Pozorište

Repertoar nove pozorišne scene Teatrijum do kraja jula

Sve predstave se igraju u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, ulaz iz Vuka Karadžića od 21h.

Jazavac pred sudom – 22.jula, 23. jula, 25. jula

Pomahnitali – 24. jula

Ne oklevaj, improvizuj! – 26.7.

Detinjarije – 27.7.

Davitelj protiv davitelja – 28.7.

O, kakav divan dan – 29.7.

Nas dve – 30.7.

Šta me snađe – 31.7.

Petar Kočić

,,JAZAVAC PRED SUDOM”

22. jul i 23. jul u 21h

„Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu…

Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu.

Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.

Režija: Mihailo Laptošević

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“

Petar Kočić

“POMAHNITALI”

24. jul  u  21h

Autorski projekat glumaca Tatjane Kecman i Miloša Đorđevića

Predstava je na Festivalu duodrame nagrađena za najbolju žensku ulogu.

Kratak sadržaj:

Predstava je posvećena ovisnicima fejsbuka, instagrama…. kao i drugim žrtvama selfi kulture i ostalih oblika virtuelnih vrednosti.

Ova komedija se bavi ljudima koji su postali opsednuti formom, statusnim simbolima, brendovima. Na toj apsurdnoj i sumanutoj trci, koja za cilj ima uspeh (ma šta to značilo!) potpuno gube kompas. U svakoj od scena protagonisti završe sa nervnim slomom zbog nekih sitnih trivijalnih problema koji im remete „savršenu“ formu. Dane okončavaju tako što,umorni od borbe gužve, svađa, sa osećanjem nezadovoljstva i izopštenosti, za utehu okače selfi na kome sve blista baš kako treba, savršeno!

,,Ne oklevaj! Improvizuj!”

26. jul u 21h

Autor i moderator: Srđan J. Karanović

„Ne oklevaj! Improvizuj!“ nije predstava nastala po dramskom tekstu već je njen sadržaj zasnovan na nizu vežbi improvizacije. Improvizacije su instinktivne spontane igre u kojima učesnici, poput dece, koriste svoju maštu da bi se igrali i kreirali šta god požele. Improvizacije su način da se scene spontano kreiraju.

Sve što glumci budu izvodili na sceni nastaće upravo tog trenutka pred prisutnom publikom bez ikakve prethodne pripreme. Dijalog, priču,

likove i radnju zajedničkim angažmanom kreiraće sami učesnici (glumci) kroz razvijanje improvizacije.

Moderator će po potrebi publici objasniti mehanizme i principe po kojima određena vežba improvizacije nastaje i razvija se. U određenim vežbama improvizacije moderator će pozvati publiku da glumcima predlaže početne okolnosti, odnose između likova ili temu za scenu koja bi trebalo spontano da nastane. Dok je u konvencionalnom pozorištu predstava prethodno pripremljena i namenjena da se samo prikaže publici, u teatru improvizacije „predstava“ nastaje u sadašnjem trenutku, često uz učešće publike koja preuzima aktivnu ulogu „saigrača“ glumaca.

Predstava „Ne oklevaj! Improvizuj!“ izvedena je do sada 58 puta na scenama u Beogradu, Srbiji i Republici Srpskoj i nailazila je na odličan prijem kod publike od 7 do 77 godina.

Učesnici u predstavi: Bogdan Bogdanović, Ivana Dudić, Miloš Đurović, Jelisaveta Karadžić, Iva Kevra, Dušan Matejić, Stefan Radonjić, Brankica Sebastijanović, Anita Stojadinović

,,Detinjarije”

27. jul u 21h

Savez dramskih umetnika Srbije

Rejmon Kus

Monodrama u tumačenju Tihomira Stanića

Prevela: Ivana Dimić. Reditelj: Dušan Petrović. Premijera: 17. novembar 1996. Bitef teatar

Nagrade: Tihomir Stanić trostruki je pobednik Drugog Jugoslovenskog festivala pozorišta jednog glumca, održanog u Nikšiću od 5. do 9. maja 1997. godine. Za ulogu u DETINjARIJAMA pripale su mu: Nagrada stručnog Žirija; Nagrada publike; Nagrada kritike. Na pozorišnom festivalu „Zemun fest ’97“ Tihomiru Staniću je dodeljena „Zlatna plaketa“ za najbolju mušku ulogu.

Naša borba 27.10.1997.

