Otvorena izložba “Ponesi svoj projekat” na 18. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2023
Izložba “Ponesi svoj projekat” u okviru 18. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2023 otvorena je u četvrtak, 25. maja u u BINA kabini, u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1). Na ovoj izložbi Space Love Studio, mladi arhitektonski tim koji čine arhitekte Iva Bekić i Marija Blagojević, predstavio je svoje kreativne ideje s različitim principima projektovanja kroz teoriju i praksu.
Natalija Đukić, kustoskinja izložbe, povodom otvaranja je rekla: “BINA kao manifestacija fokusirana je na promovisanje ideje arhitekture, ne samo u stručnoj nego i u široj javnosti. U tom smislu za nas je jako bitno da pažnju, pored afirmisanih autora, posvetimo i mladim autorima koji su na početku svoje karijere, i to jedinstvenom prilikom da samostalno izlože svoj rad ili u zajedničkoj izložbi sa još nekim autorskim timom. Ove godine to je Space Love Studio, čije autorke su se najviše posvetile temi stanovanja, koja je delimično zapostavljena u velikim promišljanjima arhitekture. Meni kao kustosu posebno je bilo interesantno da se vratim na tu temu”.
Prisutnima se na otvaranju obratio arhitekta Davor Ereš: “Kroz različite izazove arhitektonske prakse, koleginice Bekić i Blagojević ostvaruju i neguju arhitekturu kao jasan stav prema svetu u kome deluju, pronalazeći uvek nove i posebne načine koji potvrđuju arhitektonsko delovanje kao mogućnost i priliku za radost. I to radost promene. Ovom izložbom dvojac Bekić-Blagojević, kao arhitektonski biro Space Love Studio, predstavljaju odabrane projekte s kojima su ostvarili svoje ideje od osnivanja biroa 2020. sve do ove izložbe danas. Ono što izdvaja njihovo delovanje je polje u kome njihovi projekti nastaju, i to ne samo kao projekcije misaonih konteksta, nego kao ostvarenje saradnje i otvorenosti za razmenu”.
Marija Blagojević, članica tima Space Love Studio, na otvaranju je istakla: “Izložba ima početak, ali kraj je nešto što će trajati naredne dve nedelje: izložbu ćemo dopunjavati i ona će se menjati. Predstavili smo vremensku liniju naših projekata od 2020. kada smo počeli naš zajednički rad, do danas. Na zidu možete videti i naše izabrane, nagrađene konkursne projekte, kao i video rad u drugom delu paviljona. Na QR kodovima za svaki projekat imamo i interaktivni prikaz od 360 stepeni”.
Space Love Studio je mladi studio za arhitekturu i enterijer koji su osnovale Iva Bekić i Marija Blagojević. Iako generacijski udaljene, zajedničke vrednosti i ideali dovele su ove dve indivudue do ideje o udruživanju i uplovljavanju u samostalni rad. Space Love Studio počinje da pravi svoje prve korake 2020. godine u periodu lockdowna. Vreme nastanka studija uticalo je na činjenicu da fokus rada stave na stambenu arhitekturu, u želji da ljudima pruže praktične i udobne domove u periodu kada je dom jedino što nas okružuje.
BINA tim kroz program “Ponesi svoj projekat” želi da afirmiše i inicira povezivanje mladih autora ka formiranju BINA ALUMNI KLUBA, kreativnog huba koji bi uspostavio nove mreže mladih profesionalaca u udruživanju i deljenju znanja i iskustva kao i razvoja ideja preko multidisciplinarnih projekata, učestvovao u razvoju evropskih iskustava i promovisanju arhitekture kao dela kulture.
Izložba će biti otvorena do 8. juna 2023. godine.
Otvaranje izložbe “Ponesi svoj projekat” na 18. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2023
Izložba “Ponesi svoj projekat” u okviru 18. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2023 biće otvorena u četvrtak, 25. maja u 18 časova u BINA kabini, u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1). Na ovoj izložbi učestvuje Space Love Studio, mladi arhitektonski tim koji će prezentovati svoje kreativne ideje s različitim principima projektovanja kroz teoriju i praksu.Kustoskinja izložbe je Natalija Đukić.
Space Love Studio je mladi studio za arhitekturu i enterijer koji su osnovale Iva Bekić i Marija Blagojević. Iako generacijski udaljene, zajedničke vrednosti i ideali dovele su ove dve indivudue do ideje o udruživanju i uplovljavanju u samostalni rad. Space Love Studio počinje da pravi svoje prve korake 2020. godine u periodu lockdowna. Vreme nastanka studija uticalo je na činjenicu da fokus rada stave na stambenu arhitekturu, u želji da ljudima pruže praktične i udobne domove u periodu kada je dom jedino što nas okružuje.
“Prethodne tri godine rada naučile su nas da ne postoji mali projekat i da biti arhitekta znači biti na usluzi. Sa stambenom arhitekturom u fokusu, vodimo se idejom da je stan mesto koje treba da odiše duhom onoga ko u njemu živi, a da je arhitekta neko ko ima sposobnost da mogućnosti prilagodi potrebama korisnika. Značaj ovog pristupa je u osvešćivanju činjenice da je razumevanje projektnog zadatka više od stila. Stoga se trudimo da svojim pristupom u radu ukažemo na bitnost procesa projektovanja i važnost komunikacije i saradnje”, ističu Iva Bekić i Natalija Đukić.
BINA tim kroz program “Ponesi svoj projekat” želi da afirmiše i inicira povezivanje mladih autora ka formiranju BINA ALUMNI KLUBA, kreativnog huba koji bi uspostavio nove mreže mladih profesionalaca u udruživanju i deljenju znanja i iskustva kao i razvoja ideja preko multidisciplinarnih projekata, učestvovao u razvoju evropskih iskustava i promovisanju arhitekture kao dela kulture.
Izložba će biti otvorena do 8. juna 2023. godine.
HANNA DUJMOVIĆ – ’’La Joie De Vivre’’ / ’’Radost življenja’’
Izložba slika u galeriji Štab od 23. maja do 5. juna 2023. godine.
Umetnica iz Sarajeva, Hanna Dujmović, predstaviće beogradskoj publici svoju najnoviju produkciju, na izložbi La joie de vivre (Radost življenja), koja se otvara u utorak, 23. maja 2023. godine u galeriji Štab.
Naziv izložbe inspirisan je načinom stvaranja Hanne Dujmović, ali je ujedno i naziv slike Anrija Matisa (Henri Matisse). Sve slike su rađene u tehnici ulje na platnu, a karakterišu ih jarka paleta boja, originalni materijali sa drugih kontinenata, sofisticirana grafika, mešavina
žanrova i veliki broj objekata.
’’Oblici su ženstveni, uvrnuti, vijugavi, dvosmisleni, sladostrasni, elegantni i nespretni. Ove zaobljene forme ženskih tela i njihovo fleksibilno i opušteno držanje pojačavaju osećaj radosti i slobode koji proizilaze iz rada. Slikarka — bez sumnje — nastoji da svoju umetnost usidri na tlu koje je dovoljno dosledno da podrži kadence i plesove koje nosi njen rad. ’’ – kaže u katalogu kustoskinja izložbe, Milica Zorić i dodaje:
’’Hanin stil je od prošle godine doživeo jednu zapaženu evoluciju. Predmeti
predstavljeni na njenim slikama postaju spljošteni i sve više se izvlače iz stvarnog prostora.
To je, moglo bi se reći, treći prostor; nova stvarnost, koja nastaje iz jaza između prikazanog i
predstavljenog. U ovom kontekstu, dekorativni motivi deluju na spoju između stvarnosti
predmeta i njegovog predstavljanja u okviru skupa formi’’
Izložba Hanne Dujmović Radost življenja, predstavlja Aleksić galerija (galerija savremene umetnosti iz Kragujevca) i deo je projekta ’’Galerija u gostima’’, koju je nedavno pokrenula galerija Štab, u želji za uspostavljanjem što bliže saradnje sa galerijama iz zemlje i inostranstva. Ovo je ujedno i prvo predstavljanje Aleksić galerije iz Kragujevca beogradskoj publici.
Izložba traje do 5.juna 2023.godine.
O umetnici:
Hanna Dujmović je akademska umetnica rođena u Sarajevu 1994. godine. Akademiju likovnih umjetnosti završila je 2017. godine kao najbolja studentkinja klase, te joj je dodeljena Srebrena značka Univerziteta u Sarajevu.
Od srednjoškolskih dana aktivna je u polju umetnosti, a svoje slikarske i skulptorske radove do sada je izlagala na više od 20 grupnih, i četiri samostalne izložbe, kako kod nas tako i širom sveta (talija, Amerika, Velika Britanija, Srbija, Japan). Učesnica je i organizatorka mnogih projekata koji se tiču umetnosti i kulture.
Trenutno se aktivno bavi slikarstvom i sarađuje sa svetskim kolekcionarima. Njene slike nalaze se u više od 300 privatnih kolekcija na više kontinenata. Hanin rad deo je najpoznatijih svetskih platformi koje se bave promocijom i prodajom umetničkih dela afirmisanih umetnika/.
Trenutno stvara, živi i radi u Sarajevu i Beogradu.
Otvorena „Plava izložba“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U četvrtak, 18. maja u prizemlju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je Plava izložba, osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. S namerom da na primeru percepcije i doživljaja boje istakne jedinstvenost svakog pojedinca, njihovo pravo na individualnost, sopstvenu percepciju, doživljaje, misli, stavove, izbore, izložba postavlja pitanja o značaju boje i načinima doživljaja ovog fenomena. Kustoskinje izložbe su Senka Ristivojević i Katarina Krstić.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Senka Ristivojević, jedna od kustoskinja izložbe, Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, i Radoš Antonijević, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, koji je svečano otvorio izložbu.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, u uvodnom govoru je rekla: “Veliko je zadovoljstvo da današnji dan, 18. maj – međunarodni dan muzeja, koji predstavlja važan datum za muzejsku zajednicu, obeležimo i otvaranjem jedne posebne i značajne izložbe – Plave izložbe, koja je osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. Izložba je nastavak projekta “u dodiru sa” Muzeja savremene umetnosti i posvećena je najpre slepim i slabovidim osobama, jer omogućava da se izložena dela iz kolekcije muzeja dožive na taktilan način. Projekat su osmislile kustoskinje muzeja Senka Ristivojević i Katarina Krstić a interpretacije dela izveli su studenti vajarskog odseka Fakulteta likovne umetnosti koji su svojim jedinstvenim i maštovitim interpretacijama omogućili svima nama izuzetno uzbudljive doživljaje predstavljenih dela.”
