Pozorište

Povodom 148 godina od rođenja Nedežde Petrović na velikoj sceni Doma
Kulture Čačak 11. oktobra

PREMIJERA MONODRAME „NENAPISANA PISMA “

U IZVOĐENJU VANJE MILAČIĆ

“Ostavila nam je mogućnost da žene današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način
na koji će živeti.”- Vanja Milačić
Beograd, 6. oktobar 2021. – U ponedeljak, 11. oktobra, na velikoj sceni Doma kulture Čačak biće
premijerno izvedena monodrama „NENAPISANA PISMA “ u znak obeležavanja 148 godina od
rođenja naše velike slikarke Nadežde Petrović. Monodrama u izvođenju glumice Vanje Milačić
jedan je od pratećih programa izložbe “Zlatnom rukom i srebrnim srpom” Umetničke galerije
Nadežda Petrović u Čačku, koja je u saradnji sa Etnografskim muzejem u Beogradu, predstavila
zbirku etnografskih predmeta iz Nadeždinog pariskog ateljea.
Inspirisana slojevitom ličnošću ove znamenite Srpkinje, njenim emotivnim i umetničkim
nedoumicama, položajem umetnika u tadašnjoj Srbiji i ondašnjim političkim previranjima, Milkica
Miletić, književnica iz Čačka je oživela lik Nadežde Petrović u svom tekstu Nenapisana pisma, koji
je za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović, u produkciji Gradskog pozorišta Čačak u saradnji
sa beogradskom kućom FAME Solutions. Natašu Radulović, pozorišna publika prepoznaje po
režijama u više gradova Srbije, i evropskim gostovanjima, poput Moskve, Jekaterinburga, Pariza,
Hanovera, a među predstavama izdvajaju se „Ključevi od Leraha“ u Beogradskom dramskom
pozorištu, „Duet za solistu“ u Narodnom pozorištu Sombor, „Božji ljudi“ u Pozorištu „Bora
Stanković“ Vranje, i „Mala crna haljina“ u Domu Jevrema Grujića.
Lik Nadežde Petrović poveren je Vanji Milačić, glumici Narodnog Pozorišta u Beogradu koja je tim
povodom izjavila: “Osećam se počastvovanom što mi je ukazano poverenje grada Čačka i njegovih
građana, da odigram boginju njihovog podneblja i da na taj način umetnički i ljudski približim novim
generacijama mogućnost da saznaju koliko je značajna Nadežda Petrović bila i za njihov sadašnji
život i položaj. Osim njenih visokoumetničkih slikarskih radova, ostavila nam je mogućnost da žene
današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način na koji će živeti.”
Nataša Radulović, Milkica Miletić i Vanja Milačić samo predvode veliki ženski tim koji stoji iza ove
predstave. Scenografiju je uradila Marija Lukić Shabby Chic Design iz Čačka, kostim Marta Čkonjević
studentkinja na dizajnu i oblikovanju tekstila na univerzitetu u Ljubljani, a originalnu muziku
napisala je Ana Krstajić, kreativni ambasador nacionalne platforme Srbija Stvara, dok dizajn
potpisuje Ana Krbanjević dizajnerka iz Beograda. Inspicijent predstave je Sanja Mimica.
Predstava je u produkciji Gradskog pozorišta Čačak i izvršnoj produkciji beogradske kuće FAME
Solutions, realizovana uz svesrdnu pomoć Grada Čačka, Turističke organizacije Čačka, Umetničke
Galerije Nadežda Petrović, Nacionalne platforme Srbija Stvara i Doma Kulture Čačak. Ulaz je
slobodan.
Kontakt za medije

Svečano otvoren 28. Međunarodni festival pozorišta za decu

U nedelju, 19. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, svečanom ceremonijom je otvoreno dvadeset osmo izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Ovogodišnje festivalsko izdanje traje do 24. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici, a u glavnom programu je na repertoaru 10 predstava ansambala iz Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, na otvaranju festivala je rekao: „Dečija radost i ljubav prema dobrim predstavama okupili su nas po 28. put u Subotici na velikoj međunarodnoj smotri teatra za decu. Prošle godine smo održali jedan sveden i skroman festival jer nas je pandemija korona virusa razdvojila od naših prijatelja širom sveta, koji su želeli da nas posete i pokažu svoje sjajne predstave subotičkim mališanima. Uprkos svim izazovima, nismo dozvolili da se prekine tradicija, da strepnja nadjača umetnost i stiša dečiji osmeh”.

Gradonačelnik Subotice je obraćanje nastavio rečima: „Dragoceno je što smo se tada okupili i uručili najvišu nagradu festivala velikom Vladimiru Andriću, koji je obeležio odrastanje mnogih generacija u Srbiji. To je bila poslednja prilika za takvu počast, jer nas je veliki umetnik napustio u februaru ove godine. Zato moramo istrajavati u negovanju i slavljenju života i stvaralaštva, jer svaki dan i svaka manifestacija posvećena lepoti, igri, zajedništvu i deci neprocenjiva je vrednost i nadahnuće u susretu sa teškim vremenima i ogromnim izazovima koje svet postavlja pred svakog od nas”.

Nagradu za životno delo „Mali princ” dodeljena je reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću, a nagradu je primila njegova saradnica Erika Janović. Nagradu dobitnicima je uručio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.

