Nagrade

Додела награде Биљана Јовановић

и разговор с преводиоцем

 

Среда, 23. септембар у 19 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

 

Додела награде Биљана Јовановић за 2019. годину

добитнику Ненаду Милошевићу

за збирку поезије Песме из Лимба

(Културни центар Новог Сада, 2019)

Учествују:

Весна Тријић, председница жирија

Ненад Милошевић

 

Разговор с Џоном Коксом

преводиоцем Биљане Јовановић на енглески језик

Разговор воде: Тијана Матијевић и Надежда Пурић Јовановић

 

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић“ донео је одлуку да признање припадне Ненаду Милошевићу, за књигу Песме из лимба (Културни центар Новог Сада, 2019).

Одлука је донета већином гласова; у најужој конкуренцији био је и роман Болдвин Милице Вучковић (Београд: ЛОМ, 2019).

Кроз Песме из лимба Ненада Милошевића промиче пола века наше историје: преломни политички догађаји постају датуми у приватном животу песничког субјекта, мешајући се чак и у смрт његовог кућног љубимца. Искуство постојања је стога раслојено: живимо ли заиста на таласу пролазности, окружени онима које волимо и поштујемо, или у свету без памћења и без будућности, у лимбу, где су непомирљиве идеолошке парадигме у ствари напоредне. Субверзивност ове поезије произлази из њене спремности да се суочи са стварношћу без илузија али и без нетрпељивости; њена лепота је у превазилажењу свега што нас као људе раздваја.

 

Београд – Ниш – Нови Сад,                                                             22. априла 2020.

 

Чланови Жирија

Снежана Божић

Катарина Пантовић

Александар Костадиновић

Ђорђе Писарев

Весна Тријић (председница)

 

Досадашњи добитници награде су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије Лук и стрела и Ибрахим Хаџић за песничку књигу Непрочитане и нове песме (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу Бајке са Венере и Угљеша Шајтинац за књигу Вок он! (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича Вашарски мађионичар (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама Птичије око на тараби и Слободан Тишма за роман Quatro stagioni (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије PeeMeSme (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича Espirando (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман Несрећа и стварне потребе (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу Кавези (за 2013. годину), Ото Хорват за роман Сабо је стао (за 2014. годину), Светислав Басара за роман Анђео атентата (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман Кафана (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман Хелена или о немиру (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије Биће све у реду (за 2018. годину).

 

Биографија Биљане Јовановић

Биљана Јовановић рођена је 28. јануара 1953. године у Београду. Умрла је 11. марта 1996. године у Љубљани. Завршила је филозофију на Филозофском факултету у Београду.

Објавила је збирку песама Чувар (1977), романе: Пада Авала (Просвета, 1978. и Независно издање Слободан Машић, 1981), Пси и остали (Просвета, 1980) и Душа јединица моја (БИГЗ, 1984), драме: Ulricke Meinhhof (основа за представу Stammheim, СКЦ, Београд, 1982, редитељи Љубиша Ристић и Нада Кокотовић), Лети у гору као птица (Атеље 212, Београд, 1983, редитељ Зоран Ратковић), Централни затвор (Народен театер Битола, 1922, редитељ Владимир Милчин) и Соба на Босфору (објављена у ПроФемини бр. 1, Београд, 1996).

Објавила и заједничку антиратну преписку Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, са Марушом Кресе, Радом Ивековић и Радмилом Лазић (немачко издање за „Suhrkamp“ 1993. и 1994. у едицији Апатриди, Радија Б92 у Београду).

Преводи на енглески језик: Пси и остали (Dogs and Others), Пада Авала (Avala Is Falling) у преводу Џона Кокса.

Превод на француски: Maison centrale: jeu dramatique en deux acts; Une chambre sur le Bosphore: jeu dramatique en neuf scènes, avec neuf fenêtres. Paris 2010, у преводу Mireille Robin.

Била је чланица првог Одбора за заштиту уметничких слобода основаног 1982. у одбрану песника Гојка Ђога у седишту Удружења књижевника Србије у Француској 7.

Биљана Јовановић била је председница прве невладине организације – Одбора за заштиту човека и околине, основаног 1984. године такође у Француској 7.

Током 90-их година била је међу оснивачима УЈДИ-ја, Хелсиншког парламента, Београдског круга, Цивилног покрета отпора. Била је иницијатор и учесник свих мировних и антиратних акција у Београду. Основала је ЛУР (Летећа учионица, радионица) за културно и интелектуално повезивање некадашњег југословенског простора.

Била је против гетоизирања држава, народа и људи, не признајући поделе по нацији и вери.

Појава Биљане Јовановић на књижевној сцени касних 70-их година 20. века била је освежење у амбијенту доминантне стварносне прозе.

 

Биографија Ненада Милошевића

Рођен је 5. јула 1962. године у Земуну.

Објавио је осам књига песама: Поспаност (Матица српска, Нови Сад 1992), Умањења (Просвета, Београд, 1996), Јурећи у рај (Народна књига, Београд, 2000), Места (избор из поезије, Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Краљево, 2004), Песме са Саве и Дунава (Рад, Београд, 2005), Тиме цоде (изабране песме, Аора наклада, Загреб, 2009), Воде и ветрови (Уметничко друштво ВРТ, Нови Сад‒Београд, 2012), Песме из лимба (Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2019).

Објавио је књигу микроесеја Лутајућа планета (Службени гласник, Београд, 2014).

Приредио је и Антологију новијег српског песништва Из музеја шумова (ВБЗ, Загреб, 2010).

Његове песме и есеји превођени су на руски, грчки, пољски, француски, енглески, шпански, немачки, словеначки и македонски језик. Заступљен је у неколико антологија српске поезије на страним језицима као и у неколико домаћих антологија.

Пише књижевну критику, есеје о књижевности, култури и политичкој теорији. Био је уредник за поезију у часопису Књижевне новине (1998-2001), деведесетих година члан уредништва часописа за женску књижевност ПроФемина, гост уредник (уредио пет бројева) часописа Тиса из Бечеја.

Добитник је награда Биљана Јовановић (2019) и Бранко Миљковић (2019) за Песме из лимба.

Завршио је Факултет политичких наука у Београду.

Радио је као уредник у Редакцији за културу, Редакцији за науку и образовање а сада ради као уредник у Редакцији документарног програма РТС-а. Уредио је и режирао преко сто ТВ емисија разних жанрова.