Senka Ristivojević se obratila ispred kustoskog tima i istakla pristup inkluzije i pristupačnosti u kreiranju Plave izložbe, naglasivši da je cilj izložbe da slepima i slabovidima približi univerzalnu simboliku i značenje plave boje koje je formirano kroz istoriju i tradiciju, u nameri da se umetnička dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti učine pristupačnijom. Ona je pozvala publiku da u obilasku izložbe uključe sva svoja čula kako bi imali puniji doživljaj interpretiranih umetničkih dela. Istakla je da je izložbu podržao Savez slepih Srbije, a da je na realizaciji izložbe učestvovao veliki broj saradnika, skoro četrdeset.
Katarina Krstić, kustoskinja izložbe, povodom početka izložbe je navela: “Muzej čuva oko 8.500 dela u svojim zbirkama, što predstavlja ogroman iskustveni potencijal nedostupan slepoj i slabovidoj publici. Upravo nas je to podstaklo još 2019. godine, kada smo se prvi put na izložbi U dodiru sa upustili u ovako kompleksan projekat, da vizuelne sadržaje prikažemo osobama koje to iskustvo nikada nisu imali. Pored toga što je izložba inkuzivna i otvara dijalog između slepe i slabovide i videće publike radi boljeg uzajamnog razumevanja, ona uvodi i mlade ljude, studente u komunikaciju i omogućava im da na jedan drugačiji način promišljaju umetnost, da razviju osećaj jednakosti i empatije kao i da steknu neka nova iskustva u komunikaciji i budućoj prezentaciji vizuelne umetnosti slepoj i slabovidoj publici, ali i da se kroz produkciju i realizaciju izložbe upoznaju sa muzeološkim aspektima rada i izlaganja”.
Boris Dončić, urednik u studiju Biblioteke „Dr Milan Budimir” Saveza slepih Srbije, rekao je da je važno da se ovakva izložba događa drugi put u Muzeju savremene umetnosti i da se nastavlja dobra praksa, kao i da se nada da će izložba biti primer i drugim muzejima da poboljšaju pristupačnost svojih programa.
Radoš Antonijević, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, povodom otvaranja istakao je dva ključna aspekta saradnje Muzeja savremene umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti na Plavoj izložbi: “Prvi se ogleda u iskustvu koje studenti stiču upoznavajući sistem umetnosti u instituciji koja je specijalizovana za čuvanje i razvoj savremene umetnosti. Rad na ovom projektu je važan jer studenti direktno upoznaju prakse muzeologije i prezentacije savremene umetnosti, i to je važan benefit za instituciju koja se bavi obrazovanjem umetnika. Drugi važan aspekt je to što je izložba inkluzivna, i prilika za publiku, ali i autore da uče kako da menjaju društvo i društvene navike i odnose sa drugim grupama ljudi kojima inače ne posvećuju mnogo pažnje.”
Nakon uspešno sprovedenog projekta U dodiru sa 2019. godine, i ovogodišnja izložba realizovana je u saradnji Muzeja i Fakulteta likovnih umetnosti. Interpretacije umetničkih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti izradili su studenti Vajarskog odseka uz mentorstvo profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pomoć u realizaciji izložbe pružio je Savez slepih Srbije, posebno Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, kao i stručnjaci iz Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”.
U vidljivom svetu boje su izuzetno važne, nose snažne emocionalne potencijale i simboličke informacije. Za njih se vezuju određena subjektivna značenja, pa tako boje mogu da izazovu pozitivna ili negativna osećanja, da razljute ili umire, inspirišu, a po nekim verovanjima i da leče. Ali šta boja znači osobama koje ne mogu da vide? Znamo da slabovidi mogu imati ograničen doživljaj boje, i boju mogu nositi samo kao trag sećanja koji vremenom može da izbledi. Za ljude koji nikada nisu imali iskustvo vida, koji su od rođenja slepi, boja je samo još jedan veoma apstraktan pojam, nešto o čemu stalno slušaju jer su svakodnevno uključeni u verbalnu matricu vizuelnog sveta. Zbog toga Plava izložba na jedinstven način posetiocima pruža mogućnost stvaranja subjektivnog iskustva putem raznovrsnih čulnih doživljaja koji se mogu povezati sa značenjem plave boje. Vekovima kroz istoriju, kroz religiju, verovanja, tradiciju, građen je univerzalan simbolizam boja, kojim su komunicirali različiti kulturološki koncepti.
Na Plavoj izložbi je dvanaest dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i isto toliko interpretacija namenjenih direktnom i aktivnom korišćenju, kako bi se bolje razumeo svet umetnosti i predstavljena dela. Izbor dela podražava simboliku i vrednosti koje se najčešće povezuju sa plavom bojom – kako psihološka, tako i sociološka značenja. Plavetnilo asocira na providnost neba, dubinu vode, planinske visine, pa odatle proizilaze i značenja koja se pridaju plavoj boji – beskonačnost, dubina, uzvišenost, stremljenje visinama. U psihološkim tumačenjima, plava sažima suprotnosti: nežnost i vedrinu sa tugom i žalošću, odnosno melanholijom. Boja neba i onoga što nebo zaklanja, boja beskonačnog prostora, slobode i nepreglednog, plava se prepoznaje i kao boja mira i pouzdanosti.
Takođe, zahvaljujući istorijskim i društvenim kontekstima, plava boja je dobila i značenjepobune. Za vreme revolucija u Francuskoj i Americi, tokom druge polovine 18. veka, tamna plava boja bila je omiljena i usvojena je kao boja otpora. U Americi je „plavi otpor” donela pojava džinsa na tržištu početkom 20. veka, kada je radnička uniforma postala simbol otpora i pobune mladih.
Umetnička dela iz muzejskih zbirki interpretirana su kroz višečulne i multimedijalne radove studenata sa ciljem da se doživljaj likovnih umetnosti doživi čitavim telom i ostvari intimniji i ličniji odnos sa umetničkim nasleđem. Na izložbi su umetnička dela koja obuhvataju period od početka dvadesetog veka, pa sve do druge decenije dvadesetprvog veka. Zastupljena su dela autora Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša Đurića i Saše Tkačenka. Uz njihova ostvarenja stoje interpretacije studenata treće godine osnovnih studija, master studija i doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti – Milice Anđelić, Ivana Bona, Bogdana Đukanovića, Nikite Živanović, Strahinje Zoćevića, Teodore Jovanović, Jane Jovašević, Ane Kocić, Pavla Radovića, Vukašina Rajkovića, Maje Rakočević Cvijanov, Joujua Rena i Obrada Ćešića.
Izložba je opremljena tiflo trakama koje olakšavaju kretanje kroz postavku. Pored interpretacija u prostoru izložbe, informacije o izloženim delima se mogu naći na legendama koje su prilagođene slabovidima ali i štampane na Brajevom pismu. Dodatne informacije i audio-deskripcija dostupne su na audio-nosačima u prostoru izložbe, kao i na internetu, a pristup se dobija jednostavnim skeniranjem QR koda na legendi pored dela. Autorka tekstova audio-deskripcije izloženih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti je Violeta Vlaški, a tekstove su čitali Ivana Đorđević, Aleksandra Hadžić i Vladimir Jelenković.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. septembra.
Izložba “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” u novom terminu u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Izložba “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” nastala u saradnji sa Muzejem Jugoslavije i Galerijom Matice srpske, biće otvorena u novom terminu u petak 19. maja u 19 časova.
Autori izložbe su Ana Panić, viši kustos Muzeja Jugoslavije, i Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske. Ovu izložbu pratiće i izložba haljina i aksesoara „Jovanka Broz u boji“, čiji su autori Igor Todorović, modni dizajner Igor Todorović, savetnik i kustos izložbe Mirjana Menković, modni dizajner i kostimograf Maja Nedeljković Davidovac.
Na izložbi “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ biće izloženo 36 dela koja su se tri decenije nalazila u vili koju je Jovanka Broz koristila nakon smrti svog supruga Josipa Broza na Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 (nekadašnjem Bulevaru mira koji se pre toga zvao Bulevar Oktobarske revolucije).
Izlaganje ovih dela ima dvostruki značaj: s jedne strane radi se o umetničkim predmetima koje publika do sada nije imala priliku da vidi, a s druge oni redstavljaju imaginarni muzej sećanja Jovanke Broz kroz koji se mogu rekonstruisati delovi i detalji njenog života i stvoriti slika vremena u kom je živela. Izložena umetnička dela, koja su poslednje trideset tri godine Jovankinog života oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način današnjoj javnosti objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost i osećaj za umetnost, ali ne i njenu istorijsku ulogu i političku poziciju.
Na ovoj izložbi biće izloženi originalni odevni komadi iz jedinstvene kolekcije Jovanke Broz koji su bili izloženi u holu RTS-a u septembru 2021. godine. Ekskluzivno će biti prikazane toalete koje je nekadašnja prva dama nosila u svečanim prilikama, a koje publika do sad u Jagodini i regionu nije mogla da vidi. Ova izložba haljina, koja će pratiti izložbu „Partizanka i Fragonar“, ujedno će svedočiti i o protokolu, etikeciji i načinu života, ali će otkriti i deo ličnosti Jovanke Broz.
Odeća Jovanke Broz imala je dvostruki karakter, u diplomatskim krugovima korišćena je kao diplomatsko sredstvo za unapređenje međunarodnih odnosa države i brendiranje Jugoslavije u svetu, dok je za domaću javnost, birajući nešto skromnije modele, bila element povezivanja sa širim društvenim slojevima i sredstvo nove vlasti da se u državi, federaciji naroda, stvori jedinstven jugoslovenski nadnacionalni identitet.
