Uskoro srpsko izdanje knjige „Bordejn: Kompletna usmena biografija“
vizual: Mascom
Insajderski uvid u život Entonija Bordejna iz pera njegove dugogodišnje saradnice Lori Vulever
Beograd, 19. maj – Srpsko izdanje knjige „Bordejn: Kompletna usmena biografija“ autorke Lori Vulever u izdanju izdavačke kuće Mascom pojaviće se pred domaćim čitaocima sredinom jula ove godine.
Pred nama je izvanredan, neočekivan i sveobuhvatan insajderski uvid u život i delo neodoljivog Entonija Bordejna iz pera njegove dugogodišnje saradnice Lori Vulever koja je za potrebe ove knjige intervjuisala bezmalo stotinu ličnosti iz Tonijevog okruženja.
Kao njegov asistent i povremeni koautor, imala je priliku da Tonija upozna iz najrazličitijih aspekata, u najrazličitijim ulogama – od onih sa kojima je radio u kuhinjama, preko kolega iz sfere pisanja i izdavaštva, televizijskih partnera, pa sve do njegove kćerke i najpouzdanijih saradnika.
Bordejna poznajemo kao najboljeg kuvara među piscima i najboljeg pisca među kuvarima, legendu koja je skinula zavesu sa kulinarskog sveta i prikazala ga u svim nijansama njegove ne uvek tako lepe realnosti, kralja ulične hrane. Poznajemo ga kao televizijsko lice, šarmantnog dugajliju koji je širom otvorenih očiju putovao svetom upoznajući se (i upoznajući nas!) sa njegovim najzabačenijim kucima. Povod je obično bila hrana, ali iz njegovih putopisnih emisija saznavali smo mnogo više o kulturi i načinu života ljudi koje je upoznavao. I više od toga! Upoznavali smo njih – te često marginalizovane ljude – i otkrivali lepotu i radost u njihovim skromnim i često tegobnim životima.
Kada je u junu 2018. godine preminuo, njegovi obožavaoci sa svih strana sveta okupili su se da zajednički odaju počast tom neponovljivom čoveku koji je odlučio da skoro svaki dan svog života posveti putovanjima i otkrivanju priča o drugima. Još za života je ostavio dubok trag, a njegova zaostavština vremenom sve više dobija na značaju.
Bez presedana po obimu i duboko intimnom uvidu u njegov život, ova Bordejnova biografija jedinstveno je svedočanstvo o izuzetnom čoveku, ispisano rečima ljudi koji su činili njegov svet.
Svi zainteresovani knjigu mogu da poruče, po 20% nižoj ceni u pretprodaji, preko mascom.rs veb sajta i uz besplatnu dostavu.
Lori Vulever je spisateljica i urednica, a kao asistentkinja Entonija Bordejna provela je bezmalo celu jednu deceniju. Zajedno sa njim, potpisala je naslove Appetites: A Cookbook i World Travel: An Irreverent Guide, broj jedan na listi bestselera Njujork tajmsa. O hrani i putovanjima piše za najistaknutije časopise iz tih oblasti, a u nekima od njih je radila i kao urednica.
Više na:
Promocija knjige
SLIKARSTVO MIRE BRTKE – RIMSKI PERIOD
Muzej savremene umetnosti Beograd
Subota, 20. maj 2023. u 12.00
U saradnji sa Fondacijom MIRA BRTKA iz Beograda, a povodom 90-te godišnjice rođenja umetnice, Galerija Bel Art iz Novog Sada je priredila značajnu publikaciju, knjigu o rimskom periodu Mire Brtke. U subotu, 20. maja u 12 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, ovu knjigu predstaviće njeni autori: Vesna Latinović, urednica knjige, direktorka Galerije Bel Art, Sava Stepanov, likovni kritičar, dr Jerko Denegri istoričar umetnosti i dr Miško Šuvaković, teoretičar umetnosti.
Knjiga Slikarstvo Mire Brtke – Rimski period rasvetljava značaj Rima i italijanske kulturne scene u celokupnom interkulturalnom stvaralaštvu Mire Brtke. Mira Brtka je bila nosilac novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, a njena delatnost u Rimu je u velikoj meri afirmisala na tom polju.
Autori tekstova u publikaciji će, svako iz svoje vizure, predstaviti publici autentičnu ličnost Mire Brtke i odnos njene umetničke delatnosti u Rimu sa njenom delatnošću na polju Jugoslavije, Vojvodine i Slovačke, i kako je svaki od tih aspekata inkorporiran u njenu nesvakidašnju umetničku ličnost.