Jovan Caran se prisutnima zahvalio rečima: „Pomalo je zastrašujuće saznanje da sam od ovog trenutka u društvu tako velikih ljudi kao što je Jurkovski, Boris Goldovski, Lule Stanković, i mnogi drugi. Još je strašnije kad se setim da treba svoje radove da uporedim sa svim tim velikanima. Tu je i Hartig Šandor, koji je osnovao naše lutkarsko pozorište u kojem sam ja proveo radni vek, pa onda ispada da sam ja samo posledica te njegove lutkarske aktivnosti. Ali imam i ja čime da se ravnam sa svima njima, a to je moja posvećenost ovom poslu, i moja stalna potreba da one pomalo uobražene muze podstičem da svoje blagoslove, ponekad, upute i našem dečijem teatru i umetnosti za decu”.

Ljudmila Konstantinova Hense je prilikom prijema nagrade rekla: „Zahvaljujem se organizatorima festivala  na ovoj divnoj nagradi. Želim da se na festivalu pojavi što više pozorišta iz raznih zemalja, koja će obradovati publiku, a naročito decu”.

Prisutnima s obratila i Sandrin Gratalup, članica žirija takmičarskog programa, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske: „Ovo mi nije prvi put da sam u Srbiji, jer sam već dolazila u Beograd. Sada otkrivam predivan grad Suboticu. Bila sam veoma srećna kada sam videla kako ste nas dočekali na festivalu, sa decom koja pevaju i igraju. To bi bilo neobično u Francuskoj, a za mene je veoma posebno i dirljivo. Uzbuđena sam što ću otkrivati sve ove predstave koje stižu sa svih strana sveta”.

Na ceremoniji otvaranja festivala odata je počast i dobitnicima nagrade „Mali princ” koji su preminuli ove godine, Vladimiru Andriću i Minji Suboti.

Takmičarski program festivala otvoren je na sceni „Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici predstavom „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster iz Brazila. Ovo je lutkarska pozorišna predstava bez govora, ali sa uzbudljivom muzikom koja predstavlja bića iz brazilskog folklora koja su odgovorna za prirodnu ravnotežu, kao i njihovu neumornu borbu sa nadolazećim svetom tehnologije.

„Pošto u predstavi nema govora, deca gledaju primere odnosa prema prirodi poput ostavljanja đubreta, korišćenja mobilnog telefona, oštećivanja drveća. Kroz te primere oni vide da možemo da se brinemo za prirodu i da moramo da budemo odgovorni. Mogu da budu intuitivni i da identifikuju ova dela sa onim što već rade njihovi roditelji, bake i deke”, istakao je autor predstave Elder Kloster. „Deca najbolje reaguju na figure koje su iz našeg folklora. Vidimo i reakcije odraslih, pa mi je tako jedan otac rekao da je ovo upravo predstava za odrasle, jer smo svesni da radimo nešto loše sa planetom. Reakcije su dobre”, dodala je Giselle Semicek, izvršna producentkinja predstave.

Drugog festivalskog dana, u ponedeljak 19. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave „Aero” u izvođenju teatra Odivo iz Slovačke (Dečje pozorište Subotica, 10h), i „Oz” iz Mađarske (Vaskakas Puppet Theatre, Scena „Jadran” Narodnog pozorišta u 12h). Izložba Studentskih plakata biće otvorena u 9 časova u Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš, dok će izložba u čast dobitnicima „Malog princa” biti otvorena u 11:15 u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica.  Publika će od 16 časova u Dečjem pozorištu Subotica moći da pogleda i baletsku predstavu „Snežna kraljica” (van takmičarske konkurencije), dok je u 17 časova u bioskopu Eurocinema na repertoaru film „Stela” reditelja Stevana Vujičića.  Za 17 časova u Hotelu Patria zakazan je i razgovor sa dobitnicima nagrade „Mali princ”, Jovanom Caranom i Ljudmilom Konstantinovom Hense, koji će moderirati dr Zoran Đerić, selektor festivala.

Francuski institut za kulturu – Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta – nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti

Septembar je mesec savremenog pozorišta i cirkusa: prisustvovaćemo brojnim predstavama, debatama, radionicama i susretima u okviru festivala BITEF i Cirkoblakana, ali i u okviru projekta Circus (must) SEE, posvećenog razvoju savremenog cirkusa u Jugoistočnoj Evropi.

„Sve ove manifestacije priređuju se, između ostalih, i uz pordršku Francuskog instituta u Srbiji i našeg regionalnog programa Teatroskop, a u njima će učestvovati mnogi francuski pozorišni i cirkuski umetnici, reditelji, esejisti, kritičari“, istakla je Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

Na programu ovih udruženih manifestacija, 17. septembra od 13 do 15 sati, u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihailova 31), u okviru ciklusa razgovora i predavanja o savremenom cirkusu, biće održan prvi okrugli sto na temu: Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta – nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti. Ovaj događaj okupiće  stručnjake iz Francuske i Srbije, predstavnike institucija i lokalnih organizacija, studente fakulteta dramskih i primenjenih umetnosti, a biće otvoren i za sve zainteresovane. Odvijaće se na francuskom i engleskom jeziku, uz simultani prevod.