Javno vođenje kroz izložbu Grad: mesto identiteta
U subotu, 20. maja u 14 sati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće organizovano javno vođenje kroz izložbu Grad: mesto identiteta. Kroz izložbu vodi Una Popović, viša kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Tokom javnog vođenja kustoskinja Una Popović će se osvrnuti na koncept izložbe i značaj sagledavanja kolekcije iz antropološke perspektive. Fokus će biti i na delima iz Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Izložba Grad: mesto identiteta problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto gradnje i kontinuiranog formiranja identiteta, ne samo osnovnog/suštinskog već i umetničkog. Podeljena je u pet tematskih celina koje se mogu označiti kao odrednice/nivoi u promišljanju grada kao mesta tvorbe različitih vrsta identiteta i definisani su kao: Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu, Semiotika grada, Urbani svet / globalni grad, Subjekat i mesto i Distopija – utopija.
Kroz izložbene celine gradskih toposa predstavlja se ono što u užem i širem smislu definišemo kao gradsko (arhitektura, društvene i kulturne aktivnosti, oblici ponašanja, stil života i dr.) i što kao podidentitet, svojim prostornim i socijalnim odlikama, bitno određuje razvoj individualnih i kolektivnih modela delovanja i ophođenja. Asocijativno i tematski mapiraju se i jukstaponiraju umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca, od najočiglednijih pojedinosti kao što su fizičke karakteristike ili društvena angažovanost pa do najsloženijih unutrašnjih preispitivanja koja se mogu istovremeno sagledati i na nivou grupnog mentaliteta.
Izložba Grad: mesto identiteta obuhvata oko 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, pri čemu su uključeni radovi iz svih postojećih zbirki: Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, Zbirke slikarstva posle 1950, Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.), Zbirke skulpture i instalacije i Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Kustoskinje izložbe: MA Una Popović, Svetlana Mitić, mr Mišela Blanuša, Žaklina Ratković, Dr Rajka Bošković.
18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2023
Otvorena izložba “Arhitektura u Španiji u 21. veku: procvat arhitekture kroz vizuru Rikarda Santonhe“
U ponedeljak, 15. maja u Galeriji Instituta Servantes u Beogradu otvorena je izložba “Arhitektura u Španiji u 21. veku: procvat arhitekture kroz vizuru Rikarda Santonhe“, koja predstavlja fotografije ovog autora s fokusom na reprezentativna dela španske arhitekture nastala u prvih 20 godina 21. veka.
Rikardo Santonha je povodom otvaranja izložbe istakao: “Arhitekturu ne čine samo zgrade, kako to ljudi često misle, već je ona duboko utkana u samu dušu gradova i mesta u kojima živimo. Na izloženim fotografijama možemo da vidimo kako su mnogi gradovi u Španiji oživeli zahvaljujući originalnoj arhitekturi i impresivnim zdanjima. Španija jeste prepoznata po draguljima arhitekture koji su stari vekovima, a ovom izložbom želeo sam da vam približim savremeno lice moje zemlje”.
Rikardo Santonha je o značaju arhitekture dodao: “Kada mi neko kaže kako arhitektura nije toliko važna, uvek skrenem pažnju na to da mi i dan danas putujemo u Egipat da bismo videli piramide, ili pak u Njujork da vidimo Empajer Stejt Bilding. I dalje putujemo zbog arhitekture i umetnosti, jer to je ono što nas pokreće i što može da učini naš život lepšim i bogatijim.”
Dario Otero Kastro, zamenik ambasadora i ataše za kulturu u Ambasadi Španije u Beogradu, na otvaranju izložbe je najavio: “S jedne strane prikazaćemo inženjerstvo i arhitekturu Španije iz 21. veka, a ova izložba je povezana i sa misijom i glavnim ciljevima BINA-e u smislu predstavljanja arhitekture i njenog umetničkog i kulturnog doprinosa. Ali isto tako, imaćete priliku da vidite jednu duboku transformaciju španskog društva u 21. veku”.
Ružica Sarić, članica organizacionog tima Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, zahvalila se ambasadi Španije u Beogradu i Institutu Servantes i naglasila: “Tema arhitektonske fotografije je veoma interesantna i u današnjem vremenu je jedan od načina komunikacije arhitekture i kroz medije. Ova izložba fotografija arhitektonski nosi i dimenziju senzitivnosti, pa se po tome razlikuje od klasičnih izložbi fotografija arhitekture.”
Nj. eks. g. Raul Bartolome Molina, Ambasador Španije, u svom govoru na otvaranju je rekao: “BINA je jedan od najvažniijih festivala arhitekture u ovom regionu i predstavlja važnu sponu koju smo koristili da napravimo fantastičnu saradnju, kako bismo kulturno zbližili naše dve zemlje. Nadam se da ćete uživati i da ćete upravo preko ovih fotografija moći da vidite kako se Španija razvila i transformisala.”
Za utorak, 16. maj u 18 časova u Institutu Servantes zakazan je razgovor s autorom koji će voditi Snežana Ristić, dok će u subotu 20. i 27. maja od 12 časova biti organizovano vođenje kroz izložbu uz prisustvo BINA tima.
Fotografija kao sredstvo za komuniciranje, fotografa i istraživača Rikarda Santonhe (Ricardo Santonja), čiji je rad podržan od strane Tehničkog univerziteta u Madridu (UPM), pruža novi uvid u razvojni potencijal Španije u sferi arhitekture i inženjerstva ovog perioda. Istovremeno, atraktivnošću fotografija, ova izložba poziva posmatrača da poseti predele i bude svedok neverovatnog graditeljskog postignuća nastalog naporom institucija, privatnih kompanija i naravno španskog naroda.
Sve fotografije deo su različitih izložbi, kao što su „Umetnost građenja u Španiji” ili „Inženjering i arhitektura”, pod pokroviteljstvom Španske agencije za međunarodnu saradnju – AECID i Ministarstva za međunarodne poslove, Evropsku uniju i Kooperaciju. Obe izložbe, u različitim formatima, obišle su svet i prikazane su na manifestacijama u gradovima kao što su Kijev, Muskat, Tokio, Moskva, Rim, Talin, Riga, Alžir, Brazilija, Kuritiba, Resife, Managva i Grenada.
Rikardo Santonha je po obrazovanju geograf i fotograf, sa doktoratom iz arhitekture, transdisciplinarni autor i predavač na Visokoj tehničkoj školi arhitekture u Madridu (UPM) na Odseku za arhitektonske grafičke ideje; takođe je vizuelni umetnik i profesionalni fotograf, specijalizovan za arhitekturu i inženjering. U svom radu on objedinjuje svoja znanja, umeća i strasti kako bi predstavio izuzetnosti arhitektonskih ostvarenja.
Imerzivna stvarnost u galeriji Grafički kolektiv u sklopu 16. Beldocsa
Na XR izložbi Imerzivna stvarnost ovogodišnjeg 16. Beldocs festivala, koja će biti održana tokom trajanja festivala u galeriji Grafički kolektiv (Dragoslava Jovanovića11), publika će imati priliku da iskusi četiri internacionalna ostvarenja: Čovek koji nije mogao da ode, Iščekivanje kiše, Kristini nije dobro, Otelotvorenje iskustva drugog. Ovi simulirani svetovi omogućavaju nam da stvarnost doživimo iz druge, nekonvencionalne perspektive, uhvatimo se u koštac sa veštačkom inteligencijom i raazmotrimo budućnost kakvu danas stvaramo.
Čovek koji nije mogao da ode (Čen Singing) vodi nas među zidine nekadašnjeg zatvora Zeleno ostrvo. Politički pritvorenik A-Kuen pripoveda o lišavanju slobode i proganjanjima tokom pedesetih godina na Tajvanu. Okružen zarobljenicima on govori o sopstvenom iskustvu, ali i svom prijatelju A-Činga- u, koji nikada nije napustio zatvor. Ovaj VR film, ispričan u formi nikad dostavljenih pisama porodici, vodi nas kroz iskustvo straha, nade, prijateljske ljubavi i šalje snažan apela za buduće, bolje društvo.
Iščekivanje kiše (Naima Karim) inspirisan je ličnim iskustvom umetnice koja usled paralize virusom godinu dana nije moga da radi ništa drugo do da gleda u nebo. U takvom stanju Karim je doživela monsun intenzivnije nego ikada: početni nalet vetra, smrkavanje neba, zaglušujuća vlaga, snažan pljusak i svež miris nakon njega. Ovo trodimenzionalno VR iskustvo sastoji se od naslikanog pejzaža duž granice obalne šume i plaže, a meteorološki spektakl koji se odvija ubrzanim tempom upotpunjen je bogatom zvučnom trakom, kao i specijalno dizajniranim mirisom. Film dočarava svu lepotu i magiju kišne sezone, ali takođe upozorava na klimatske promene koje ih čine sve nepredvidljivijima i ekstremnijima. U zemljama sa niskim tlom, poput Bangladeša, autorkine domovine, one mogu predstavljati veliku opasnost.
Kristini nije dobro (Sejam Kvajn), interaktivna, animirana VR simulacija, postavlja nas kao korisnike fiktivne socijalne mreže Ovlet, koja dozvoljava samo pozitivne komentare. U takvom kontekstu, popularna influenserka Kristina najavljuje svoj oproštaj i neočekivano nestaje sa lica zemlje. Platforma ne registruje zabrinute komentare i pitanja o njenom nestanku. Učesnici su pozvani da na kreativne načine održe korak sa veštačkom inteligencijom. Film je zasnovan na postojećim praksama pomoću kojih aktivisti nastoje da izbegnu cenzuru.
Otelotvorenje iskustva drugog (Nikol Felsterl, Marte Roel)nudi nam priliku da iskusimo kako ljudi sa kognitivnim poteškoćama doživljavaju svet i osetimo svu magiju neverbalnog sporazumevanja. Kroz tri različita VR performansa korisnici istražuju kreativan prostor u kom se razgovara emocijama i intuicijom, pomoću ritmičkih poza i gestova.
O Beldocs-u
Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.
Izložbom “Daljina koja spaja” počela 18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2023
U četvrtak 11. maja, izložbom “Daljina koja spaja” posvećenoj radu arhitekte Bratislava Toškovića u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, počela je 18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2023. Bratislav Tošković je na ovoj izložbi sa publikom podelio svoja dostignuća za koja je od Udruženja arhitekata Srbije dobio Veliku nagradu arhitekture za životno delo za 2021. godinu.