O umetnici i rimskom periodu njenog stvaralaštva, urednica publikacije, Vesna Latinović, kaže:
„Delo Mire Brtke (1930, Novi Banovci – 2014, Beograd) je izuzetno značajno u procesu modernizacije naše savremene likovne umetnosti, pogotovo u doba post-soc-realizma. Tokom ranih šezdesetih godina, za razliku od ovdašnjih slikara slične orijentacije, Brtka je svoj modernistički stav ostvarila znatno urbanijim okolnostima italijanskog, tačnije – rimskog okruženja. U tom periodu rimska umetnička scena je izuzetno živa i internacionalizovana, tu je delovao veliki broj danas veoma poznatih umetnika i likovnih kritičara, priređivane su izuzetno značajne izložbe i simpozijumi. Zapravo, Rim je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najznačajnijih centara svetske umetnosti. U takvom umetničkom miljeu slikarstvo Mire Brtke je bilo veoma blisko tadašnjem duhu evropske umetnosti. U njenom rimskom opusu se radilo o modernističkim tendencijama koje su se pojavile u vremenu post-enformela a koje su imale snažnu podršku modernističkih kritičara na čelu sa Arganom, sa kojim je Mira čak direktno sarađivala na Međunarodnom simpozijumu umetnika, kritičara i istoričara umetnosti u San Marinu i Riminiju 1965. godine. Na izložbama koje su koncipirali autoritativni italijanski kritičari Mariza Volpi (Brtka, Gendžaj, Frankini – 1964) i Đuzepe Gatt (Forma presenti: Brtka, Čubraković, Frankini, Konte, Takahaši – 1965), na bijenalnim izložbama Pregled likovne umetnosti Rima i Lacia (1965,1967), te na izložbi Grupe Illumination (1967), slikarstvo Mira Brtke je prepoznato kao karakteristično i relevantno u tadašnjem trenutku sveta u kome živimo. Iz Rima u domovinu Mira Brtka se vraća na samom početku sedamdesetih godina; na našu umetničku scenu ona stiže kao nepoznata slikarka jer je u Italiju otišla kao već afirmisani filmski stvaralac. U Rimu je završila Akademiju iako pre toga nije naslikala ni jednu jedinu sliku a u Staru Pazovu i na ovdašnju scenu dolazi kao protagonista novih tendencija toliko potrebmih našem tadašnjem slikarstvu na putu modernizacije.”
Kontakt: Fondacija MIRA BRTKA | fondacijamirabrtka@gmail.com |
Održana prezentacija knjige eseja „LegendArni“ na Austrijskom filmskom festivalu
Austrijski filmski festival 2023 počeo je večeras, 20. aprila, prezentacijom knjige eseja “LegendArni” o filmovima sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi. O knjizi su govorili urednik ovog izdanja Aleksandar S. Janković, i autori tekstova Milutin Petrović, Biljana Maksić, Saša Radojević, Vladimir Slavica, i Zoran Stefanović.
Prisutnu publiku su, pred prezentaciju knjige, pozdravili Marjan Vujović, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, i Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma.
Na Austrijskom filmskom festivalu 2023, u okviru selekcije“LegendArni – filmovi za sva vremena”, na repertoaru je pet filmskih klasika sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi: „Konan Varvarin“ Džona Milijusa (1982), „Terminator I“ Džejmsa Kamerona (1984), „Predator“ Džona MekTirnana (1987), „Totalni opoziv“ Pola Verhovena (1990) i „Istinite laži“ (1994) Džejmsa Kamerona.
Filmski program selekcije otvoren je u Kinoteci 20. aprila, projekcijom filma „Konan Varvarin“ Džona Milijusa i obraćanjem Milutina Petrovića, selektora festivala, kao i Adrijana Fajksa, direktora Austrijskog kulturnog foruma.
U Jugoslovenskoj kinoteci će do 23. aprila biti prikazana i ostvarenja „Terminator I“ „Predator“ i „Totalni opoziv“. Od 20. do 23. aprila filmovi iz selekcije „LegendArni“ su na repertoaru i u bioskopima Cineplexx Galerija u Beogradu, Cineplexx Promenada i Cineplexx Arena u Novom Sadu, a od 20. do 24. aprila u bioskopu Cineplexx Kragujevac i Cineplexx Niš u saradnji s Niškim kulturnim centrom.
Austrijski filmski festival 2023 biće svečano otvoren 21. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda u 19 časova. Festival će otvoriti projekcija filma “Iznad sveta” reditelja Adrijana Goigingera, koji će se prisutnima obratiti na otvaranju i potom učestvovati u Q&A razgovoru nakon projekcije.
Podsećamo, u selekciji “Otkriveni – filmovi novog vremena” od 20. do 25. aprila očekuje nas izbor sedam savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Iznad sveta” i “Lisica” reditelja Adrijana Goigingera (Adrian Goiginger), “Korset” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Alma & Oskar” Ditera Bernera (Dieter Bernera), “Narcis i Zlatousti” i “Nulti pacijent” Štefana Ruzovickog (Stefana Ruzowitzky), kao i ostvarenje “Vera” koje su režirali Tica Kovi i Rajner Frimel (Tizza Covi, Rainer Frimmel).
Promocija knjige „Srpski film: pedesete“ Saše Radojevića u Galeriji Artget
U četvrtak, 6. aprila u 19 časova u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, biće održana
promocija knjige „Srpski film: pedesete“ autora Saše Radojevića, u izdanju Filmskog centra
Srbije. Na promociji će govoriti Vesna Perić, teoretičarka i kritičarka Drugog programa Radio
Beograda i Milutin Petrović, filmski reditelj i scenarista.