Na skupu će govoriti: Rozita Buaso, kritičarka umetnosti i novinarka francuskog lista Le Monde, Filip Ken, francuski pozorišni reditelj koji gostuje na ovogodišnjem BITEF-u sa predstavom Farm fatal, Vanesa Silvi predstavnica Francuskog instituta u Parizu, stručnjakinja za savremeni cirkus, Milan Manić, cirkuski umetnik, selektor festivala Cirkobalkana u Srbiji i osnivač Cirkusfere, koja je i ko-organizator ovog okruglog stola. Razgovor će moderirati  Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

Na ovom prvom od okruglih stolova koji će biti organizovani u okviru ciklusa Kakav je to cirkus? – razgovori i predavanja o savremenom cirkusu biće reči o interdisciplinarnosti savremenog pozorišta koje sve češće pribegava govoru tela, vizuelnim i fizičkim metaforama, a sa druge strane o cirkuskoj umetnosti koja sve više poprima dramske dimenzije. Kakav efekat na umetnike i publiku imaju ova ukrštanja? Kako unaprediti ovu interdisciplinarnost u regionu Jugoistočne Evrope, gde cirkus i pozorište imaju veoma različite statuse? Okrugli sto biće prilika da se potraže odgovori na ova pitanja, kao i da se razmotre perspektive razvoja i preispitaju ustaljene klasifikacije žanrova.

Predviđeno je da se učesnicma na početku obrati predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i gospodin Stanislas Pjere, savetnik za  saradnju i kulturu u ambasadi Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.

*************************

Teatroskop – program koji su pre deset godina pokrenuli francusko Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova, Ministarstvo kulture Francuske i Francuski institut – sa ciljem da se pojača saradnja između Francuske i Jugoistočne Evrope na polju izvođačkih umetnosti u njihovim najsavremenijim i najsmelijim oblicima, podržava strukturisanje profesionalnih mreža umetnika, podstičući zajedničke projekte, profesionalne susrete i saradnju regionalnih aktera sa francuskom scenom.

Cirkusferа je ključna organizacija u Srbiji za rаzvoj sаvremenog cirkusа, umetničke аnimаcije, sаvremenog i uličnog teаtrа. Okuplja multidisciplinarne umetnike koji su se svojim nesebičnim zalaganjem posvetili afirmaciji ove umetnosti u Srbiji, a sa udruženjem Cirkorama iz Zagreba već 9 godina uspešno organizuje međunarodni festival savremenog cirkusa Cirkobalkana.

Rozita Buaso je novinarka, kritičarka umetnosti specijalizovana za ples i savremeni cirkus, autorka brojnih izložbi, filmova i eseja o scenskoj umetnosti. Piše za francuske listove Le Monde i Telerama.

2006. godine objavila je delo Panorama savremenog plesa, u kome izlaže, u obliku kratkih prezentacija, svoj izbor najuticajnijih i najznačajnijih koreografija izvedenih u proteklih 30 godina. 2010. objavila je drugu panoramu, ovoga puta posvećenu klasičnom i neoklasičnom plesu.  Koautorka je (sa Kristofom Rejno de Lažom) dela Le cirque contemporain : art du spectacle (Savremeni cirkus : umetnost spektakla)

Rozita Buaso je takođe autorka četiri monografije o koreografima: Režin Šopino, Filip Dekufle, duo Montavlo-Ervije i Sidi Labri Šerkaui.

Filip Ken, rođen 1970. godine, stekao je obrazovanje iz oblasti vizuelnih umetnosti. Deset godina dizajnirao je scenografije za pozorište, operu i izložbe. Godine 2003. osnovao je kompaniju Vivarijum studio kao laboratoriju za pozorišne inovacije i saradnju između slikara, glumaca, plesača i muzičara. Kao što je to radio kao dete sakupljajući insekte, on i sada radi i pod svojim mikroskopom izučava male zajednice. Scenografija se koristi kao ekosistem u koji on uranja svoje glumce. Njegove predstave izvode se na redovnim turnejama širom sveta.
Pored rada u pozorištu, Ken stvara performanse i intervencije u javnim prostorima ili u prirodi, i izlaže svoje instalacije u okviru izložbi.
Od  2014. do 2020. bio je jedan od direktora u Nanter-Amandije, nacionalnom dramskom centru.
Filip Ken je bio umetnički direktor nagrađenog francuskog paviljona na Praškom kvadrijenalu 2019. godine.
Godine 2020. napravio je scensku verziju simfonije Gustava Malera Pesma o zemlji na Viner festvohenu (Austrija), kao i scenografiju za novo ostvarenje koreografkinje Meg Stjuart 2021. godine.

Bogat prateći program na 28. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica

U okviru 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, bogat prateći program činiće 12. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu, izložbe, radionice, i promocije knjiga.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici je najveći teatrološki skup u ovom delu Evrope i okuplja teoretičare i pozorišne istraživače iz 16 zemalja i sa tri kontinenta. Ukupno 30 učesnika ovog važnog skupa za pozorišnu umetnost biće većim delom gosti u Subotici, a manji deo učesnika će svoj rad predstaviti online uključenjem. Ceo događaj biće upriličen u novom prostoru Gradske biblioteke u Subotici.

Tokom trajanja festivala biće održana izložba studentskih plakata, na kojoj će biti predstavljeni radovi studenata III godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka Primenjena grafika i predmeta Ilustracija, u klasi profesora Rastka Ćirića. Izložba posvećena ovogodišnjim dobitnicima nagrade Mali princ, biće posvećena stvaralaštvu Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. Tokom festivala biće održana i izložba Pozorišta za decu Kragujevac.

Radionica “Razne maske za pozorišne daske” koju vode studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd sa svojim profesorom za učenike Politehničke škole Subotica, ima za cilj da prazne i neutralne maske pretvori u u maštovite  karaktere iz stvarnih ili zamišljenih pozorišnih predstava. Kreativna radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić za osnovce u fokusu ima lutku kao rekvizit i sredstvo iskazivanja u pozorištu. Lutkarska radionica Branke Rudman namenjena je pedagozima, a naglasak je na komunikaciji kao ključnom aspektu u radu s decom.