„Zahvaljujući prošlogodišnjem projektu Tihmoira Stanića „Detinjarije“ Rejmona Kusa, monodrami je vraćeno dostojanstvo na najlepši mogući način. „Detinjarije“ su, naime, odigrale misionarsku ulogu u ponovnom vraćanju dostojanstva monodrami, što se vrlo brzo pokazalo na delu…“

Željko Jovanović

Politika 21.decembar 1996.

„…Tihomir Stanić potvrđuje da je monodrama odgovor jakih. Da je to preuzimanje tereta čitavog dramskog zbivanja na sebe, kompletne scene, svih njenih elemenata i znakova, čak i scenografije: on ume da bude i njen deo i da je uzme za partnera ako hoće. On prihvata izazov da sjedini i disciplinuje govornu i fizičku radnju i da ih sve vreme strogo kontroliše, da bude i protagonista i antagonista, da nosi i radnju i protivradnju. Jedan glumac tako, polako i vešto, ali bespogovorno, uvlači publiku udobno zavaljenu u sigurnost i prednosti mraka, u svoju realnost, stvarnost scene, oslobađa je otpora i sumnji, suočava sa drugačijim i novim. Zato mu se uložena energija vraća. On stvara kolo energije, kao strujno kolo, koje povezuje scenu i gledalište i to mnogo ubedljivije od većine predstava koje se trenutno sa velikom pompom igraju u našim pozorištima…“

Jelica Zupanc

„….Već u prvom prizoru, gledalac vidi Tihomira Stanića sa bradom i brkovima, ali u dečačkom odelu, da bi potom, u epizodama poput onih sa školskim učiteljem i sveštenikom čije neznanje razočarava, dečja infantilnost poprimila duhovitost apsurda, ali i neophodnu dramatičnost i uzbuđenje sa kojom se na pozorišnoj sceni otkrivaju sve najiskrenije istine. Po strani od priče o traumama i odrastanju jednog dečaka, kao i svih rediteljskih i dramaturških domišljatosti, „Detinjarije“ u režiji Dušana Petrovića su u prvi plan uspele da izbace oono što monodrami najteže polazi za rukom – uzbudljivu i dramski razvijenu igru koja bespoštedno isprobava sve moći i talenat jednog prvorazrednog glumca.“

Sreda, 28. 7. 2021.

Pozorište „Raša Plaović“, Ub

Nebojša Pajkić i Slobodan Šijan

DAVITELj PROTIV DAVITELjA

Režija, scenografija, kostim i izbor muzike: Duško Ašković. Asistent

režije: Voja Raonić.

Igraju: Aleksandar Lelićanin, Mišel Kaplarević, Aleksandar Petrović,

Snežana Jovanović, Marko Milošević, Vanja Puletić, Slavica Maletić,

Dragana Janković, Nikola Jeremić, Kristina Miličić, Ivan Vilotijević,

Tijana Gođevac, Jovana Tadić, Nevena Miličić, Aleksandar Miličević,

Jovan Simeunović, Janko Hadžić, Luka Mijatović, Nađa Milićević, Ivana

Vlajković.

Vesna Pećanac

O, KAKAV DIVAN DAN

Četvrtak, 29.7.

Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju „O, kakav divan dan“, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

Tatjana Kecman

NAS DVE

kabare komedija

Petak, 30.7.

Režija i gluma: Tatjana Kecman

Peva: Ana Radonjić – ZOE KIDA

Dizajn svetla i zvuka: Igor Borović

Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu. Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”. Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem „spontano“, peva, glumi i nazdravlja životu.

U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.

Nebojša Romčević

ŠTA ME SNAĐE

Monokomedija u tumačenju Anđelke Prpić

Subota, 31.7.

Dramski tekst za ovu interaktivnu savremenu komediju u kojoj se popularna glumica Anđelka Prpić pojavljuje u 12 različitih uloga, potpisuje jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, a režija je poverena proslavljenom glumcu, muzičaru i reditelju Branku Đuriću Đuri.

Ova životna komedija je pobrala nepodeljene simpatije u više od 180 izvođenja u protekle 3 godine u rasprodatim salama Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu, u Beogradu(11x), Kragujevcu(6x), Jagodini, Valjevu, Beču, Frankfurtu, Zagrebu, Sarajevu, Rijeci, Osijeku, Tuzli, Cirihu, Požarevcu kao I mnogim drugim gradovima Srbije, regiona i Evrope.