Jelena Ivanović, Vojvodić, članica organizacionog tima BINA-e, povodom početka manifestacije je izjavila: “Ovogodišnja Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture tematski je naslovljena Kontinuitet/Continuity i posvećena je akutnom pitanju odnosa prema postojećem arhitektonsko-urbanističkom okruženju i mogućnostima njegove stalne reprodukcije i uključenja u projekte budućnosti. Ostvarujemo kontinuitet u edukaciji i radu sa svim generacijama, studentima i građanima. Međunarodni karakter programa ostvaren je u saradnji sa Ambasadom Finske, Španije i Francuske i sa ostalim zemljama (Slovenija, Italija, Grčka, Nemačka, Austija) kao i sa EU platformom LINA community čime zaokružujemo zajedničke teme i formiramo kvalitetne ciljeve za naše gradove.“
U petak 12. maja u 18 časova, na programu BINE je razgovor s arhitektama Bratislavom Toškovićem i Tarjom Nurmi iz Finske, u Likovnoj galeriji KCB-a.
Ovogodišnje, 18. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2023 biće održano od 11. maja do 17. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, a obuhvatiće sedam izložbi, četiri šetnje, dva izleta, niz seminara, tribina i edukativnih programa za širu i stručnu javnost.
Otvaranje „Plave izložbe“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U četvrtak, 18. maja u 18 časova u prizemlju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće
otvorena Plava izložba, osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene
umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. S namerom da na primeru percepcije i
doživljaja boje istakne jedinstvenost svakog pojedinca, njihovo pravo na individualnost,
sopstvenu percepciju, doživljaje, misli, stavove, izbore, izložba postavlja pitanja o značaju
boje i načinima doživljaja ovog fenomena. Kustoskinje izložbe su Senka Ristivojević i Katarina
Krstić.
Nakon uspešno sprovedenog projekta U dodiru sa 2019. godine, i ovogodišnja izložba
realizovana je u saradnji Muzeja i Fakulteta likovnih umetnosti. Interpretacije umetničkih
dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti izradili su studenti Vajarskog odseka uz
mentorstvo profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pomoć u realizaciji izložbe
pružio je Savez slepih Srbije, posebno Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke
Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, kao i stručnjaci iz Škole za učenike oštećenog vida
„Veljko Ramadanović”.
U vidljivom svetu boje su izuzetno važne, nose snažne emocionalne potencijale i simboličke
informacije. Za njih se vezuju određena subjektivna značenja, pa tako boje mogu da izazovu
pozitivna ili negativna osećanja, da razljute ili umire, inspirišu, a po nekim verovanjima i da
leče. Ali šta boja znači osobama koje ne mogu da vide? Znamo da slabovidi mogu imati
ograničen doživljaj boje, i boju mogu nositi samo kao trag sećanja koji vremenom može da
izbledi. Za ljude koji nikada nisu imali iskustvo vida, koji su od rođenja slepi, boja je samo još
jedan veoma apstraktan pojam, nešto o čemu stalno slušaju jer su svakodnevno uključeni u
verbalnu matricu vizuelnog sveta. Zbog toga Plava izloložba na jedinstven način posetiocima
pruža mogućnost stvaranja subjektivnog iskustva putem raznovrsnih čulnih doživljaja koji se
mogu povezati sa značenjem plave boje.
Vekovima kroz istoriju, kroz religiju, verovanja, tradiciju, građen je univerzalan simbolizam
boja, kojim su komunicirali različiti kulturološki koncepti.
Na Plavoj izložbi je dvanaest dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i isto toliko
interpretacija namenjenih direktnom i aktivnom korišćenju, kako bi se bolje razumeo svet
umetnosti i predstavljena dela. Izbor dela podražava simboliku i vrednosti koje se najčešće
povezuju sa plavom bojom – kako psihološka, tako i sociološka značenja. Plavetnilo asocira
na providnost neba, dubinu vode, planinske visine, pa odatle proizilaze i značenja koja se
pridaju plavoj boji – beskonačnost, dubina, uzvišenost, stremljenje visinama. U psihološkim
tumačenjima, plava sažima suprotnosti: nežnost i vedrinu sa tugom i žalošću, odnosno
melanholijom. Boja neba i onoga što nebo zaklanja, boja beskonačnog prostora, slobode i
nepreglednog, plava se prepoznaje i kao boja mira i pouzdanosti.
Takođe, zahvaljujući istorijskim i društvenim kontekstima, plava boja je dobila i značenje
pobune. Za vreme revolucija u Francuskoj i Americi, tokom druge polovine 18. veka, tamna
plava boja bila je omiljena i usvojena je kao boja otpora. U Americi je „plavi otpor” donela
pojava džinsa na tržištu početkom 20. veka, kada je radnička uniforma postala simbol otpora
i pobune mladih.
Umetnička dela iz muzejskih zbirki interpretirana su kroz višečulne i multimedijalne radove
studenata sa ciljem da se doživljaj likovnih umetnosti doživi čitavim telom i ostvari intimniji i
ličniji odnos sa umetničkim nasleđem. Na izložbi su umetička dela koja obuhvataju period od
početka dvadesetog veka, pa sve do druge decenije dvadesetprvog veka. Zastupljena su dela
autora Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira
Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša
Đurića i Saše Tkačenka. Uz njihova ostvarenja stoje interpretacije studenata treće godine
osnovnih studija, master studija i doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti – Milice
Anđelić, Ivana Bona, Bogdana Đukanovića, Nikite Živanović, Strahinje Zoćevića, Teodore
Jovanović, Jane Jovašević, Ane Kocić, Pavla Radovića, Vukašina Rajkovića, Maje Rakočević
Cvijanov, Joujua Rena i Obrada Ćešića.
Izložba je opremljena tiflo trakama koje olakšavaju kretanje kroz postavku. Pored
interpretacija u prostoru izložbe, informacije o izloženim delima se mogu naći na legendama
koje su prilagođene slabovidima ali i štampane na Brajevom pismu. Dodatne informacije i
audio-deskripcija dostupne su na audio-nosačima u prostoru izložbe, kao i na internetu, a
pristup se dobija jednostavnim skeniranjem QR koda na legendi pored dela. Autorka
tekstova audio-deskripcije izloženih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti je Violeta
Vlaški, a tekstove su čitali Ivana Đorđević, Aleksandra Hadžić i Vladimir Jelenković.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. septembra.
Finisaž izložbe “Connecting the Future: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije” u Galeriji DOTS
U subotu, 6. maja od 12 do 15 časova održaće se finisaž izložbe „CONNECTING THE FUTURE: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu. Publika će tom prilikom imati mogućnost da kupi izložene radove i na taj način podrži mlade umetnike.
Uviđajući značaj interkulturalnih projekata u savremenom evropskom kontekstu, kustoski tim Galerije DOTS iz Beograda – Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao iz Amsterdama i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz Amsterdama, osmislio je i inicirao projekat CONNECTING THE FUTURE u čijem fokusu je osmoro mladih talentovanih umetnika. Za dizajn izložbe, kao i dizajn kataloga, je zadužena Isidora M. Nikolić.
Grupna izložba CONNECTING THE FUTURE, koja kroz predstavljanje savremene umetničke prakse tek formiranih umetnika, sugeriše povezivanje dva grada, dve kulturne metropole – Amsterdama i Beograda, ima za cilj da tokom 2023. godine bude prikazana u oba grada, u izložbenim prostorima obe partnerske galerije.
U selekciji iz Srbije učestvuju umetnici Bogdan Đukanović, Lena Milovanović, Lazar Stojić i Vanja Subotić koji su deo Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS, osnivača istoimene galerije. Young Art Program se već više od godinu dana bavi podsticanjem, promovisanjem i finansiranje stvaralaštva mladih umetnika. Većina izloženih radova su deo zbirke Fondacije.
Uspostavljanjem umetničkog dijaloga između umetnika iz Srbije i umetnika iz Holandije – Džulijet Altonen, Kaspar Dejong, Ruben Raven i Jope Venema, učesnici projekta dobijaju mogućnost da u svojoj najranijoj stvaralačkoj fazi budu predstavljeni publici van svojih državnih granica, a time i novoj, drugačijoj interpretaciji. Ideja projekta da kroz uvid u sličnosti i različitosti misli i kreativnog rada bude podsticaj za otvorenost, kreativnost, demokratizaciju njihovog daljeg umetničkog rada.
Otvorena vrata – Izložba Vesne Perunović Paradigma doma: Novo mesto pripadanja
Pozivamo vas da u petak, 28. aprila u periodu od 14 do 18 časova posetite Galeriju – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2, Dedinje) i kroz razgovor sa kustosom Miroslavom Karićem saznate više o koncepciji i temi izložbe Vesne Perunović – Paradigma doma: Novo mesto pripadanja.
Izložba Home Paradigm: A New Place of Belonging / Paradigma doma: Novo mesto pripadanja tematski rezimira poslednjih petnaestak godina u radu srpsko-kanadske umetnice Vesne Perunović. Obuhvata umetničine radove nastale u periodu nakon dvehiljaditih, uključujući instalacije sa redimejd objektima, crteže, fotografije, video radove i site-specific intervencije.
Sumiran u poslednjih deceniju i po, Vesnin umetnički rad ostaje prepoznatljiv, pre svega, po vrlo sažetom vizuelnom jeziku i strategiji svedenosti u izboru boja, predmeta i materijala koje upotrebljava, performativnih gestova koje primenjuje kao i centralnih motiva arhetipskih sadržaja kojima se, u finalnom utisku dela, bez obzira na polazišta u ličnim iskustvima i narativima, postiže univerzalnija interakcija sa posmatračem.
Galeriju – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića možete posetiti svakim danom osim utorkom, od 10 do 18 časova. Izložba Home Paradigm: A new place of Belonging će trajati do 21. maja 2023.
Javno vođenje kroz izložbu Prvi put slični sebi samima, Natalije Vujošević i Ivana Markovića
U petak, 21. aprila u 18 časova biće organizovano javno vođenje kroz izložbu“Prvi put slični sebi samima”, Natalije Vujošević i Ivana Markovića u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Prisutne će kroz izložbu voditi kustos izložbe Miroslav Karić i umetnici Natalija Vujošević i Ivan Marković.