Knjiga Saše Radojevića prvi je sistemski pokušaj kritičke revalorizacije srpskog filmskog nasleđa
pedesetih godina. Kako autor ističe u svom Uvodu, “u pitanju je, dakle, filmska produkcija koja
je manje poznata ovdašnjoj publici, i to prvenstveno usled kanonizovanja aktera crnog talasa
šezdesetih godina”.
Zahvativši po sopstvenim rečima “širu skalu filmova”, Saša Radojević čvrsto stoji na stanovištu
da, najpre, u ovoj dekadi ima šta da se revalorizuje, a potom, da su obrisi pojedinih autorskih
izraza počeli da se ukazuju već tada (primeri Vojislava Nanovića i Žike Mitrovića), i da su u svojoj
estetskoj ravni neki od ovih filmova bili anticipativni u odnosu na modernistički bum šezdesetih.
Žanrovske obrasce profilisali smo već u ovoj dekadi, bez obzira što nam je nasleđe NOB-a bilo
inspiracija, ali i sputavajući faktor.
Kroz osam svedenih, izvanredno zaokruženih poglavlja, Saša Radojević reafirmiše jednu tradiciju
koju smo, srećom imali ali, više od toga, jednu tradiciju koja je mnogo više vredela nego
oficijelni glas koji je o njoj preostao.
Saša Radojević rođen je u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Pisao
je scenarije za dokumentarne TV serije i kratke filmove. Objavio je roman “Divlje senke” i
filmsku studiju “Mit o Frankenštajnu”. Priredio je zbornike o filmu “Džon Vu: od Honga do
Holivuda”, “Nova filmska Evropa” i “Nezavisni autori u novom veku tehničke reprodukcije”.
Koautor je scenarija za dugometražne igrane filmove “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000),
“Jug jugoistok” (2005), “Doktor Rej i đavoli” (2012) i “Petlja” (2015), scenarista filma “Država”
(2013) i reditelj i scenarista filmova “Poljupci” (2004) i “Narcis i Eho” (2011), “Žigosana” (2015),
“Porodica” (2015) i “Aleksandra” (2019).
Ostvario je glumačke role u dvanaest filmova.
Održano predstavljanje knjige „Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, 1954–2004. Od jugoslovenskog socijalizma do srpskog nacionalizma” Dunje Jelenković u Domu omladine Beograda
Povodom početka 70. Martovskog festivala, u ponedeljak 27. marta u Klubu Doma omladine
Beograda, održano je predstavljanje knjige „Festival jugoslovenskog dokumentarnog i
kratkometražnog filma, 1954–2004. Od jugoslovenskog socijalizma do srpskog nacionalizma”
autorke Dunje Jelenković, u izdanju Filmskog centra Srbije. Publici su se obratili Gordan Matić,
direktor Filmskog centra Srbije i Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala. O knjizi
su zatim razgovarali Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije,
Janko Baljak, reditelj i profesor FDU, i autorka.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, obratio se prisutnoj publici rečima: “Veliko mi je
lično i profesionalno zadovoljstvo što će ova knjiga da komunicira sa publikom ne samo u Srbiji,
već i van zemlje. Martovski festival je jedan od najvažnijih festivala, a naročito veliki trag je
ostavio kod autora iz Hrvatske, Slovenije, i Makedonije, s kojima sam o knjizi razgovarao u
prethodnih godinu dana”.
Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala, u svom obraćanju je naglasio: “Svaka
filmska studija je dragocena, a pogotovu ova koja u fokusu ima Martovski festival, i to od
njegovog osnivanja. Studija Dunje Jelenković je utoliko značajnija što prati pre svega onaj
možda najznačajniji segment ove vrste kinematografije – dokumentarni film, koji je prolazio
razne mene. Ideološke, od onoga što su bile teme vezane za Prvi i Drugi svetski rat, pa neke
prve kritičke filmove u doba Crnog talasa, sve do onih godina kada je prestao da postoji
jedinstveni jugoslovenski kulturni i državni prostor, nakon raspada 1991. godine”.
Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, na predstavljanju
knjige je rekao: “Reč je o izvanrednoj knjizi koja nema regionalnog pandana. Ona po svojim
aspiracijama, sintezi, pronicljivosti, vivisekciji, po svom velikom zamahu, jeste ne samo knjiga
regionalnih izazova, već knjiga koja zaista pripada evropskom filmskom prostoru. Radi se o
jednoj fantastičnoj celini koja je dugo nastajala.”
Janko Baljak, reditelj i profesor FDU, između ostalog je istakao: “Kontekst ove knjige je ono što
je izdvaja od uobičajene literature koja se bavi ne samo festivalima. Istorijska distanca i
društveni, ekonomski i politički kontekst je ono što je ovu knjigu izdiglo iznad filmske literature.
Ona je postala jedan prilog istoriji Jugoslavije. Ona će biti nezaobilazno štivo u vremenima koja
dolaze, i ljudima koji će kroz ovakav kontekst bolje saznati ono što se nama zapravo dešavalo
svih ovih godina”.