UKRATKO O PREDSTAVI

Šarmantna Anđelka, u ovoj predstavi igra tridesetdvogodišnju bankarku Jovanku Joku Jakovljević. Mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu… sobu. Ovaj je svet skrojen tako naopako, da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstajna. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno…

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

PREMIJERA PRVE PREDSTAVE U PRODUKCIJI POZORIŠTA TEATRIJUM

DON ŽUAN U DVORIŠTU KAPETAN MIŠINOG ZDANJA

Beograd, 12.7. – U dvorištu Kapetan Mišinog zdanja danas održana konferencija za medije povodom premijere predstave „Don Žuan“ koja će se održati sutra, 13.7. u 21h u pozorištu Teatrijum. Režiju potpisuju Tihomir Stanić i Marko Mirisača, a početku konferencije okupljene predstavnike sedme sile pozdravio je Vladan Gajović, upravnik pozorišta Teatrijum, ovim rečima:

„Želeo bih da poželim sreću pre svega ovoj mladoj ekipi, ne samo u ovoj predstavi, nego u daljem radu. O predstavi DON ŽUAN mogu da kažem da je najbolja predstava koja je rađena u produkciji Teatrijuma, ne samo zato što je prva, a pošto je i komedija biće sigurno najbolja komedija!“

Ideja ovog pozorišta potekla je od osnivača Tihomira Stanića i Vladana Gajovića upravo kao scena na kojoj će moći da se afirmišu mladi umetnici i studenti. Pa je tako Vida Davidović, apsolvent dramaturgije na FDU i stipendista ove godine, potpisala adaptaciju Molijerovog komada: „Moram da priznam da nije bila moja ideja inicijalna, već upravo Tihomira Stanića. Malo je bilo potrebno adaptacije u početku da se prebaci u Beograd u sadašnjosti, ali je na kraju ostalo samo po motivima ovog čuvenog komada, koja govori o današnjem vremenu iz pozicije ovog klasika. Reč je o jednoj komediji naravi, u klasičnom smislu, koja je malo i zanemarena u današnjem pozorištu.“

Marko Misirača, potpisuje režiju ove moderne adaptacije: „Ovaj prostor nosi magiju pozorišta još od 60-ih godina kada je napravljeno Pozorište – Igralište Radomira Stevića Rasa, zatim 70-ih kada je postojalo Pozorište Dvorište u kojem su igrali sjajni glumci, između ostalih i Tika i Vladan, koji su sada osničari ovog teatra. Nama svima mlađima je bila čast i zadovoljstvo da se odazovemo njihovom pozivu i uključimo u stvaranje novog pozorišta u ovom prostoru. Vidin originalni komad po motivima Molijerovog Don Žuana je prilagođen ovom ambijentu. U podeli je nekoliko starijih glumaca (Vladan Gajović i Lepomir Ivković) koji su bili sjajna podrška ovoj mladoj ekipi u kojoj su uglavnom studenti ili  nedavno svršeni diplomirani glumci. Bilo nam je zadovoljstvo da radimo iako smo imali specifične uslove i kratak rok, ali radujemo se da se sutra uveče susretnemo sa publikom i da vidimo kako predstava diše sa publikom, jer je publika ovde zbog ovog ambijenta upravo još jedan partner glumcima.“

Mladi i perspektivni glumac Stefan Radonjić glumački predvodi ovu mladu ekipu u naslovnoj i glavnoj ulozi savremenog Don Žuana: „Don Žuan nosi sa sobom univerzalne motive i univerzalna pitanja, pa se vrlo lako možemo da referišemo na to vreme, iako današnjica donosi mnogo jače sukobe, jače ljubavne zaplete, i svakako mnogo brži tempo života. Don Žuan sobom nosi tu čulnost življenja, a ja sam želeo da otkrijem zašto on prkosi svim opasnostima, svim osvetama koje mu prete i ljubavnim zapletima i zaključio sam da je to njegova potreba da se oseti živim i bitnim, i da ne gubi svoju veštinu. Slobodu je dobio iz svog staleža, ali ne razmišlja o posledicama, što možemo povezati upravo sa našim ambicijama i putu ka ostvarenju istih. Ovo je priča o nama samima, ljudskoj naravi, pobudama i priča o Beogradu, koji je jedan značajan lik u ovom komadu.“

