Nagrade

27. Festival evropskog filma Palić od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici

Nagrada Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić za Saru Fgaier

Italijanska rediteljka i montažerka Sara Fgaier dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije. Najpoznatija je po svom ostvarenju „Gli anni” (The years), za koje je pre dve godine osvojila Evropsku filmsku nagradu (EFA) za najbolju kratki film. Režirala je i kratke filmove „Arturo” (2014) i „L’umile Italia” (Humble Italy, 2014), učestvovala i kao jedna od rediteljki u ostvarenju „9×10”, dok je kao rediteljka, montažerka i producentkinja učestvovala i u brojnim drugim nagrađivanim filmovima.

Povodom ovog značajnog priznanja, Sara Fgaier je izjavila: „Od samog početka mog filmskog poziva, imala sam sreću da se pronađem u miljeu italijanskog nezavisnog filma i njegovom kreativnom okruženju, gde sam mogla da iskusim najveću moguću umetničku i stvaralačku slobodu. Od prvih samostalnih produkcija do osnivanja sopstvene organizacije, cilj mi je uvek bio da branim i zaštitim nezavisnost i slobodu, osnovu moje umetničke kreativnosti”. Italijanska umetnica je istakla da je veoma počastvovana nagradom Festivala evropskog filma Palić. „Ovu nagradu vrednujem kao dragoceni poklon, priznanje za mojih prvih 15 godina rada i osnažujuću amajliju za one koje dolaze”, zaključila je Fgaier.

Dobitnici nagrade posvećen je i Omaž program, u okviru kojeg će biti prikazan kratki film o njenom radu u režiji Stefana Franće, ostvarenja „Il treno va a Mosca”, na kome je Sara Fgaier bila montažerka, segment iz filma „L’umile Italia” (ko-rediteljka), „La bocca del lupo” (montažerka), „Gli anni” (rediteljka/montažerka), i „Bella e perduta“ (montažerka i ko-producentkinja).

Nagrada Underground spirit, ustanovljena 2008. godine, dodeljena je do sada F.Ž. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, Norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom tandemu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu – braći Buharov, umetničkoj grupi pet španskih reditelja koju je britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”, te jugoslovenskom i slovenačkom direktoru fotografije i reditelju, jednom od začetnika crnog talasa Karpu Godini, francuskom animatoru, reditelju i vizuelnom umetniku Bertranu Mandikou (Bertrand Mandico), italijanskoj rediteljki i scenaristkinji Tic Kovi i austrijskom reditelju i fotografu Rajneru Frimelu. Prošlogodišnji dobitnik nagrade bio je francuski reditelj Žan Šarl I.

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu, od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Na 27. festivalskom izdanju međunarodni žiri Festivala dodeliće Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju. Žiri kritike dodeliće nagradu za najbolji film iz selekcije „Paralele i sudari”, a biće dodeljena i Gorki list nagrada publike na osnovu glasova. Takođe, i FIPRESCi žiri dodeljuje nagradu za najbolji film.

Festival evropskog filma Palić će ove godine biti održan uz poštovanje svih epidemioloških odredbi i preporuka u skladu sa aktuelnom zdravstvenom situacijom, u cilju prevencije COVID-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

Film „Šavovi“ nagrađen u Sofiji

Film „Šavovi“ dobio je specijalno priznanje na Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji. U okviru letenjeg izdanja festivala prikazano je (na otvorenom i onlajn) 111 filmova iz 48 zemalja. Na cerememoniji dodele nagrada, održanoj 6. jula, saopšteno je koji su filmovi izdvojeni. Gran-pri je dobio bugarsko-katarski film „Sestra“, dok je najgrada za Najbolji balkanski film pripala tursko-nemačko-holandsko-grčkoj koprodukciji „Tri sestre“. U ovoj drugoj, balkanskoj selekciji „Šavovi“ dobili su pomenuto specijalno priznanje.

Od svoje premijere na Berlinskom filmskom festivalu, „Šavovi“ su imali veoma uspešan festivalski život postavši jedan od najnagrađenijih srpskih filmova u XXI veku. Ovaj srpski film nastao je i uz podršku Filmskog centra Srbije, kao koprodukcija naše zemlje sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a na Berlinskom filmskom festivalu je prikazan u zvaničnom programu „Panorama“ i osvojio dve nagrade – Nagradu za najbolji evropski film u toj programskoj celini i Drugu nagradu publike. Na FEST-u je nagrađena Snežana Bogdanović za ulogu Ane u ovom filmu, dok je film kao celina poneo i nagradu žirija FIPRESCI  i nagradu Nebojša Đukelić. Film je potom nastavio zapažen i uspešan festivalski pohod po Srbiji, regionu i čitavom svetu, a bio je i deo redovnog biosdkopskog repertoara u našoj zemlji.