Ожењен је, има ћерку Марту.

 

Биографија Џона Кокса

Џон Кокс (John K. Cox) је професор источноевропске историје на Државном универзитету Северне Дакоте у Фаргу. Докторирао је тезом о Едварду Кардељу, а редовно објављује чланке и књиге о српској, словеначкој и југословенској историји. Тренутно се бави интелектуалном историјом из перспективе књижевности, политичких и друштвених токова национализма, фашизма и, посебно, комунизма. Бави се и књижевним превођењем. До сада је превео дела Данила Киша, Биљане Јовановић, Мухарема Баздуља, Ивана Цанкара, Вјенцеслава Новака, Миклоша Раднотија, Ајле Терзић, као и приче и краће списе Ива Андрића, Јасне Димитријевић, Штефана Хајма, Радомира Константиновића, Борке Павићевић, Јозефа Рота, Меше Селимовића и Тее Тулић. Тренутно ради на преводима трећег романа Биљане Јовановић Душа, јединица моја и Дер Kirschbaum Јурија Коха, као и на преводима романа Горана Петровића и Драгане Кршенковић Брковић.

 

 

Награда Биљана Јовановић се додељује уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Трибински програм Српског књижевног друштва се одржава уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Dodelom nagrada najboljim filmovima završen 13. Beldocs festival

Dodelom nagrada najboljim filmovima u 4 kategorije, večeras (četvrtak, 10. septembar) u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, svečano je zatvoren trinaesti Beldocs festival, koji se ove godine održavao online i na osam lokacija u Beogradu od 3. do 10. septembra.

Sumirajući utiske sa ovogodišnjeg festivalskog izdanja, direktorka Mara Prohaska Marković izjavila je: „Zadovoljni smo da smo u ovim vanrednim okolnostima uspeli da prikažemo 136 filmova i VR sadržaja, ugostimo goste iz inostranstva, upriličimo premijere domaćim autorima, nagradimo najbolje filmove i projekte. Stigle su sjajne reakcije od evropskih filmskih profesionalaca i eksperata kada su u pitanju industry aktivnosti, i tim Beldocsa ima mnogo novih ideja za dalji razvoj festivala. Publika je počela da oseća dokumentarni film kao žanr budućnosti, i to nas posebno raduje. Verujem da smo ponudili puno tema za razmišljanje. Vidimo se na Beldocsu 2021“.

Za nagrade za najbolji film, snimatelja i montažu u okviru selekcije Srpski takmičarski program takmičilo se osam domaćih dokumentaraca. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Anthoine Tirion (kritičar, pisac i selektor), Heleen Gerritsen (producentkinja) i Dejan Petrović (scenarista i reditelj).

Nagradu za najbolji film Srpske takmičarske selekcije dobio je film „Govori da bih te video“ autorke Marije Stojnić. Povodom nagrade, rediteljka Marija Stojnić se zahvalila festivalu, žiriju i publici, i svima koji su u ovaj film verovali i podržali ga. „Ovo je veliko priznanje ne samo za ceo naš autorski tim koji je ovaj film stvarao, već i za stvaralaštvo Radio Beograda i svih autora čija su se dela našla u filmu.“, zaključila je autorka filma.

Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa dodeljena je Staši Bukumirović za film „Pripadnost“ rediteljke Tee Lukač, a tim povodom ona je izjavila: „Jako mi je drago što je film dobio priliku da bude prikazan na Beldocsu, i veoma sam uzbuđena zbog nagrade, pogotovo jer su ovo bili moji prvi koraci u dokumentarnom filmu. Veliko hvala Beldocsu, žiriju, ekipi filma i publici koja je divno reagovala.“

Za najbolju montažu domaćeg programa nagrađena je Mina Petrović za film „Blizanci satkani od sna“ reditelja Seada Šabotića i Lee Vahrušev. O ovom priznanju ona je rekla: „Montaža filma je bio relativno dug proces iz kojeg sam mnogo naučila, ne samo o montaži dokumentarnog filma, već i o međuljudskim odnosima, zahvaljujući glavnim protagonistima“. Mina Petrović je dodala: „Ko-reditelj Sead Šabotić i ja smo klesali materijal dok nismo došli do ove finalne dobitne kombinacije. Hvala Lei Vahrušev na razumevanju i velikoj podršci u tom procesu.“

Posebno priznanje žirija u Srpskom takmičarskom programu dodeljeno je filmu „Drenjine“ u režiji Nikole Stojanovića. Autor ovog ostvarenja je povodom nagrade rekao: „Velika mi je čast što sam dobio posebno priznanje žirija, jer su „Drenjine” moj prvi pravi dokumentarni film i ovo je apsolutno najbolja potvrda koju sam mogao da dobijem. Ova nagrada potvrđuje da u dokumentarnom filmu ipak radim nešto kako treba. “Drenjine” je jako mali i ličan film i presrećan sam što je uspeo da komunicira sa gledaocima. Nastao je kao posveta mom psu i sa ovim priznanjem i premijerom na Beldocsu ta posveta je upotpunjena.“

Za nagradu najbolji film Međunarodne takmičarske selekcije nadmetalo se 12 internacionalnih dokumentarnih ostvarenja. Žiri u sastavu Maria Vera (festivalska distributerka i agentkinja prodaje), Kazuo Hara (reditelj) i Ivan Marković (reditelj i direktor fotografije) odlučio je da nagrada za najbolji film pripadne autoru Hassenu Ferhaniju, za ostvarenje „Ulica Sahara 143“. Hassen Ferhani je povodom nagrade izjavio: „Ne dobijam tako često nagrade i veoma sam srećan. Činjenica da je moj film dopreo do publike u Srbiji ili do članova žirija na različitim krajevima sveta, pokazuje da je filmski jezik koji sam koristio univerzalan. Veoma sam dirnut, i to je zaista izuzetna čast za mene.“

Specijalnu nagradu žirija osvojio je film „Viktorija“ koji su režirale Sofie Benoot, Liesbeth De Ceulaer i Isabelle Tollenaere Waren.  U ime sve tri rediteljke, Liesbeth de Culaer se zahvalila na nagradi i istakla kako je sjajno što je festival održan uživo, pred publikom. Ona je još i rekla: „Sinoć sam razgovarala sa Lašejem, glavnim likom u filmu, i ispričala mu za našu nagradu. On je rekao to najbolja vest koju je čuo u poslednjih mesec dana i da je donela puno radosti njegovoj duši. Mislim da to važi i za sve nas. Hvala vam!”