Nastala u saradnji umetnice Natalije Vujošević i umetnika Ivana Markovića, izložba „Prvi put slični sebi samima” predstavlja niz međusobno povezanih radova koji kroz medije pokretne slike (Ivan Marković), skulpture, site-specific intervencije (Natalija Vujošević) i teksta (umetnici u saradnji sa dramaturškinjom Tanjom Šljivar) promišljaju odnos ideala, sećanja, prostora i vremena.
Natalija Vujošević je umetnica i kustoskinja bazirana u Crnoj Gori. Fokus njenog istraživanja i prakse su prezentacije arhiva kroz izložbe, u traganju za obnovljenim načinima komunikacije, angažmana i razumevanja putem novih interpretacija i proširenih oblika. Kao umetnica izlaže internacionalno a njene recentne izložbe uključuju „Rim”, Tobačna galerija Ljubljana 2019, „Veće od mene. Herojski glasovi bivše Jugoslavije”, kustoskinje Zdenke Badovinac, muzej MAXXI u Rimu, 2021, „Invisible”, kustoskinje Jill Kearney, ArtYard Art Center, Nju Džerzi, 2022, itd. Kao kustoskinja je sprovela brojne istraživačke projekte i izložbe kao što su: „Drugarice / AFŽ”, Antifašistički front žena u Crnoj Gori 1943–1953 (u saradnji sa Natašom Nelević), Arhiv Cetinjskog bijenala (2021/22, Institut za savremenu umetnost sa Petrović fondacijom), „Future Ecologies / Future in Debris” (sa British Council Collection i LUX, London), „Skuvaj mi kafu, napravi sendvič”, Galerija 17, Priština, „Umeće držanja za ruke / dok se probijamo kroz sedimentni oblak”, crnogorski paviljon na 59. Bijenalu u Veneciji. Od 2022. radi kao kustoskinja u Centru savremene umetnosti Crne Gore, gde zajedno sa koleginicama Marinom Čelebić, Anitom Ćulafić i Nadom Baković koncipira i razvija međunarodni projekat Laboratorija kolekcije umetnosti nesvrstanih zemalja. Osnivačica je NVO Institut za savremenu umetnost u Crnoj Gori, posvećen mladim umetnicima, umetničkom obrazovanju, istraživanju i arhivama.
Ivan Marković je filmski autor i vizuelni umetnik. U težištu njegovih skorijih filmova i video-radova je posmatranje prostora, te odnosa rada, arhitekture i društva. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2012, a 2019. završio master studije filma na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Osvojio je nagradu Erste Fondacije za najboljeg vizuelnog umetnika 2014. Tokom prethodnih nekoliko godina radio je kao direktor fotografije na više dugometražnih filmova, među kojima su „Pejzaži otpora” Marte Popivoda, „Ti imaš noć” Ivana Salatića i „Bio sam kod kuće, ali” Angele Šanelek koji je osvojio Srebrnog medveda 2019.
Njegov eksperimentalni dokumentarni film „Centar” premijerno je prikazan na festivalu DocLisboa 2018. Osvojio je nagradu za najbolji srpski dokumentarni film na festivalu Beldocs 2019 i nagradu „Best Balkan Newcomer” na Dokufestu. Film je učestvovao na brojnim međunarodnim festivalima i prikazivan je na više grupnih izložbi. Zajedno sa Linfeng Wuom režirao je kratki film „White Bird” (Berlinale 2016), kao i dugometražni igrani „From Tomorrow on, I Will” koji je premijerno prikazan na Berlinalu 2019 u sekciji Forum. Film je osvojio „Grand Prix” filmskog festivala Jeonju u Južnoj Koreji i nagradu „First Steps” Nemačke filmske akademije. Od 2020. član je Evropske filmske akademije (EFA). Živi i radi u Berlinu i Beogradu.
Izložbu možete pogledati do 31. maja 2023, svakim danom osim utorkom, od 12 do 20 časova.
Izložba “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
U subotu, 13. maja u 19 časova, u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, biće otvorena izložba “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” nastala u saradnji sa Muzejem Jugoslavije i Galerijom Matice Srpske. Autori izložbe su Ana Panić, viši kustos Muzeja Jugoslavije, i Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice Srpske. Ovu izložbu pratiće i izložba haljina i aksesoara koje su bile po prvi put izložene u Galeriji RTS-a u okviru izložbe „Jovanka Broz u boji“, čiji je kreativni direktor istaknuti modni dizajner Igor Todorović a ko-autorke izložbe modna dizajnerka i kostimografkinja Maja Nedeljković Davidovac i kustoskinja Mirjana Menković. Taj bogati dodatak izložbi MNMU je organizovao u saradnji sa RTS-om i porodicom Jovanke Broz.
Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, povodom ove izložbe je rekla „Svaki muzej ima svoj osnovni put, viziju zbog koje je osnovan i misiju koju sprovodi u svom radu. No, u cilju da proširi svoju publiku da sa idejama te vizije prodre do što većeg broja ljudi, potrebne su nekad izložbe koje su na određeni način neočekivane i kojom druge institucije predstavljaju svoje vizije kod nas. U ovom slucaju, odlučili smo da ugostimo izložbu „Partizanka i Fragonar“, Muzeja Jugoslavije i Galerije Matice Srpske, koja se dosad pokazala kao veoma interesantna za široku publiku“.
Dr Ivana Bašičević Antić je o samoj izložbi rekla: „Ona otvara nekoliko tema za razmišljanje, počev od ideologije kojom se bavi već i u samom naslovu, do rodnog pitanja jer se Jovanka Broz svakako nalazi uvek u senci svog supruga, dakle Tita, a gotovo nikad sama u svetlu svojih ličnih odluka i razmišljanja. Najzad, ova izložba vrši i osnovnu muzeološku ulogu, a to je upoznavanje publike sa važnim delima jugoslovenske umetnosti poput Miljenka Stančića, Ljube Babića i Vlaha Bukovca. Kako je izložbu videla publika u Novom Sadu i okruženju, nakon toga se sa njom upoznala publika u Somboru, a videće je u 2024. godini i beogradska publika, na nama je bilo da omogućimo građanima Jagodine i okruženja da se sa njom upoznaju. U tom smislu ova je izložba takođe i korak u povezivanju MNMU sa drugim republičkim ustanovama kulture, što je jedan od važnih aspekata našeg postojanja.“
Na izložbi “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ biće izloženo 36 dela koja su se tri decenije nalazila u vili koju je Jovanka Broz koristila nakon smrti svog supruga Josipa Broza u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 (nekadašnjem Bulevaru mira koji se pre toga zvao Bulevar Oktobarske revolucije).
Izlaganje ovih dela ima dvostruki značaj: s jedne strane radi se o umetničkim predmetima koje publika do sada nije imala priliku da vidi, a s druge ona predstavljaju imaginarni muzej sećanja Jovanke Broz kroz koji se mogu rekonstruisati delovi i detalji njenog života i stvoriti slika vremena u kom je živela. Izložena umetnička dela, koja su poslednje trideset tri godine Jovankinog života oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način današnjoj javnosti objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost i osećaj za umetnost, ali ne i njenu istorijsku ulogu i političku poziciju.
Odlučili smo da izložbu proširimo dodatnim sadržajem pa će tako u saradnji sa RTS-om i porodicom Jovanke Broz, publika moći da vidi originalne odevne komade iz jedinstvene kolekcije Jovanke Broz koji su bili izložene u holu RTS-a u septembru 2021.godine. Ekskluzivno će biti prikazane toalete koje je nekadašnja prva dama nosila u oficijelnim prilikama, a koje dosad publika u Jagodini i regionu nije mogli da vidi. Ova izložba haljina, koja će pratiti izložbu „Partizanka i Fragonar“, ujedno će svedočiti i o protokolu, etikeciji i načinu života ali će otkriti i deo ličnosti Jovanke Broz.
Odeća Jovanke Broz imala je dvostruki karakter, u diplomatskim krugovima korišćena je kao diplomatsko sredstvo za unapređenje međunarodnih odnosa države i brendiranje Jugoslavije u svetu, dok je za domaću javnost, birajući nešto skromnije modele, bila element povezivanja sa širim društvenim slojevima i sredstvo nove vlasti da se u državi, federaciji naroda, stvori jedinstven jugoslovenski nadnacionalni identitet.
Javno vođenje kroz izložbu: Iskonsko u modernom, Olga Jančić
Predavanje: Priroda kamena
8. april u 13 časova – Muzej savremene umetnosti, Beograd
Muzej savremene umetnosti u Beogradu vas poziva na peto javno vođenje kroz izložbu Iskonsko u modernom – Olga Jančić.
Ovom prilikom autorka izložbe dr Rajka Bošković održaće predavanje Priroda kamena, a pridružiće joj se dr Kristina Resimić Šarić, geološkinja i profesorka na Rudarsko – geološkom fakultetu u Beogradu.
Na izložbi možete pogledati 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.
Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu, a iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. Tokom života organizovane su joj mnoge izložbe, a dela su joj zastupljena u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Izložbu Iskonsko u modernom u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, možete posetiti do 2. maja 2023. godine, svakim radnim danom osim utorkom, od 10 do 18 časova.
Izložba „Rez – linija – otisak“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Rez – linija – otisak biće otvorena u četvrtak, 13. aprila u 18 časova na 4. i 5. nivou Muzeje savremene umetnosti u Beogradu. Ova izložba je rezultat studijskog rada na umetničkim delima iz kolekcije MSUB koja su postavljena u svojevrsnu tematsko-interpretativnu relaciju sa savremenim umetničkim praksama i produkcijom. Kustosi izložbe su mr Mišela Blanuša i Miroslav Karić.
Sam naziv izložbe upućuje na fenomen grafičkog medija, koji u periodu između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji postaje sve zastupljeniji u praksama umetnika koji su u jednostavnosti i vizuelnoj snazi grafike, kao i njenim mogućnostima multiplikovanja, prepoznali potencijal za direktniji kritički iskaz o društveno-političkoj realnosti, neposredniju komunikaciju sa širom javnošću i bržu distribuciju socijalno angažovane poruke.
Grafički medij će ne samo kao likovni izraz, suprotstavljen tada dominantnom slikarstvu građanskog modernizma, već i kao sredstvo političke borbe, agitacije o idejama levice i širenju klasne svesti, omogućiti mnogim umetnicima da tematizuju i problemski preispituju društveno-ekonomske kontekste u kojima se odvijala svakodnevna egzistencija gradskog i seoskog stanovništva, odnosno nehumane i teške uslove njihovog života i rada.