Na 19. Međunarodnom filmskom festvalu Las Palmas de Gran Canaria održanom na Kanarskim ostrvima, film „Šavovi“  reditelja Miroslava Terzića u produkciji Uliksa Fehmiu i Milene Trobozić Garfild (West End Productions) nagrađen je sa četiri značajne nagrade (glavna ženska uloga, scenario, nagrada za najbolji film po oceni publike, specijalna diploma udruženja CIMA – Žene na filmu i audiovizuelnim medijima). Na 41. Festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu film je osvojio „ Zlatnu Antigonu“ u takmičarskom programu dugometražnog igranog filma. Scenaristkinja Elma Tataragić je za ovaj film nagrađena na Festivalu evropskog filma u Lećeu („Zlatna maslina“ za najbolji scenario) i na Međunarodnom filmskom festivalu u Pekingu (kategorija „Najbolji novi scenarista“). U februaru 2020. godine film je nagrađen i na Festivalu novog balkanskog filma u Stokholmu – kao najbolji film i u kategoriji najboljeg glumačkog ostvarenja (Snežana Bogdanović i Jovana Stojiljković).

„Šavovi“, priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom  novorođenih beba nestalih  iz bolnica u Beogradu koje su godinama, a po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane  na usvajanje. Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ova majka  je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaze svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.

Награда „Наји нааман“ проф. др Слађани Миленковић

Књижевница, професор високе школе и новинарка, чланица Друштва књижевника Војводине, Удружења новинара Србије, др Слађана Миленковић међу добитницима је овогодишње награде Фондације „Наји Нааман“ из Либана, намењене ауторима који у свом књижевном раду негују и подржавају људске вредности и слободе.

Традиционалну књижевну награду Фондација „Наји Нааман“ из Либана додељује у неколико категорија, а међу овогодишњим добитницима је 77 аутора из 78 земаља света, одабраних међу укупно 3.034 пријављена аутора.

Српска књижевница Слађана Миленковић добитница је награде за креативност. Награда либанске фондације „Наји Нааман“ установљена је 2002. године и додељује се ауторима који у свом књижевном раду по садржају и по стилу негују људске вредности и подржавају људске слободе.

Проф. др Слађана Миленковић ради као професор у Високој школи струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре – Сирмијум у Сремској Митровици, радила је као главни и одговорни уредник Радиотелевизије «М» у том граду, као новинар-уредник културе и новинар-сарадник бројних листова, националних и светских новинских агенција. Главни и одговорни је уредник Часописа за науку, културу и уметност Сунчани сат у Сремској Митровици од 2002. године до данас.

Аутор је збирки поезије: Јутро заспале срне (1994. Пожега: Свитак), Гоничи снова (1995. Јазак: Другари,) Потпис сна (1997. Нови Сад, Сремски Карловци: Бранково коло), Другим речима  (2014. Нови Сад: Прометеј) Гоничи снова/Hounds of Dreams (2016. Сремска Митровица: Књижевна заједница), Septembercity (превод на пољски Olga Lalić-Krowicka, 2019. Poljska Krosno: Wydawnictwo Ruthenus – Rafał Barski).

Објавила је више самосталних научних монографија и уџбеника, научних и стручних студија, књижевнокритичких текстова и приказа у зборницима и часописима у земљи и иностранству. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије. Током 2011-2018. била је члан Националног просветног савета Републике Србије. Добитник је бројних награда и признања из области књижевног стваралаштва, а посебно се издваја Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу 2019. Банатског културног центра Ново Милошево. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, јапански, бугарски, румунски, шведски, македонски и друге језике.

Film GRUDI u konkurenciji za nagrade Pulskog festivala

Film “Grudi” u režiji Marije Perović biće prikazan u takmičarskoj konkurenciji na 67. Pulskom filmskom festivalu, koji će biti održan od 18. do 26. jula 2020. godine. Film će biće prikazan 20. jula 2020. Za Zlatne arene – za najbolji film, režiju, scenario i glumačke nagrade u Hrvatskom programu takmičiće se 16 filmova, od kojih pet u programu Hrvatskog filma i 11 u programu Manjinskih koprodukcija, saopštili su iz Pula Film Festivala.

U programu Hrvatski film prikazaće se filmovi “Mater” Jure Pavlovića, “Glas” Ognjena Sviličića, “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Milana Trenca, “Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića i “Tereza37” Danila Šerbedžije. Iz programa manjinske produkcije osim filma “Grudi”, prikazaće se filmovi “Otac” Srdana Golubovića, “Bosonogi car” Petera Brosensa, “Ne zaboravi disati” Martina Turka, “Sin” Ines Tanović, “Korporacija” Mateja Nahtigala, “Svi protiv svih” Andreja Košaka, “Pijavice” Dragana Marinkovića, “Ja sam Frenk” Metoda Peveca i “Agina kuća” Lendite Zeqiraj.