Nagrada za najbolji kratki film Beldocsa pripala je Josipu Lukiću za film „Bjeli Božić“. Hrvatski reditelj je izrazio radost što je žiri prepoznao „iskrenu emociju“ i sam pristup filmu. „Oduvijek sam htio napraviti nekakav “antifilm“ bez zadanih narativnih formi, samo na na nekakav unutarnji osjećaj, film u kojem će se pričati o dnevno-političkim banalnostima, ali i nekim mojim društvenim fiksacijama tako da me ovo ugodno iznenadilo.  Jako mi je drago za ovu nagradu na Beldocsu  jer je veliki podstrek za daljnje eksperimentiranje u filmskom stvaralaštvu.   Nadam se da ćemo se sljedeće godine vidjeti i uživo“, rekao je Lukić.

U okviru Beldocs Teen programa za najbolji film proglašen je dokumentarac „Let iznad blokova“ autorki Ellen Fiske i Ellinor Hallin. Specijalna nagrada žirija u ovoj konkurenciji pripala je filmu „Kako učiti da voziš skejtbord u ratnoj zoni (ako si devojčica) rediteljke Carol Dysinger.

U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade:

Serbian Docs in Progress nagrada od 1.000 evra za projekat „I, gde je taj princ na belom konju?“ rediteljke Sonje Rakić, uz posebno priznanje projektu filma „I’m people, I am nobody” Svetislava Dragomirovića.

Glavna nagrada Beldocs in Progress, pod pokroviteljstvom festivala Beldocs, pripala je projektu „Sunny“ gruzijske rediteljke Keti Machavariani, dok je posebno priznanje žirija dobio projekat „Funk Yu“ hrvatskog reditelja Franka Dujmića. Nagrade Cinesquare i East Silver Caravan otišle su projektu „The Elf’s Tower“ ukrajinske rediteljke Poline Kelm.

 Beldocs Academy nagradu, čiji je pokrovitelj Filmski centar Crne Gore, dobio je VR projekat „Up in the air“ Oksane Syhareve Natalije Pogudine iz Ukrajine.

Nakon dodele nagrada, premijerno je prikazan film „iČovek“ norveške rediteljke Tonje Hessen Schei, koji je zatvorio ovogodišnje festivalsko izdanje.

Festival su pored fonda Kreativna Evropa Evropske unije podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar, Filmski centar Crne Gore, Bioskop Balkan i Fondacija „Saša Marčeta“.         

Dodeljene nagrade u programskom segmentu Serbian Docs in Progress na Beldocsu

U okviru programa Beldocs Industry na 13. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, projekat „I, gde je taj princ na belom konju?“ rediteljke Sonje Rakić dobio je glavnu nagradu od 1.000 evra u programskom segmentu Serbian Docs in Progress. Posebno priznanje dodeljeno je projektu filma „I’m people, I am nobody” Svetislava Dragomirovića. Serbian Docs in Progress predstavio je osam srpskih dokumentarnih projekata međunarodnim filmskim profesionalcima, agentima prodaje, distributerima, producentima, predstavnicima televizija, drugih evropskih festivala, preko live streaminga iz prostora Nova Iskra Workspace Dorćol.

U obrazloženju internacionalnog žirija sačinjenog od profesionalaca iz sveta filmske industrije, naglašeno je da pobednički projekat krasi „snažan ženski lik upotpunjen snažnim ženskim timom”. Uz konstataciju da projekat filma nosi divnu poruku da nikada nije kasno zavoleti sebe i biti voljen, žiri dodaje da su „ljubav i potraga za ljubavlju univerzalne teme, sa kojima se svako može poistovetiti”, kao i da je ovo „priča koja donosi nadu u teškim vremenima”.

Žiri je posebno priznanje dodelio projektu „I’m people, I am nobody” Svetislava Dragomirovića „za izuzetno prijemčiv ton koji je vodio publiku u pravom smeru bez mnogo reči kroz kontraverznu temu, uz  poštovanje kako prema protagonisti filma, tako i prema publici”.

Proglašenje pobednika i dodela nagrada Serbian Docs in Progress bio je jedini događaj u okviru Beldocs Industry programa koji je održan uživo, u Galeriji Neon.  Ostatak programa realizovan je online.

Program Beldocs Industry i segment Serbian Docs in Progress  podržan je od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, na konkursu Pristup market, i  predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca.

Beldocs Industry sastoji se iz nekoliko segmenata: „Beldocs Academy” (radionica za razvoj VR/AR projekata), „Beldocs in Progress” i „Serbian Docs in Progress” (predstavljanje dokumentarnih projekata međunarodnoj filmskoj industriji), „Documentaries for Kids and Youth” (radionica za razvoj projekata namenjenih deci i omladini) i „Beldocs Market”.

Ovaj projekat od nacionalnog značaja za ciljeve ima razvoj nacionalnog sistema audiovizuelnih umetnosti kroz povezivanje srpskih reditelja i producenata sa agentima prodaje dokumentarnih filmova u Evropi, urednicima televizija iz regiona i predstavnicima vodećih evropskih festivala, kao i bolje pozicioniranje srpske dokumentaristike na međunarodnom nivou.

NAGRADA ŽIVOJIN ŽIKA PAVLOVIĆ” ZA GORANA PASKALJEVIĆA NA 13. LIFFE FESTIVALU U LEKSOVCU

25-29. septembar, Leskovac

Trinaesto izdanje Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE ove godine se održava u Leskovcu od 25. do 29. septembra, u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i partnera. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, a projekcije će se održavati i uživo i onlajn.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja biće uručena nagrada  „Živojin Žika Pavlović“ našem proslavljenom reditelju Goranu Paskaljeviću, za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu.

Jedan od najcenjenijih evropskih reditelja nezavisnog filma, svoj prvi igrani film „Čuvar plaže u zimskom periodu” snimio je 1976. godine, i od tada je snimio preko 30 dokumentarnih i igranih ostvarenja širom sveta. Reditelj je kultnih ostvarenja „Poseban tretman”, „Varljivo leto ‘68”, „Bure baruta”, i mnogih drugih. Prošle godine je premijerno prikazan njegov novi film „Uprkos magli” s kojim gostuje na domaćim i internacionalnim festivalima.