Dunja Jelenković, autorka knjige, o temi kojom se bavila je rekla: “Mene zanima program
festivala, gde film kao takav predstavlja tek jedan od elemenata onoga što je program. A taj
program menja i modifukuje svoje potencijalno značenje u skladu sa društvenim, političkim, i
drugim kontekstima u kojma je prikazan. Ovom knjigom sam želela da ponudim svoj skromni
doprinos već bogatoj literaturi o izgradnji kulture sećanja, o izgradnji identiteta na ovim
prostorima, ali pre svega doprinos istoriji i teoriji festivala”.
Prva detaljna kritička studija o jednom od najstarijih festivala u Evropi, knjiga Dunje Jelenković
nudi analizu programa Kratkog metra od osnivanja 1954. do zvaničnog završetka njegovog
jugoslovenskog perioda 2004. godine, kada se otvara za strane filmove i menja ime u
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tekst ispituje kako
festival učestvuje u procesu izgradnje nacionalnog identiteta u dve države rođene iz rata
neposredno pre, odnosno tokom njegovog dugog postojanja – socijalističkoj i post-socijalističkoj
Jugoslaviji. Budući da publika često dokumentarni film shvata kao verodostojni izraz stvarnosti,
a ne kao njeno umetničko tumačenje, knjiga ispituje koje su verzije „stvarnosti“ predstavljane
publici u dramatičnim društvenim i političkim okolnostima dvaju razmatranih perioda.
Dr Gzavije Bugarel, istoričar iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) u Parizu, o
knjizi je napisao: „Dunja Jelenković nas u ovoj knjizi upoznaje s malo poznatim aspektom
(post)jugoslovenskih kulturnih politika. Za svoje istraživanje koristila je bogatu i originalnu
arhivsku građu. Pažljivo je ispitala način na koji je program festivala, isticanjem određenih tema
i marginalizacijom drugih, doprineo procesu izgradnje višenacionalnog jugoslovenskog
identiteta, a zatim, od 1991. godine i njegovoj dekonstrukciji u korist srpskog nacionalnog
identiteta. Zahvaljujući detaljnoj analizi programa, autorka uspešno pokazuje ne samo kako se,
u kontekstu raspada jugoslovenske federacije, selekcija filmova korenito promenila, već i
kako dokumentarni filmovi ne odražavaju samo jednu i večnu istinu nego nude njeno posebno
tumačenje, u zavisnosti od šireg političkog i kulturnog konteksta“.
Dunja Jelenković (Beograd, 1981) se u svom istraživačkom radu bavi filmskim festivalima i
odnosima između (dokumentarne) slike, istorije i kulture sećanja. Doktorirala je na Odeljenju za
istoriju kulture Fakulteta Versaj San-Kantan-an-Ivelin (Versailles Saint-Quentin-en-Yvelines) pri
Univerzitetu Pariz-Sakle (Paris-Saclay), s doktorskom disertacijom o programskim politikama
Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma (2017). Objavila je brojne
naučne radove o festivalskim i kulturnim praksama u jugoslovenskom, postjugoslovenskom i
evropskom kontekstu. Radi na Univerzitetu Ka Foskari (Ca’ Foscari) u Veneciji gde trenutno
realizuje istraživački projekat „Kinematografska bitka za Jadran: filmovi, granice i Tršćanska
kriza“ (CBA TRIESTE), kao stipendistkinja programa Evropske komisije za istraživanje i inovacije
„Marija Kiri“.
Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna
manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 28. marta do 2.
aprila 2023. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent
događaja. Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine trajaće 6 dana i biće
u znaku velikog jubileja, a publiku očekuje bogat takmičarski i revijalni filmski program, kao i
brojni stručni programi za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-
klasovi, tribine, promocije knjiga i drugi prateći sadržaji.
Predstavljanje knjige „Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, 1954–2004. Od jugoslovenskog socijalizma do srpskog nacionalizma” Dunje Jelenković u Domu omladine Beograda
Povodom početka 70. Martovskog festivala, u ponedeljak 27. marta od 19 časova, u Klubu Doma omladine Beograda biće održano predstavljanje knjige „Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, 1954–2004. Od jugoslovenskog socijalizma do srpskog nacionalizma” autorke Dunje Jelenković, u izdanju Filmskog centra Srbije. Publici će se obratiti Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije i Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala. O knjizi će zatim razgovarati Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, Janko Baljak, reditelj i profesor FDU i autorka.
Prva detaljna kritička studija o jednom od najstarijih festivala u Evropi, knjiga Dunje Jelenković nudi analizu programa Kratkog metra od osnivanja 1954. do zvaničnog završetka njegovog jugoslovenskog perioda 2004. godine, kada se otvara za strane filmove i menja ime u Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tekst ispituje kako festival učestvuje u procesu izgradnje nacionalnog identiteta u dve države rođene iz rata neposredno pre, odnosno tokom njegovog dugog postojanja – socijalističkoj i post-socijalističkoj Jugoslaviji. Budući da publika često dokumentarni film shvata kao verodostojni izraz stvarnosti, a ne kao njeno umetničko tumačenje, knjiga ispituje koje su verzije „stvarnosti“ predstavljane publici u dramatičnim društvenim i političkim okolnostima dvaju razmatranih perioda.