Na festivalu će biti promovisane knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, 14. broj časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine), publikacija “70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, i Zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: : Otvoreni univerzitet Subotica,Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine).

Podsećamo, u okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

Objavljen takmičarski program 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U okviru takmičarskog programa 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.

ZATVARANJE SEZONE POZORIŠTA TEATRIJUM

PREDSTAVA DON ŽUAN 

Sutra u 21h poslednje igranje na sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanje

Beograd, 1.9. – Izvođenjem predstave Don Žuan sutra, 2.9. biće završena sezona pozorišta Teatrijum. Na novootvorenoj letnjoj pozorišnoj sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja mlada i brojna glumačka ekipa izvešće pred publikom prvu predstavu u produkciji ovog pozorišta.

Modernu adaptaciju ovog Molijerovog komada potpisuje mlada scenaristkinja Vida Davidović, dok su za režiju bili zaduženi Tihomir Stanić i Marko Misirača. Glumačku podelu ove komedije predvodi Stefan Radonjić u naslovnoj ulozi Don Žuana, uz Vladana Gajovića, Lepomira Ivkovića, Đorđa Markovića, dok su u ostalim ulogama njihove mlade kolege: Milica Janković, Nevena Ilić, Isidora Građanin, Mariana Aranđelović, Luka Potparić, Milan Bobić i Luka Sević.

Tihomir Stanić, naš cenjeni dramski umetnik, ujedno i osnivač pozorišta Teatrijum ovim povodom je izjavio: „Ponosan sam na činjenicu da smo uspeli da odigramo pedeset predstava, među njima i tri premijere (Don Žuan, Zlostavljanje, Lečenje duše in vivo) i da ohrabreni tim podvigom već imamo repertoar za sledeću sezonu. Pored planirane smotre diplomskih predstava akademija umetnosti iz celog regiona igraćemo Šekspirov San letnje noći, Bulgakovljevog Molijera (Bratstvo licemera) kao i predstave koje će inspirisani ovim čarobnim prostorom predlagati umetnici koji su izneli i upotpunili ovogodišnji repertoar.“

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište je ove „nulte“ sezone bilo aktivno od 3. jula do 31. avgusta (produženo zbog kiše do 2.9.) i zabeležilo je 50 izvođenja. Sutrašnja poslednja predstava počinje u u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h. Deo prihoda od prodaje svih ulaznica ove sezone uplaćen biće uplaćen za Solidarnu kuhinju.

TEATRIJUM repertoar do kraja sezone 31.8. // STRAH OD LJUBAVI – Sonja Jauković –

Monodrama „Strah od ljubavi“, po romanu „Darina“ Leposave Jovanović, u dramatizaciji, režiji i izvođenju dramske umetnice Sonje Jauković. Reč je o lirskoj ljubavnoj komediji koja govori o životnom putu Darine, žene iz naroda, sa juga Srbije, koja priča svoju porodičnu priču o ljubavi, o strahu zbog koga je propustila ljubav, a kasnije nije dozvolila da je ponovo obuzme… Darina je zbog straha od nove povrede, jer je prethodna bila izuzetno bolna i srce mlade devojke neprebolno ranila, odlučila da živi život bez ljubavi.

Petar Kočić – ,,JAZAVAC PRED SUDOM” – avgust u 21h // Režija: Mihailo Laptošević

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“ Petar Kočić

Reč reditelja: „Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu… Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu. Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.

O, KAKAV DIVAN DAN –

Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju „O, kakav divan dan“, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

PREMIJERA predstave u produkciji pozorišta TEATRIJUM

Ivo Andrić – ZLOSTAVLJANJE

U dramskom tumačenju Milice Janković

  1. avgust u 21h

Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo?

Gde to vodi i kakve su posledice?

Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora pored toga što je žrtva da preuzme na sebe i izgled krivca?

„Jedan čovek, pogotovu jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva“.

Monodrama ,,Nina,,

Tekst i režija: Nikolina Vujević

  1. avgust u 21h

Pod mentorstvom profesora Nikite Milivojevića i višeg stručnog saradnika Jelene Đulvezan

Boreći se sa sopstvenim strahovima, glumica Nina pokušava da odigra i razume lik Nine iz Čehovljeve drame ,,Galeb“. Igrajući ovu ulogu, shvata da nije samo ime ono što im je zajedničko, već i mnoge druge osobine, te prekida predstavu, misleći da nije dovoljno dobra u onome što radi. Tada zajedno sa publikom kreće na putovanje do Njujorka i Brodveja gde je doživela najlepši i najteži trenutak u svom životu. Iskreno se otvara publici i sa njima na komičan, a opet emotivan način deli svoja iskustva, probleme i strahove, kroz muziku i ples. Na tom putu pokušava da shvati da li je slava ono što je važno ili ljubav prema sebi i verovanje u svoje snove, kao suština življenja i bavljenja glumačkim zanatom. Na tom putu joj pomaže Nina iz Čehovljevog ,,Galeba“, ali suštinu ipak pronalazi uz pomoć male Nine, onog deteta u njoj koje i dalje želi samo da igra i koje veruje bez ikakve zadrške.