Pozicija umetnika kao hroničara, kritičara, savremenika – saborca u borbi za bolji i pravedniji svet označila je promenu u percepciji uloge umetnosti u društvu i otvaranje ka različitim formama umetničkog udruživanja, organizovanja, kolektivnog delovanja i ideološkog povezivanja sa radničkim i političkim revolucionarnim pokretom u zajednički antikapitalistički i antifašistički front u osvit Drugog svetskog rata.
Skoro sto godina kasnije, socijalno angažovana umetnost kraja treće i četvrte decenije prošlog veka, u radu pojedinih savremenih umetnika i umetničkih grupa aktivnih na domaćoj, regionalnoj i internacionalnoj sceni, predstavlja važno i referentno polje idejnih i formalno-stilskih polazišta u kritičkim promišljanjima aktuelnih lokalnih i globalnih društveno-političkih okolnosti i kretanja. Reaktualizaciju pomenutog umetničkog nasleđa, u svojim radovima, umetnici vide kao mogućnost da se iz rakursa određenog istorijskog iskustva govori o pitanjima sadašnjeg stanja ljudskih sloboda, materijalnog statusa radnika, društveno-proizvodnih odnosa, posledica koje ostavljaju neoliberalne politike u sferi svakodnevnog života i umetnosti. Refleksija istorijskih primera umetničko-društvenih angažmana za umetničku zajednicu danas, takođe, ostaje važna i u domenu pronalaženja novih vidova udruženog rada, dalje demokratizacije, socijalizacije umetnosti i proširivanja njenih emancipatorskih potencijala.
Izražajnost socijalno angažovane umetnosti međuratnog perioda ili samog grafičkog medija, u okviru izložbe Rez – linija – otisak, savremeni umetnici uključuju na različite načine u svoje istraživačke procese, u likovno-vizuelne prosedee i pristupe u okviru izvođačkih umetnosti, naglašavajući njihovu progresivnost i relevantnost u problemskim razmatranjima trenutnih, vrlo složenih, (geo)političkih društveno-ekonomskih prilika. Na izložbi, mape grafika kao i nekoliko slikarskih dela iz kolekcije MSU iz pomenutog istorijskog razdoblja kontekstualno su interpretirani u radovima savremenih umetnika kroz murale, crteže, grafičke listove, objekte, ali i performans i foto-dokumentaciju.
Publika je u prilici da vidi oko 100 umetničkih ostvarenja najpoznatijih stvaralaca iz muzejske kolekcije: Đorđa Andrejevića Kuna, Marijana Detonija, Sergija Glumca, Prvoslava Pive Karamatijevića, Mirka Kujačića, Otona Postružnika, Maksima Sedeja, Bratislava Stojanovića, Đurđa Teodorovića, Antuna Zupe a od savremenih umetnika radove Vladana Jeremića i Rene Redle, Siniše Ilića, Bojana Đorđeva, Darinke Pop-Mitić, KURS (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović), Milice Ružičić i Nikole Radosavljevića.
Izložba će biti otvorena do 20. avgusta 2023. godine.
Umetnička galerija „Nadežda Petrović” u Čačku poziva Vas na svečanost otvaranja izložbe
Irene Lagator Pejović: PROSTRANSTVA LJUBAVI
Četvrtak, 6. april u 18 h
Na otvaranju izložbe će govoriti Branislav Dimitrijević i Mirjana Šijačić-Nikolić
Kustosi: Patricja Rilko (Patrycja Rylko), Julka Marinković
Izložba je deo programa Nagrađeni na Memorijalu i priređuje se u okviru jubileja 150 godina od rođenja Nadežde Petrović.
Prostranstva ljubavi, samostalna izložba Irene Lagator Pejović, prikazuje raznolik izbor iz novijih radova umetnice, uključujući i nove artivističke radove. Kako tematski, tako i prostorno, ovi istraživački radovi obuhvataju teme inflacije, rada i znanja, a bave se kompleksnošću i protivrečnostima stanja današnjice, u kojoj više ne možemo poricati krajnju hitnost kritičkih ekonomskih i ekoloških prodora.
Umetnica se direktno bavi svakim od ovih pitanja kroz odnos istorije prema savremenosti i umetanje kako vlastitih tako i tuđih veoma ličnih iskustava, dok istovremeno razobličava pripovedanje na koje smo navikli. Ona snažniji glas daje transdisciplinarnim perspektivama, društvenim tranzicijama, kao i znanju koje je zaštitnički nastrojeno prema životnoj sredini. Lagator otkriva rastuću napetost između društvene odgovornosti, razmene u zajednici i prirodnih resursa naspram naširoko prihvaćenih političkih agendi utemeljenih na toksičnim, heteropatrijarhalnim mehanizmima koji promovišu nejednakost u raspodeli informacija, rada, novca i prirodnih depozita.
Izložba je u širem smislu koncipirana u odnosu na pojam i proces knjige kao najveličanstvenijeg izuma čovečanstva, sadržaoca i prenosioca znanja, ali i svedoka i posrednika njegove paradoksalne instrumentalizacije. U užem smislu, izložba polazi od rada „Izvan sjećanja“ (2007) nagrađenog Nagradom 24. Memorijala Nadežde Petrović. Kako ovaj rad propituje nekoliko slojeva značenja – aspekte sećanja na delo i lik Nadežde Petrović, savremene istorije, umetnosti i ekonomije – izložba referiše na specifičnosti i kontekste jugoslovenskog samoupravnog i postjugoslovenskog tranzicijskog prostora.
Za naziv izložbe Prostranstva ljubavi, umetnica kao jednu od referentnih tačaka uzima knjigu radova sa literarnih konkursa iz 1985. na temu Narodnooslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji, veće jednakosti i solidarnosti. Primera radi, jedan od tih tekstova je napisala učenica osnovne škole. Ona s nama deli razmišljanje šta bi učinila da je na mestu Ronalda Regana, i neustrašivo zamišlja vreme bez sukoba, ratova, granica i bitaka. Ipak, imajući u vidu našu skoriju istoriju i, što je još važnije, realnost današnjice, uz rastuće cene življenja i uvek prisutne ratove, čini se dalekom i nedostižnom mogućnost da se postignu njena nevina detinja žudnja, hrabrost i svetlost.
Irena Lagator ne samo da razmatra višestruke perspektive i glasove i čini ih vidljivim pomoću umetničkih sredstava, na konceptualno precizne i kontekstualno ekspanzivne načine, već, što je najbitnije, nudi nam stvarne modele alternativne ekonomije za nezaposlene, ili definisana rješenja za obrtanje vijugave spirale ekološkog kolapsa kroz male inicijative na osnovnom nivou, kao što je mogućnost sađenja tačno određenih biljaka kako bi se izvlačili teški metali iz tla i zagađenih područja. U svom angažovanom pristupu, Lagator postavlja ove materijalizovane priče u istinskom prisustvu briga koje more naše doba.
Otvaranje Izložbe Prostranstva ljubavi događa se na dan sećanja na nacističko bombardovanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941. godine, kada je stradalo preko 600.000 knjiga, rukopisa, povelja, dokumenata, novina, periodike…
Prateći program izložbe / Predavanja:
Monika Lajš Kisl Dva grada – Dama razum i pisanje istorije, 19. april u 18 h
Toni Hildebrandt Sanjanje napred – kategorije ne-linearnog i ne-cirkularnog vremena, 19.maj u 18 h
Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Čačak.-
Уметничка галерија „Надежда Петровић“
Цара Душана 6, 32000 ЧАЧАК
Otvorena izložba “Prvi put slični sebi samima” Natalije Vujošević i Ivana Markovića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Foto: Bojana Janjić
Izložba “Prvi put slični sebi samima” otvorena je u petak 31. marta, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Nastala u saradnji umetnice Natalije Vujošević i umetnika Ivana Markovića, ova izložba predstavlja niz međusobno povezanih radova koji kroz medije pokretne slike (Ivan Marković), skulpture, site-specific intervencije (Natalija Vujošević) i teksta (umetnici u saradnji sa dramaturškinjom Tanjom Šljivar) promišljaju odnos ideala, sećanja, prostora i vremena. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
“Iako dominantno polazi od elemenata koji poreklo vode iz vremena koje je iza nas, naš rad se zapravo više fokusira na promišljanje mogućih ishoda i budućnosti. Ako se setimo često ponavljane teze o tome kako je lakše zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma, što implicira nastavak kapitalizma u nedogled, naše polazište je da je nemoguće zamisliti budućnost bez socijalizma. Kao što je nemoguće misliti o socijalizmu, a ne misliti o budućnosti”, navode autori izložbe u zajedničkoj izjavi.
“Prvi put slični sebi samima” je, kako dodaju Natalija Vujošević i Ivan Marković, zapravo “pokušaj i uvežbavanje susreta, podsećanje na mesto pripadnosti, kao i signaliziranje i traženje koordinata sveta u dugom nastajanju, čiji deo jesmo, i hoćemo da budemo”.
Polazeći od konkretnih primera modernističkih arhitektonsko-građevinskih projekata (službena zgrada kompanije Energoprojekt na Novom Beogradu) ili reminiscence estetskih i stilskih vrednosti njima pripadajućih enterijera, umetnici izvode svojevrsno vizuelno istraživanje prostora u koje su upisani tragovi društveno-političkog konteksta u kojem su nastali.
Kroz postupke posmatranja, sakupljanja i beleženja izolovanih prostornih, vremenskih i materijalnih fragmenata koji su nekada bili deo koherentnog društvenog tela, izložba postavlja arhivsku građu, poetske zapise i intervencije u specifične narativno-refleksivne relacije i omogućava doživljaj prostora kroz rekonstrukciju iskustva. Tako video-opservacije ambijenta Energoprojekta, snažno markiranog prepletima elemenata arhitekture, biljaka, geometrizovanih senki i povremenog nemog prisustva ljudi, dalje prostorno-asocijativno aktiviraju sadejstva izloženih artefakata ne tako davne kulture i glasa nevidljivog naratora čiju priču određuje tok prisećanja, mentalnih slika, utisaka, faktografije.