Dr Gzavije Bugarel, istoričar iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) u Parizu, o knjizi je napisao: „Dunja Jelenković nas u ovoj knjizi upoznaje s malo poznatim aspektom (post)jugoslovenskih kulturnih politika. Za svoje istraživanje koristila je bogatu i originalnu arhivsku građu. Pažljivo je ispitala način na koji je program festivala, isticanjem određenih tema i marginalizacijom drugih, doprineo procesu izgradnje višenacionalnog jugoslovenskog identiteta, a zatim, od 1991. godine i njegovoj dekonstrukciji u korist srpskog nacionalnog identiteta. Zahvaljujući detaljnoj analizi programa, autorka uspešno pokazuje ne samo kako se, u kontekstu raspada jugoslovenske federacije, selekcija filmova korenito promenila, već i kako dokumentarni filmovi ne odražavaju samo jednu i večnu istinu nego nude njeno posebno tumačenje, u zavisnosti od šireg političkog i kulturnog konteksta“.
Dunja Jelenković (Beograd, 1981) se u svom istraživačkom radu bavi filmskim festivalima i odnosima između (dokumentarne) slike, istorije i kulture sećanja. Doktorirala je na Odeljenju za istoriju kulture Fakulteta Versaj San-Kantan-an-Ivelin (Versailles Saint-Quentin-en-Yvelines) pri Univerzitetu Pariz-Sakle (Paris-Saclay), s doktorskom disertacijom o programskim politikama Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma (2017). Objavila je brojne naučne radove o festivalskim i kulturnim praksama u jugoslovenskom, postjugoslovenskom i evropskom kontekstu. Radi na Univerzitetu Ka Foskari (Ca’ Foscari) u Veneciji gde trenutno realizuje istraživački projekat „Kinematografska bitka za Jadran: filmovi, granice i Tršćanska kriza“ (CBA TRIESTE), kao stipendistkinja programa Evropske komisije za istraživanje i inovacije „Marija Kiri“.
Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 28. marta do 2. aprila 2023. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja. Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine trajaće 6 dana i biće u znaku velikog jubileja, a publiku očekuje bogat takmičarski i revijalni filmski program, kao i brojni stručni programi za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, tribine, promocije knjiga i drugi prateći sadržaji.
Promocija publikacije “Rod i rad u kulturnom sektoru u Srbiji” i sastanak sa lokalnim akterima/kama u kulturi
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), zajedno sa Asocijacijom Kulturanova iz Novog Sada, poziva Vas na promociju publikacije “Rod i rad u kulturnom polju u Srbiji”.
Ova publikacija rezultat je projekta “Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost”, podržanog od strane Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost UNESCO-a, koji sprovodi sedam organizacija članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope). Ovaj projekat je izabran kao jedan od šest najboljih i jedini iz Srbije, od ukupno 1.027 projekata iz celog sveta.
Projekat ima za cilj stvaranje preduslova za pravičniji pristup koji bi ženama kao kreatorkama kulturnih izraza pružao jednake mogućnosti u kulturnom polju u Srbiji.
Na promociji ćemo predstaviti rezultate istraživanja koje obuhvata anketu, intervjue i ekspertsku fokus grupu, u kojima su učestvovale kulturne radnice i preduzetnice iz različitih delova Srbije i različitih starosnih grupa. Istovremeno, ovaj susret smo zamislili kao sastanak sa lokalnim akterkama i akterima u kulturi u Novom Sadu, gde bismo voleli više da čujemo o njihovim iskustvima i perspektivama za unapređenje rodne ravnopravnosti u polju kulture na lokalu.
- Kakvi su uslova rada kulturnih radnica i preduzetnica u kulturnom sektoru?
- Kakvi su uslovi života zaposlenih angažovanih u kulturnom sektoru u Srbiji?
- Koji oblici rodne diskriminacije generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu?
- Kako možemo doprineti povećanom učešću žena i njihovoj pravednijoj zastupljenosti u kulturnom polju u našem društvu?
O ovim pitanjama razgovaramo u subotu, 25. marta 2023. od 11.30h u Omladinskom centru OPENS u Novom Sadu (Bulevar despota Stefana 5, drugi red zgrada – iza Fabrike).
Govore:
- Predrag Cvetičanin – Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK)
- Tatjana Nikolić – FEMIX
- Nađa Bobičić – Pobunjene čitateljke
Ulaz je besplatan, dobro došli!
*Događaj se realizuje u saradnji sa istraživačima Univerziteta umetnosti u okviru projekta „Žensko liderstvo u muzici“ koji podržava Fond za nauku Republike Srbije.
Promocija knjige „Nemam naslov!“ autorke Vanje Nikolić i predstavljanje udruženja „Više od knjige“ u sredu, 1. marta u prostoru Miljenko Dereta
Promocija knjige „Nemam naslov!“ autorke Vanje Nikolić i predstavljanje udruženja „Više od knjige“ biće održano u sredu, 1. marta u 19 časova u prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55).
Na promociji će govoriti Vanja Nikolić, autorka knjige i osnivačica udruženja, Sonja Blagojević, lektorka i Ivana Miljak Karanfilov, urednica i autorka.