POVRATAK OTKAČENIH

  1. avgust u 21h

Uloge: Monika Romić, Boris Milivojević, Slavica Ljujić, Jovana Mladenović, Aleksandar Kojić, Danica Radulović , specijalni gost iz offa: Milorad Milinković

Tekst: Slavica Ljujić

Režija, scena i izbor muzike: Monika Romić

“Povratak otkačenih” urnebesna komedija / vodvilj /mjuzikl sa sobom donosi zgode i nezgode porodice Jovanović. Aktuelnim temama, šarenolikim likovima prepoznatljivim iz svačije svakodnevice a sve kroz uzbudljiv zaplet ova predstava donosi obilje smeha.

REČ AUTORA – Ovaj pozorišni komad, se naslanja na prvi deo kroz likove dve rođene sestre Zage i Bebe. One su stavljene pred nove izazove, koji su u tesnoj vezi sa onim što je u našem društvu predstavljeno kao tabu ili opšteprihvaćeno društveno ponašanje. Sklonost ka pogrešnom izboru naše junakinje odovodi na pogrešan put kojim one sigurno koračaju. Da li će odustati od svojih ciljeva? Da li će se povinovati opšteprihvaćenim normama? Da li će preispitati svoje postupke? Da li će zbog ljubavi odustati od svojih principa? Saznaćate.

Ovaj pozorišni komad dotiče se najrazličitijih pitanja i problema, kroz koje prolaze žene danas u poslovnom, muško-ženskom, porodičnom, kao i prijateljskom odnosu. Podrška, ljubav i sigurnost su stvari koje čine odnos unutar porodice Jovanović, kao i šale na međusobni račun koje su sastavni deo njihovih života još od vremena najranijeg detinjstva i njihov specifičan odgovor na sve probleme koji ih okružuju. Sestre imaju partnere, buduće, bivše, skrivene želje, otvorene ambicije… i njihovi odnosi su izgrađeni na realnim životnim situacijama, ali koje, kada se dešavaju nekom drugom su veoma bizarne i komične.

KRALJ MAGNOVENJA

  1. avgust u 21h

Monodrama : Tekst “ Dnevnik jednog ludaka”- N.V.Gogolj i delovi teksta “ Zvezdani dnevnici” -Stanislav Lem.

Adaptacija teksta,rezija i izvodjenje- Nikola Vasiljevic.

Trajanje: 45 minuta

Žanr: Drama

Monodrama „Kralj magnovenja“, na tacno 10 godina od premijere ima svoje jubilarno 50 izvodjenje u pozoristu Teatrijum 25.8.2021.

Predstava je igrana na raznim scenama (u Beogradu: u pozorištu Le studio, u pozorištu Slavija,poz. Moderna Garaza,u Crnoj Gori:u Niksickom pozoristu,u pozoristu Dodest,sceni 213 etc),a imala je i zapazena ucesca na internacionalnim festivalima.

Posebno istaknuti nastupi na internacionalnim festivalima i to :

  1. Festival monodrame Bitola (Makedonija) 2016
  2. Festival Monoakt u Peći (Kosovo) 2016
  3. FIAT Podgorica (Crna Gora) 2016

PU SPAS ZA SVE NAS

  1. avgust u 21h

Igra: Jelena Puzić po tekstu Nine Džuver, po motivima Dnevnika Diane Budisavljević

Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević. Poreklom Austrijanka, Diana je bila udata za uglednog zagrebačkog hirurga, Julija Budisavljevića. Drugi svetski rat zatekao ju je u Zagrebu. U tom trenutku imala je pedeset godina i dve odrasle ćerke.

Humanitarni rad Diane Budisavljević trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.

Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, od kojih je, zbog toga, obolela, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali.

Monodrama Pu spas za sve nas bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.

Predstava “Pu spas za sve nas“ ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima.

Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.

DON ŽUAN

  1. avgust u 21h
  2. avgust u 21h
  3. avgust u 21h
  4. avgust u 21h

Vida Davidović (po Molijeru)

DON ŽUAN

Režija: Tihomir Stanić, Marko Misirača

Uloge: Don Žuan – STEFAN RADONjIĆ, Zdravko – VLADAN GAJOVIĆ, Gospodin Nedeljković – ĐORĐE MARKOVIĆ, Slobo – TIHOMIR STANIĆ, Elvira – MILICA JANKOVIĆ, Blažo – LEPOMIR IVKOVIĆ, Antonina – NEVENA ILIĆ, Valentina – ISIDORA GRAĐANIN, Milica – IVANA DUDIĆ, Pero – LUKA POTPARIĆ, Dragan – MILAN BOBIĆ, Arsa – LUKA SEVIĆ, Prosjak – DUŠAN AŠKOVIĆ

Početak rada na predstavi „Don Žuan“ poklapa se sa osnivanjem letnje pozorišne scene „Teatrijum“ u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, tako da je ova predstava prva premijera novog pozorišta.

Molijerov komad nastao je u Francuskoj u sedamnaestom veku i iako referiše na kategorije morala koje su tada bile aktuelne u skladu sa opštim svetonazorom francuskog i evropskog društva, on je i danas vrlo aktuelan. Umesto plemića, tu je elita, umesto arhaičnih predela francuskih šuma, tu je ovaj i ovakav, današnji Beograd. Umesto Done Elvire, tu su mnoge žene moćnika spremne da dožive pravu ljubav. Umesto viteštva, postoji jedna klanovska lojalnost ljudi koji u formiranim grupama dolaze u Beograd spremni da ga iskoriste kao i svaku dobru šansu.