Atmosfera se postepeno gradi u kretanju i nizu senzornih i emotivnih stanja, koji uvode u uvežbavanje ritma ili koreografije i ispitivanje mogućih oblika novog zajedničkog tela i jezika. Dramaturgija postavke artikuliše na kraju prostor kao susret kolektivne memorije i vizije kolektivnog istupa, kao dimenziju snolikih i začudnih susticanja društveno proživljenog i ne više prisutnog i potisnutog, kao okidač prepoznavanja.
Natalija Vujošević je umetnica i kustoskinja bazirana u Crnoj Gori. Fokus njenog istraživanja i prakse su prezentacije arhiva kroz izložbe, u traganju za obnovljenim načinima komunikacije, angažmana i razumevanja putem novih interpretacija i proširenih oblika. Kao umetnica izlaže internacionalno a njene recentne izložbe uključuju „Rim”, Tobačna galerija Ljubljana 2019, „Veće od mene. Herojski glasovi bivše Jugoslavije”, kustoskinje Zdenke Badovinac, muzej MAXXI u Rimu, 2021, „Invisible”, kustoskinje Jill Kearney, ArtYard Art Center, Nju Džerzi, 2022, itd. Kao kustoskinja je sprovela brojne istraživačke projekte i izložbe kao što su: „Drugarice / AFŽ”, Antifašistički front žena u Crnoj Gori 1943–1953 (u saradnji sa Natašom Nelević), Arhiv Cetinjskog bijenala (2021/22, Institut za savremenu umetnost sa Petrović fondacijom), „Future Ecologies / Future in Debris” (sa British Council Collection i LUX, London), „Skuvaj mi kafu, napravi sendvič”, Galerija 17, Priština, „Umeće držanja za ruke / dok se probijamo kroz sedimentni oblak”, crnogorski paviljon na 59. Bijenalu u Veneciji. Od 2022. radi kao kustoskinja u Centru savremene umetnosti Crne Gore, gde zajedno sa koleginicama Marinom Čelebić, Anitom Ćulafić i Nadom Baković koncipira i razvija međunarodni projekat Laboratorija kolekcije umetnosti nesvrstanih zemalja.
Osnivačica je NVO Institut za savremenu umetnost u Crnoj Gori, posvećen mladim umetnicima, umetničkom obrazovanju, istraživanju i arhivama.
Ivan Marković je filmski autor i vizuelni umetnik. U težištu njegovih skorijih filmova i video-radova je posmatranje prostora, te odnosa rada, arhitekture i društva.
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2012, a 2019. završio master studije filma na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Osvojio je nagradu Erste Fondacije za najboljeg vizuelnog umetnika 2014. Tokom prethodnih nekoliko godina radio je kao direktor fotografije na više dugometražnih filmova, među kojima su „Pejzaži otpora” Marte Popivode, „Ti imaš noć” Ivana Salatića i „Bio sam kod kuće, ali” Angele Šanelek koji je osvojio Srebrnog medveda 2019.
Njegov eksperimentalni dokumentarni film „Centar” premijerno je prikazan na festivalu DocLisboa 2018. Osvojio je nagradu za najbolji srpski dokumentarni film na festivalu Beldocs 2019 i nagradu „Best Balkan Newcomer” na Dokufestu. Film je učestvovao na brojnim međunarodnim festivalima i prikazivan je na više grupnih izložbi. Zajedno sa Linfeng Wuom režirao je kratki film „White Bird” (Berlinale 2016), kao i dugometražni igrani „From Tomorrow on, I Will” koji je premijerno prikazan na Berlinalu 2019 u sekciji Forum. Film je osvojio „Grand Prix” filmskog festivala Jeonju u Južnoj Koreji i nagradu „First Steps” Nemačke filmske akademije. Od 2020. član je Evropske filmske akademije (EFA). Živi i radi u Berlinu i Beogradu.
Izložba će biti otvorena do 30. maja 2023. godine
Realizaciju izložbe su pomogli Energoprojekt i Radio Crne Gore.
MSUB – Otvorena izložba “Grad: mesto identiteta” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U četvrtak, 23. marta, na drugom i trećem nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba “Grad: mesto identiteta”, na kojoj je predstavljeno oko 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, iz svih postojećih zbirki: Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, Zbirke slikarstva posle 1950, Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.), Zbirke skulpture i instalacije i Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti; Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja; i Svetlana Mitić, kustoskinja Zbirke slikarstva posle 1950. / muzejska savetnica. Izložbu je svečano otvorio Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju izložbe je istakla: “Imajući u vidu da zbirka Muzeja savremene umetnosti obuhvata period od 1900. do danas, te i da omogućava slojevit prikaz rađanja i razvoja modernosti koja se istorijski vezuje za evoluciju i konsolidaciju grada, s tim u vezi se grad izdvojio i postao označitelj moderne misli i delovanja tokom čitavog dvadesetog veka do danas, ali i centar umetnosti i umetničke produkcije. U bogatstvu i diverzitetu zastupljenih dela, kolekcija Muzeja savremene umetnosti pruža mogućnost za šira posmatranja i promišljanja rađanja i razvoja modernosti u našoj sredini, kako u umetnosti tako i šire gledano u pogledu refleksija društvenog i kulturnog razvoja, pa i razvoja pojedinca unutar zajednice i obrazovanja raznolikih kulturnih obrazaca koji definišu bilo lokalni, urbani, tako i kolektivni i nacionalni karakter. S tim u vezi izložba teži da problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto kontinuiranog formiranja ličnog i kolektivnog identiteta”.
Marijana Kolarić je navela da su među zastupljenim autorima na izložbi Marko Čelebonović, Mića Popović, Neša Paripović, Milica Tomić, Sava Šumanović, Ivan Tabaković, Jasmina Cibic, Krsto Hegedušić, Vasa Pomorišac, Dušan Džamonja, Srđan Đile Marković, Bojan Bem, Petar Omčikus, Balint Sombati, Zoran Todorović, Mihael Milunović, Srđan Apostolović, Biljana Đurđević, Radoš Antonijević, Dragoslav Krnajski, Bata Mihajlović, i mnogi drugi.
Una Popović, jedna od kustoskinja izložbe i kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja, u svom obraćanju je rekla: “Izabrana dela nam služe kao resursi, dokumenti vremena u odnosu na koje postavljamo složenija pitanja oko pojma i načina formiranja identiteta, koliko god to značenje bilo široko i sveopšte. Najveća tajna od svih tajni i jeste tajna identiteta, ali i načina delovanja i politike grada, mesta različitosti, stalne vibrantnosti, procesa, beskonačnosti. I jedan i drugi pojam predstavljaju moguće nepregledno definisanje jer stoje u osnovi svih drugih tajni: života, mišljenja, slobode”.
Svetlana Mitić, jedna od kustoskinja izložbe i kustoskinja Zbirke slikarstva posle 1950. / muzejska savetnica, u svom govoru je naglasila: “Koncipiranjem specifičnog tematskog okvira, publici se nudi mogućnost sagledavanja širokog spektra umetničkih ličnosti čije učešće na umetničkoj sceni zemlje pratimo od perioda nastanka i razvoja modernističkih i avangardnih poetika prve polovine prošlog veka, pa sve do umetničkih ostvrenja nastalih u prve dve decenije 21. veka. Time bismo mogli reći da je izložba Grad: Mesto identiteta u potpunosti bazirana na delima iz Zbirki muzeja savremene umetnosti, a složenošću svoga koncepta, izložba otvara mogućnost preispitivanja, kontekstualizovanja i reinterpretacije značajnog broja umetničkih ostvarenja. Upravo ovakav način kustoskog rada produbljuje i daje trajni smisao postojanju svake umetničke zbirke”.
Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture, na otvaranju je rekao: “Savremeni razvoj gradova decenijama unazad doveo je do pojave takozvanog generičkog grada, jer gradovi su počeli da liče jedni na druge, preuzimajući istovetan model savremenog arhitektonskog oblikovanja. Ipak, svaki grad ima svoju priču koja se nužno vezuje za njegove stanovnike. Jezik umetnosti je upravo način kojim gradovi progovaraju, i svoju priču prenose svojim stanovnicima i posetiocima”.
Miodrag Ivanović je svoj govor zaključio rečima: “Autorke su u svom radu zainteresovane za istoriju i istoriju umetnosti, pa izloženim delima pokreću dijalog sa publikom i otvaraju prostor za drugačije sagledavanje tokova naše i opšte istorije, ali pokazuju i bogatstvo fonda Muzeja savremene umetnosti koji svojim sadržajem omogućava sagledavanje i najkompleksnijih stvaralačkih fenomena. Na tome im najiskrenije čestitam”.
Kustoskinje izložbe su Una Popović, Svetlana Mitić, mr Mišela Blanuša, Žaklina Ratković, i dr Rajka Bošković. Tokom trajanja izložbe biće organizovane različite forme pratećeg programa, a izložba će biti otvorena za posetioce do 20. avgusta 2023. godine.
Izložba Grad: mesto identiteta problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto gradnje i kontinuiranog formiranja identiteta, ne samo osnovnog/suštinskog već i umetničkog. Kroz izložbene celine gradskih toposa predstavlja se ono što u užem i širem smislu definišemo kao gradsko (arhitektura, društvene i kulturne aktivnosti, oblici ponašanja, stil života i dr.) i što kao podidentitet, svojim prostornim i socijalnim odlikama, bitno određuje razvoj individualnih i kolektivnih modela delovanja i ophođenja. Asocijativno i tematski mapiraju se i jukstaponiraju umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca, od najočiglednijih pojedinosti kao što su fizičke karakteristike ili društvena angažovanost pa do najsloženijih unutrašnjih preispitivanja koja se mogu istovremeno sagledati i na nivou grupnog mentaliteta.
Fokus kustoskog tima je na antropološkoj i kulturološkoj analizi dela iz kolekcije, čime je otvorena mogućnost dvojakog sagledavanje teme. Kroz brojne umetničke radove uočavaju se procesi oblikovanja i mapiranja osobenosti i karaktera pojedinaca koji u gradu žive, odnosno pozicije – kako grad tretira nas a potom i kako pojedinac/umetnik, kroz vlastitu vizuelnu prizmu ili teorijsku elaboraciju, tretira fizičko okruženje – kako umetnik/umetnica vidi grad. Ove pozicije se razvijaju zahvaljujući različitim obrascima delovanja: svesno, spontano, emotivno, vrednosno, artificijelno, kao osobenim vidovima ponašanja u kontekstu specifičnog okruženja. Posledice uzajamnog delovanja mogu biti podsticajne, delotvorne, ali i ograničavajuće, devastirajuće za čoveka–građanina, jer polis sprovodi i različite modele represije. Ovo naročito biva provokativno za umetnika–pojedinca i može se odraziti na njegovu/njenu jedinstvenu socijalizaciju, izraženu upotrebom raznolikih jezičkih formi unutar konkretnih praksi.