Knjiga „Nemam naslov!“ je nastala iz autorkine potrebe da odgovori na problem sa unutrašnjim kritičarima i blokadama koje se ljudima javljaju u toku kreativnog procesa. Takođe iz pitanja zašto neke odlične ideje nikada ne uspeju da budu realizovane? Kao i zašto neki ljudi veruju u svoje ideje dovoljno da uz pomoć upornosti dođu do uspeha, a drugi odustano kod prve prepreke? Kako odgovori na većinu ovih pitanja leže u unutrašnjim kritičarima, a rešenje za njih u spoznaji da ih imamo, ko su oni, kako su nastali u nama i na koji način da se sa njima nosimo, upravo su to teme ove knjige. Nemam naslov! je prva knjiga u izdanju udruženja za edukaciju, razvoj i promociju „Više od knjige“.
Vanja Nikolić, autorka knjige je povodom svog novog izdanja rekla: „U životu često krećemо od onoga što nemamo. Nedostaje nam novac, vreme, inspiracija, ideja, ljudi, podrška. Samo mudri i oni koji su platili dovoljno terapija i edukacija krenu od onoga što imaju. Nisam bila dovoljno mudra, pa sam se edukovala i naučila da kreiram od onoga što imam.“ „Imala sam kritičarke, koje sam čula u svojoj glavi, ali i svuda oko sebe. Uz njih i sa njima sam napisala knjigu Nemam naslov! I Nemam naslov! ne zato što nisam umela da ga smislim, već zato što mi one nisu dozvolile. Nemam ideju kako sam uspela da završim ovu knjigu, ali sam uspela,“ konstatuje autorka.
Promocija u prostoru Miljenko Dereta je zamišljena kao video i live perfromans koji se kombinuje i koji predstavlja razgovor sa unutrašnjim kritičarem, ali istovremeno i razgovor sa publikom o njihovim idejama i motivacija da te ideje i ostvare. Nakon performansa je planirano predstavljanje udruženja u okviru kog je knjiga i izdata. „Više od knjige“ je udruženje za edukaciju, razvoj i promocija knjige čija misija je podrška u pisanju, izdavanju i promociji knjige, kao i polemisanje i rušenje mitova o pisanju i rad sa blokadama u pisanju uz pomoć terapeutskog pisanja.
Dizajn knjige osmislio je Andrej Dolinka, a više informacija na https://vanjatacka.com/nemam-naslov/
Objavljen kratki putopis Jelene J. Dimitrijević „Na Tihom okeanu: beleške s puta”, kao dvojezično izdanje na srpskom i japanskom jeziku
Povodom jubileja – 160 godina od rođenja Jelene J. Dimitrijević i 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Japana, Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi” objavilo je kratki putopis srpske književnice Jelene J. Dimitrijević „Na Tihom okeanu: beleške s puta”.
Ovaj putopis prvi put je objavljen za života autorke, i to u književnom časopisu „Srpski književni glasnik” (knjiga XXX, broj 7, avgust, Beograd 1930, str. 481-487). Drugi put je, uz dodate komentare i pojašnjenja, priređen i objavljen u književnom časopisu „Bagdala” (god. 56, br. 499, Kruševac, 2014, str. 53-65). Priređivač ovog teksta putopisa „Na Tihom okeanu” je dr Ana Stjelja, ujedno i urednik ovog izdanja, ali i naučni istraživač koji je doktorirao upravo na stvaralaštvu Jelene J. Dimitrijević.
Ovaj kratki putopis koji opisuje plovidbu srpske književnice preko Tihog okeana, uz reminiscencije na „zemlju izlazećeg sunca”, tema je i rada Marka Bogunovića pod naslovom „Čulni doživljaj Japana: Jelena Dimitrijević u susretu sa gejšama”, koji je objavljen u književnom časopisu „Letopis Matice srpske” (god. 192, knj. 497, sv. 5, Novi Sad, 2016, str. 668-677).
Putopis je objavljen i kao sastavni deo publikacije „Sedam mora i tri okeana: druga knjiga” koja zapravo predstavlja po prvi put objavljeni rukopis drugog dela gorepomenutog putopisa Jelene J. Dimitrijević koji su zajedno objavili Filološki fakultet u Beogradu i Narodna biblioteka Srbije, u kojoj se inače i čuva rukopisna ostavština srpske književnice.
Ono što ovu publikaciju čini posebnom jeste to što je objavljena kao dvojezično izdanje, na srpskom jeziku te u prevodu na japanski jezik, onaj jezik na kom je sama autorka želela da sluša pesme od mladih Japanki na brodu Korea Maru kojim je plovila Tihim okeanom. Na japanski jezik i njegovu melodičnost se osvrće i u samom putopisu te je stoga svakako značajan i zanimljiv poduhvat objaviti ovaj putopis i na japanskom jeziku. Za prevod knjige na japanski jezik zaslužan je Hiroši Kanamura.
Putopis je objavljen kao elektronska publikacija i može se čitati OVDE
Održana promocija knjige Stefana Arsenijevića „Malo iznad tla“ o filmovima Srđana Karanovića
U utorak, 14. februara u prepunoj Dvorani Kulturnog centra Beograda održana je promocija
knjige „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ autora Stefana Arsenijevića, u
izdanju Filmskog centra Srbije. Na promociji su govorili urednik knjige Miroljub Stojanović,
kritičar Srđan Vučinić, Srđan Karanović i Stefan Arsenijević.