Pulski filmski festival najstariji je hrvatski filmski festival, koji se od 1954. jednom godišnje održava u pulskoj Areni.  Bio je najvažniji nacionalni filmski festival u SFRJ.

Film GRUDI imao je svetsku premijeru na 33. Filmskom festivalu Herceg Novi – Montenegro Film Festival.  Film je nastao po predlošku serije “Grudi” i predstavlja pravi zajednički regionalni projekat, uz učešće produkcionih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije – OPEN BOX STUDIO, MEANDER FILM, MITROPA, VISIONARY THINKING, kao i  podršku Filmskog centra Crne Gore i Hrvatskog audio-vizuelnog centra. Scenario je napisala Vladislava Vojnović po ideji Marije Perović. Producentkinje filma su Marija Perović i Dubravka Drakić, direktor fotografije je Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografkinja Dragana Baćović, a kostimografkinja Tijana Todorović. Uloge tumače: Dubravka Drakić, Nada Šargin, Marija Škaričić, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bjelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Aleksandar Đurica i drugi.… Film je dobio Specijalno priznanje žirija na Filmskom festivalu „Seanema“ u Ulcinju. 

Marija Perović diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je nagrađene dugometražne igrane filmove “Opet pakujemo majmune”  i “Gledaj me” (koji je takođe I bio u konkurenciji Pulskog filmskog festivala) i dokumentarni film “Neka beskrajna sloboda”. Bila je i jedan od reditelja hrvatske serije “Vila Marija”. Profesor je na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.  Serija GRUDI u režiji Marije Perović dobila je prestižnu Specijalnu nagradu žirija na Seoul International Drama Awards, najvećem svetskom televizijskom festivalu, a bila je I u zvaničnoj selekciji prestižnog Internacionalnog festivala “Buenos Aires Series”, u kategoriji Najbolja internacionalna serija.

PROGLAŠENE NAGRADE 49. REVIJE FILMSKOG STVARALAŠTVA DECE I OMLADINE SRBIJE

Svi filmovi dostupni još sutra besplatno putem sajta filmskarevija.com

Beograd, 29. jun – 49. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije održana je po prvi put online (zbog epidemije) i pod sloganom prve revije iz davne 1961. godine: „Bolje da se deca igraju filmom nego film decom“. Stručni žiri u sastavu: Gradimir Stojković, pisac, Zoran Stefanović, pisac, Strahinja Savić, reditelj, Snežana Trstenjak, reditelj i animator i dr Marko Stojanović, etnolog proglasili su nagrađene mlade filmske autore od 7 do 19 godina.

U kategoriji dece do 15 godine nagrade su osvojili sledeći filmovi:

Grand prix – filmu Iz Vranja s ljubavlju, grupa autora, Vranje

Prva nagrada – filmu Gde je meda? Lazara Bačkonje, Pančevo

Druga nagrada – filmu Igra koja boli, grupa autora, Lozovik

Treća nagrada  – filmu Detlić, grupa autora, Niš

Za najbolju ideju – Anji Ašković za film Ma jok, Obrenovac

Za najbolji scenario – grupi autora, za film Kad san postane java, Lozovik

Za najbolju kameru – Stefanu Grujiću i Luki Vojvodiću za film Izlazak, Obrenovac

Za najbolju montažu – Nađi Mitrović, za film Jedva čekam sutra, Beograd

Za najbolji zbuk – grupi autora, za film Nešto glupo i brzo, Jagodina

Za najbolju režiju – Nori Abci i Lani Stojadinov, za film Kamera oko, Pančevo

Za najuspešnijeg mentora nagrađen je – Predrag Vukosavljević, OŠ “Posavski partizani”, Obrenovac

Za najuspešniju produkciju – Nađi Mitrović, samostalnom autoru, Beograd

Nagrada Etnografskog muzeja u Beogradu – Jakovu Popovu za film Novi Sad dečja prestonica kulture 2, Sremski Karlovci

Nagrada Etnološko-antropološkog društva Srbije – Danilu Ćurčiji za film Jaja, Vranje 

U kategoriji mladih od 15 do 19 godina nagrade su osvojili sledeći filmovi i autori:

Grand prix – filmu Sama Isidore Lazić, Beograd

Prva nagrada – filmu Prijatno Miljane Miljković, Pančevo

Druga nagrada – filmu Čovek koji je krenuo na mesec, Dušana Cvijetića, Pančevo

Treća nagrada  – filmu Malo kasnimo, Jovane Milovanović, Kragujevac

Za najbolju ideju – Petru Bačkonji za film Dolina dinosaurusa, Pančevo

Za najbolji scenario – Ani Ćulum za film Iza scene, Beograd

Za najbolju kameru – Ani Ćulum za film Prepušten talasima, Beograd

Za najbolju montažu – Jošuji Hegedešu za film Začarano drvo, Senta

Za najbolji zbuk – Ljubici Petković za film Leti, Fiki, leti, Kragujevac

Za najbolju režiju – Bojani Džantovskoj i Nataliji Stojoskoj, za film Princeze u akciji, Pančevo