Povodom nagrade Goran Paskaljević je izjavio: „Živojin Pavlović nije bio samo moj prijatelj, već i moj uzor. Učio sam iz njegovih filmova isto onoliko koliko sam učio o filmu na Praškoj akademiji. On je presudno uticao na moje stvaralaštvo koje je u početku bilo blisko crnom talasu, ali sam ja dodao malo češkog humora kako bih izbegao cenzuru. Velika mi je čast da primim nagradu koja nosi njegovo ime”.

Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE pokrenut je 2008. godine u cilju promocije filmskih ostvarenja i autora iz zemlje i regiona. Tokom svoje dvanaestogodišnje istorije, u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i grada Leskovca, razvio se u prestižnu manifestaciju koja daleko prevazilazi lokalne okvire i ima sve veću popularnost kod filmofila i filmskih stvaralaca u regionu. LIFFE je danas nezaobilazna tačka u kulturnom životu Srbije, a koncept zasnovan na afirmaciji dela i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije, koji u prvi plan stavlja umetnost filmske režije, svrstava ovaj festival u red najznačajnijih manifestacija u regionu.

 

 

Merry Christmas, Yiwu
dokumentarni film Mladena Kovačevića
PRESS SAOPŠTENJE POVODOM NAGRADE SRCE SARAJEVA
ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM 26. SARAJEVO FILM FESTIVALA
Film srpskog reditelja, Mladena Kovačevića, MERRY CHRISTMAS, YIWU, dobitnik je
nagrade
Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film 26. Sarajevo film festivala. Svoju svetsku
premijeru, ovaj film je imao u januaru, na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, u
Brigth Future programu namenjenom mladim evropskim rediteljima.
Film je realizovan u okviru HOROPTER filmske produkcije iz Beograda, u produkciji Ive
Plemić Divjak. Ključne članove autorskog tima čine jedna od trenutno najcenjenijih
montažerki u regionu, Jelena Maksimović i mladi, perspektivni direktor fotografije, Marko
Milovanović. Kompozitor je Olof Dreijer iz poznatog švedskog elektronskog dua
The Knife.
Ovaj produkcijski ambiciozan projekat, sniman u Kini, rađen je u ko-delegaciji producenata iz
Srbije i Švedske, u koprodukciji sa Francuskom, Nemačkom, Belgijom i Katarom, a televizijski
koproducenti projekta su nemački kanal ARTE (NDR) i belgijski RTBF.
Autori i producenti filma izražavaju duboku zahvalnost za podršku Filmskog centra Srbije.
Zahvaljujući FCS-ovom imanju sluha za osvedočeni potencijal savremenog srpskog
dokumentarnog filma i usled njihove konzistentne politike prisustva i učešća srpskih autora i
producenata na najrelevantnijim razvojnim programima i festivalskim marketima, ovaj
projekat je razvijan i finansiran u okviru prestižnih evropskih filmskih razvojnih programa:
Eurodoc 2017, Beldocs in Progress 2017, Docu Talents – Karlovy Vary International Film
Festival 2017, Doc Preview Training – DOK Leipzig 2017, WEMW – Trieste Film Festival 2018,
Visions Sud Est Award – Visions du Réel Focus Talk 2018.
MERRY CHRISTMAS, YIWU je finansiran od strane nacionalnih filmskih centara zemalja
koproducenata, te od strane postprodukcionih fondova Doha filmskog instituta i švajcarskog
Visions sud est. Film je u fazi produkcije bio unapred prodat za TV emitovanje kanalima u
Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Rusiji i Finskoj, a shodno svojoj tematici, uoči
Božića 2020. simultano će biti emitovan na većini evropskih TV kanala kojima je prodat.
Nakon svetske premijere, film je do sada prikazan na festivalima u Geteborgu, Stokholmu,
HotDocs Toronto, Biografilm festivalu u Italiji, Sarajevo film festivalu i MakeDoxu. Svoju
domaću premijeru,
Merry Christmas, Yiwu će imati na otvaranju Festivala evropskog
dugometražnog dokumentarnog filma – Sedam veličanstvenih u Beogradu.
FESTIVALI 2020.
Rotterdam International Film Festival (Bright Future) – SVETSKA PREMIJERA
Göteborg Film Festival
Tempo Documentary Festival
Hot Docs Toronto –
SEVERNOAMERIČKA PREMIJERA
Biografilm Festival
Makedox
Sarajevo Film Festival –
SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Dodelom priznanja završen 8. Festival mediteranskog i evropskog filma u Trebinju

Velika povelja Leotara Mariji Perović

Dodelom priznanja „Velika povelja Leotara“ rediteljki filma “Grudi” Mariji Perović i reditelju filma „Polar“ Dominiku Džeksonu u Trebinju je završen 8. Festival mediteranskog i evropskog filma.

“Velika povelja Leotara” je pripala Mariji Perović  za veštu upotrebu kinematografskog izraza u savremenoj i realističnoj dramskoj priči.

Rediteljka Marija Perović, čiji je film „Grudi“ bio izuzetno posećen na festivalu, govorila je upravo o filmskom ambijentu Trebinja, u kome se, kako kaže, na svakom koraku mogu snimati filmski kadrovi, jer je ovo grad koji vole kamere.

Festival evropskog i mediteranskog filma u Trebinju je ove godine održan uz poštovanje svih epidemioloških mera, a projekcije su iz tog razloga održavane na letnoj sceni Doma mladih, platou Muzeja Hercegovine i terasi hotela „Leotar“.

Na „Trebinje film festivalu“ tokom pet dana prikazano je 20 dugometražnih, kratkometražnih i dokumentarnih ostvarenja, a ovaj festival je jedan od retkih kulturnih događaja koji su realizovani uprkos epidemiji virusa korona.

Festival je ove godine okupio reditelje, glumce i filmske radnike iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Velike Britanije.

Tursko-srpski film „Potencijalni kandidat“ osvojio tri nagrade u Istanbulu

Film „Potencijalni kandidat“, nastao u tursko-srpskoj produkciji, osvojio je čak tri nagrade na 39. Filmskom festivalu u Istanbulu. Filmu Erčana Kesala pripala su sledeća odličja: Nagrada za najboljeg reditelja, Nagrada za najbolju montažu i FIPRESCI nagrada Međunarodnog udruženja filmskih kritičara.