Autor Stefan Arsenijević je o Karanovićevom delu i značenju naslova knjige rekao: „Svi njegovi
filmovi su različiti. Kao reditelj je zaista pokušavao da iz filma u film bude drugačiji, da se
prilagodi priči koju priča, sam sebe iznenadi, da se igra. U našim razgovorima se nekoliko puta
pojavila sintagma ’malo iznad tla’. Jer čak i kad je radio vrlo realistične filmove, uvek u njima
postoji neka igra, uvek je to nekako malo izdignuto od zemlje, zavodljivo, filmično. Dok smo
razgovarali to se više puta pojavljivalo, svaki put su ti filmovi malo odignuti od tla na neki drugi
način. To je poetičan naslov i jedan od lajtmotiva u Karanovićevog filmografiji“.
Kritičar Srđan Vučinić je o knjizi rekao: „U odgovorima koje je dao Stefanu, Karanović je nama
dao ne samo svoje ogromno filmsko znanje, erudiciju i filmski zanat, nego nam je pružio ono što
je za mene još dragocenije – svoje uspomene i emocije u odnosu na snimanje tih filmova. I
emocije na sve one ljude koji su radili te filmove, od šarfera do dekoratera, asistenata
scenografije i scenografa, asistenata kostimografa i kostimografa, pa do onih velikih svetskih
umetnika kao što su Pinter ili Kreka. Iz ove knjige ćete moći mnogo više da saznate o onome što
je istorija jugoslovenskog filma i o prilikama u produkciji, nego u bilo kojoj istoriji našeg filma,
jer saznajete iz prve ruke, od čoveka koji je radio direktno sa njima u tim prilikama“.
Miroljub Stevanović, urednik knjige „Malo iznad tla“, na promociji je istakao: „Ova knjiga je
jedna paralelna istorija jugoslovenskog i srpskog filma. Bio sam zadivljen kada sam u ovoj knjizi
našao imena Dragana Ceranića, Mladena Prebila, Ješe Ivkova. To je akt nesebičnosti kakav je ne
samo redak u filmskoj publicistici i periodici, nego je gotovo nepostojeći“.
Reditelj Srđan Karanović osvrnuo se na uspeh kako prethodne autorske knjige „Sam o sebi“,
tako i aktuelne „Malo iznad tla“: „Dugo sam se kolebao da li će to nekog uopšte interesovati.
Zajedno smo se nadali da će ova knjiga da bude interesantna za širu publiku. Užasavalo bi me da
smo to radili samo za neke posvećene filmske umetnike. Činilo mi se da su obe ove knjige
pisane i razgovarane da bi približile uopšte film i život. Za čitaoce zainteresovane za ljudske
sudbine, koje mogu biti i filmske. Ali naravno, kao i uvek kad sam nešto radio, povremeno sam
sumnjao u to što radim. Ispalo je da to ima smisla i zato sam vrlo zadovoljan“.
Nakon promocije Karanović i Arsenijević su više od 30 minuta potpisivali knjige i razgovarali sa
zainteresovanom publikom.
Na kraju večeri publika je imala ekskluzivnu priliku da na velikom bioskopskom platnu pogleda
Karanovićev kratki diplomski film iz Praga „Neblbni“ (Ma nemoj) iz 1968. u kojem Goran
Marković glumi glavnu ulogu, a koji mnogi smatraju pretečom serije „Grlom u jagode“, a potom
i kultni TV film „Pogledaj me, nevernice“ iz 1974. godine.
Knjigu „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ čini jedanaest razgovora u kojima
Karanović otvoreno i iskreno razgovara sa kolegom rediteljem Stefanom Arsenijevićem o svojim
dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“. Razgovori hronološki prate
Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova,
kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj
donosio. O Karanovićevoj potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji.
Ova knjiga govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog
ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.
Srđan Karanović jedan je od najvažnijih filmskih reditelja na ovim prostorima. Njegovi sada već
kultni filmovi poput „Petrijinog venca“, „Mirisa poljskog cveća“, „Jagoda u grlu“, „Nešto
između“, „Virdžine“ ili „Bese“ nagrađivani su na najvažnijim svetskim festivalima, osvajali su
najviše domaće nagrade, prikazivani su u bioskopima širom sveta, i čak i decenijama nakon
nastanka uživaju veliku popularnost kod publike.
Nov datum promocije knjige Stefana Arsenijevića „Malo iznad tla“ o filmovima Srđana Karanovića
U utorak, 14. februara u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana
promocija knjige „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ autora Stefana
Arsenijevića, u izdanju Filmskog centra Srbije. Na promociji će govoriti urednik knjige Miroljub
Stojanović, kritičar Srđan Vučinić čiji je esej o Karanovićevim filmovima takođe u knjizi, Srđan
Karanović i Stefan Arsenijević. Ulaz je slobodan.
Nakon razgovora, kao svojevrsnu filmsku poslasticu, publika će imati ekskluzivnu priliku da na
velikom bioskopskom platnu pogleda Karanovićev kratki diplomski film iz Praga „Neblbni“ (Ma
nemoj) iz 1968. u kojem Goran Marković glumi glavnu ulogu, a koji mnogi smatraju pretečom
serije „Grlom u jagode“, a potom i kultni TV film „Pogledaj me, nevernice“ iz 1974. godine.