Dakle, kao i svaka dobra komedija, „Don Žuan“ je komad koji odlično komunicira sa današnjim vremenom i aktuelnom situacijom. Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova. Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera.

Kombinujući aktuelni društveni kontekst sa jednim klasičnim delom dobijamo savremenu kritiku određenog miljea, a sa klasičnim humorom i dobrim molijerovskim zapletima; savremeno društvo i humor koji opstaje već vekovima zahvaljujući svojoj nepretencioznosti. A šta je smešnije, zabavnije i potresnije od kriminalne elite koja živi po principu plemena, patrijarhata i osvete? I šta je smešnije, zabavnije i potresnije od Don Žuana? Duboko smo uvereni da je baš zato ovaj spoj klasičnog zapleta i likova koji boje našu svakodnevnicu prava scenska kombinacija.

Slike sa premijere predstave možete preuzeti sa ovog linka (na svakoj piše fotograf): https://we.tl/t-lfZM4nL75t

Sve ostale slike u prilogu potpišite TEATRIJUM PROMO.

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

PREMIJERA PREDSTAVE U POZORIŠTU TEATRIJUM,,LEČENJE DUŠE IN VIVO”Autorski projekat Hane Andjeli Jovčić

Beograd, 10.8. – U dvorištu Kapetan Mišinog zdanja sutra uveče biće održana premijera predstave „Lečenje duše in vivo Hane Anđeli Jovčić. Povodom premijere autorskog projekta u pozorištu Teatrijum, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Hana Anđeli Jovčić je izjavila: “Predstavu sam posvetila svojim roditeljima i svima onima koju su u potrazi za stručnom pomoći, i koji su u duševnom bolu imali slična iskustva kao junakinja mog komada Nada Ljubić. Da citiram jednog od psihijatara iz predstave: ‘U budućnosti će emotivni ljudi biti ugrožena vrsta kao foke, a svetom će hodati gipsani ljudi koji ne vide nikoga i ne osećaju ništa.’“

Lečenje duše in vivo je predstava o Nadi Ljubić, devojci starg kova, koja ima emotivne probleme, u produkciji Glumačkog studija Sonje Jauković. Depresivna je i ne može da radi. Teško komunicira i ne može da se integriše u kapitalističko društvo. Odlučila se za psihijatrijsku pomoć i naučni pristup – za rad na sebi. Radila je dugo i temeljno…Ovo je predstava o njenom putovanju…Svi likovi i dogadjaji su izmišljeni. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slučajna i nenamerna.

Pozorište Teatrijum, premijerno 11.8. u 21h, repriza 18.8. u 21h

Trajanje: 1h i 20min

Šaljemo repertoar za narednih nedelju dana pozorišta Teatrijum:

,,Stand-Up komedija” Mariana Aranđelović12. avgust u 21h

Veče Stand Up komedije biće organizovano još jednom 12. avgusta. Publika će imati prilike da sluša, gleda i učestvujete u ovoj izuzetno angažovanoj I interaktivnoj predstavi, prepoznaje  opšta mesta iz svog životnog iskustva, jer se stand up komedija bavi upravo komentarom na svakodnevne frustracije pojedinca u odnosu na savremeno društvo, međuljudske odnose, socijalne vrednosti I tekovine, ali iz, uvek drugačijeg, intimnog I naravno, iščašenog ugla posmatrača, komentatora I buntovnika – u liku stand up komičara.

„Nana”13. avgust u 21h

Monodrama ,,Nana” nastala je kao master rad Milene Bozic, na FDU u, a trenutno se izvodi kao predstava u okviru nezavisne produkcije MostArt. Po motivima čuvenog istoimenog romana Emila Zole, dramatizaciju potpisuje Neda Gojkovic, a režiju Tijana Vasić.

Nana je priča o sladostrašću, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. Ona je oličenje moralnog ponora, uprizorenje prepuštanja sopstvenom “idu” i povlađivanja njegovim prohtevima. Nana je priča o ljudskim niskostima i nagonima, poigravanje sa onim nesvesnim i iskonskim , duboko zakopanim u ljudskoj prirodi. Ona dela više nego što misli, žudi pogrešno i više nego što joj prija, uživa u samoj sebi, diveći se svom iskrivljenom odrazu. Ona postavlja pitanje o prirodi dominacije, ženi kao aktivnom subjektu, a ne pasivnom objektu u patrijarhalnom i malograđanski postavljenom sistemu. O muškom principu unutar ženskog tela i njegovoj borbi u potrazi za egzistencijom. Nana je obilje krajnosti, neko ko je zagazio u baru niskosti i greha. Nana je ogledalo nama samima. Naša Nana fuzija je Zolinog naturalizma i Brehtovskog kabarea. Zanr predstave: drama\kabare. Osvojila specijalnu glumačku nagradu na 8. Bečejskom festivalu monodrame – Be:femon.

Duzina trajanja predstave je 70min.