„Potencijalni kandidat“ je svetsku premijeru imao krajem januara 2020. godine na 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, a prikazan je i u programu Filmskog festivala u Šangaju. U nacionalnoj selekciji Filmskog festivala u Istanbulu takmičilo se 11 dugometražnih filmova.

Scenarista, glavni glumac i reditelj filma „Potencijalni kandidat“ je Erčan Kesal, turski pisac, glumac i filmski reditelj. Kesal je filmom počeo da se bavi kao glumac i scenarista u filmovima Nurija Bilge Čejlana („Daleki“, „Tri majmuna“ – Nagradu za najbolju režiju u Kanu, „Bilo jednom u Anadoliji“ – Velika nagrada žirija u Kanu). Erčan Kesal je takođe scenarista filma „Najava“ (2018) u režiji Mahmuta Fazil Coskuna, koji je na filmskom festivalu u Veneciji dobio Specijalnu nagradu žirija. „Potencijalni kandidat“ (engleski naslov: „You Know Him“) Kesalov je rediteljski debi kada je u pitanju dugi metar.

Sinopsis filma glasi: Kemal želi da postane gradonačelnik. Priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom. Ali, Kemal tokom večeri odbacuje svoju viziju sebe kao savesnog i predusretljivog doktora sa visokim idealima i suočava se sa istinom da u svakom čoveku počivaju nasilje, zavist i slepa ambicija.

„Potencijalni kandidat“ producirale su produkcijske kuće Ay Yapim (Turska), Poyraz Film (Turska), Thalia Production (Srbija) i Living Pictures (Srbija). Koproducenti iz Srbije su Dušica Novaković, Stefan Orlandić i Dimče Stojanovski. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije.

“Grudi” u konkurenciji za nagrade Bihać Avantura Film Festivala

Film “Grudi” u režiji Marije Perović prikazan je sinoć – u četvrtak, 6.avgusta, u okviru takmičarske selekcije – dugometražni igrani film drugog Bihać Avantura Film Festivala „Avant&Una“, koji se održava od 5. do 9. avgusta 2020. godine. Festival je u znaku filmova koji slave avanturu i putovanje, ali i filmsku umetnost u celini. Programske celine ovogodišnjeg festivala su: dugometražni igrani film, Final Cut, kratki film, dokumentarni film, dečiji i studentski film, turistički film i „self made film“.

Festival je takmičarskog karaktera i žiri za dugometražni igrani film ove godine čine poznati bosanskohervcegovački filmski i pozorišni glumci Senad Bašić, Vanesa Glođo i Miro Barnjak. Oni će ocenjivati filmove iz ove kategorije, dok dobitnici dobijaju nagrade, ukljujući i Grand Prix „Unska sirena“.

Festival organizuje „Bosland“, na čelu sa direktorom festivala Mirsadom Ćatićem i umetničkim selektorom Jasminom Durakovićem, uz partnersku podršku.

Film GRUDI imao je svetsku premijeru na 33. Filmskom festivalu Herceg Novi – Montenegro Film Festival.  Film je nastao po predlošku serije “Grudi” i predstavlja pravi zajednički regionalni projekat, uz učešće produkcionih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije – OPEN BOX STUDIO, MEANDER FILM, MITROPA, VISIONARY THINKING, kao i  potporu Filmskog centra Crne Gore i Hrvatskog audio-vizuelnog centra. Scenario je napisala Vladislava Vojnović po ideji Marije Perović. Producentkinje filma su Marija Perović i Dubravka Drakić, direktor fotografije je Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografkinja Dragana Baćović, a kostimografkinja Tijana Todorović. Uloge tumače Marija Škaričić, Dubravka Drakić, Nada Šargin, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bijelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Bruna Bebić… Film je dobio Specijalno priznanje žirija na Filmskom festivalu „Seanema“ u Ulcinju…

Počasno Srce Sarajeva Madsu Mikkelsenu

Danski glumac Mads Mikkelsen dobitnik je nagrade Počasno Srce Sarajeva 26. Sarajevo Film Festivala. Nagrada se dodjeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

Tokom festivala Mikkelsen će održati Masterclass koji će festivalska publika biti u prilici pogledati online, na platformi ondemand.sff.ba. Program Masterclass razgovora Sarajevo Film Festivala realizuje se u saradnji sa uglednim filmskim magazinom Variety i bit će dostupan širom svijeta preko Variety Streaming Rooma.

Mads Mikkelsen je rođen 1965. godine u Danskoj, gdje je stekao obrazovanje u Školi dramskog teatra u Aarhusu. Glumac porijeklom iz Kopenhagena je svoju profesionalnu karijeru započeo kao gimnastičar i plesač, postojano radeći na pozorišnim, televizijskim i filmskim projektima da bi konačno postao najveća muška zvijezda u Danskoj i Skandinaviji. Mikkelsenov filmski debi je bila glavna uloga u uspješnoj internacionalnoj krimi drami „Diler“ iz 1996. godine, prvom dijelu trilogije koju je režirao Nicolas Winding Refn. Istu ulogu opakog dilera i narkomana je reprizirao u željno iščekivanom nastavku „Krv na mojim rukama: Diler 2”. Za ovu ulogu je primio nagradu Robert za najboljeg glumca od Danske filmske akademije i nagradu Bodil za najboljeg glumca od Danskog udruženja filmskih kritičara.

