Kroz “Trajni odmor” Marka Požlepa s kustoskinjama galerije Hestia
Subota, 27.jul 2024. u 13.00
U galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia, do 6.oktobra traje izložba multimedijalnog umetnika iz Slovenije, Marka Požlepa, pod nazivom “Trajni odmor” (Permanent Vacation), u produkciji galerije Cukrarne iz Ljubljane i uz podršku slovenačkog Ministarstva kulture i Gradske opštine Celje.
Ova izložba od samog otvaranja privlači veliku pažnju publike, što zbog teme, što zbog samog koncepta, te će u subotu, 27. jula u 13.00 kustoskinje galerije Hestia, Andreja Drobnjak i Neva Lukić voditi posetioce kroz ovu priču o Jadranu na jedan nesvakidašnji način. To je, zapravo priča o izgradnji Jadranske magistrale, puta koji je uticao na izgradnju jednog društva, njegovih navika, slike o sebi koju je to društvo slalo svetu.
Permanent Vacation / foto: y0y production
Izložba “Trajni odmor” u galeriji Hestia (Topličin venac 14/9), može se pogledati sve do 6.oktobra, a svim zainteresovanima dostupne su grafike kao i posebno urađene majice “Jadran, volim te”Galerija Hestia neće raditi tokom avgusta, tako da je ovo poslednja prilika da pogledate ovu izložbu pred letnji odmor.
MIRA BRTKA NAKON 60 GODINA PONOVO U RIMU
Otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke – „Budućnost je iza nas“
u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu
U prisustvu velikog broja ljudi, u Rimu je, u jednoj od najposećenijih institucija kulture, Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti, u četvrtak, 11. jula 2024.godine, otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke, pod nazivom – „Budućnost je iza nas“(Il Futuro è Dietro di Noi) koja će trajati sve do 8.septembra.
Izložbu je otvorila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, nekadašnja ministarka za kulturu, dok su se prisutnima obratili: ambasadorka Srbije u Rimu, NJ.E. Mirjana Jeremić, direktorka Nacionalne galerije moderne i suvremene umetnosti, Renata Kristina Macantini, Frančesko Đilioli, predstavnik Ministarstva kulture Republike Italije, prof Franko Purni – koji je radio postavku izložbe i kustosi, Ludovika Rosi Purini i Anđelo Bukareli.
Retrospektiva prikazuje raznovrstan i multimedijalni opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke, blizu 100 kapitalnih radova iz opusa umetnice, slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn Mire Brtke. Izložba je postavljena na dva nivoa, na 1000 m2 izložbenog prostora u Nacionalnoj galeriji u Rimu.
Pored osnivača Fondacije Mira Brtka, među kustosima izložbe su i Ludovika Rosi Purini (Ludovica Rossi Purini) i Anđelo Bukareli (Angelo Bucarelli). Postavku izložbe kreirali su prof. Franko Purini i Miroslav Rodić.
Izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih događaja za našu zemlju, jer otvara vrata jednog od najposećenijih izložbenih prostora savremene umetnosti u Rimu, našoj umetnici, sa kojom će se na taj način upoznati ceo svet. Izložba se otvara u mometnu kada Rim odaje počast umetnicama koje su u nejmu stvarale, budući da je u Palazzo Esposizioni predstavljena izložba Karle Akardi, a u Galeriji Borgese izložba Luiz Buržua
Izložba Mire Brtke u Rimu – „Budućnost je iza nas“ će trajati sve do 8. septembra 2024.
Videi;
MIRA BRTKA “Budućnost je iza nas”
11. jul – 8. septembar 2024.
Otvaranje: četvrtak, 11. jul 2024, 19.00 časova
RIM JE SPREMAN ZA MIRU BRTKU!
Nacionalna galerija moderne i savremene umetnosti u Rimu odaje počast Miri Brtki
U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima, ovog leta u periodu od 11.jula do 8.septembra 2024. godine, dešava se velika retrospektivna izložba Mire Brtke, pod nazivom „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”).
Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire Brtke, umetnice, koja poslednjih godina privlači pažnju najvećih umetničkih centara širom Evrope, konačno se dešava u ovoj prestižnoj rimskoj instituciji kulture, Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti (Galleria Nazionale d’Arte Moderna e Contemporanea – GNAM)
Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Italije, Pokrajinska vlada Republike Srbije / Autonomne pokrajine Vojvodine i AIK banka pružili su veliku podršku inicijativi Fondacije Mira Brtka iz Beograda i Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu da se realizuje ova izložba.
Raznovrsni i multimedijalni opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke, posle izuzetno posećenih izložbi u Muzeju grada Beograda (2021) i u Muzeju Q Contemporary u Budimpešti (2022), na desetogodišnjicu od njene smrti, biće prikazan u Rimu, gde je započela svoju umetničku karijeru i ostavila dubok trag.
Retrospektiva prikazuje kapitalne radove iz opusa umetnice, slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn Mire Brtke, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda, postavljene na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora u Nacionalnoj galeriji u Rimu.
Izložba “Javno telo” Muzeja savremene umetnosti u Kulturnom centru Srbije “Ivo Andrić” u Pekingu
U četvrtak 4. jula u Kulturnom centru Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu, Muzej savremene umetnosti otvara izložbu „Javno telo“ s delima iz svoje kolekcije. Ova izložba fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika nove umetničke prakse koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji, paralelno uz svetske tokove konceptualne umetnosti. Biće predstavljeni radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija. Autorka izložbe je Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Izložbu će otvoriti Tatjana Soldat, direktorka Kulturnog centra Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, i Una Popović, kustoskinja izložbe.
Svako od predstavljenih umetnika – bilo da su delovali zajedno u grupi (beogradska neformalna grupa šestoro konceptualnih umetnika podrazumevala je M. Abramović, E. Milivojević, N. Paripović, Z. Popović, R. Todosijević i G. Urkoma ili subotička grupa Bosch + Bosch pri kojoj su neko vreme bili priključeni Katalin Ladik i Balint Sombati) ili pojedinačno – pronalazio je sopstveni ili sebi najadekvatniji način promišljanja umetnosti, a posledično i strategiju rada sa telom. Svako od njih je svoju akciju rada sa telom demonstrirao drugačije, odnosno, svako je sprovodio drugačiju ideju i nameru iza svojih akcija.
Izložba „Javno telo” sprovodi dvojaku priču, ukazujujući kroz primere na postojanje klasifikacije karaktera performansa. Tako između ostalog izdvajamo: 1. analitički, 2. ekspresivni i 3. bihevioralni performans, unutar kojih se ispoljavaju individualni pogledi na socijalne teme (pitanje društvenog okruženja i položaja umetnika u njemu, problemi u vezi s pozicijom žena u društvu ili kategorija tela) ili razmatraju kognitivne i mentalne akcije pojedinaca zarad preispitivanja složenije uloge delovanja unutar kolektiva i suživota.
Selekcijom različitih radova u odnosu na subjekat i objekat umetnosti – „telo”, izložbom se prezentuje skala i repertoar mogućnosti performans izvedbe, pri čemu može da se ističe mesto izlaganja, izloženi objekt i moguća ambijentalna celina kao postavka privremenog ili stalnog karaktera. Termin „javno telo” ovde sagledavamo u širem i polivalentnijem odnosu, kao relaciju fizičkog delovanja i javnog konteksta, mesta grada, otvorene pozicije galerije ili same telesne ekspresije koja deluje kao „javni medij” kroz istupanje nečega unutrašnjeg, mišljenja ili stanja.
Na izložbi će biti predstavljen film Neše Paripovića „N.P.77“, video rad Marine Abramović „Oslobadjanje memorije“ iz 1975, fotografije izvedbe performansa Katalin Ladik „Blackshave Poemin“ (1978), fotografije izvedbe performansa Zorana Popovića „Aksiomi“ iz 1972, Ere Milivojevića „Oblepljivanje umetnika“ iz 1971, Balinta Sombatija „Lenjin u Budimpešti“ iz 1972. godine.
Svi predstavljeni autori ovom prilikom, nekima od ključnih radova unutar svoje prakse, prezentuju impresivno i nezamenljivo nasleđe umetnosti u lokalnim i internacionalnim okvirima druge polovine dvadesetog veka.
Izložba traje do 17. jula 2024. godine.
Pokrovitelj izložbe je Ministarstvo kulture Srbije, za organizaciju i realizaciju zadužen je Muzej savremene umetnosti, a za koordinaciju u Pekingu Kulturni centar Srbije “Ivo Andrić”.
Otvorena izložba “The Arrangement(s)” Marine Marković u Salonu Muzeja savremene umetnosti
U petak 28. juna u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba “The Arrangement(s)” umetnice Marine Marković. Ova izložba na izvestan način predstavlja završni deo serije performansa fokusiranih na pitanja odnosa moći u svetu umetnosti, u okviru umetničkog tržišta, institucionalnih politika, ali pre svega i moći u odnosu na žensko telo. Kustoskinja izložbe je Teodora Jeremić.