Djorđe Marković tumači lik gospodina Nedeljkovića i ispričao je svoja zapažanja:“Tražili smo šta bi ovaj lik bio u ovoj savremenoj verziji Don Žuana. To je lik prevarenog i izigranog čoveka, neka vrsta protivteže ovoj dekadenciji, i to dekadeciji i samog grada Beograda, koji zaista jeste jedan od likova, kako je Stefan rekao. On je neko ko pokušava da ostvari svoj porodični život u nekom tradicionalnom smislu, dok ga sve oko njega remeti u tome. Istraživali smo krajnosti, ovo jeste vreme nezasitosti, što je ozbiljan problem, nama su čula otupela od previše senzacija što vizuelnih i čulnih i ostalih. Ovo je priča o čoveku koji je prezasićen, galimatijas ludila, žurki. Čovečanstvo je u pubertetu i to je tačno.“

Lepomir Ivković, pored Gajovića je stariji kolega koji je dao veliku podršku mladim glumcima: „Hvala kolegama Tihomiru i Vladanu i Marku na poverenju koji su mi ukazali, jer biti najstariji član ovako jednog divnog glumačkog ansabla je velika obaveza, a istovremeno je i velika čast. Osnivanje svakog novog pozorišta u Beogradu je praznik i za glumce i za publiku i za Beograd. Primereno mojim godinama igram oca Don Žuana, poreklom iz Kuča, koji dolazi u Beograd da proba da ga preobrati. Da li ću u tome uspeti, videćemo. Mada, imajmo na umu da iver ne pada daleko od klade. Biće nam veliko zadovoljstvo da sutra premijerno uzvratimo glumačkim aplauzom publici. Verujem da će ova predstava imati dugi vek, na ovoj sceni bar desetak sezona, a bilo bi divno da se najesen, kada uslovi ne budu dozvoljavali da se igra na ovoj sceni, prebaci na neku od beogradskih scena.“

Milica Janković igra Elviru, ženu koja se bori za ljubav Don Žuana: „Ovo je bio veoma zanimljiv proces. Bilo mi je interesantno da ovaj lik prebacim u današnji trenutak i da vidim ko je danas ta Elvira. Hvala pre svega Tiki Staniću što mi je dao šansu da budem deo ovog projekta, ovo je veoma važno pre svega za nas mlade glumce koji nisu imali toliko iskustva u pozorišnim institucijama i ovo je zaista jedinstven doživljaj igrati u ovom prostoru. Srećna sam što igram sa ovim sjajnim kolegama.“

Još jedna mlada glumica Nevena Ilić našla se u ulozi Antonine, dok Ivana Dudić glumi porodičnu ženu Milicu, suprugu gospodina Nedeljkovića koja će se naći pred velikim iskušenjem.

Luka Potparić, Luka Sević i Milan Bobić su mladi glumca kojima je ovo prva profesionalna predstava u ulogama Pera, Arse i Dragana. „Znajući ko je sve počeo u ovom pozorištu i ko je sve glumio u jednom od najlepših dvorišta u Beogradu, velika mi je čast što sam tako mlad dobio šansu da se pokažem beogradskoj publici.“ izjavio je Potparić.

Scenograf predstave Marica Kuzmanović je ispričala svoje iskustvo: „Čast je raditi u ovom velelepnom zdanju, koje već samo po sebi izgleda kao da je već gotova scenografija. S druge strane otvoren prostor je drugi izazov. Zajedno sa rediteljem sam osmislila prostor koji će glumcima omogućiti da publika uživa, a da glumci imaju dovoljno prostora i da ne naružimo ovo divno zdanje.“

Don Žuan će se ove nedelje igrati u utorak 13. jula (premijerno), sredu 14. jula, četvrtak 15. jula, petak 16. jula, subotu 17. jula, kao i u nedelju 18. jula. Dok ga nova igranja očekuju u avgustu na ovoj sceni.

Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.

ДОН ЖУАН Позориште „Театријум“

Вида Давидовић (по Молијеру)

Уторак, 13. 7. 2021. – премијера

Среда, 14. 7. 2021.

Четвртак, 15. 7. 2021.

Петак, 16. 7. 2021.

Субота, 17. 7. 2021.

Недеља, 18. 7. 2021.