,,Nadežda Petrović”14. avgust u 21h

Prošao je jedan vek od smrti velike srpske slikarke i dobrovoljne bolničarke Nadežde Petrović, koja je svoj život položila na braniku otadžbine, tokom Velikog rata, u jeku epidemije pegavog tifusa. Inspirisana slojevitom ličnošću i nesagledivim delima ove znamenite srpkinje, glumica Biljana Đurović je na trenutak oživela lik Nadežde Petrović u istoimenoj monodrami, a u produkciji Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Radnja predstave smeštena je poslednjeg dana slikarkinog života u sobi Valjevske bolnice, 3.aprila 1915. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, ova znamenita žena preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, razmišljajući „ o čudu života i smrti“ bezuspešno pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenicima i bolesnicima. U svojim sećanjima ona oživljava slike Stare Srbije i Maćedonije iz 1903, slike borbe protiv Aneksije Bosne i Hercegovine 1908, slike valjevske Srbije 1915. obolele od pegavog tifusa ….. i to je njen lament nad svim srpskim sinovima koji su svoje živote položili na braniku Otadžbine . Podnaslov ove monodrame mogao bi da nosi naziv po jednom stihu Miloša Crnjanskog, koji je ujedno i naslov kompozicije uvaženog akademika Svetislava Božića „ Kroz san moj tavni i bezbroj suza naših“ ,kompozicije koja zajedno sa Nadeždom lamentira nad Srbijom tog 3. Aprila 1915.gdine. Adaptaciju teksta,iz Nadeždinih pisama i odlomaka iz romana „Boje i barut“ Olgice Cice, kao i izbora poezije Rastka Petrovića i Ljubomira Simovića, sačinila je Biljana Đurović. Režiju potpisuje Božidar Đurović.

„U Norvešku, u smrt“

15. avgust u 21h

Produkcija: Ustanova kulture Vuk i Artepunkt

Reditelj i autor koncepta: Dejan Janković

Igraju: Janko Cekić, Nikola Jezdić i Milan Vučković

Nazivajući autorski pozorišni projekat po istoimenoj knjizi Knut Fluvika Turesena „U Norvešku, u smrt“, autor i reditelj kao primarnu temu uzima stradanje i sudbine srpskih logoraša u norveškim koncentracionim logorima u periodu od 1942. do 1945. godine koje predstavljaju svedočanstvo jednog od najmračnijih poglavlja ratne istorije u Drugom svetskom ratu. Osećajući posebnu dužnost kada je reč o prenošenju ove slabo poznate priče, reditelj istoimenu knjigu koristi kao svojevrsan sistematičan pojmovnik koji je autorski tim predstave uputio na dalja, detaljnija istraživanja: kako na internetu, tako i u bazama norveških i srpskih arhiva i biblioteka. Dramatizujući pretežno dokumentarni materijal, objektivno komentarišući, Dejan Janković stvara jednu multiperspektivnu pozorišnu platformu za tumačenje jednog istorijskog trenutka koji rezultira time da glumci u predstavi tumače preko 20 istorijskih likova, ali i onih koji su bili neposredni stradalnici.

Projekat se, između ostalog, bavi i prelomnim trenutkom u svesti ljudi koji su pod prisilom prinuđeni da budu u službi zla, zarad života kojeg se niko od njih ne može odreći, iako je u pitanju potpuno dehumanizovan život. Time se postavlja pitanje do kojih granica je čovek spreman da ide u borbi za sopstveni opstanak i slobodu svoje otadžbine.

“POMAHNITALI”

16. avgust u 21h

Autorski projekat glumaca Tatjane Kecman i Miloša Đorđevića

Predstava je na Festivalu duodrame nagrađena za najbolju žensku ulogu.

Kratak sadržaj: Predstava je posvećena ovisnicima fejsbuka, instagrama…. kao i drugim žrtvama selfi kulture i ostalih oblika virtuelnih vrednosti. Ova komedija se bavi ljudima koji su postali opsednuti formom, statusnim simbolima, brendovima. Na toj apsurdnoj i sumanutoj trci, koja za cilj ima uspeh (ma šta to značilo!) potpuno gube kompas. U svakoj od scena protagonisti završe sa nervnim slomom zbog nekih sitnih trivijalnih problema koji im remete „savršenu“ formu. Dane okončavaju tako što,umorni od borbe gužve, svađa, sa osećanjem nezadovoljstva i izopštenosti, za utehu okače selfi na kome sve blista baš kako treba, savršeno!

Tatjana Kecman

NAS DVE

17. avgust u 21h

kabare komedija

Režija i gluma: Tatjana Kecman

Peva: Ana Radonjić – ZOE KIDA

Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu. Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”. Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem „spontano“, peva, glumi i nazdravlja životu.

U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

Pozorište TEATRIJUM – repertoar za avgust

,,Deset naprema jedan”

  1. avgust u 21h

Glumica Tatjana Kecman u svom autorskom projektu na duhovit način savetuje muškarcima zašto da se ne ožene i kakve pripadnice lepšeg pola treba da izbegavaju. Kecmanova je odglumila deset potpuno različitih tipova žena i pokušala da otkrije njihove maske, igre i sitne laži. Pitka i lagana, komedija ne zadire duboko u muško-ženske odnose, već je neka vrsta krokija. Glumica se igra koristeći banalne situacije iz svakodnevnog života, a posebno one u vezi s kućnim poslovima, kao što su pranje veša i kuvanje da bi pokazala pravo lice svojih junakinja.

“Na Drini ćuprija”

  1. avgust u 21h

Jedno od kapitalnih književnih dela na našem jeziku Na Drini ćuprija našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre 75 godina. Scenu novoosnovanog Pozorišta „Teatrijum“ otvorilo je upravo monološko kazivanje izabranih delova ovog romana, dok je sutra, 3.8. ponovo nastupiti pred beogradskom publikom naš popularni dramski umetnik Tihomir Stanić. Odlomci koje govori u ovom monologu su upravo izbor našeg glumca, koji neodoljivo podseća na samog Andrića i u njegovoj impresivnoj interpretaciji.

