ZAVRŠEN TREĆI MEĐUNARODNI FESTIVAL SOLA
Izvođenjem predstave “Peto godišnje doba” i “Dnevnik Huligana” Olge Pango i Vasila Zafircheva sinoć je svečano u Studentskom kulturnom centru Beograd završen Treći međunarodni Festival Sola (koreografija, performans, fotografija) u organizaciji Instituta za umetničku igru.
Olga Pango „Peto godisnje doba“ – koreografija
Ovogodišnji Festival sola je realizovan uz podršku: Grada Beograda, Ministarstva kulture, European Festivals Fund for Emerging Artists – EFFEA, koji sufinansira Europska Unija, Austrijskog kulturnog Foruma, Francuskog Instituta u Beogradu, Međunarodne platforme Tetroskop, Mađarskog kulturnog centra u Beogradu, Ustanove Kulture Parobrod, Madlenianum opere i teatra, Kulturnog centra Beograda, Kulturnog centra Grad, Studentskog kulturnog centra, Domino Produkcije, Ćevabdžinice Savčić, Instituta za umetničku igru i Fakulteta za inženjerski menadžment.
Svi programi Festivala sola su bili besplatni.
Premijerno izvedena plesna predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge u Bitef Teatru
Foto: Vladimir Opsenica
Plesna predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge, u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, premijerno je izvedena u Bitef Teatru 20. aprila.
Povodom premijere, autor predstave Igor Koruga je rekao: “Drago mi je da smo stigli do finalne tačke jednog zajedničkog, posvećenog tromesečnog rada, i da se predstava konačno odigrala pred publikom. Presrećan sam što sam imao priliku da radim sa ovih šest fantastičnih umetnika zajedno na jednom mestu, da razmenjujemo iskustva i znanja, i prevazilazimo naše generacijske razlike. Ova predstava prosto ne postoji bez njih, bez njihovih ekspertiza, iskustava, sećanja, priča, istraživanja, metoda, praksi…Stoga sve što su dali u ovom procesu veliki je poklon, a posebno to da stoje pred publikom i pred plesnom scenom, prvi put zajedno, udruženi, snažni a opet tako iskreni, ranjivi. Neizmerno sam zahvalan na njihovoj podršci i želji da se sve ovo ostvari. A posebno zahvaljujem Milici Ivić, saradnici bez koje ovaj koncept ne bi ni uspeo da se realizuje, kao i svim ostalim saradnicima – na njihovom strpljenju i posvećenom radu na predstavi“.
Drugo izvođenje predstave zakazano je za petak 21. april u 20 časova, u Bitef Teatru.
Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave jeste pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić. Ovih šest umetnica i umetnika zajedno, izvođači su predstave, odnosno „arhive u pokretu“ – otelovljujući nedovoljno zabeležene zapise kretanja, doživljaja, sećanja, oralnih istorija iz njihovih umetničkih opusa – u trenutku kada ne postoji zvaničan institucionalni okvir arhiviranja lokalne plesne scene.
Kroz transgeneracijsko (samo)propitivanje fizičkih, društvenih, emocionalnih, ekonomskih, ideoloških i drugih (uglavnom nevidljivih) ranjivosti iza njihovog kulturno-umetničkog rada i prakse, preispituju se ujedno i taktike, principi, (re)pozicioniranja i kontradiktornosti njihove samoodrživosti kao oblika otpora, kritike i zajedništva u turbulentnim društveno-političkim okolnostima rada i života tokom poslednjih četredeset godina. Šta o svemu tome iz današnje perspektive imaju da kažu (umetnički i lično) Antonović, Todorović, Jović, Pajović, Čakširan i Krsmanović Tasić? Šta nose i kriju njihova tela? Na koje načine se nestalnost arhiviranja jednog vremena i istorije odražava kroz nestalnost same umetničke izvedbe (predstavu)? Kako plesna umetnost (nezavisne scene) opstaje kao relevantno društveno, kulturološko i političko sredstvo za re- i pre-oblikovanje društvenog tela? Želja da se napravi čvrsta istorija, sigurno se završava neuspehom. Pitanje je samo, za koga?
Uz autora i koreografa Igora Korugu i izvođače, na predstavi su radili dramaturškinja Milica Ivić, kompozitor Luka Mejdžor, Mane Radmanović zadužen za grafičko oblikovanje, Boris Butorac, dizajner svetla, producentkinja Marijana Cvetković, kao i koordinator Marko Pejović i organizator Filip Perić.
