u DKSG-u”.

Maida Gruden je najavila  da će 5. i 6. maja biti organizovano javno vođenje kroz ovu izložbu, a 9. maja će istoričar umetnosti Lav Mrenović moderirati tribinu na kojoj će se govoriti o ovom projektu, ali i o izložbi koju će Uroš Krčadinac i Lav Mrenović predstaviti u junu ove godine.

“Bantustan” je objavljen 2015. kao samizdat Kluba putnika. Napisali su ga zajedno Uroš Krčadinac, Lazar Pašćanović i Marko Đedović. Kao infografički putopisni roman o putovanju kroz Afriku, “Bantustan” je pripovest o podelama, izolaciji, kontaktu i zamišljanju drugačijih kartografija ljudskih odnosa na zajedničkoj planeti. 

Za “Bantustan” Uroš je nacrtao nekoliko desetina ilustrovanih mapa. One predstavljaju složene tapiserije piktograma, ideograma, različitih pisama, grbova, lavirinata, tajnih poruka i skrivenih simbola. Na izložbi su ove mape prvi put prikazane kao zidne grafike u velikom formatu.

Na izložbi je premijerno predstavljen i “Bantustan: Interaktivni atlas”, digitalni tumač ovih mapa, autorska književno-grafička Veb aplikacija koju je Uroš napisao i dizajnirao baš za ovu izložbu. “Bantustan: Interaktivni atlas” sadrži objašnjenja za sve simbole na mapama – i još poneki do sad neobjavljeni komentar.

Izložbom “Onda porasteš a mape postanu strašne” Uroš Krčadinac kao učesnik umetničke rezidencije u Studentskom gradu u okviru projekta “Oni žive” predstavlja svoj rad široj javnosti.

Uroš Krčadinac (1984) je digitalni umetnik, programer, pisac i edukator. Njegova transdisciplinarna praksa obuhvata programiranje, pisanje, dizajn, animaciju i kartografiju. Njegov rad predstavljen je u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Doktorirao je informatiku na Univerzitetu u Beogradu. Radi kao docent digitalne umetnosti i računarstva na Fakultetu za medije i komunikacije, kao naučni saradnik na Univerzitetu u Beogradu i kao gostujući profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

https://www.krcadinac.com/

Изложба мозаика

КОЦКА ДО КОЦКЕ – ЛЕТЕЋИ ТАЊИР!

Кустоски пројекат Јелене Балевић

15.04-02.05.2022.

УК Стари град, Пароброд, Капетан Мишина 6А, Београд
На изложби мозаика, Коцка до коцке – летећи тањир!,представиће се шесторо јединствених уметничких индивидуа које се, на себи својствен начин, изражавају у мозаику. У изложеним радовима, запажају се различите стваралачке праксе, поетике, манири и тематска опредељења аутора који подробно испитују могућности ове традиционалне сликарске технике, антиципирајући евентуалне правце њеног будућег развоја.Визуелно атрактиван кустоски концепт креиран је првенствено са циљем да привуче и заинтригира ширу јавност, ону чије је интересовање за уметност обично занемарљиво. Тако ова еклектична изложбена поставка, сачињена од преко 40 радова, и сама постаје својеврстан мозаик…

На изложби учествују: Милица Вуковић,Игор Марковић,Јована Филиповић,Јелена Милатовић,Даница Максимовић,Милан Ћук.

Свечано отварање изложбе заказано је за петак, 15. април, у 19 часова, у Пароброду.

Пријатељи изложбе: SmartArt.

Otvaranje prve samostalne izložbe Ivone Križak u „Magacinu“

DVADESET I JEDAN IVONIN LOKDA(u)N
Izložba ilustracija Ivone Križak, kustoskinje Jelene Balević
Petak, 18. mart u 18.30h – Ostavinska, KC Magacin
Kraljevića Marka 8, Beograd

Prva samostalna izložba ilustracija Ivone Križak predstavlja kustoski odabir radova nastalih na početku pandemije korona virusa, kao umetnički odgovor na autorkin lični lokdaun izazov: „jedna slika – jedan dan“.
U svojim radovima autorka duhovito progovara o novouspostavljenom režimu življenja u hermetičkom svetu svoje sobe. Aktuelizujući nekadašnje banalne svakodnevne radnje i situacije, i rekonstruišući ih u vidu digitalnih ilustracija, uz nostalgično prisećanje umetnica otkriva novi/stari svet sitnih radosti, koje u represivnim okolnostima, postaju zlata vredne…
Ivona Križak, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku za scenski kostim. Ilustrovala je brojne udžbenike za osnovnu školu, „Zavoda za udžbenike“, a svojim upečatljivim i nadasve duhovitim ilustacijama osvojila je čitaoce „Politikinog Zabavnika“ i „Malog Politikinog Zabavnika“. 
Kustos izložbe: Jelena Balević, istoričarka umetnosti.
Izložba će trajati do 21. marta 2022. u „Ostavinskoj“, uz prisustvo autorke tokom vikenda od 14h do 17h.
Ivona Krizak on Behance