Izložba Grad: mesto identiteta nije strukturirana hronološki, već je podeljena u pet tematskih celina koje se mogu označiti kao odrednice/nivoi u promišljanju grada kao mesta tvorbe različitih vrsta identiteta: Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu; Semiotika grada; Urbani svet / globalni grad; Subjekat i mesto; Distopija – utopija. Unutar svake od pomenutih celina biće izdvojena pojedina dela koja svojim značenjem na poseban način korespondiraju sa datim segmentom, a što će u formi kraćeg narativa sadržati legenda pored dela.
Otvaranje izložbe “Grad: mesto identiteta” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U četvrtak, 23. marta u 18 časova, na drugom i trećem nivou Muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba “Grad: mesto identiteta”, koja će predstaviti oko 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, iz svih postojećih zbirki: Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, Zbirke slikarstva posle 1950, Zbirke papirnog materijala (grafika, crtež, akvarel i dr.), Zbirke skulpture i instalacije i Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija.
Na otvaranju će se prisutnima obratiti Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti; Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja; i Svetlana Mitić, kustoskinja Zbirke slikarstva posle 1950. / muzejska savetnica. Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, svečano će otvoriti izložbu.
Kustoskinje izložbe su Una Popović, Svetlana Mitić, mr Mišela Blanuša, Žaklina Ratković, i dr Rajka Bošković. Tokom trajanja izložbe biće organizovane različite forme pratećeg programa, a izložba će biti otvorena za posetioce do 20. avgusta 2023. godine.
Izložba Grad: mesto identiteta problematizuje načine na koje urbana sredina može da se posmatra kao mesto gradnje i kontinuiranog formiranja identiteta, ne samo osnovnog/suštinskog već i umetničkog. Kroz izložbene celine gradskih toposa predstavlja se ono što u užem i širem smislu definišemo kao gradsko (arhitektura, društvene i kulturne aktivnosti, oblici ponašanja, stil života i dr.) i što kao podidentitet, svojim prostornim i socijalnim odlikama, bitno određuje razvoj individualnih i kolektivnih modela delovanja i ophođenja. Asocijativno i tematski mapiraju se i jukstaponiraju umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca, od najočiglednijih pojedinosti kao što su fizičke karakteristike ili društvena angažovanost pa do najsloženijih unutrašnjih preispitivanja koja se mogu istovremeno sagledati i na nivou grupnog mentaliteta.
Fokus kustoskog tima je na antropološkoj i kulturološkoj analizi dela iz kolekcije, čime je otvorena mogućnost dvojakog sagledavanje teme. Kroz brojne umetničke radove uočavaju se procesi oblikovanja i mapiranja osobenosti i karaktera pojedinaca koji u gradu žive, odnosno pozicije – kako grad tretira nas a potom i kako pojedinac/umetnik, kroz vlastitu vizuelnu prizmu ili teorijsku elaboraciju, tretira fizičko okruženje – kako umetnik/umetnica vidi grad. Ove pozicije se razvijaju zahvaljujući različitim obrascima delovanja: svesno, spontano, emotivno, vrednosno, artificijelno, kao osobenim vidovima ponašanja u kontekstu specifičnog okruženja. Posledice uzajamnog delovanja mogu biti podsticajne, delotvorne, ali i ograničavajuće, devastirajuće za čoveka–građanina, jer polis sprovodi i različite modele represije. Ovo naročito biva provokativno za umetnika–pojedinca i može se odraziti na njegovu/njenu jedinstvenu socijalizaciju, izraženu upotrebom raznolikih jezičkih formi unutar konkretnih praksi.
Izložba Grad: mesto identiteta nije strukturirana hronološki, već je podeljena u pet tematskih celina koje se mogu označiti kao odrednice/nivoi u promišljanju grada kao mesta tvorbe različitih vrsta identiteta.
Prva celina je Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu. Dom, porodica, lični prostori, mesta gde nastaju svakodnevni rituali jesu bitan segment konstituisanja ličnosti. Način kako umetnici i umetnice razmatraju privatni prostor sagledan je kroz dela Natalije Cvetković, Tomislava Gotovca, Sanje Iveković i Dalibora Martinisa, Žolta Kovača, Miodraga Krkobabića, Ota Loga, Petra Palavičinija, Milene Pavlović Barili, Zorana Popovića, Ivana Tabakovića, Milice Tomić, Bete Vukanović i dr.
U segmentu Semiotika grada, grad se obrazlaže kao arhitektonično mesto snažnog kulturnog i istorijskog značaja koje, kao takvo, definiše identitet određene osobe, grupe i nacije. Segment Semiotika grada definisan je radovima Jasmine Cibic, Koste Hakmana, Krste Hegedušića, Milana Konjovića, Goranke Matić, Miće Popovića, Veljka Stanojevića, Ljubice Cuce Sokić, Stevana Živadinovića – Vana Bora i dr.
Treća celina zove se Urbani svet / globalni grad. Fascinacija različitim pojavama i kulturama u gradu polazište je za prepoznavanje ali i diferencijaciju u odnosu na drugog; polis postaje osnov za simboličku i profesionalnu identifikaciju pojedinca. Ovaj segment sagledan je kroz radove Milana Aleksića, Vojina Bakića, Marijana Detonija, Dušana Džamonje, Vinka Gecana, Jadranke Fatur, Grupe KOD, Milene Jeftić Ničeva Kostić, Viktora Macarola, Srđana Đileta Markovića, Ere Milivojevića, Vesne Pavlović, Ivana Tabakovića, Ljubomira Šimunića i dr.
Celinom Subjekat i mesto se obrazlaže da pojedinačni identitet nikada nije fiksiran, već fluidan i podložan interakciji sa mestom i drugima. Narativ se sagledava kroz radove Srđana Apostolovića, Brace Dimitrijevića, Igora Grubića, Branimira Karanovića, Slavka Matkovića (grupa Bosch + Bosch), Saše Markovića Mikroba, Petra Omčikusa, Neše Paripovića, Vase Pomorišca, Milice Ružić, Zorana Todorovića i dr.
Peta celina je Distopija – utopija. Osećanje povezano sa definisanjem grada kao mesta proizvodnje anksioznosti, unutrašnje teskobe, trošnosti, ali i reda, funkcionalnosti, sinhroniciteta, projekcije budućnosti. Distopija – utopija vizualizovana je delimaRadoša Antonijevića, Sergija Glumca, Biljane Đurđević, Dragoslava Krnajskog, Mirjane Maoduš, Mihaela Milunovića, Ivana Petrovića, Josipa Seissela (Јоa Kleka) i dr.
Unutar svake od pomenutih celina biće izdvojena pojedina dela koja svojim značenjem na poseban način korespondiraju sa datim segmentom, a što će u formi kraćeg narativa sadržati legenda pored dela.
Otvorena vrata izložbe: „Paradigma doma: Novo mesto pripadanja“ Vesne Perunović
Pozivamo vas da u sredu 22. marta 2023. godine u periodu od 14 do 18 časova posetite Galeriju
– legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2, Dedinje) i kroz razgovor
sa umetnicom Vesnom Perunović i kustosem Miroslavom Karićem saznate više o koncepciji i
temi izložbe „Paradigma doma: Novo mesto pripadanja“.
Postavljena na sva tri nivoa Galerije–legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, izložba
obuhvata umetničine radove nastale u periodu nakon dvehiljaditih, uključujući instalacije sa
redimejd objektima, crteže, fotografije, video radove i site-specific intervencije. Preispitujući
pojam doma iz perspektive permanentnog menjanja karaktera lokalnog i globalnog konteksta,
današnje velike mobilnosti i frekventnih dislociranja, Vesna Perunović otvara niz pitanja o
načinima na koje percipiramo domen domicilnog prostora, suočavajući nas sa vrednostima koje
mu se tradicionalno pripisuju poput sigurnosti, privatnosti, fiksiranog životnog okruženja,
geografsko-etničke situiranosti. Promišljanja ličnog imigrantskog iskustva ali i šire fenomena
migracija i izmeštanja (prisilom i izborom) za umetnicu postaju tematska polazišta u radovima
koji su pokušaj razumevanja pozicija pojedinaca i zajednica u kontinuiranim pregovorima sa
novim sredinama i identitetima, u emotivnim odnosima koje uspostavljaju prema prostorima
koje su privremeno ili trajno naselili ili napustili, te u tom smislu stalne zapitanosti o
pripadnosti.
Vesna Perunović (1960) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
- godine. Od 1988. živi i radi u Torontu. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi,
Sjedinjenim Državama, Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Nedavno je učestvovala na Bijenalu u
Havani, Kuba (2019), u okviru izložbe Ad Infinitum kao i četvorogodišnjeg projekta Evropske
unije Risk Change (2016–2020) koji se bavio fenomenom migracija. Učestvovala je u brojnim
međunarodnim umetničkim rezidencijama širom sveta: ISCP u Njujorku, Red Gate u Pekingu,
Glogauar u Berlinu, Risk Change na Malti, Galerija Miz Istanbul, Banff Residency u Alberti,
Kanada. Njeni izložbeni projekti Emblems of Enigma (2007–2009) i Borderless (2009–2011)
predstavljeni su u muzejima i galerijama u Kanadi i istočnoj Evropi. Vesna Perunović je dobitnica
nagrade T.F.V.A. (2005) kao i brojnih grantova Umetničkog saveta Kanade, uključujući prestižni
OAC Chalmers Fellowship Grant (2019) za projekat The Politics of Exile and Compassion.
Izložbu Vesne Perunović „Paradigma doma: Novo mesto pripadanja“ možete pogledati do 21.
maja 2023. godine., svakim radnim danom osim utorkom, od 10 do 18 časova.
Ulaz u Galeriju – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je besplatan.