Predstavu realizuje Stanica Servis za savremeni ples uz podršku projekta Dance On, Pass On, Dream On, programa Kreativna Evropa i Ministarstva kulture Republike Srbije, a partneri su Kulturni centar Magacin i Bitef Teatar.
Sutra premijerno izvođenje plesne predstave “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge u Bitef Teatru
Plesna predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” Igora Koruge, u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, biće premijerno izvedena u Bitef Teatru 20. aprila u 20 časova. Prva repriza na programu je u petak, 21. aprila, takođe u 20h.
Polazna želja u kreiranju ove plesne predstave jeste pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić. Ovih šest umetnica i umetnika zajedno, izvođači su predstave, odnosno „arhive u pokretu“ – otelovljujući nedovoljno zabeležene zapise kretanja, doživljaja, sećanja, oralnih istorija iz njihovih umetničkih opusa – u trenutku kada ne postoji zvaničan institucionalni okvir arhiviranja lokalne plesne scene.
Kroz transgeneracijsko (samo)propitivanje fizičkih, društvenih, emocionalnih, ekonomskih, ideoloških i drugih (uglavnom nevidljivih) ranjivosti iza njihovog kulturno-umetničkog rada i prakse, preispituju se ujedno i taktike, principi, (re)pozicioniranja i kontradiktornosti njihove samoodrživosti kao oblika otpora, kritike i zajedništva u turbulentnim društveno-političkim okolnostima rada i života tokom poslednjih četredeset godina. Šta o svemu tome iz današnje perspektive imaju da kažu (umetnički i lično) Antonović, Todorović, Jović, Pajović, Čakširan i Krsmanović Tasić? Šta nose i kriju njihova tela? Na koje načine se nestalnost arhiviranja jednog vremena i istorije odražava kroz nestalnost same umetničke izvedbe (predstavu)? Kako plesna umetnost (nezavisne scene) opstaje kao relevantno društveno, kulturološko i političko sredstvo za re- i pre-oblikovanje društvenog tela? Želja da se napravi čvrsta istorija, sigurno se završava neuspehom. Pitanje je samo, za koga?
Uz autora i koreografa Igora Korugu i izvođače, na predstavi su radili dramaturškinja Milica Ivić, kompozitor Luka Mejdžor, Mane Radmanović zadužen za grafičko oblikovanje, Boris Butorac, dizajner svetla, producentkinja Marijana Cvetković, kao i koordinator Marko Pejović i organizator Filip Perić.
Predstavu realizuje Stanica Servis za savremeni ples uz podršku projekta Dance On, Pass On, Dream On, programa Kreativna Evropa i Ministarstva kulture Republike Srbije, a partneri su Kulturni centar Magacin i Bitef Teatar.
STOGODIŠNJICA OD ROĐENJA OSNIVAČA POZORIŠTA NA TERAZIJAMA
- RADIVOJE LOLA ĐUKIĆ (1923-1995) –
U ponedeljak 3. aprila u 11 časova u foajeu pozorišta obeležićemo, za našu instituciju važan jubilej – 100 godina od rođenja televizijskog i pozorišnog reditelja, osnivača Pozorišta na Terazijama i njegovog prvog umetničkog direktora Radivoja Lole Đukića.
U težnji da se podsetimo Loline izuzetne i svestrane ličnosti, ali i vrednosti i ideala na kojima je Pozorište na Terazijama osnovano, prisetićemo se samih početaka rada i okolnosti koje su dovele do stvaranja danas jedinog muzičkog pozorišta u regionu.
Svoje uspomene, anegdote i činjenice, do sada možda nepoznate javnosti, tog dana će sa nama podeliti glumica Tanja Bošković, reditelj Zdravko Šotra, teatrolog Svetozar Rapajić i novinarka Tanja Peternek.
Događaju će prisustvovati i Jelena Đukić, Lolina supruga.
Radivoje Lola Đukić rođen je 3. aprila 1923. godine u Smederevu. Svoj radni vek započeo je kao reporter, a zatim uređivao dečiji, dramski i zabavni program Radio Beograda. Osnovao je Humorističko pozorište u Beogradu, današnje Pozorište na Terazijama. Bio je jedan od osnivača Televizije Beograd i njene škole humora.
Rad u pozorištu obeležile su teatarske komedije Zlatni majdan, Bog je umro uzalud, Budibogsnama, Čovek sa četiri noge, Usrećitelji, Moram da ubijem Petra, Kradem, kradeš, kradu, Jedna ljubav a pet pokojnika ali i mjuzikl Ubi ili poljubi i monokomedija Glupi Avgust- memoari jednog klovna.