Povodom otvaranja izložbe, umetnica Marina Marković je rekla: „Ova izložba mi je lično izuzetno važna budući da predstavlja završetak i kulminaciju serije performansa „The Arrangement“, koje sam sprovodila na mnogo lokacija i u saradnji sa velikim brojem umetničkih institucija što je finalno krunisano saradnjom sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu. Izlagati u Salonu MSUB je za svakog umetnika važan trenutak, i kako se ovim radom upravo ispituju pozicije moći i odnosi između institucija i pojedinca, osećam da je ovo adekvatan prostor i pravi trenutak za ovakvu rekapitulaciju. Izložba je svojevrsna arhiva pređašnjih performansa ali i poligon za nastanak novog koji smo upravo završili i koji je, za razliku od prethodnih, nastao u saradnji sa teoretičarima i teoretičarkama umetnosti. Sama postavka izložbe je bila izuzetno zahtevna imajući u vidu tehniku i scenografiju koji su pretvorili prostor u telo koje živi, pulsira i menja se konstantno, i moram da naglasim da u tome nikako ne bismo uspele bez profesionalnosti sjajne tehničke ekipe Muzeja“.
Kustoskinja Teodora Jeremić osvrnula se na rad ove umetnice: „Marina se služi jezikom korporealnog i preko sopstvene kože uspostavlja vezu između tela i njegove stvarnosti, prihvatajući da jasna granica između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg zapravo i ne postoji. To je postignuto već samim prostorom koji je krajnje imerzivan i podseća na unutrašnjost tela, na kožu koja je i barijera i polupropustljiva granica. Narušavanje te granice koja je i metafizički a i bukvalno sklona konstantnom erodiranju, najopipljivije manifestuje tetoviranje taj simboličan čin prodiranja egzorealnosti u endorealnost. U već poznatoj igri potpisivanja sporazuma, Marina je umesto institucija ovaj put pozvala teoretičare umetnosti da napišu tekstove, koji su dekonstruisani ne bi li se od njih formirao metatekst – stejtment koji će biti istetoviran na njenoj koži poput teoretskog kaveza u koji se kalupi i kojim se potvrđuje permeabilnost granica, i dvostruka priroda moći koja se konstantno predaje i preuzima.“
Autori tekstova koje je Marina tetovirala tokom performansa su Ješa Denegri, Matthieu Lelievre, Lucrezia Nardi, Daniele Capra, i ORLAN.
Serijom radova “The Arrangment(s)” Marina otvara pitanje pozicija moći koja dolazi od spolja, inskripcija koje se upisuju u žensko telo, istina koje se nameću, značenja u nastajanju. Kao što Kristeva navodi da subjekt mora iznova i iznova uspostavljati govorni/čitalački/spisateljski akt kako bi održao iluziju čvrstine sopstvenih granica, tako i Marina svakim novim “upisivanjem” na kožu kao mesto kontakta, susreta i “mesto gde se delovanje, sloboda izbora i individualno osnaživanje spajaju sa pritiscima kulturne moći i tenzijama društvene/personalizovane kontrole” (Faber) ponovo uspostavlja domete pregovaranja, otvara novi dijalog, ostvaruje novi dogovor, i preispituje granice ali i ulogu pojedinca u restrukturiranju, reformulisanju i transformaciji struktura i disrupciji pozicija moći.
Izložba je otvorena do 25. avgusta 2024. godine.
Foto: Bojana Janjić.
Otvorena izložba “Pasaž u salonu, i druga mesta susreta umetnosti i života” u Salonu Oto Bihalji-Merin
Foto – Nikola Marković, Marko Pavlović.
Izložba “Pasaž u salonu, i druga mesta susreta umetnosti i života”, rezultat istraživačkog rada sa samoorganizovanim grupama marginalnih umetnika Pleme F20 i Bitlsti, otvorena je 25. juna u 19 časova u Salonu Oto Bihalji-Merin. Na otvaranju su se prisutnima obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, Milena Dragičević Šešić, rukovodilac tima Fakulteta dramskih umetnosti na projektu EU Horizont 2020, i kustoskinja Milica Ivić, članica autorskog tima izložbe.
dr Ivana Bašičević Antić je u uvodnom izlaganju istakla: ”Kako je jedan od vodećih motiva Oto Bihalji-Merina bio pratiti liniju spajanja i preplitanja umetnosti i života, izložba koju večeras otvaramo bila bi nastavak te Otove ideje, ali isto tako pokušaj implementacije te ideje u umetničke tokove 21. veka. Umetnici, odnosno umetničke grupe koje se potpisuju zajedničkim nazivom Pleme F20, kao i udruženje Bitlsti koje deluje u okviru Matrijaršije, biografske podatke svojih članova ističu da bi ukazali na tehničku nemogućnost njihovog samostalnog učešća na umetničkoj sceni, ali istovremeno tim isticanjem dovode do suvišnosti, odnosno pred kritiku i publiku postavljaju pitanje koliko je biografski podatak zaista relevantan u samoj oceni umetničke vrednosti rezultata njihovog rada. Po meni je upravo to jedan od glavnih zadataka ove izložbe – da pruži odgovor na to pitanje.”
Milena Dragićević Šešić je na otvaranju izložbe rekla: “Velika mi je čast da se obratim u ime naučnog projekta Fakulteta dramskih umetnosti, koji se realizuje sa međunarodnim konzorcijumom univerziteta u Beču, Berlinu, Amsterdamu, Oksfordu, Londonu, i drugima, i koji se realizuje u sklopu projekta EU Horizont 2020. Izuzetno važno je da naš projekat, koji nosi ime ARTIS – umetnost u transformaciji pojedinaca i društva, nastoji da uveže ne samo naučna istraživanja, već i umetnička istraživanja, tako da je još jedna umetnička škola iz Berlina naš partner. Drugi univerziteti su naučni univerziteti i departmani koji se bave neuronaukom, i koji istražuju načine ljudske recepcije, načine kako umetnost utiče na društvo, ali i na pojedinaca, na njegove emocije i transformaciju sopstvene ličnosti”.
Milica Ivić je u svom uvodnom obraćanju navela: “Zahvaljujući Muzeju naivne i marginalne umetnosti, dobili smo priliku da radimo ovde s umetnicima. Bili smo u mogućnosti da provedemo neko vreme u Salonu Oto Bihalji-Merin, i da sa njima odlučujemo o delima. Nisu se samo pojavili na izložbi i videli svoja dela na zidovima. To nam je bio veoma važno. Čitava izložba koju ćete videti u Uličnoj galeriji zapravo je stvorena ovde”.
Ova kompleksna, dvodelna izložba, koja će biti otvorena i u Uličnoj galeriji 27. juna u 20 časova, predstavlja radove kolektiva koji zadržavaju uzbudljivi liminalni status konstantnog proizvođenja sadržaja negde između umetnosti i života. Autorski tim izložbe čine Milica Ivić, Johanna Marcadé-Mot i Sofija Pašalić i kolektivi Pleme F20 i Bitlsti. Izložba je realizovana kao deo saradnje između Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Ulične galerije iz Beograda.
Pleme F20 je samoorganizovani anonimni kolektiv ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom šizofrenije F20. Bitlsti su tročlana samoincijativno organizovana grupa koja već 10 godina deluje u okviru AKC Matrijaršija iz Beograda, a čine je korisnici udruženja za podršku osobama sa smetnjama u razvoju Naša kuća. Oba kolektiva su do sada učestvovala na kolektivnim izložbama, performansima, predstavama i koncertima. Ovo im je prva zajednička izložba.
Pasaž u salonu implicira nemoguće, nevidljive kanale kojima se prostori života i umetnosti ukrštaju, a osim toga, ukazuje na istraživanje adekvatnih ili mogućih prostora za izlaganje marginalne umetnosti koja nastaje bez izlagačke svrhe.
Izložba je realizovana kao deo završne konferencije ARTIS projekta u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda. Finansiran u okviru programa EU Horizont 2020, ARTIS projekat se bavio transformativnim potencijalom umetnosti na pojedince i društvo. Okupio je istraživače iz različitih naučnih disciplina u cilju proučavanja različitih aspekata umetničkog delovanja. Dokumentovanjem reakcija hiljada ljudi na vizuelnu umetnost širom Evrope, projekat je imao za cilj da razume emocionalne posledice susreta sa umetnošću u institucionalnom (muzejskom, galerijskom), i svakodnevnom urbanom kontekstu.
Autorski tim izložbe je zbog toga za prvu lokaciju izabrao Salon Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Beograd/Jagodina), nekadašnji lični i radni prostor koji je pretvoren u galeriju, a za drugu lokaciju pasaž u Bezistanu u kojem je galerija otvorena za prolaznike bez vremenskog ograničenja. Pitanju transformativne moći umetnosti tim prilazi sa stanovišta da blizina umetnosti i života nema svoj početak u istorijskoj avangardi i ne ogleda se u aktivizmu, nego je oduvek pripadala životu tela i životnim odnosima unutar sveta (B. Kunst).