Održana izložba radova plesnih umetnika „ples.pokret.slika“ u Kulturnom centru Beograda

Foto: Vladimir Opsenica

U subotu, 26. februara u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, održana je izložba „ples.pokret.slika“  video i performans radova plesnih umetnika, koje je producirala Stanica Servis za savremeni ples tokom 2021. godine. Svoje radove predstavili su autori i autorke Milica Ivić, Dimitrije Kokanov, Igor Koruga, Marko Milić, Milisava Petković i Jelena Vuksanović.

Na programu su se našli video instalacija „Ditirambi“ (Marko Milić, Jelena Vuksanović, Milisava Petković), video rad „Konstituenti / Constituents“ (Igor Koruga), TikTok koreografsko predavanje „Jedan, dva, tri, dođi, druže, sa mnom pleši“ (Igor Koruga), video intervju sa Dalijom Aćin Thelander (Milica Ivić), performans „Kako objasniti slike muškarcu“ (Dimitrije Kokanov i Igor Koruga) i performans „Blizina dodira“ (Igor Koruga u saradnji sa Anom Dubljević i kostimografkinjom Majom Mirković).

Marijana Cvetković, kustoskinja izložbe i članica Stanice Servisa za savremeni ples, o konceptu izložbe je rekla: „Ovi radovi su nastali u periodu pandemije kada umetnici nisu mogli da koriste uobičajene prostore i načine rada, pa su posegli za onim što im je bilo pri ruci. Takve okolnosti su dodatno doprinele da se umetnici malo više fokusiraju na medij videa i eksperimentišu s njegovim  uvođenjem u prostor performansa. Napravili smo ovu izložbu želeći da pokažemo te radove, ali u isto vreme da iskoristimo priliku da kao plesna zajednica izađemo iz prostora izvođačkih praksi – pozorišta, plesnih studija – i uđemo u izlagačke prostore. To je nešto što nas jako zanima i čime želimo da se više bavimo u narednom periodu“.

Ovi umetnici i umetnice, eksperimentišući u mediju videa, transponovali su svoje koreografske, teorijske, poetske i aktivističke ideje u polje u kome se preklapaju fizičko prisustvo tela i kamera. Između dokumentarnog arhivskog zapisa, filtera Tik-Toka, plesnog videa i live snimka tokom performansa, izabrani radovi pokazuju vitalnost koreografskih strategija u ograničavajućim uslovima pandemije, kada su suspendovani prostori zajedničkog neposrednog grupnog rada koji karakteriše izvođačke umetnosti.

Igor Koruga, autor nekoliko radova na ovoj izložbi, osvrnuo se na svoj stvaralački proces tokom, pre i tokom pandemije: „U toku protekle tri godine sam, na različite načine, istraživao temu ranjivosti. Jedna je perspektiva imunokompromitovane osobe sa primarnom imunodeficijencijom u trenutku pandemije. Druga je bila perspektiva žene u patrijarhalnom društvu. Treća se tiče pozicije nezavisnih savremeno-plesnih umetničkih praksi, koje imaju eksperimentalni, avangardni pristup i koje sa te pozicije nezavisnosti propituju određene makro-kulturne politike. Četvrta, koja malo više sve to uobličava, tiče se anti-antropocentrične pozicije nas kao ljudskih bića, koja su u interakciji sa drugim entitetima. Svaka od tih tema poziva na kritičko mišljenje i neku vrstu poziva, solidarnosti i novih oblika zajedništva“.

Izložba skicira okvire istraživačkog, arhivskog, aktivističkog i transdisciplinarnog rada Stanice od početka pandemije. U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, javnosti su predstavljeni različiti formati rada i interesovanja plesne umetničke zajednice koja, prevazilazeći granice discipline,  opstaje u neprekidnom traganju za svojim mestom na kulturnoj sceni.

Kustoskinja izložbe je Marijana Cvetković, a organizatorka Olivera Kecojević.  Program se realizuje uz podršku Međunarodnog  fonda za pomoć organizacijama u kulturi i obrazovanju 2021 Saveznog ministarstva inostranih poslova Nemačke, Gete instituta i drugih  partnera: www.goethe.de/relieffund.

Poslednje vođenje kroz izložbu EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES 26. februara u Novom Sadu

U subotu, 26. februara u 18 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće ogranizovano poslednje vođenje kroz izložbu EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES uz prisustvo učesnika Ivane Ivković i Vladimira Miladinovića, mladih umetnika Milane Simić i Milana Kujundžića, kao i kustoskinje izložbe Sanje Kojić Mladenov.