2006. godine Mikkelsen je odigrao ulogu glavnog negativca pod imenom Le Chiffre u filmu o Jamesu Bondu „Casino Royale“. Film je dobio pozitivne kritike i ostvario globalnu zaradu preko 594 miliona dolara, čime je preuzeo titulu James Bond filma sa najvećom zaradom. Iste godine Mikkelsen je odigrao glavnu ulogu u za Oscara nominovanom filmu „Poslije vjenčanja“ u režiji dobitnice Oskara za režiju Susanne Bier. 2009. godine je ponovo udružio snage s danskim rediteljem Nicolasom Windingom Refnom u filmu „Uspon Valhalle“. Premijera filma je održana na 66. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji. 2010. godine je nastupio kao Draco u fantastičnoj 3D avanturi „Sudar titana“. Film je režirao Louis Leterrier, dok je za distribuciju bio zadužen Warner Brothers. 2011. Mikkelsen je odigrao ulogu Rocheforta u 3D adaptaciji „Tri mušketara“ u režiji Paula W.S. Andersona. U filmu „Kraljevska afera“ Mikkelsen je igrao ulogu Johanna Friedricha Struenseea, njemačkog ljekara koji je stekao povjerenje duševno oboljelog Kralja Christiana VII, da bi zatim imao ljubavnu aferu sa njegovom suprugom, Kraljicom Caroline Mathilde. Ovaj historijski film koji je napisao i režirao Nikolaj Arcel je premijerno prikazan u takmičarskom programu 62. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu 2012. i na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2012. godine. Na Filmskom festivalu u Cannesu 2012. Mads Mikkelsen je primio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Lov“ Thomasa Vinterberga. U njemu, Mikkelsen igra odgajatelja u vrtiću u malom danskom selu, kojeg pogrešno optuže za zlostavljanje djece. Nakon premijere u Cannesu film je iste godine prikazan na Filmskom festivalu u Tellurideu i Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, a od proljeća 2013. distribuira ga kompanija Magnolia Pictures. Mikkelsen je nastupio i u filmu „Neizbježna smrt Charlieja Countrymana“ u ulozi Nigela, nasilnog kriminalnog bossa. U režiji Fredrika Bonda, film je premijerno prikazan u januaru 2013. na Sundance Film Festivalu, a prikazan je i u sklopu takmičarskog programa na 63. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu u februaru 2013. godine.

Mads Mikkelsen je posebno poznat po ulozi u seriji „Hannibal“ (2013-2015) koju je za NBC kreirao Bryan Fuller. U seriji Mikkelsen igra uspješnog psihologa i sociopatskog serijskog ubicu dr. Hannibala Lectera, zasnovanog na liku iz romana Thomasa Harrisa. Mikkelsen je za svoj rad dobio posebno priznanje kada je imenovan za člana prestižnog žirija na Filmskom festivalu u Cannesu 2016. godine. Iste godine se pojavljuje i u „Rogue One: Priča iz Ratova zvijezda“ i u Marvelovom filmu „Dr. Strange“. 2017. je snimio triler pod nazivom „Arktik“, u kojem igra glavnu ulogu. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Cannesu u maju 2018. Mikkelsen je igrao vodeću ulogu u adaptaciji stripa „Polar“ u režiji Jonasa Åkerlunda, objavljenoj na Netflixu 2019. godine. Mads Mikkelsen se pojavljuje u glavnoj ulozi u filmu “Još jedna runda” Thomasa Vinterberga, koji se našao u ovogodišnjoj selekciji Filmskog festivala u Cannesu. Premijera američkog naučnofantastičnog filma „Haos hoda“ sa Mikkelsenom u jednoj od glavnih uloga se očekuje 2021. godine.

Dobitnik nagrade „Dušan Vasiljev“ za 2019.

Dušan Vasiljev

Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 20. 7. 2020. godine, u prostorijama G Kikinda, žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da će priznanje za 2019. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripasti Maši Seničić za knjigu poezije Povremena poput vikend-naselja („Treći trg“). Žiri je odluku doneo većinom glasova. U konkurenciji se našao 171 naslov, što je najveći broj naslova u istoriji nagrade, a u najužem izboru, pored pomenutih dela, našli su se i romani Marka Tomaša Nemoj me buditi („LOM“), kao i  Paučina Vidosava Stevanovića(„Službeni glasnik“).

U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da knjiga Maše Seničić predstavlja spoj konceptualnog razmišljanja, kao i izrazitog individualnog talenta. U savremenoj srpskoj poeziji nema mnogo primera pesničkih zbriki koje su realizovane s toliko sigurnosti i svesti o pesničkom postupku kao takvom. U vremenu koje nije naklonjeno poeziji, Maša Seničić konstituiše jedan supermoderan izraz koji dejstvuje kao potpuna analogija onome što pesnikinja generacijski, ali i na nivou vrste živi. Upravo ova, diskretno naznačena generacijska aura, dovodi poeziju Maše Seničić u blizinu lirike Dušana Vasiljeva, zauvek mladog klasika i zastupnika glasa jedne davno izgubljene generacije, s tim što dominantni konflikti u knjizi Povremena poput vikend-naselja bar na prvi pogled nisu izazvani istorijom sveta, već istorijom ljudskosti po sebi. U tom smislu, Maša Seničić rekreira sve ono što je poeziju Dušana Vasiljeva učinilo večnim mestom srpske književnosti. 

Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje G Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.

Počasno Srce Sarajeva i program “Tribute to” posvećen Michelu Francu

Nagrada Počasno Srce Sarajeva 26. Sarajevo Film Festivala će biti uručena Michelu Francu, meksičkom režiseru, scenaristu i producentu.

Kao priznanje za njegov izvanredan doprinos filmskoj umjetnosti, kao i za podršku Sarajevo Film Festivalu, nagrada Počasno Srce Sarajeva bit će uručena jednom od najznačajnijih nezavisnih filmskih stvaralaca, autoru upečatljivog i prepoznatljivog filmskog jezika. Francu će se također odati priznanje retrospektivom njegovih djela u festivalskom programu „Tribute to“ (Posvećeno).

„Odavanje priznanja Francu ovom nagradom za mene je još posebnije jer će se nagrada uručiti prijatelju i želim izraziti koliko podrška Sarajevo Film Festivalu tokom godina i naša saradnja znači za mene i za Festival. Oduševljeni smo što će 26. izdanje Sarajevo Film Festivala istaknuti djelo ovog izuzetnog filmskog stvaraoca kroz festivalski program ‘Tribute to’”, rekao je direktor Sarajevo Film Festivala Mirsad Purivatra.

Michel Franco, rođen 1979. godine u Mexico Cityju, stavio je meksičku kinematografiju u središte svjetske pažnje. Filmovi za koje je pisao scenarij, koje je režirao i producirao uključuju CHRONIC (nagrada za najbolji scenarij na filmskom festivalu u Cannesu 2015.), LAS HIJAS DE ABRIL / APRILOVA ĆERKA (nagrada žirija sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu 2017.) i DESPUÉS DE LUCÍA / NAKON LUCIJE (glavna nagrada sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu 2012.). Navedeni filmovi, uključujući i filmove DANIEL I ANA (2009.) i A LOS OJOS (2014.), bit će predstavljeni u programu „Tribute to“ Sarajevo Film Festivala.