Izložba u Salonu OBM traje do 9. jula, dok će izložba u Uličnoj galeriji biti otvorena do 11. jula 2024. godine.
Otvorena izložba “Nagrada Piranesi 2023” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2024
U četvrtak, 20. juna, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba “Nagrada Piranesi 2023”, nastala u saradnji Piranskih dana arhitekture sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture. Kustosi i organizatori izložbe su galerija DESSA, organizacioni odbor Piranskih dana arhitekture, Andrej Strehovec – nacionalni selektor Piranesija za Srbiju, u saradnji sa BINA timom.
Andrej Strehovec osvrnuo se na prošlogodišnju srpsku selekciju koja je predstavljena na Piranskim danima arhitekture: “Poštovanje prirodne i kulturne baštine se vidi kroz odličan projekat tvrđave Fetislam. Tu je i kriterijum razumevanja tradicionalnih, autohotonih arhitektonskih elemenata, što se vidi u odličnom projektu Vile Bigovo koji su izradile srpske kolege u Crnoj Gori. U srpskom izboru je i stambena zgrada Skew House – moderna arhitektura u Pančevu, pa jedna porodična kuća na Zlatiboru koja može da bude primer za izgradnju na toj planini pošto je smeštena u okvir prirode. Odličan rad je i Schneider Electric Hub u Novom Sadu, poslovna zgrada koja je u stvari renovacija jedne stare fabričke hale, gde je očuvana postojeća konstrukcija i unutar nje smešten savremen sadržaj. Svi ti radovi su prepoznati i šire i jako dobro su predstavili srpsku selekciju na ovom međunarodnom dešavanju prošle godine”.
Danica Jovović Prodanović je povodom izložbe istakla: “Pri izboru radova nacionalni selektori vode računa o uklopljenosti u kontekst, inovativnom pristupu, odnosu prema prirodnoj i građenoj sredini, primeni materijala i novih tehnologija. Ova izložba pored realizovanih predstavlja i studentske radove, i tako na sveobuhvatan način daje presek tema, trendova i razmišljanja u oblasti savremene arhitekture”.
Robert Potokar, nacionalni selektor Piranesija za Sloveniju, povodom saradnje sa BINOM je rekao: “Nagrada Piranesi je u vreme raspada Jugoslavije bila više srednjevropska, ali poslednjih desetak godina opet su Srbi dolazili nama u posetu u Piran; uvek je dobro kad se održavaju ovi kontakti. Mislim da je super što posetioci i arhitekte u Beogradu mogu da vide kakva je bila prošlogodišnja izložba u Piranu. Ta nagrada je dosta značajna i nadam se da će u budućnosti i neko iz Srbije dobiti glavnu nagradu”.
Slavica Stamatović Vučković, nacionalna selektorka Piranesija za Crnu Goru, naglasila je značaj učešća svoje zemlje u ovoj prestižnoj selekciji: “Crna Gora je najmlađa učesnica ovog događaja, koji je vrlo značajan za našu arhitektonsku scenu jer nema puno mogućnosti da se vidi arhitektonska produkcija drugih zemalja. Posebno je značajan zbog umrežavanja sa zemljama bivše Jugoslavije i centralne Evrope, a Piranesi nagrada je tako lokalizovana da nas objedinjuje na specifičan način. I ovaj susret koji BINA organizuje je jako značajan za razmenu iskustava, ali i nedoumica, problema, izazova sa kojima se suočavamo. To je uvek dobrodošlo”.
Na izložbi u Beogradu prikazano je preko pedeset radova, realizacija arhitekata koje je nominovalo 11 nacionalnih selektora iz jedanaest 11 evropskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora), realizovanih u poslednje dve godine.
U ovoj petoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture (PDA), po četvrti put uključena je i srpska studentska selekcija. Selektori za studente su Bojana Pašajlić, Slobodan Jović, i Zoran Abadić.
Na dan otvaranja, u razgovoru o ovoj izložbi koji je moderirala Snežana Ristić, učestvovali su Slavica Stamatović Vučković, Robert Potokar i Andrej Strehovec.
Piranski dani arhitekture su međunarodni događaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu i od 1983. godine održava se svake pretposlednje subote u novembru u primorskim gradovima Piran i Portorož u Sloveniji. Namera konferencije je evaluacija aktuelnih arhitektonskih trendova i prezentacija najinovativnijih ideja arhitektonske i prostorne produkcije na području Srednje Evrope. Konferencija PDA predstavlja i podstiče savremenu kvalitetnu kontekstualnu arhitekturu i kulturni diverzitet.
Izložba je otvorena do poslednjeg dana ovogodišnje BINE, 29. juna 2024. godine.
Foto: Aleksandar Gazibara.
Izložba “The Arrangement(s)” Marine Marković u Salonu Muzeja savremene umetnost
Foto – Ivan Zupanc, Ivona Živulj.
U petak 28. juna u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba “The Arrangement(s)” umetnice Marine Marković. Ova izložba na izvestan način predstavlja završni deo serije performansa fokusiranih na pitanja odnosa moći u svetu umetnosti, u okviru umetničkog tržišta, institucionalnih politika, ali pre svega i moći u odnosu na žensko telo. Kustoskinja izložbe je Teodora Jeremić.
Marina govori jezik korporealnog, njena praksa zasnovana je na ogoljavanju struktura koje subjekat drže u iluziji vezanosti za određeni društveno očekivani model ponašanja, i kroz različite medije (video, instalacija, performans), i različite forme potčinjenosti i dominacije u odnosu na žensko telo autorka preispituje tananu granicu između slobodne volje i biopolitičke prinude u životu žene, granicu između ličnih izbora i pritiska društva, zahteva umetničkog tržišta, koristi institucija i pojedinaca.
Permeabilnost tih granica, i dvostruku prirodu moći koja se konstantno predaje i preuzima, dodatno se potvrđuje činom tetoviranja, tim simboličnim činom prodiranja egzorealnosti u endorealnost, koje se događa prema unapred utvrđenim i dogovorenim pravilima, nekada između autorke i različitih institucija, a ovaj put između autorke i teoretičara i teoretičarki umetnosti koji njen rad “čitaju”, “tumače”, “definišu” i čije će delove tekstova, kao metateorijski tekst, Marina tetovirati tokom performansa. Autori ovih tekstova su Ješa Denegri, Matthieu Lelievre, Lucrezia Nardi, Daniele Capra, ORLAN.
Tako, serijom radova “The Arrangment(s)” Marina otvara pitanje pozicija moći koja dolazi od spolja, inskripcija koje se upisuju u žensko telo, istina koje se nameću, značenja u nastajanju.
Kao što Kristeva navodi da subjekt mora iznova i iznova uspostavljati govorni/čitalački/spisateljski akt kako bi održao iluziju čvrstine sopstvenih granica, tako i Marina svakim novim “upisivanjem” na kožu kao mesto kontakta, susreta i “mesto gde se delovanje, sloboda izbora i individualno osnaživanje spajaju sa pritiscima kulturne moći i tenzijama društvene/personalizovane kontrole” (Faber) ponovo uspostavlja domete pregovaranja, otvara novi dijalog, ostvaruje novi dogovor, i preispituje granice ali i ulogu pojedinca u restrukturiranju, reformulisanju i transformaciji struktura i disrupciji pozicija moći.
U GALERIJI X VITAMIN OTVORENA IZLOŽBA AUSTRIJSKOG UMETNIKA MARKUSA HUMERA
“Patke se ne smrzavaju na ledu” (Ducks Do not Freeze on Ice)
Izložba austrijskog umetnika Markusa Humera, pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) otvorena je u galeriji X Vitamin u prisustvu umetnika. Izložbu, koja će trajati do 31. jula, otvorio je Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma.
Amadeus Faltajner, Ksenija Marinković i Markus Humer / foto: Preventer
Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehanizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.
Humerova dela nalaze se u brojnim javnim kolekcijama, a samo u Beču to su: Albertina, MUMOK, Museum Stadt Linz, Belvedere, T-Mobile Austria Collection, u Nemačkoj Daimler Art Collection, Deutsche Bank Collection, i mnoge druge.
Izložba je realizovana uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i trajaće sve do 31. jula 2024. godine u X Vitamin galeriji. (Resavska 19, Beograd).
Otvorena izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
U okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske, 13. juna otvorena je izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Ana Ereš, kustoskinja izložbe, i Nikola Selaković, ministar kulture Republike Srbije, koji je otvorio izložbu.