Za najuspešnijeg mentora – Nenadu Nešoviću, FRKAFilmska radionica Kragujevac

Za najuspešniju produkciju – Kulturni centar Baraka, Beograd

Nagrada Etnografskog muzeja u Beogradu – Nataliji Stojoskoj i Bojani Džantovskoj za film Legenda o Devojačkom bunaru, Pančevo

Nagrada Etnološko-antropološkog društva Srbije – Jakovu Popovu za film Mi živimo u Sremskim karlovcima, Sremski Karlovci

Kako Revija nije komercijalnog karaktera i organizuje se u cilju predstavljanja, popularisanja, afirmisanja i unapređenja filmskog stvaralaštva najmlađih filmskih stvaralaca, sve filmove publika je imala prilike da pogleda besplatno putem sajta filmskarevija.com sva četiri festivalska  dana, dok će filmovi biti dostupni još sutra 30.6. za gledanje putem sajta. Organizator Revije je Centar amaterskog filma.

O festivalu: Prva Revija održana je 1961. godine kao Revija filmova pionira Jugoslavije pod geslom „Bolje da se deca igraju filmom nego film decom„. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije je njen pravni naslednik. Poslednjih 18 godina Revija je održavana u Beogradu, u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Tradicionalno, Reviju pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije i Jugoslovenska kinoteka, a ove godine generalni pokrovitelji Revije su Fondacija za mir i rešavanje kriza i asocijacija Civis.

Centar amaterskog filma Srbije osnovan je na neodređeno vreme kao dobrovoljno, nestranačko, nevladino, nedobitno udruženje građana radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva u oblasti kulture, medija i obrazovanja kroz razvoj i predstavljanje amaterskog, neprofesionalnog, alternativnog filma. Centar je pravni naslednik Centra organizacije amaterskog filma Jugoslavije sa sedištem u Beogradu, Trg republike br 3. Predsednik Centra amaterskog filma Srbije je Vladimir Anđelković.

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.

Nagrada „Počasni Ernest” Somborskog filmskog festivala za Slavka Štimca

Legendarni glumac Slavko Štimac dobitnik je nagrade „Počasni Ernest”, koja će mu biti uručena na trećem izdanju Somborskog filmskog festivala,  koji se održava od 10. do 13. jula ove godine u organizaciji Kulturnog centra Laza Kostić.

Povodom vesti o nagradi, Slavko Štimac je izjavio: „Zahvaljujem se na ovom priznanju. Jako mi je drago drago što nagrada nosi ime pionira i velikog filmskog entuzijaste Ernesta Bošnjaka. Trudiću se da opravdam čast koja mi je ukazana”.

Slavko Štimac započeo je karijeru još u dečijem uzrastu, u filmu „Vuk Samotnjak”, kada je imao samo 12 godina.  Svoj status potvrđuje u ostvarenjima „Zimovanje u Jakobsfeldu” (1975) i „Salaš u malom ritu” (1976), te nastavlja da tumači uloge tinejdžera.

Početkom osamdesetih igra jednu od svojih najznačajnijih uloga, u debitantskom filmu Emira Kusturice „Sjećaš li se Doli Bel”. Tokom ove decenije igra u nizu popularnih filmova, kao što su „Ko to tamo peva”, „Varljivo leto ‘68”, „Braća po materi”, i mnogim drugima, i učvršćuje status jednog od najboljih glumaca sa ovih prostora. Nastavlja saradnju sa Kusturicom u fimovima „Podzemlje” i „Život je čudo”, a do danas je ostvario na desetine zapaženih uloga. Televizijska publika poslednjih godina može da ga vidi i u popularnoj seriji “Ubice mog oca”.

Nagrada “Počasni Ernest” nosi naziv po filmskom pioniru Ernestu Bošnjaku, somborskom kinematografu i jednom od prvih filmskih autora u Srbiji. Bošnjak je bio osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta, i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Treće izdanje Somborskog filmskog festivala biće otvoreno u Atrijumu Gradske kuće svečanom ceremonijom, u petak 10. jula u 20 časova. Iste večeri u 21h počeće i glavni program, projekcijom rusko-srpskog bioskopskog hita „Hotel Beograd”. Na festivalu će biti prikazano 11 ostvarenja u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova i Nostalgija.

Na festivalu će biti dodeljene i nagrade Ernest za najbolji film, glumicu i glumca. O nagradama odlučuje žiri koji čine glumica Marija Bergam, glumac Feđa Stojanović, i filmski producent Feti Dautović.