Kokreativna izložba institucije za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke po imenu ifa (Institut für Auslandsbeziehungen), pod nazivom EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES bavi se aktuelnom društveno-političkom situacijom u Evropi i idejom evropskog identiteta. U fokusu ima manje vidljive i marginalizovane geopolitičke i kulturne prostore, posebno prostor jugoistočne i istočne Evrope. To su takozvane poluperiferije i mesta raznolikosti, koja u mnogim međunarodnim debatama i izložbenim praksama imaju podređenu ulogu. Izložba se u Novom Sadu organizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Goethe-Institutom Srbije. Izložba je deo programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“.

Nakon poslednjeg vođenja kroz izložbu, u 19 časova će na programu biti i performans There is no such thing as a free lunch Vokalno-kustoskog sindroma (VKS), čija je kokustoskinja Teodora Jeremić.

Na izložbi su svoje radove predstavili umetnice i umetnici Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Ivana Ivković, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars i Adnan Softić.

Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klemm.

Pored Novog Sada, stanice izložbe su: Sarajevo (BiH), Nikozija (Kipar), Atina (Grčka), Varna (Bugarska), Tbilisi (Gruzija), Kišinjev (Moldavija), Brisel (Belgija), Krakov (Poljska), Kalinjingrad (Rusija), Viljnus (Litvanija) i Berlin (Nemačka).

Prateće događaje pratite na veb adresama:
http://msuv.org/

https://www.facebook.com/MsuvNoviSad/

https://www.instagram.com/msuv_novisad/

Veb stranica projekta:
https://evrovizion.ifa.de/en

Izložba radova plesnih umetnika „ples.pokret.slika“ u Kulturnom centru Beograda

U subotu, 26. februara od 13 do 21 čas u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, biće održana izložba „ples.pokret.slika“, video i performans radova plesnih umetnika, koje je producirala Stanica Servis za savremeni ples tokom 2021. godine. Svoje radove predstaviće autori/ke Milica Ivić, Dimitrije Kokanov, Igor Koruga, Marko Milić, Milisava Petković, i Jelena Vuksanović.

Na programu će se naći video instalacija „Ditirambi“ (Marko Milić, Jelena Vuksanović, Milisava Petković), video rad „Konstituenti / Constituents“ (Igor Koruga), TikTok koreografsko predavanje „Jedan, dva, tri, dođi, druže, sa mnom pleši“ (Igor Koruga), video intervju sa Dalijom Aćin Thelander (Milica Ivić), performans „Kako objasniti slike muškarcu“ (Dimitrije Kokanov i Igor Koruga), i performans „Blizina dodira“ (Igor Koruga, Ana Dubljević, Maja Mirković).

Ovi umetnici/e, eksperimentišući u mediju videa, transponovali/e su svoje koreografske, teorijske, poetske i aktivističke ideje u polje u kome se preklapaju fizičko prisustvo tela i kamera. Između dokumentarnog arhivskog zapisa, filtera Tik-Toka, plesnog videa i live snimka tokom performansa, izabrani radovi pokazuju vitalnost koreografskih strategija u ograničavajućim uslovima pandemije, kada su suspendovani prostori zajedničkog neposrednog grupnog rada koji karakteriše izvođačke umetnosti.

Izložba skicira okvire istraživačkog, arhivskog, aktivističkog i transdisciplinarnog rada Stanice od početka pandemije. U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, javnosti se predstavljaju različiti formati rada i interesovanja plesne umetničke zajednice koja, prevazilazeći granice discipline,  opstaje u neprekidnom traganju za svojim mestom na kulturnoj sceni.

Kustoskinja je Marijana Cvetković, a organizatorka Olivera Kecojević.  Program se realizuje uz podršku Međunarodnog fonda za pomoć organizacijama u kulturi i obrazovanju 2021 Saveznog ministarstva inostranih poslova Nemačke, Gete instituta i drugih  partnera: www.goethe.de/relieffund.

Performans „There is no such thing as a free lunch“ na zatvaranju izložbe EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES u Novom Sadu

U subotu, 26. februara u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, će biti realizovan performans There is no such thing as a free lunch Vokalno-kustoskog sindroma (VKS), čija je kokustoskinja Teodora Jeremić. Ovaj događaj realizuje se u sklopu projekta ifa-e EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES i instalacije Pickle Bar umetničkog kolektiva Slavs and Tatars. U 18 časova istog dana, biće organizovano i vođenje kroz izložbu uz prisustvo učesnika izložbe Ivane Ivković i Vladimira Miladinovića, mladih umetnika Milane Simić i Milana Kujundžića, kao i kustoskinje izložbe Sanje Kojić Mladenov.