Dr Ivana Bašičević Antić je na otvaranju rekla: “Izložba koju otvaramo večeras primer je koji nam pokazuje koliko međuinstitucionalna saradnja doprinosi jačanju programskih sadržaja muzeja, njihovom ugledu, ali istovremeno jačanju kulturne scene Srbije uopšte. Izložba Pomorišac. Vasa Pomorišac rezultat je ozbiljnog i dugotrajnog istraživanja kustoskinja Ane Ereš i Jelene Ognjanović, koja je mapirala i publici prikazala radove Vase Pomorišca iz zaista brojnih kolekcija i nama je izuzetna čast što ćemo večeras, najznačajnije radove iz muzejskih kolekcija prikazati i našoj publici“.
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti je o ovom velikom srpskom umetniku istakla: „Vasa Pomorišac je veoma rano uočavao i u svom radu primenjivao novine u umetnosti, i načinio zaokret od tradicionalnog ka modernom umetničkom izrazu. Ali je njegovo delo dugo, decenijama, posmatrano kao marginalno u odnosu na autore koji su postali opšte poznata mesta srpske umetnosti 20. veka. Ova izložba korak je i to radikalan, ka promeni te njegove pozicije i postavljanje ovog umetnika na mesto koje njegov opus zaslužuje“.
dr Tijana Palkovljević Bugarski je o nazivu izložbe rekla: “Sam naziv odabran je sa idejom da ukaže na njegovo britansko školovanje i pripadnost tom za našu sredinu neobičnom umetničkom krugu. Vasa Pomorišac bio je jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine 20. veka koji se školovao u Londonu i čija se dela čuvaju u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Svojim dubokim posvećenjem bio je agent moderne umetnosti i zbog toga je poseban i jedinstven u srpskoj kulturi”.
Upravnica Galerije Matice srpske navela je da su 76 izloženih umetničkih dela dostupni javnosti zahvaljujući podršci brojnih partnera: Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja Srbije, Muzeja primenjene umetnosti, Vojnog muzeja Srbije, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Zrenjanin, Narodnog muzeja Pančevo, Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku, Narodnog muzeja Požarevac, Narodnog muzeja Smederevska Palanka, ali i Fonda za penziono i invalidsko osiguranje u Zrenjaninu.
Ministar kulture Nikola Selaković je istakao da je posle Novog Sada izložba došla upravo u Jagodinu, kao drugi grad u Srbiji u kome je prikazana i dodao da je Vasa Pomorišac jedna od najmarkantnijih figura srpske umetnosti.
„Ono što mi danas podrazumevamo da nema modernosti bez tradicije, da nema visoke umetnosti bez razumevanja svakodnevice, da nema kosmopolitizma bez patriotizma i još mnogo toga što je danas očigledno istinski obrazovanom čoveku i istinski slobodnom društvu, u njegovo vreme moralo je da bude izboreno nadahnućem, hrabrošću i upornošću, zalaganjem i dara i glave, u ime ličnog, umetničkog i nacionalnog dostojanstva“, precizirao je Selaković.
Izložba će biti otvorena do 8. septembra 2024. godine.
Pomoriščev umetnički put razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza. O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte. Takođe, saradnja sa Maticom srpskom nije izostala. Bio je poslednji, jedanaesti stipendista Matice srpske, zbog čega nije slučajno što je jubilej 175 godina Galerije Matice srpske, koji je započet izložbom dela prvog stipendiste Uroša Predića, zaokružen izložbom dela Vase Pomorišca.
Izložba je izvorno realizovana u saradnji Galerije Matice srpske sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a publika je prvi put mogla da je vidi u Galeriji Matice Srpske u periodu od 20.10.2023. do 3.3.2024. godine. Kustoskinje izložbe su Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš.
Izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” upotpunjena je objavljivanjem kapitalne monografije o umetniku pod nazivom “Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta”. Monografija je nastala kao poslednja u nizu jubilarnih publikacija u okviru obeležavanja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske.
Foto: Marija Konjikušić.
Mali puž u New Orleans Jazz Muzeju
Uz zvuke pesme “Pitao sam malog puža”, danas će u 18h po Američkom vremenu, odnosno u 24h po Srednjeevropskom, biti otvorena izložba posvečena životu i delu Šabana Bajramovića u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleansu, u prisustvu visokih američkih zvanica i predstavnika Srpske dijaspore. Pesmu će izvesti bend Petera Stana koji je 2004. pratio Šabana Bajramovića na koncertima u New Yorku.
Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarsa i Džejms Brauna, kao nesporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta bice izložene i njegove ploče, kasete, cd, plakati, knjige i časopisi o njemu kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.
Deo izložbe bice i fotografije nekih od laureta i dobitnika statuete poput Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moci da vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila Ivana Blagojevića i direktora Nju Orleans džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišvil festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.
Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba ce biti otvorena narednih 6 meseci.
Sutra otvaranje izložbe “Razumeti kako grad raste” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2024
Foto – Lana Jeremić, , Giulio Galasso, Sara Ramezani.
U četvrtak. 13. juna u 19 časova, u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1), biće otvorena izložba “Razumeti kako grad raste”. Ova izložba deo je istoimenog rezidencijalnog programa, realizovanog u okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa internacionalnom arhitektonskom platformom LINA,
U okviru programa “Razumeti kako grad raste”, tokom 2023. i 2024. u Beogradu su boravili LINA stipendisti Đulio Galaso i Natalia Vorošilova (Švajcarska/Italija), Alberto Ronćeli & Nikol Vetore (Danska/Italija), Maria Mendez (Španija), Nevena Delić (Srbija), Isidora Koščica, Jana Čvertkov and Lana Jeremić (Srbija), i Sara Ramezani (Srbija). U njihovom fokusu bio je Novi Beograd, odnosno naselje Bežanija i bežanijski blokovi 61, 62 i 63. Ova granična teritorija u permanentnoj transformaciji, na susretu seoske sredine i strukture mega blokova, veliki je izazov za urbaniste i arhitekte.
Prvi deo LINA programa, period boravka, bio je posvećen istraživanju, sastancima i radionicama. Tokom svog boravka, stipendisti LINA-e su, pored mogućnosti da se međusobno upoznaju i razmene iskustva, ostvarili saradnju sa predstavnicima raznih institucija i organizacija, meštanima i predstavnicima različitih generacija. Kasniji period, po njihovom povratku, bio je posvećen analizi i definisanju predloga. Poslednja etapa biće upravo zajednička izložba, na kojoj će šest timova koji su učestvovali u rezidencijalnom programu predstaviti svoja viđenja lokalne situacije, kao i predloge očuvanja identiteta mesta i transformacija u skladu sa zahtevima savremenog života i potrebama stanovnika.
Đulio Galaso i Natalia Vorošilova će dan kasnije, 14. juna u 18 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje “Grand-Ensemble-Dörfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57” o vrtnim gradovima koje su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka u Cirihu gradile zadruge, a predstavljaju hibride modernističkog zidlungen (Siedlungen) stila i uobičajenih lokalnih kuća: naivni odgovor na društveni i tehnološki preobražaj koji se dešavao u Evropi. Ove organizacije sa ustrojstvom odozdo nagore angažovale su se da obezbede pristupačno stanovanje, što je funkcija u kojoj su delotvorno zamenile javne ustanove, koje su im pak u tome pružale podršku.
MARKUS HUEMER
“Ducks Do not Freeze on Ice”
(Patke se ne smrzavaju na ledu)
X VITAMIN, Resavska 19, Beograd
Otvaranje izložbe: utorak, 11. jun u 19h
Izložba austrijskog umetnika Markusa Huemer -a pod nazivom Patke se ne smrzavaju na ledu (Ducks Do not Freeze on Ice) biće otvorena u utorak, 11. juna u galeriji X Vitamin na adresi Resavska 19 u Beogradu sa početkom u 19h.
Naziv izložbe podvlači činjenicu da postoje vrste sa savršenijim urođenim mehinizmima opstanka od onih koje poseduje ljudska vrsta. Ovo razmišljanje se može dovesti u vezu sa osporavanjem dominantne uloge koju čoveka ima u oblikovanju planete. Novo holističko shvatanje sveta koje podrazumeva međuzavisnost svih ekosistema je od suštinskog značaja za očuvanje planete, jedinog životnog prostora koji imamo na raspolaganju i koje smo dužni da delimo sa drugima.
U svojoj višegodišnjoj umetničkoj praksi Humer istražuje osobenosti percepcije umetničke stvarnosti kroz
dinamičnu razmenu iskustava u proširenim i tradicionalnim medijima. Humer radi kako u medijima slike i
crteža, tako i u interaktivnim ambijentalnim instalacijama i kompjuterskoj animaciji, usredsređujući se na sam proces više nego na reprezentaciju realnosti koja u oba slučaja proizilazi iz veštačke stvarnosti – umetničke vizije ili kompjuterski generisane slike.