Режија: Тихомир Станић, Марко Мисирача

Сценографија: Марица Kузмановић

Kостимографија: Ана Мићковић

Kоришћени музички инсерти из Архива Рамбо Амадеус-а

Продукција и организација: Душан Ашковић, Данило Потпарић

Улоге: Дон Жуан – СТЕФАН РАДОЊИЋ, Здравко – ВЛАДАН ГАЈОВИЋ, Господин Недељковић – ЂОРЂЕ МАРKОВИЋ, Слобо – ТИХОМИР СТАНИЋ, Елвира – МИЛИЦА ЈАНKОВИЋ, Блажо – ЛЕПОМИР ИВKОВИЋ, Антонина – НЕВЕНА ИЛИЋ, Валентина – ИСИДОРА ГРАЂАНИН, Милица – ИВАНА ДУДИЋ, Перо – ЛУKА ПОТПАРИЋ, Драган – МИЛАН БОБИЋ, Арса – ЛУKА СЕВИЋ, Просјак – ДУШАН АШKОВИЋ

Почетак рада на представи „Дон Жуан“ поклапа се са оснивањем летње позоришне сцене „Театријум“ у дворишту Ректората Универзитета у Београду. Јединственост амбијента дворишта омогућава публици посебан доживљај и представља место у ком би студенти и друга заинтересована публика могли да се окупљају и упознају са овим и другим чувеним позоришним делима представљеним на савремен начин. Молијеров комад настао је у Француској у седамнаестом веку и иако реферише на категорије морала које су тада биле актуелне у складу са општим светоназором француског и европског друштва, он је и данас врло актуелан. Уместо племића, ту је елита, уместо архаичних предела француских шума, ту је овај и овакав, данашњи Београд. Уместо Доне Елвире, ту су многе жене моћника спремне да доживе праву љубав. Уместо витештва, постоји једна клановска лојалност људи који у формираним групама долазе у Београд спремни да га искористе као и сваку добру шансу. Дакле, као и свака добра комедија, „Дон Жуан“ је комад који одлично комуницира са данашњим временом и актуелном ситуацијом. Ако се размаштамо као у претходним примјерима добијамо из већ постојећег Молијера један Београд (или бар нешто што на њега личи) и криминалну елиту која је осујећена немилосрдним либидом једног од њених чланова. Ако Дон Жуана сместимо у окриље савременог црногорско-клановског миљеа у Београду, који функционише по принципу строгог патријархата и освете, и ако бисмо ставили Дон Жуана у ситуацију да прекрши тај код због својих нагона и искористи једну од жена унутар заједнице, било би доста занимљиво посматрати разрешење ове збрке. Уцене, претње, пиштољи, подземље, крв, освета и част. Везе, везице, афере и нагони. А свиме овим се не губи ништа од Молијера.Kомбинујући актуелни друштвени контекст са једним класичним делом добијамо савремену критику одређеног миљеа, а са класичним хумором и добрим молијеровским заплетима; савремено друштво и хумор који опстаје већ вековима захваљујући својој непретенциозности. А шта је смешније, забавније и потресније од криминалне елите која живи по принципу племена, патријархата и освете? И шта је смешније, забавније и потресније од Дон Жуана? Дубоко смо уверени да је баш зато овај спој класичног заплета и ликова који боје нашу свакодневницу права сценска комбинација.

OTVARA SE NOVA POZORIŠNA LETNJA SCENA

TEATRIJUM U DVORIŠTU KAPETAN MIŠINOG ZDANJA

Beograd, 2.7. – Otvaranje nove pozorišne letnje scene „Teatrijum“ najavili su osnivač pozorišta dramski umetnik Tihomir Stanić, prof. dr Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, Radoslav Marjanović, predsednik gradske opštine Stari grad i Vladan Gajović, upravnik novog pozorišta. Teatrijum će biti otvoren u subotu, 3. jula u 21h predstavom „Na Drini ćuprija“ u dramskom tumačenju Tihomira Stanića u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja.

Tihomir Stanić je ovim povodom izjavio: „Zadovoljstvo mi je da najavim otvaranje novog pozorišta Teatrijum, koje će delovati od 3. jula do 31. avgusta u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Vladan Gajović i ja smo igrali ovde zajedno 1983. godine i odlučili da pokušamo da ponovo oživimo ovu scenu. Pomoć smo dobili pre svega iz Rektorata i od gospođe Ivanke Popović, kao i predsednika opštine Stari Grad Radoslava Marjanovića.“