„Oduvek sam najviše voleo knjige koje su pisali sami autori o svojim filmovima, ili su
razgovarali sa svojim kolegama o nastanku tih dela. Iz njih sam možda najviše naučio o
odnosu života, slučajnosti i filma“, kaže Karanović. „Kada mi je Filmski centar Srbije predložio
da radimo nešto nalik na moju monografiju pozvao sam Stefana Arsenijevića, mog bivšeg
studenta, danas mog prijatelja i već poznatog reditelja, u pomoć. Tada je sve krenulo…“
„Nismo želeli da pravimo klasičnu monografiju“, kaže priređivač knjige, reditelj Stefan
Arsenijević. „Želeli smo živu reč, lično svedočanstvo, interakciju između dvojice kolega i
prijatelja. Razgovarali smo polako i temeljno, film po film, u rasponu od skoro dve godine.
Ova knjiga je destilat tih uzbudljivih razgovora, puna zanimljivih anegdota, ali i proživljenog
uvida u umetnost snimanja filmova i našu sredinu. Mislim da kada pročitate ovu knjigu možete
da imate jedan kompletniji utisak, kako o njegovim filmovima, tako i Karanoviću kao ličnosti i
reditelju. Verujem da se knjiga čita lako, upravo zato što je u dijaloškoj formi i da može biti
zanimljiva bilo kome ko voli Karanovićeve filmove. A takvih je mnogo.“
Urednik knjige, Miroljub Stojanović rekao je: „Knjiga koja je pred vama, i kojom se Filmski
centar ponosi, nije samo dragoceno kinematografsko svedočanstvo koje veliku filmsku
karijeru Srđana Karanovića sagledava fazno, uz mnoštvo manje poznatih detalja. To je, pre
svega, knjiga dvojice nadahnutih sagovornika, koji ono što imaju da kažu jedan drugom čine
razigrano, duhovito, intrigantno, inspirativno, i…pre svega insajderski. Lišena svih ograničenja,
kinematografija kroz njihov razgovor progovara na nezaboravan način.”
Knjigu „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“ čini jedanaest razgovora u kojima
Karanović otvoreno i iskreno razgovara sa kolegom rediteljem Stefanom Arsenijevićem o svojim
dugometražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“. Razgovori hronološki prate
Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova,
kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj
donosio. O Karanovićevoj potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji.
Ova knjiga govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog
ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje. Tokom promocije,
Karanović i Arsenijević će potpisivati knjigu, koja će moći da se kupi sa posebnim popustom.
Srđan Karanović jedan je od najvažnijih filmskih reditelja na ovim prostorima. Njegovi sada već
kultni filmovi poput „Petrijinog venca“, „Mirisa poljskog cveća“, „Jagoda u grlu“, „Nešto
između“, „Virdžine“ ili „Bese“ nagrađivani su na najvažnijim svetskim festivalima, osvajali su
najviše domaće nagrade, prikazivani su u bioskopima širom sveta, i čak i decenijama nakon
nastanka uživaju veliku popularnost kod publike.
Dušan Opačić – Na ogradi svojih poraza
Iz štampe je izašla četvrta po redu zbirka poezije beogradskog pesnika Dušana Opačića. Knjiga pesama – Na ogradi svojih poraza – je svojevrstan pogled u prošlost, sadašnjost i budućnost. Pogled u ruglo čovekove margine i socijalnu bedu koja nas okružuje.
Recezent Opačićeve zbirke pesama je rok novinar i publicista Duško Antonić dok je autor korica umetnički fotograf Momčilo Uzunović.
„ Pažljivo i promišljeno slažući te sumorne slike iz života, iako mu se tek kao ventil, kao zrak sunca koji u podrum probije kroz neku rupu u zidu, tu i tamo stidljivo provuče ljubav, pesnik ne pribegava jeftinim trikovima, ne nudeći nam spas „u porodici“ ili „toplini doma“, ostavljajući nam da već sami, svako za sebe, ako možemo, nađemo te oaze i skloništa, dok nam je ovo o čemu govori svima zajedničko i univerzalno. U tom smislu, izravno ili diskretno, opet u sklopu sveopšteg užasa, provlače se i neke aktuelne teme o životnoj sredini, koje će me u jednom trenutku čak podsetiti na čuveni „Epitaf“ grupe King Crimson („Ako to uradimo, možemo samo sedeti i plakati“) napisan pre pedeset i kusur godina, koji govori o sveopštem sunovratu čovečanstva. Gledajući kroz tu prizmu i „Let pijanog galeba“ i „Zarobljenici hipnozom budućnosti“ i „Smrznuti golub u potkrovlju“ i mnogi drugi Opačićevi stihovi apsolutno se uklapaju u te kataklizmične projekcije.
A kako se boriti protiv sveopšte depresije i pesimistične budućnosti – naravno da ni kod Dušana nema univerzalnog odgovora. On je svoje područje borbe našao u poeziji. A mi?“
(Odlomak iz recenzije Duška Antonića)