Izložba predstalja seriju slika i crteža nastalih tokom 2020. i 2021. godine u kojima Humer obrađuje motiv
kriptograma – biljki koje se razmožavaju putem spora, kao što su lišajevi, mahovine, paprati, morske alge,
gljive, virusi, bakterije… Ovi najraniji oblici života na našoj planeti su jedini životni oblici koji do danas nisu
napustili evolucioni proces prkoseći bilo kakvoj klimatskoj promeni. Kriptogrami predstavljaju šifrovane poruke koje zahtevaju dešifrovanje, a proces evolucije mikroorganizama može se posmatrati kao prirodni oblik dešifrovanja genetskih informacija.
Izložba Markusa Humera realizovana je uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu. Biće otvorena do jula 2024. godine.
O umetniku: Markus Huemer je rođen u Lincu 1968. godine, gde je studirao slikarstvo. Nakon toga je pohađao Kunstakademie Dusseldorf i imenovan je za saradnika na Akademiji medijske umetnosti u Kelnu. Pored toga, studirao je istoriju umetnosti, filozofiju i latinsku filologiju. Nakon predavača na Gete univerzitetu u Frankfrutu, postao je profesor na Akademiji lepih umetnosti u Pragu. Izlagao je u brojnim međunarodno priznatim insitucijama i galerijama. Živi i radi u Berlinu. U svojoj višegodišnjoj umetničkoj praksi on istražuje osobenosti percepcije umetničke stvarnosti kroz dinamičnu razmenu iskustava u proširenim i tradicionalnim medijima.
Izložba u galeriji X Vitamin predstalja seriju slika i crteža nastalih tokom 2020. i 2021. godine u kojima Huemer obrađuje motiv kriptograma – biljki koje se razmožavaju putem spora, kao što su lišajevi, mahovine, paprati, morske alge, gljive, virusi, bakterije… Ovi najraniji oblici života na našoj planeti su jedini životni oblici koji do danas nisu napustili evolucioni proces prkoseći bilo kakvoj klimatskoj promeni. Kriptogrami su neka vrsta osnovnog okruženja na našoj planeti iz kojeg uvek može nastati novi, drugačiji život.
Novi Sad – Otvorena izložba “Iskustvo pejzaža” Roberta Jankuloskog i Monike Moteske u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak 7. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, otvorena je izložba “Iskustvo pejzaža” umetnika Roberta Jankuloskog i Monike Moteske. Ova izložba stiže u MSUV nakon uspešne prezentacije u Paviljonu Severne Makedonije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, i u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije. Na otvaranju su se prisutnima obratile kustoskinje izložbe – dr Ana Frangovska, viša kustoskinja Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica, iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, kao i dvoje umetnika.
Sanja Kojić Mladenov je na otvaranju rekla: “Robert Jankuloski i Monika Moteska se obraćaju savremenom društvu i postavljaju pitanje kolektivnog odnosa ne samo ka istorijskom pamćenju, onako kako se ono predstavlja u savremenim medijima i narativima, već i društvenim odnosima moći koji dovode do traume i zatrovanosti, kako prirodne sredine, tako i čoveka. U pitanju je kritička upotreba pejzaža u savremenoj umetničkoj praksi, kojom autori čine vidljivim mesta devastacije prirode od strane čoveka, bilo da su u pitanju ratna dejstva ili iskopavanja rudnih bogatstava, te dovode u pitanje kolektivnu sliku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”
Ana Frangovska je u uvodnom govoru navela: “Ovaj multinacionalni transtaktički projekat tandema Jankuloski-Moteska na kritičko-diskurzivan način skreće pažnju na opasnosti koje vrebaju ako se ne preduzmu ozbiljni sistemski koraci za prevazilaženje najvećih izazova antropocena, a to su porez na kapitalizam, vladinu politiku, nekontrolisana zloupotreba prirodnih resursa planete Zemlje, bezumni ratovi – eksplicitni ili implicitni, stvarni ili psihološki, fizički ili hemijski. Projekat postavlja i pitanja o tome dali lepo može da bude i lepo i podmuklo ružno, a estetika da postane sluga zlu? Svi ovi problemi, koji preispituju teoriju banalnosti zla, verovatno su jedna od glavnih dispozicija projekta Iskustvo pejzaža”.
Monika Moteska je o izložbi rekla: ”Landscape Experience je projekat koji preko lokalnih pejzaža i lična iskustva govori o globalnim temama i globalnim problemima. To je multimedijalan projekat koji govori o kolektivnoj nemoći i kontaminaciji razuma. Ovaj projekat je rezultat našeg višegodišnjeg rada na temama sličnim ovoj, bavi se višestrukim pitanjima i može se čitati na više nivoa. Svakim narednim čitanjem otvaraju se nova pitanja o nama i našoj planeti. Ludilo ratova i nemilosrdni gubitak života. Osuda nasilja nad čovekom i prirodom. Ekološke katastrofe koje, za razliku od ratova u kojima dolazi do trenutnog uništenja, polako i nečujno uništavaju žive organizme. Projekat problematizuje čoveka i njegovu ekološku svest i čoveka i njegovu političku svesnost. Problematizujući ove teme, mi grebemo i ulazimo duboko u smisao našeg postojanja i naše odgovornosti”.
Robert Jankuloski je istakao: “Sama tema projekta postavlja mnoga pitanja o čoveku i planeti, tehnologiji i promenama, telima i njihovim metamorfozama. Zapravo, naš projekat na izvestan način komentariše sva ova pitanja. Ne bih se usudio da kažem da mi dajemo odgovore na njih jer sam zagovornik ideje da je umetnik tu da postavlja pitanja, a ne da daje odgovore. Iako su elementi i motivi koje koristimo u radu na neki način zastrašujući, u video radovima su utkani izvesni optimistični elementi koji ulivaju nadu da će čovečanstvo biti oslobođeno ovog stanja u koje je zapalo i da ćemo nastaviti da živimo u ravnoteži sa prirodom. Čovek neće biti pobednik jer ni u jednom ratu nema pobednika. Svako je na neki način poražen, naročito u ratu kao što je onaj protiv prirode. Uspostavljena ravnoteža između čoveka i prirode je naša pobeda.”
Izložba je otvorena do 21. jula 2024. godine.
Izložba je realizovana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvom kulture Republike Severne Makedonije.
Foto: Marko Ercegović.
Razgovori povodom izložbe “Geometrija praznine” u Salonu Muzeja savremene umetnosti
U petak, 7. juna i ponedeljak, 10. juna od 18 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti, biće održani razgovori povodom aktuelne izložbe Ane Knežević “Geometrija praznine” u ovom prostoru.
U petak 7. juna, u razgovoru o predmetu i doživljaju izložbe kao crtežu u proširenom polju, uz prisustvo umetnice i kustoskinje Une Popović govoriće Vladimir Bjeličić, istoričar umetnosti i kustos, i Nikola Radosavljević, umetnik koji stvara u oblasti grafike i crteža.
U ponedeljak 10. juna, impresije o izložbi i radu Ane Knežević predstaviće Ana Knežević, istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja afričke umetnosti, i Jelena Spajić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Fakulteta likovnih umetnosti.
Rad umetnice Ane Knežević predstavlja pomak u istraživanju poimanja energije, relativnog prostora i temporalizacije forme. Na izložbi u Salonu MSU, pored tri VR instalacije “Orbital Resonance”, “Magnetic Flower” i “Sonic Geometry”,predstavljene su i dve svetlosno zvučne instalacije karakteristične za rad Kneževićeve u beogradskoj fazi pre odlaska u Njujork. “Geometrija praznine” referiše na među-prostor dobijen u distanci/razlici između fizičkog prihvatanja jasnih i postojećih elemenata i delanja tela i čula pri uranjanju u konstrusan svet virtualne realnosti.
Kustoskinja izložbe je Una Popović, kustoskinja Zbirka fotografije, filma, videa i digitalnih medija u Muzeju savremene umetnosti.
Ana Knežević (Beograd, 1976) interdisciplinarna je umetnica. Kreira svetlosne i zvučne instalacije, crteže i VR instalacije. Od 2017. istražuje nove oblasti koje je uvela VR tehnologija. Dobitnica je CultureHub stipendije i rezidencije u Njujorku 2018. godine kao i nagrade Pollock-Krasner 2017. godine, nagrade CEC ArtsLink u Njujorku 2012. godine i Beogradske nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković 2009 godine. Osim u Srbiji, samostalno je izlagala u Njujorku, Bostonu, Parizu i dr. Od 2013. godine živi i radi u Njujorku.
Sponzor izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Foto: Bojana Janjić.
Šaban prvi srpski umetnik u najprestižnijem svetskom džez muzeju!
Izložba posvećena životu i delu Šabana Bajramovića biće otvorena u četvrtak 13.
juna, u 18h u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleans-u, u prisustvu
visokih američkih zvanica i predstavnika srpske dijaspore.
Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarlsa i Džejms
Brauna, kao neosporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta biće izložene i njegove ploče, kasete, cd izdanja, plakati,
knjige i časopisi o njemu, kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival
tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.