Ivanka Popović je navela da Univerzitet pored funkcije obrazovanja ima i veoma važnu funkciju unapređivanja društva i komunikacije, a upravo to čini pozorište i dodala: „Želeli smo da obnovimo ovu scenu i tradiciju uz, nadam se, dugoročnu saradnju. Starija publika se rado priseća čarolija letnjih večeri u Kapetan Mišinom zdanju.“

Predsednik opštine Stari Grad Radoslav Marjanović je takođe obećao pomoć kada mu se Stanić obratio i opisao to rečima: „Zadovoljstvo mi je da gradska opština Stari Grad može da podrži ideju pokretanja pozorišne scene u ovom jedinstvenom prostoru, gde mladi umetnici mogu da se afirmišu. Zahvaljujem se Tihomiru Staniću koji je okupio ozbiljan broj umetnika oko Teatrijuma.“

Tihomir Stanić je najavio repertoar pozorišta i nazvao ovu sezonu nultom, kao i planove da se dogodine naprave tribine sa sve četiri strane i izvođenje ispitnih predstava svih akademija umetnosti iz regiona uz razgovore i druženja. Ove nulte sezone, pored gostujućih predstava, pozorište Teatrijum ove godine imaće i premijeru svoje predstave „Don Žuan“ 13. jula, po tekstu Vide Davidović (koja je napisala adaptaciju Molijerovog romana), dok će režiju Marko Misirača. Uloge tumače Stefan Radonjić, u ulozi savremenog Don Žuana, zatim Vladan Gajović, Nevena Ilić, Isidora Građanin i drugi.

Tokom jula i avgusta na repertoaru pozorišta nastupaće i alternativne trupe, počev od Filipa Gajića i njegovog Dorćolskog narodnog pozorišta, Vesne Stanišić („Balkan novi pokret“), Petra Božovića, Tanje Kecman i mnogih drugih.

Karte su juče puštene u prodaju preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19 časova. Sve predstave će se igrati od 21h, dok je određen broj karata rezervisan za studente Beogradskog univerziteta, a deo prihoda od prodaje se uplaćuje za Solidarnu kuhinju. Zbog pandemije ove sezone broj mesta u gledalištu ograničen je na 200 posetioca.

Promocija zbirke drama „4 drame“ u Teatru &TD


Promocija zbirke drama 4 drame autora Rone Žulj, Luke Vlašića, Espija Tomičića i Tee Matanović održat će se u petak, 28. svibnja u Teatru &TD s početkom u 14:00. Na promociji će uz autore i autorice govoriti kazališna kritičarka i profesorica na Odsjeku dramaturgije Nataša Govedić i urednik izdanja te voditelj Biblioteke ADU Goran Pavlić.

Knjigu su izdali ADU Zagreb i Studentski centar u Zagrebu, Teatar &TD, a u sklopu Male dramske biblioteke Studentskog centra u Zagrebu, Teatra &TD.

Novi hrvatski dramski autori posljednjih godina sve aktivnije zarezuju u najbitnija čvorišta naše stvarnosti, birajući teme koje svjesno pogađaju aktualnost trenutka, ali na način da počesto od komentatora društvenih okolnosti postaju oni koji tom istom društvu, svjesno i uporno, upućuju relevantna i duboko promišljena pitanja. S druge strane, mladi dramatičari posjeduju izrazito visoku razinu svijesti o svoj širini mogućnosti dramskog teksta u prostoru izvedbe, međutim dramu kao umjetnički tekst nikada ne prepuštaju proizvoljnosti, već joj, upravo suprotno, svjesni njezine izvedbenosti, pripisuju čvrst literarni okvir koji joj daje uzemljenost i u prostoru pred(izvedbe).

(…)

Odabrani dramski tekstovi različitih su tematskih preokupacija, kao i načina njihova oblikovanja, te time potvrđuju tezu o pretpostavljenoj širini poteza unutar kojeg se kreću. Međutim, ovi tekstovi pritom ulaze i u zanimljiv međusobni dijalog, kroz koji pratimo neprekidno pulsiranje između duboko intimnih uvida i njihove javne prezentacije, odabira motiva koji su uvijek provokativni po svojoj angažiranoj opni, načina na koji uvezuju narativ, metatekstualno ga puneći materijalom – od kratkih detalja do čitavih sekvenci, obilato koristeći autoreferencijalnost, citatnost i sve druge dimenzije teksta koje stavljaju u djelatnu ravan s vlastitim, duboko promišljenim unutarnjim izrazom. ( Iz predgovora, Tomislav Zajec)

Vidimo se u &TD-u!