“Milunka Savić” 4. avgust u 21h

GLumi: Vesna Stanković

Predstava je ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova Milunke Savić u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta Vesne Stanković. Lična ispovest u prvom licu žene ratnika o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla žene borca koja je dobila mnoga i najviša odlikovanja (Orden za hrabrost, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, medalju Miloš Obilić, jedina žena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije časti…)

Priča počinje od njenih devojačkih dana, koje provodi u kopaoničkom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolešljivim bratom. Celog života ima izrazitu potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umesto brata, preobučena u muškarca, pod imenom Milun Savić.

Monodrama “Oj, živote”

  1. avgust u 21h

Nastala prema tekstu Josipa Pejakovića ovo je priča o čoveku koji dobrovoljno odlazi na odsluženje zatvorske kazne u Foču umesto svog mlađeg brata počinioca ubistva s predumišljajem. Protagonista ove monodrame na komediografski način govori svoju muku i veoma emotivno iznova proživljava sve što mu se tokom odsluženja kazne dogodilo, a prepoznatljivim bosanskim dijalektom Jack Dimich govori kroz glavni lik, ali i kroz sve likove sa kojima se njegov protagonista susreće. Mešavina humora i tuge publiku navodi da se sa njegovom pričom poistovećuje i sa njom saoseća.

Predstava je do sada igrana u Los Anđelesu, Čikagu, Njujorku, Bosanskoj Dubici, a u junu prošle godine i premijerno u Beogradu.

Adaptacija i režija: Jack Dimich

Tekst: Josip Pejaković

❗️Sav prihod od prodatih karata biće uplaćen Solidarnoj kuhinji.

,,Odbrojavanje”

  1. avgust u 21h

Monodrama ODBROJAVNJE je skup kolumni iz pera Tene Štivičić nastalih u periodu od proteklih pet godina i tiču se emancipacije i traženja identiteta žene u svetu koji je ustrojen po pravilima jačeg pola. Ravnopravnost se traži u izumrlim vrednostima prošlih vremena a moderna žena sakuplja fragmente tradicije i brižno ih spaja humorom i satirom. Vodič kroz svojevrsno predavanje i retrospektivu je Maja Šarenac, glumica gradskog pozorišta iz Podgorice i na njen svojstven način, naizgled feminističke stavove, donosi pred noge gledališta.

,,Stand-Up komedija”

  1. avgust u 21h

Veče Stand Up komedije je idealna prilika da se dobro provedete I smejete gotovo bez prestanka.

Dok slušate, gledate I učestvujete u ovoj izuzetno angažovanoj I interaktivnoj predstavi, prepoznaćete opšta mesta vašeg životnog iskustva, jer se stand up komedija bavi upravo komentarom na svakodnevne frustracije pojedinca u odnosu na savremeno društvo, međuljudske odnose, socijalne vrednosti I tekovine, ali iz, uvek drugačijeg, intimnog I naravno, iščašenog ugla posmatrača, komentatora I buntovnika-stand up komičara.

Stand Up je iskren, precizan, javni govor, zaodenut u lucidne šale autora, koje “izvrću” suštinu I “izmeštaju” težište problema.

Dođite da se zajedno nasmejemo svojim problemima, manama, izneverenim očekivanjima I zabludama , jer je humor dar I najjače oružje zdravog razuma, plemenitog duha I nadahnute inteligencije.

Mariana Aranđelović, glumica I stand up komičarka.

,,Sirena i Viktorija”

  1. avgust u 21h

Novopečena bogatašica, naizgled pobednica tranzicijskog maratona, za svoju profesorku engleskog, inače tipičnu žrtvu društvene tranzicije, naručuje Pastuva koji za novac “ispunjava sve seksualne fantazije“, ali greškom bira pogrešan broj i umesto seksualnog predatora u stan im stiže – vremešni astronom koji urušavanje idealistički ustrojstva sveta preživljava radeći po kućama kao stilista-kinolog…

Niz komičnih nesporazuma i odigrava se među troje junaka Galinove komedije, koja nas, smehom razoružane, suočava sa verovatno najvažnijim htenjem ljudske vrste: da volimo i da budemo voljeni.

Prevod sa ruskog Olga Marinković

Režija RADOSLAV MILENKOVIĆ

Kostim Maja Kuzmanović

Fotografija Darko Nikolić

Uloge Konstantin…..Radoslav Milenković

Sirena …Tatjana Kecman

Viktorija …..Milena Pavlović

,,Ljubavni vremeplov” 9. avgust u 21h

Pozorišna predstava kabaretskog tipa od 90 minuta o čuvenim ljubavima srpskih velikana, pisaca, naučnika, vladara, muzičara i glumaca… Ovaj svojevrsni pozorišni vremeplov objedinjuje period od dve stotine godina, celog 19. i 20. veka, priče o velikim ljubavima Đure Jakšića, Laze Kostića i Lenke Dunđerski, Živojina Mišića i Lujze, Jovana Dučića, Alekse Šantića, Disa, Jelisavete Načić, Alekse Šantića, Milutina Milankovića, Desanke Maksimović, do Dragana Nikolića i Milene Dravić.

Svaka priča ima svoju pesmu, pesmu upravo iz tog perioda, tako da je ovo i muzički vremeplov, jer se neke pesme gotovo nigde više ne mogu čuti. Sve pesme se izvode uživo, uz pratnju klavira i gitare.

Dramatizacija i režija: Vesna Stanković

Učestvuju: glumica Vesna Stanković, muzičar Vladimir Preradović Lord

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.