Deo izložbe predstavljaće i fotografije nekih od laureata i dobitnika statuete poput
Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moći da
vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Na otvaranju će nastupiti i bend Petera Stana, romskog umetnika koji decenijama
živi u Njujorku i koji je imao četiri zajednička nastupa sa Šabanom tokom njegove
čuvene turneje po Americi.
Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila i direktora Nju Orleans
džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišville
festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.
Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena
Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba će biti otvorena narednih 6 meseci.
Zvučni performans i razgovor sa umetnikom Danijem Galom u okviru izložbe „Future perfect“ u Muzeju savremene umetnosti
foto: Dennis Ha.
U sredu, 5. juna u 18:30 časova, u Sali Protić Muzeja savremene umetnosti, biće održan razgovor sa umetnikom Danijem Galom iz Berlina, koji će potom izvesti 45-ominutni zvučni performans Semi-Automatic: The Swamp In June. Ovaj umetnik gostuje u Beogradu u okviru pratećeg programa aktuelne izložbe Future Perfect – savremena umetnost iz Nemačke, koja se održava na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti i u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Razgovor sa Danijem Galom (na engleskom jeziku) će moderirati Miroslav Karić, kustos MSUB.
Preispitivanje medija sa kojima radi a zatim i istraživanje mogućnosti manipulisanja dokumentima iz prošlosti, kroz njihovo reaktiviranje ili ponovno osmišljavanje, čine tematsku i problemsku okosnicu umetnikove prakse, koja podrazumeva promišljanje odnosa između događaja i njegovih konstrukcija kroz zvuk i sliku.
Na izložbi Future Perfect predstavljen je Galov rad pod nazivom Arhitektura o budućnosti razgovora – interaktivna zvučna instalacija gde publika svojim kretanjem određuje brzinu i pravac gramofonskog zapisa to jest emitovanja arhivskog snimka razgovora sa slavnim arhitektama koje su definisale načine shvatanja prostora u dvadesetom veku. Na taj način, posetioci svojim prisustvom i interakcijama kreiraju zvučnu kompoziciju. Umetnik će, pored ovog rada, predstaviti i druga slična ostvarenja (skulpture, instalacije, filmovi) u kojima je fokus na radu sa zvukom kao temom, dokumentom i materijalom, odnosno na njegovim kritičkim potencijalima i ulozi koju ima u delovanju ideologija i proizvodnji kulture sećanja. Takođe, nakon razgovora, Gal će se publici predstaviti zvučnim performansom Semi-Automatic: The Swamp In June u kojem koristi i u dijalog stavlja različite audio-izvore poput živog radio prenosa, elektronike, terenskih snimaka, zapisa akustičnih instrumenata sa specijalno dizajniranim motorima i ljudskog govora, čiji međuodnosi i preplitanja stvaraju svojevrsnu muzičku kompoziciju.
Dani Gal (Jerusalim, 1975) studirao je na Akademiji za umetnost i dizajn Bezalel u Jerusalimu, univerzitetima Staatliche Hochschule für Bildende Künste – Städelschule u Frankfurtu i Cooper Union u Njujorku. Njegovi radovi su prikazivani na mnogim međunarodnim izložbama, među kojima su 54. Venecijansko bijenale; Istanbulski bijenale; New Museum, Njujork; Kunsthalle St. Gallen, Švajcarska; Jewish Museum, Njujork; Berlinale Forum Expanded; Kunsthaus Zurich; Kunsthalle Wien; Documenta 14; Centre Pompidou, Pariz; Club TransMediale Festival, Berlin. Učesnik je rezidencijalnih i istraživačkih programa: Blood Mountain Projects i Wiesenthal Institute u Beču, inHerit – Centre for Advanced Studies-Heritage in Transformation, Humboldt University u Berlinu. Živi i radi u Berlinu.
Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Angelika Štepken.
Otvorena međunarodna izložba savremenog stanovanja „STANOVANJE – HOUSING 2023” na 19. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture
U subotu 1. juna, u Klubu RTS-a otvorena je međunarodna izložba savremenog stanovanja “STANOVANJE – HOUSING 23”, u organizaciji Katedre Zgrade za stanovanje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Klastera urbanog planiranja. Peta smotra aktuelnih arhitektonskih ostvarenja, koja su svojevrstan manifest savremenih projektantskih praksi i promišljanja na temu stanovanja, održava se u okviru izložbenog programa 19. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024.
Jelena Ivanović Vojvodić, programski direktor BINE, u uvodnom govoru je istakla: “Posebna nam je čast što je ova izložba, od jedne male inicijative katedre koja se bavila tom temom, prerasla u izuzetnu međunarodnu internacionalnu platformu koja privlači najznačajnija imena svetske arhitekture, i koja nam u pokazuje da možemo da se nosimo i sa svetskim primerima. To je ono što daje nadu našim mladim arhitektama, a mi u BINI smo ponosni što imamo dobre naslednike”.
Specijalna tema ovogodišnje izložbe je model stanovanja niske spratnosti – velike gustine koji je prikazan kroz 40 realizacija, projekata i istraživanja nastalih u proteklih deset godina. Selektovani radovi su praćeni recenzijama članova Međunarodnog naučno-umetničkog odbora koji predstavljaju svojevrsnu naučno-stručnu i kritičku refleksiju aktuelnosti i trendova u stambenoj arhitekturi, uzimajući pritom u obzir različitost socio-političkog, ekonomskog i kulturološkog konteksta.
Aleksandar Keković, profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, o temi ovogodišnje izložbe je rekao: “Tema ove izložbe je vrlo interesantna, zato što danas smatramo da samo visoki objekti mogu da zadovolje potrebe – prevashodno investitora, ali i korisnika u gradovima. Mi smo kroz ovu izložbu želeli da pokažemo da to može biti drugačije”.
U okviru opšteg dela izložbe prikazano je 50 radova koji predstavljaju reprezentativne primere stambene arhitekturenajbolje primere stambene arhitekture kreirane u periodu od 2021. do 2023. godine.
Govoreći o ovom segmentu izložbe, Keković je dodao: “Vođeni pričom možda i najčuvenije svetske škole stambene arhitekture, Beogradske škole stanovanja, posebnu pažnju smo posvetili funkcionalnošću stambenih objekata. Nije ni u svetu lako naći takve objekte, ali pokušali smo da pokažemo kako estetika i funkcionalnost mogu da idu jedno s drugim.”
Na izložbi su predstavljeni radovi autora iz različitih delova sveta (Argentina, Brazil, Kina, Japan, Portugal idr) kao i autora iz naše zemlje, uključujući afirmisane svetske arhitektonske biroe (BIG, KCAP i dr) kao i one koji su na početku svoje karijere, iz većih ili manjih sredina, sa većom ili manjom vidljivošću na globalnom nivou. Raznovrsnost i internacionalnost izložbenog programa omogućava upoređivanje internacionalne arhitektonske prakse i istraživanje pravaca i kretanja u struci, odslikavajući realnost trenutka i nagoveštavajući dalje trendove u stanovanju. Poseban značaj izložbe je u mogućnostima razvoja i unapredjenja srpske arhitekture.
Foto: Nikola Marković.
Galerija Matice srpske i Muzej naivne i marginalne umetnosti – Otvaranje dve izložbe u okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske
foto – iz arhive muzeja MNMU, iz arhive muzeja Ilijanum
U okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Galerije Matice srpske, 13. i 14. juna biće otvorene dve izložbe: “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, i “Pomorišac – Vasa Pomorišac” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Galerija Matice srpske gostuje u MNMU u Jagodini s izložbom “Pomorišac – Vasa Pomorišac”, koja će biti otvorena 13. juna u 19 časova.
Ova izložba posvećena je umetniku koji je uspeo da klasičnu umetnost prikaže kroz optiku modernog pogleda, koji se jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine XX veka školovao u Londonu i koji je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika. Dela Vase Pomorišca čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Izložba će biti otvorena do 8. septembra 2024. godine.
Pomoriščev umetnički put razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza. O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte. Takođe, saradnja sa Maticom srpskom nije izostala. Bio je poslednji, jedanaesti stipendista Matice srpske, zbog čega nije slučajno što je jubilej 175 godina Galerije Matice srpske, koji je započet izložbom dela prvog stipendiste Uroša Predića, zaokružen izložbom dela Vase Pomorišca.
Izložba je izvorno realizovana u saradnji Galerije Matice srpske sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a publika je prvi put mogla da je vidi u Galeriji Matice Srpske u periodu od 20.10.2023. do 3.3.2024. godine. Kustoskinje izložbe su Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš.