Među filmovima koje je producirao su 600 MILLAS (režija Gabriel Ripstein, dobitnik nagrade za najbolji prvijenac na Berlinaleu 2015.) i FROM AFAR (redatelj Lorenzo Vigas, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom Festivalu u Veneciji 2015.). Njegov novi film NUEVO ORDEN, čija je radnja smještena u distopijskom Mexico Cityju, trenutno je u postprodukciji. Ovaj Francov film, za koji su svi prestižni A festivali pokazali interes, jedan je od najiščekivanijih ove jeseni.

Francova prva posjeta Sarajevu bila je 2009. godine s njegovim prvim dugometražnim filmom DANIEL I ANA, koji je premijerno prikazan u sekciji Directors’ Fortnight na filmskom festivalu u Cannesu. Na 23. Sarajevo Film Festivalu (2017.) Franco je bio predsjednik žirija Takmičarskog programa – Igrani film. Njegov film LAS HIJAS DE ABRIL (APRILOVA ĆERKA) osvojio je nagradu žirija sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu te godine i prikazan u sklopu Open Air programa 23. Sarajevo Film Festivala.       

27. Festival evropskog filma Palić od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici

Nagrada Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić za Saru Fgaier

Italijanska rediteljka i montažerka Sara Fgaier dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije. Najpoznatija je po svom ostvarenju „Gli anni” (The years), za koje je pre dve godine osvojila Evropsku filmsku nagradu (EFA) za najbolju kratki film. Režirala je i kratke filmove „Arturo” (2014) i „L’umile Italia” (Humble Italy, 2014), učestvovala i kao jedna od rediteljki u ostvarenju „9×10”, dok je kao rediteljka, montažerka i producentkinja učestvovala i u brojnim drugim nagrađivanim filmovima.

Povodom ovog značajnog priznanja, Sara Fgaier je izjavila: „Od samog početka mog filmskog poziva, imala sam sreću da se pronađem u miljeu italijanskog nezavisnog filma i njegovom kreativnom okruženju, gde sam mogla da iskusim najveću moguću umetničku i stvaralačku slobodu. Od prvih samostalnih produkcija do osnivanja sopstvene organizacije, cilj mi je uvek bio da branim i zaštitim nezavisnost i slobodu, osnovu moje umetničke kreativnosti”. Italijanska umetnica je istakla da je veoma počastvovana nagradom Festivala evropskog filma Palić. „Ovu nagradu vrednujem kao dragoceni poklon, priznanje za mojih prvih 15 godina rada i osnažujuću amajliju za one koje dolaze”, zaključila je Fgaier.

Dobitnici nagrade posvećen je i Omaž program, u okviru kojeg će biti prikazan kratki film o njenom radu u režiji Stefana Franće, ostvarenja „Il treno va a Mosca”, na kome je Sara Fgaier bila montažerka, segment iz filma „L’umile Italia” (ko-rediteljka), „La bocca del lupo” (montažerka), „Gli anni” (rediteljka/montažerka), i „Bella e perduta“ (montažerka i ko-producentkinja).

Nagrada Underground spirit, ustanovljena 2008. godine, dodeljena je do sada F.Ž. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, Norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom tandemu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu – braći Buharov, umetničkoj grupi pet španskih reditelja koju je britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”, te jugoslovenskom i slovenačkom direktoru fotografije i reditelju, jednom od začetnika crnog talasa Karpu Godini, francuskom animatoru, reditelju i vizuelnom umetniku Bertranu Mandikou (Bertrand Mandico), italijanskoj rediteljki i scenaristkinji Tic Kovi i austrijskom reditelju i fotografu Rajneru Frimelu. Prošlogodišnji dobitnik nagrade bio je francuski reditelj Žan Šarl I.

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu, od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Na 27. festivalskom izdanju međunarodni žiri Festivala dodeliće Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju. Žiri kritike dodeliće nagradu za najbolji film iz selekcije „Paralele i sudari”, a biće dodeljena i Gorki list nagrada publike na osnovu glasova. Takođe, i FIPRESCi žiri dodeljuje nagradu za najbolji film.

Festival evropskog filma Palić će ove godine biti održan uz poštovanje svih epidemioloških odredbi i preporuka u skladu sa aktuelnom zdravstvenom situacijom, u cilju prevencije COVID-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

Film „Šavovi“ nagrađen u Sofiji

Film „Šavovi“ dobio je specijalno priznanje na Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji. U okviru letenjeg izdanja festivala prikazano je (na otvorenom i onlajn) 111 filmova iz 48 zemalja. Na cerememoniji dodele nagrada, održanoj 6. jula, saopšteno je koji su filmovi izdvojeni. Gran-pri je dobio bugarsko-katarski film „Sestra“, dok je najgrada za Najbolji balkanski film pripala tursko-nemačko-holandsko-grčkoj koprodukciji „Tri sestre“. U ovoj drugoj, balkanskoj selekciji „Šavovi“ dobili su pomenuto specijalno priznanje.

Od svoje premijere na Berlinskom filmskom festivalu, „Šavovi“ su imali veoma uspešan festivalski život postavši jedan od najnagrađenijih srpskih filmova u XXI veku. Ovaj srpski film nastao je i uz podršku Filmskog centra Srbije, kao koprodukcija naše zemlje sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a na Berlinskom filmskom festivalu je prikazan u zvaničnom programu „Panorama“ i osvojio dve nagrade – Nagradu za najbolji evropski film u toj programskoj celini i Drugu nagradu publike. Na FEST-u je nagrađena Snežana Bogdanović za ulogu Ane u ovom filmu, dok je film kao celina poneo i nagradu žirija FIPRESCI  i nagradu Nebojša Đukelić. Film je potom nastavio zapažen i uspešan festivalski pohod po Srbiji, regionu i čitavom svetu, a bio je i deo redovnog biosdkopskog repertoara u našoj zemlji.