U sebi svojstvenom maniru VKS će u performativnom kulinarskom tutorijalu, oslanjajući se na proces fermentacije, ciljati na repetativnost, banalnost i humorističnu bizarnost birokratskih izazova i svakodnevice na prostorima u trajnoj tranziciji. VKS na ovaj događaj poziva rečima: „Integrisaćemo vaše želje, implementirati misaone procese, otvoriti nove klastere i pogurati ključna poglavlja iz vaše podsvesti. Suprotstavićemo principe kišeljenja i ph neutralnosti kako bismo došli do najboljeg rešenja za vas. Gde se bolje osećate − u tegli kiselih krastavaca ili svežoj kupus salati? Dođite da otkrijemo zajedno!”

VKS je post-kustoska formacija koju čine Senka Latinović i Vladimir Bjeličić. Baziran na strategiji aktivne kritike, VKS teži da promisli kustoske prakse kroz prizmu klase, roda, etičkih i estetskih načela unutar lokalnog, kao i globalnog konteksta. Koristeći performativne metode apropijacije, manipulacije i humora, duo pokušava da predstavi različite oblike društvenog ponašanja koji se konstantno smenjuju i reflektuju apsurdnost svakodnevnog života.

There is no such thing as a free lunch će se održati u sklopu Pickle Bar instalacije i rezidencijalno-mentorskog programa kolektiva Slavs and Tatars koji je deo projekta EVROVIZION. Rezidencijalno-mentorski program, kao i instalacija Pickle Bar, smešteni su u berlinskoj multikulturnoj četvrti Moabit i odražavaju raznolikost ove četvrti i ateljea umetnika. Integracija Pickle Bar-a u projekat EVROVIZION omogućava prostor za lokalni dijalog na svim stanicama/lokacijama. Pre otvaranja svake izložbe, biraju se mladi lokalni profesionalci (umetnici, kustosi ili istraživači) za učeće u programu mentorstva u Berlinu. Tokom ta dva meseca oni postaju deo Slavs and Tatars studija, dobijaju priliku da budu deo mentorskog programa i realizuju svoje vlastite projekte od kojih će neki, na kraju, biti predstavljeni u okviru projekta EVROVIZION. Iz Srbije su Slavs and Tatars i ifa izabrali mladu beogradsku kustoskinju i istoričarku umetnosti, Teodoru Jeremić.

Teodora Jeremić je tokom svog dvomesečnog boravka u Berlinu, novembra-decembra 2021. godine, kustosirala performans LESSONS FROM THE YEAST: LEARNING FROM BREAD. Ona je takođe i kokustoskinja performativnog događaja There is no such thing as a free lunch u Novom Sadu. Iako se bavi različitim temama koje smatra važnim u datom trenutku, njena kustoska praksa se uglavnom bazira na istraživanju u preseku dekolonijalnih praksi, feminističkog otpora i ekološke misli. Zanimaju je odnosi moći na osovinama roda, klase, rase i geografije, a dolazi iz graničnog prostora, „onog drugog“ Evrope, gde se balkanski mit susreće sa postjugoslovenskim traumama i nostalgijom, kao i snovima o EU.

EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES je izložba institucije za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke po imenu ifa (Institut für Auslandsbeziehungen), koja se u Novom Sadu organizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Goethe-Institutom Srbije. Izložba je deo programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“.

Na izložbi su svoje radove predstavili umetnice i umetnici Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Ivana Ivković, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars i Adnan Softić.

Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klemm.

Pored Novog Sada, stanice izložbe su: Sarajevo (BiH), Nikozija (Kipar), Atina (Grčka), Varna (Bugarska), Tbilisi (Gruzija), Kišinjev (Moldavija), Brisel (Belgija), Krakov (Poljska), Kalinjingrad (Rusija), Viljnus (Litvanija) i Berlin (Nemačka).

Prateće događaje pratite na veb adresama:
http://msuv.org/

https://www.facebook.com/MsuvNoviSad/

https://www.instagram.com/msuv_novisad/

Veb stranica projekta:
https://evrovizion.ifa.de/en

Otvaranje izložbe “Vizuelni rečnik studentskog grada” u Galeriji DKSG: četvrtak, 23. decembar 2021, u 19. časova… traje do 23. januara 2022

Galerija Doma kulture Studentski grad
Četvrtak, 23. decembar 2021, u 19. časova:
Otvaranje izložbe “Vizuelni rečnik studentskog grada”
Izložba je rezultat dvomesečne radionice kolaža „Izložbotvornica“
Voditelji radionice i kustosi izložbe: Šejma Fere, Tijana Savatić i Stevan Vuković
Učesnici: Olga Srejić, Aleksandra Vujić, Irena Pavlović, Vladimir Opsenica, Danilo Karapandža, Zoran Ilić, Lidija Manojlović, Petar Ruvidić i Olga Gajanić