Izložba “Pomorišac – Vasa Pomorišac” upotpunjena je objavljivanjem kapitalne monografije o umetniku pod nazivom “Vasa Pomorišac. Slikar modernosti i kontinuiteta”. Monografija je nastala kao poslednja u nizu jubilarnih publikacija u okviru obeležavanja 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske. U svojoj osnovi bila je zasnovana na radu na pripremi izložbe “Pomorišac – Vasa Pomorišac” priređenoj povodom Dana Galerije 2023. godine i kojom je zaokružen jubilej. Pogled na brojna prikupljena dela odabrana za izlaganje i pisanje teksta za prateću publikaciju, razgovori sa umetnikovim naslednicima i uvid u brojnu arhivsku građu, pokrenuli su ideju da se jubilej upotpuni monografskom studijom, a životni i umetnički put Vase Pomorišca prikaže sveobuhvatno i celovito. Autorka monografije dr Ana Ereš odlučila je da sagleda stvaralački opus ovog umetnika u širem kontekstu evropske likovne scene njegovog vremena i ponudila je čitaocima jedan moderniji pogled i odgovor na pitanje ko je bio Vasa Pomorišac.
Monografijom i izložbom je stvaralaštvo ovog umetnika visokih umetničkih vrednosti i dometa dostojnih evropskog priznanja sada postalo dostupnije i poznatije javnosti. Novi pogled dr Ane Ereš kroz otvoreniji pristup u tumačenju i razumevanju bogatstva Pomoriščevih tematskih i likovnih opredeljenja učinio je ovog umetnika bližim i jasnijim savremenom trenutku, ali i za neka buduća vremena.
Muzej naivne i marginalne umetnosti će sa svojom izložbom “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” gostovati u Galeriji Matice srpske, a otvaranje je zakazano za 14. jun u 20 časova. Na ovoj izložbi biće predstavljeno 70 radova Ilije Bosilja i Save Sekulića iz muzejskih kolekcija, zbirke MNMU iz Beograda i Muzeja Ilijanum iz Šida. Izložbu prate dva dokumentarna filma. Film o Iliji Bosilju delo je reditelja Žike Mitrovića nastalo u produkciji Centarfilma, dok film o Savi Sekuliću potpisuje Slobodan Pešić i nudi i segmente razgovora sa samim umetnikom. Dela Ilije Bosilja poslednji put su bila prikazana u Novom Sadu na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 1995. godine, dok je delima Save Sekulića ovo prvo prikazivanje u Novom Sadu. Izložba će biti otvorena do 1. septembra 2024. godine.
Izložbu dopunjuje dokumentacija među kojom je i pismo Žana Dibifea (Jean Dubuffet) o Ilijinoj umetnosti nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection dell’Art Brut u Lozani). S obzirom na značaj umetničkih opusa koji su izloženi jer se radi o dva međunarodno najpriznatija autora iz domena sirove umetnosti (raw art) ali i o opusima koji se od samog nastanka kreću na graničnom području savremene i art brut umetnosti, izložba ima i određen teorijsko umetnički aspekat koji doprinosi njenom značaju.
Izložbu prati i bogat katalog sa tekstovima autorke Barbare Safarove, trenutno jedne od vodećih teoretičara art brut umetnosti u Evropi, koja sprovodi novu interpretaciju opusa Ilije Bosilja, kao i kompletiran pregled opusa Save Sekulica. Dizajn kataloga potpisuje Slavimir Stojanović Futro.
Na poziv muzeja Casa dell’Art Brut iz Mairano di Casteggio, ova izložba je bila predstavljena italijanskoj javnosti od 10. juna prošle godine, a zbog velikog interesovanja dvaput je produžavana i trajala je sve do 10. decembra. Koncept izložbe rezultat je dve prethodne izložbe koje je MNMU predstavio u prostoru Kulturnog centra Srbije u Parizu: „Moć vizije“, 2021.godine, i „Svet po Iliji,“ 2022. godine. Kustoskinje izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i Marta Morgana Rudoni.
Otvorena izložba „Future Perfect“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Muzeju savremene umetnosti
foto Bojana Janjić
Izložba “Future Perfect”, koja prikazuje radove 16 savremenih umetnika i umetnica iz Nemačke, svečano je otvorena u petak 24. maja u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a deo ove izložbe posetioci mogu da pogledaju i na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Miroslav Karić, koordinator izložbe, Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, i Angelika Štepken, kustoskinja izložbe.
Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: “Sa zadovoljstvom danas otvaramo međunarodnu putujuću izložbu, kojom se podstiče globalna razmena ideja i iskustava između umetnosti, umetnika i institucija, ali i međusobno umrežavanje umetnika. Izložba FUTURE PERFECT ne samo da predstavlja aktuelnu umetnost iz Nemačke našoj publici, već postavlja i mnoga danas aktuelna pitanja poput: Kako ćemo živeti sutra? Da li će budućnost biti onakva kakvom je zamišljamo? i slično, te izloženi radovi oblikuju prostore za imaginaciju i akciju, imaju snažan formalni jezik i prevode suštinska društvena pitanja u umetničke koncepte.”
Miroslav Karić je u svom govoru istakao: ”U trenutku kada je svet doveden do ivice opasnih balansiranja, neizvesnosti i nemogućnosti predikcije daljih kretanja i odvijanja događaja, izložba postavlja pitanje: na koji način umetnici u savremenim kontekstima zauzimaju i artikulišu svoj stav u materijalu, formi, imaginaciji, naraciji u vizioniziranju budućnosti ili ponovnom promišljanju prošlosti i gde vide opcije za akciju? Kroz različite medije – film, fotografija, skulptura, objekti, slike, kolaži – radovi na izložbi uvode u refleksije i scenarije potencijalne budućnosti u koju su implicirana ključna društveno-politička pitanja današnjice.
Sunčica Šido je u osvrtu na izložbu navela: “Kroz različite medije, umetnici istražuju socio-političke, ekonomske i narative u oblasti kulture, pružajući uvid kako u evropske tako i u globalne pejzaže. Dok posmatramo njihove radove, izazvani smo da preispitamo sopstvene perspektive i možda redefinišemo konvencionalne obrasce mišljenja. Ova izložba nas poziva da razmatramo kompleksnost vremena i zamislimo mogućnosti pred nama, služeći kao poziv na razmišljanje, i navodi da se zapitamo nad istorijskim tokovima i suštinom aspiracija.
Angelika Štepken je o konceptu izložbe rekla: “Iako je 1989. godina trebalo da predstavlja novu budućnost, niko više nije mogao zamisliti kako će budućnost da izgleda. To je slučaj i danas. U spekulativnom kapitalističkom svetu u kome živimo, budućnost je nešto što konzumiramo već u sadašnjosti. Vi nagađate da će nešto u šta investirate imati veću vrednost sutra, tako da je sutrašnjica razlog zbog kojeg nešto radite danas. Ne postoji perspektiva druge, bolje, ili gore budućnosti. To je u neku ruku i pozadina naslova ove izložbe”.
Putujuća izložba FUTURE PERFECT već godinama širom sveta predstavlja savremenu vizuelnu umetnost iz Nemačke, ukazujući publici na nova pitanja koja otvara budućnost i tragajući zajedno s njom za odgovorima na ta pitanja. Pod nazivom koji se odnosi na glagolsko vreme u engleskom jeziku – Future Perfect, svršeno buduće vreme, koje označava radnju koja će se završiti u budućnosti pre neke druge radnje, slično kao futur II u nemačkom i srpskom, izložba u Muzeju savremene umetnosti i Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prikazuje radove šesnaest umetnica i umetnika koji se bave vizijama budućnosti i spekulacijama o toku istorije.
Izložbu FUTURE PERFECT pripremili su Angelika Štepken (Angelika Stepken) i Filip Cigler (Philipp Ziegler) prezentujući pozicije umetnica i umetnika koji potiču iz Nemačke ili već duže vreme žive i rade u Nemačkoj, a koji danas uveliko uživaju internacionalne profesionalne karijere. Pored tematskog okvira, izložba ujedno nudi uvide u savremenu vizuelnu umetnost Nemačke kroz radove Neri Begremijan (Nairy Baghramian), dua DAS INSTITUT (Kerstin Breč / Kerstin Brätsch i Adele Reder / Adele Röder), Marijane Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball), Danija Gala (Dani Gal), Siprijena Gajara (Cyprien Gaillard), Anete Kelm (Annette Kelm), Jute Keter (Jutta Koether), Armina Linkea (Armin Linke), Antje Majevski (Antje Majewski), Henrika Olesena (Henrik Olesen), Jorgosa Sapuncisa (Yorgos Sapountzis), Nore Šulc (Nora Schulty), Nasan Tur (Nasan Tur), Dana Voa (Danh Vo) i Klemensa fon Vedemajera (Clemens von Wedemeyer).
Kustoskinja, spisateljica i istraživačica Angelika Štepken živi i radi u Firenci i Berlinu. Od 2006. do 2022. godine bila je direktorka ustanove Villa Romana u Firenci, a od 1998. do 2006. direktorka udruženja Badischer Kunstverein u Karlsrueu. Od 1988. godine Stepken je bila kustoskinja više od 150 izložbi i međunarodnih saradnji kao i autorka brojnih kataloških tekstova za internacionalne umetnice i umetnike.
Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi u okviru kojih će svoj rad već početkom juna predstaviti jedan od učesnika izložbe, Dani Gal, a biće priređena i stručna vođenja lokalnog kustosa. Detaljne informacije o pratećem programu biće blagovremeno najavljene.
Izložba će biti otvorena do 4. avgusta 2024. godine
Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.
Nakon Beograda, izložba FUTURE PERFECT nastaviće da putuje, najpre u Crnu Goru (Narodni muzej Crne Gore – Crnogorska galerija umjetnosti Miodrag Dado Đurić) a zatim u Solun (Muzej savremene umetnosti – MOMus).
Izložba „Future Perfect“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Muzeju savremene umetnosti
foto – Lothar Schnepf
Izložba “Future Perfect”, koja prikazuje radove 16 savremenih umetnika i umetnica iz Nemačke, biće svečano otvorena u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u petak, 24. maja u 19 časova. Već od istog dana, posetioci će moći da pogledaju deo ove izložbe i na prvom nivou Muzeja savremene umetnosti, od 10 do 18 časova. Kustoskinja izložbe je Angelika Štepken, a koordinator izložbe Miroslav Karić, kustos MSU.
Putujuća izložba FUTURE PERFECT već godinama širom sveta predstavlja savremenu vizuelnu umetnost iz Nemačke, ukazujući publici na nova pitanja koja otvara budućnost i tragajući zajedno s njom za odgovorima na ta pitanja. Pod nazivom koji se odnosi na glagolsko vreme u engleskom jeziku – Future Perfect, svršeno buduće vreme, koje označava radnju koja će se završiti u budućnosti pre neke druge radnje, slično kao futur II u nemačkom i srpskom, izložba u Muzeju savremene umetnosti i Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prikazuje radove šesnaest umetnica i umetnika koji se bave vizijama budućnosti i spekulacijama o toku istorije.
Iz njihove perspektive, najpre se postavlja pitanje: možemo li kroz pretpostavke i nagađanja doći do razumevanja složene vremenske konstrukcije završene budućnosti? Zatim, da li će budućnost biti onakva kakvom je zamišljamo? Na koje načine možemo da razvijamo svoje vizije, da promišljamo i anticipiramo budući pravac razvoja događaja i da li je, u tom smislu, moguće napustiti uobičajene obrasce razmišljanja? Koji su danas potencijali budućnosti kao kritičkog i emancipatorskog koncepta?
Usled ubrzanja koje su omogućile digitalna i mobilna tehnologija, čak je i bliska budućnost postala gotovo nepredvidiva, što znatno otežava usklađivanje različitih predviđanja o njoj. Izloženi radovi donose i oblikuju prostore za imaginaciju i akciju, uz snažan formalni jezik, tematizujući i problematizujući suštinska društvena pitanja kroz umetničke refleksije. Objedinjujući filmove, fotografije, skulpture, objekte, slike i kolaže, izložba uvodi posetioce u različita razmišljanja o sociopolitičkim, ekonomskim i kulturnim istorijskim i današnjim pojavama u evropskim i globalnim kontekstima, poukama iz prošlosti, institucionalnim politikama, mogućnostima individualnog i kolektivnog aktiviranja javnog prostora, mikronaracija i monumentalnih simbola.
Izložbu FUTURE PERFECT pripremili su Angelika Štepken (Angelika Stepken) i Filip Cigler (Philipp Ziegler) prezentujući pozicije umetnica i umetnika koji potiču iz Nemačke ili već duže vreme žive i rade u Nemačkoj, a koji danas uveliko uživaju internacionalne profesionalne karijere. Pored tematskog okvira, izložba ujedno nudi uvide u savremenu vizuelnu umetnost Nemačke kroz radove Neri Begremijan (Nairy Baghramian), dua DAS INSTITUT (Kerstin Breč / Kerstin Brätsch i Adele Reder / Adele Röder), Marijane Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball), Danija Gala (Dani Gal), Siprijena Gajara (Cyprien Gaillard), Anete Kelm (Annette Kelm), Jute Keter (Jutta Koether), Armina Linkea (Armin Linke), Antje Majevski (Antje Majewski), Henrika Olesena (Henrik Olesen), Jorgosa Sapuncisa (Yorgos Sapountzis), Nore Šulc (Nora Schulty), Nasan Tur (Nasan Tur), Dana Voa (Danh Vo) i Klemensa fon Vedemajera (Clemens von Wedemeyer).
Otvaranju izložbe će prisustvovati kustoskinja izložbe Angelika Štepken. Kustoskinja, spisateljica i istraživačica Angelika Štepken živi i radi u Firenci i Berlinu. Od 2006. do 2022. godine bila je direktorka ustanove Villa Romana u Firenci, a od 1998. do 2006. direktorka udruženja Badischer Kunstverein u Karlsrueu. Od 1988. godine Stepken je bila kustoskinja više od 150 izložbi i međunarodnih saradnji kao i autorka brojnih kataloških tekstova za internacionalne umetnice i umetnike.
Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi u okviru kojih će svoj rad već početkom juna predstaviti jedan od učesnika izložbe, Dani Gal, a biće priređena i stručna vođenja lokalnog kustosa. Detaljne informacije o pratećem programu biće blagovremeno najavljene.
Izložba će biti otvorena do 4. avgusta 2024. godine
Izložbu FUTURE PERFECT – Savremena umetnost iz Nemačke zajednički organizuju ifa – Institut für Auslandsbeziehungen (Institut za odnose sa inostranstvom) iz Štutgarta, Goethe-Institut Beograd i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.
Nakon Beograda, izložba FUTURE PERFECT nastaviće da putuje, najpre u Crnu Goru (Narodni muzej Crne Gore – Crnogorska galerija umjetnosti Miodrag Dado Đurić) a zatim u Solun (Muzej savremene umstnosti – MOMus).
Muzej savremene umetnosti – Sutra se otvara retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića u Muzeju savremene umetnosti
foto: Vladan Radovanović, Marija Ćalić.
U četvrtak 28. marta u 18 časova, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena retrospektivna izložba „Ispred vremena i izvan“ Vladana Radovanovića, nedavno preminulog višemedijskog umetnika i jednog od najznačajnijeg domaćih savremenih kompozitora. Ova izložba predstavlja pregled njegovog dugogodišnjeg stvaralaštva u mnogobrojnim oblastima umetnosti i novog čitanja njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i praksi srpske umetnosti druge polovine prošlog i prvih decenija 21. veka. Autor koncepcije i kustos izložbe je Saša Janjić, a kustos iz Muzeja savremene umetnosti je Una Popović, rukovodilac Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija MSU.
Radovanović je bio jedan od prvih posleratnih avangardnih umetnika u našoj zemlji, koji je još sredinom 50-ih godina veka uveo inovativne i radikalne koncepte u našu umetničku sredinu, koja je tek usvojila modernistički jezik umetnosti kao novi kanon, i time ne samo delovao u kontrastu sa opštim tendencijama, već i anticipirao mnoge potonje neoavangardne prakse poput performansa, akcija i konceptualne umetnosti. Kompozitor, pisac, višemedijski umetnik, teoretičar umetnosti i pedagog, Vladan je uspeo da izgradi jedinstveni sistem umetnosti koji uključuje sintezu različitih medija, filozofskih interesovanja i pionirski krene u izvođenje prvih performansa i akcija, radiofonskih ostvarenja, stvaranje prvih konceptualnih radova, kompjuterskih grafika, video radova, ali i zapisivanja snova kao najraniji oblik višemedijske sinteze.
Za karijeru koja je trajala skoro sedam decenija, bio je nagrađen mnogim internacionalnim i domaćim priznanjima i nagradama za svoj muzički, literarni i vizuelni opus. Počasni doktor nauka na Univerzitetima u Ohaju i Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Radovanović će u široj javnosti ali i u stručnim krugovima ostati upamćen kao tvorac originalnih koncepata poput vokovizuela, taktilizma i projektizma kao posebnog oblika mentalne umetnosti. Velika retrospektivna izložbu u MSUB će svim zainteresovanim posetiocima ponuditi uvid u intrigantno i vanvremensko delo jednog od naših najoriginalnijih i najznačajnijih stvaralaca.
Izložba će za posetioce biti otvorena do 10. septembra 2024. godine.
Zvanično osiguranje izložbe je Wiener Städtische osiguranje.
Vladan Radovanović (1932-2023) je rođen u Beogradu. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Suosnivač je grupe Medijala i jedan od urednika časopisa Rok. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost), radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 30 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, osam za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ 2009. za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, Nagrada „Mića Popović“ 2012, Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), šest za literaturu, i Vukovu nagradu 2014. godine za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Bio je član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u Grupi za višemedijsku umetnost. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo 2005, a 2006. postaje počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.