Na 19. Međunarodnom filmskom festvalu Las Palmas de Gran Canaria održanom na Kanarskim ostrvima, film „Šavovi“  reditelja Miroslava Terzića u produkciji Uliksa Fehmiu i Milene Trobozić Garfild (West End Productions) nagrađen je sa četiri značajne nagrade (glavna ženska uloga, scenario, nagrada za najbolji film po oceni publike, specijalna diploma udruženja CIMA – Žene na filmu i audiovizuelnim medijima). Na 41. Festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu film je osvojio „ Zlatnu Antigonu“ u takmičarskom programu dugometražnog igranog filma. Scenaristkinja Elma Tataragić je za ovaj film nagrađena na Festivalu evropskog filma u Lećeu („Zlatna maslina“ za najbolji scenario) i na Međunarodnom filmskom festivalu u Pekingu (kategorija „Najbolji novi scenarista“). U februaru 2020. godine film je nagrađen i na Festivalu novog balkanskog filma u Stokholmu – kao najbolji film i u kategoriji najboljeg glumačkog ostvarenja (Snežana Bogdanović i Jovana Stojiljković).

„Šavovi“, priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom  novorođenih beba nestalih  iz bolnica u Beogradu koje su godinama, a po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane  na usvajanje. Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ova majka  je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaze svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.

Награда „Наји нааман“ проф. др Слађани Миленковић

Књижевница, професор високе школе и новинарка, чланица Друштва књижевника Војводине, Удружења новинара Србије, др Слађана Миленковић међу добитницима је овогодишње награде Фондације „Наји Нааман“ из Либана, намењене ауторима који у свом књижевном раду негују и подржавају људске вредности и слободе.

Традиционалну књижевну награду Фондација „Наји Нааман“ из Либана додељује у неколико категорија, а међу овогодишњим добитницима је 77 аутора из 78 земаља света, одабраних међу укупно 3.034 пријављена аутора.

Српска књижевница Слађана Миленковић добитница је награде за креативност. Награда либанске фондације „Наји Нааман“ установљена је 2002. године и додељује се ауторима који у свом књижевном раду по садржају и по стилу негују људске вредности и подржавају људске слободе.

Проф. др Слађана Миленковић ради као професор у Високој школи струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре – Сирмијум у Сремској Митровици, радила је као главни и одговорни уредник Радиотелевизије «М» у том граду, као новинар-уредник културе и новинар-сарадник бројних листова, националних и светских новинских агенција. Главни и одговорни је уредник Часописа за науку, културу и уметност Сунчани сат у Сремској Митровици од 2002. године до данас.

Аутор је збирки поезије: Јутро заспале срне (1994. Пожега: Свитак), Гоничи снова (1995. Јазак: Другари,) Потпис сна (1997. Нови Сад, Сремски Карловци: Бранково коло), Другим речима  (2014. Нови Сад: Прометеј) Гоничи снова/Hounds of Dreams (2016. Сремска Митровица: Књижевна заједница), Septembercity (превод на пољски Olga Lalić-Krowicka, 2019. Poljska Krosno: Wydawnictwo Ruthenus – Rafał Barski).

Објавила је више самосталних научних монографија и уџбеника, научних и стручних студија, књижевнокритичких текстова и приказа у зборницима и часописима у земљи и иностранству. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије. Током 2011-2018. била је члан Националног просветног савета Републике Србије. Добитник је бројних награда и признања из области књижевног стваралаштва, а посебно се издваја Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу 2019. Банатског културног центра Ново Милошево. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, јапански, бугарски, румунски, шведски, македонски и друге језике.

Film GRUDI u konkurenciji za nagrade Pulskog festivala

Film “Grudi” u režiji Marije Perović biće prikazan u takmičarskoj konkurenciji na 67. Pulskom filmskom festivalu, koji će biti održan od 18. do 26. jula 2020. godine. Film će biće prikazan 20. jula 2020. Za Zlatne arene – za najbolji film, režiju, scenario i glumačke nagrade u Hrvatskom programu takmičiće se 16 filmova, od kojih pet u programu Hrvatskog filma i 11 u programu Manjinskih koprodukcija, saopštili su iz Pula Film Festivala.

U programu Hrvatski film prikazaće se filmovi “Mater” Jure Pavlovića, “Glas” Ognjena Sviličića, “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Milana Trenca, “Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića i “Tereza37” Danila Šerbedžije. Iz programa manjinske produkcije osim filma “Grudi”, prikazaće se filmovi “Otac” Srdana Golubovića, “Bosonogi car” Petera Brosensa, “Ne zaboravi disati” Martina Turka, “Sin” Ines Tanović, “Korporacija” Mateja Nahtigala, “Svi protiv svih” Andreja Košaka, “Pijavice” Dragana Marinkovića, “Ja sam Frenk” Metoda Peveca i “Agina kuća” Lendite Zeqiraj.

Pulski filmski festival najstariji je hrvatski filmski festival, koji se od 1954. jednom godišnje održava u pulskoj Areni.  Bio je najvažniji nacionalni filmski festival u SFRJ.

Film GRUDI imao je svetsku premijeru na 33. Filmskom festivalu Herceg Novi – Montenegro Film Festival.  Film je nastao po predlošku serije “Grudi” i predstavlja pravi zajednički regionalni projekat, uz učešće produkcionih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije – OPEN BOX STUDIO, MEANDER FILM, MITROPA, VISIONARY THINKING, kao i  podršku Filmskog centra Crne Gore i Hrvatskog audio-vizuelnog centra. Scenario je napisala Vladislava Vojnović po ideji Marije Perović. Producentkinje filma su Marija Perović i Dubravka Drakić, direktor fotografije je Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografkinja Dragana Baćović, a kostimografkinja Tijana Todorović. Uloge tumače: Dubravka Drakić, Nada Šargin, Marija Škaričić, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bjelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Aleksandar Đurica i drugi.… Film je dobio Specijalno priznanje žirija na Filmskom festivalu „Seanema“ u Ulcinju. 

Marija Perović diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je nagrađene dugometražne igrane filmove “Opet pakujemo majmune”  i “Gledaj me” (koji je takođe I bio u konkurenciji Pulskog filmskog festivala) i dokumentarni film “Neka beskrajna sloboda”. Bila je i jedan od reditelja hrvatske serije “Vila Marija”. Profesor je na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.  Serija GRUDI u režiji Marije Perović dobila je prestižnu Specijalnu nagradu žirija na Seoul International Drama Awards, najvećem svetskom televizijskom festivalu, a bila je I u zvaničnoj selekciji prestižnog Internacionalnog festivala “Buenos Aires Series”, u kategoriji Najbolja internacionalna serija.