Umro je 7. septembra 1995. godine u Beogradu. Svoju literarnu zaostavštinu ostavio je kao legat Nacionalnoj biblioteci Republike Crne Gore Đurđe Crnojević na Cetinju.
Više o životu i radu Radivoja Lole Đukića:
https://pozoristeterazije.com/radivoje-lola-djukic/
СКЦ петак, 17. март: БРАТ, позоришна представа, НасТеатар
петак, 17. март у 19.00 велика сала
БРАТ
позоришна представа
гостовање НасТеатра
текст и режија: Александар Ристановић
играју:
Марија Стокић
Иван Перковић
Александар Ристановић
костимограф: Сузана Јевремовић
аранжман музике: Немања Тајсић
музички сарадници: Андрија Даничић и Иван Мирковић
У овој комедија забуне, ликови из сцене у сцену све дубље упадају у низ непредвиђених ситуација. Представа на један шаљиви начин указује на проблеме које данас имају млађе генерације: отуђеност, коцка, брак/веза, поверење…
Улаз слободан!
Новогодишња бајка у чачанској Библиотеци
Театар „Талија” стиже са својом чаробном представом „Новогодишња бајка” у среду, 28. децембра у 18 часова на велику сцену Градске библиотеке Чачак. Позивамо све малишане да погледају причу о принцези која није хтела да заспи док не дође Деда Мраз. Покушавајући да је успавају краљ и краљица уз помоћ деце, причају јој познате бајке, али она хоће нешто ново! Kада су већ посустали новогодишња бајка се десила баш уз помоћ Деда Мраза, јер он шаље Снешка Белића који ће оживети празничну чаролију. У улогама зимских јунака биће: Саша Вавић, Маја Јовановић, Љиљана Јоксимовић и Пеђа Kарапанџић. Карте можете купити већ од 20. децембра на Инфо-пулту Градске библиотеке Чачак. Дођите да заједно уживамо у новогодишњој чаролији!
—
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
Синђелићева 24, 32000 Чачак
СКЦ – петак, 2. децембар НИШТА КОМЕРЦИЈАЛНО, позоришна представа
НИШТА КОМЕРЦИЈАЛНО
позоришна представа
Текст и режија: Јелена Ракиџија
Играју: Душан Спремо – Микица
Ивица Мишић – Шеф
Дијана Малешевић – Марица
Манојло Лабан – Режисер
Ивана Живковић – Света
Јована Чапрић – Јелица
Инспицијенти – Милица Тодоровић, Милица Ракиџија и Снежана Токић
Позоришна представа „Ништа комерцијално“ осмишљена је као сатирична комедија забуне. Кроз динамичну радњу у којој се сцене глатко смењују, дата је расправа о уметности, са имплицитним средишњим питањем – може ли она данас да преживи само ако се комерцијализује?
„Баш театар“ је позоришна трупа основана са жељом да окупи младе људе који у хаотичном, модерном свету брзине, живе и стварају за уметност и ради уметности. „Баш театар“ потекао је од „Секције сценских уметности“ Филолошког факултета у Београду, у оквиру које су њени чланови, током година, без икакве новчане надокнаде, радили на различитим позоришним представама. Од тада они расту са жељом да публици пренесу ентузијазам, културу и креативност, а изнад свега – добру енергију.
REGIONALNA HIT KOMEDIJA “VLA VLA VLAJLAD KABARE” U DECEMBRU STIŽE NA PALIĆ U BIOSKOP ABAZIJA
Predstava kabare „Vla Vla Vlajland“, hit komedija s autorskim potpisom Ivana Lea Leme u izvođenju hrvatske glumačke zvezde Ecije Ojdanić, gostuje u velikoj sali bioskopa Abazija na Paliću 2. i 3. decembra u 20:30.
„Vla-vla-Vlajland Kabare“ je predstava pozorišta Moruzgva koja je, zapravo, nastavak hit koprodukcije pozorišta Kerempuh i pozorišta Moruzgva ”Kabare preko veze”. U tom prethodnom kabareu posebne simpatije publike privukao je lik Vlajne čistačice koja se na posebno smešan način borila za svoju egzistenciju i u toj borbi doživela razne spoznaje atipične za vlastitu stereotipnu poziciju, a koju je igrala izvrsna Ecija Ojdanić.
Tu narodnu feminiskinju i zdravorazumsku heroinu u obruču patrijarhalnog društva u tranziciji sudbina je odvela, kao i mnoge građane našeg regiona, u Nemačku. U predstavi “Vla Vla Vlajland Kabare” pratimo dogodovštine, kulturološke nesporazume i melodramske zavrzlame koje su je snašle u toj zemlji snova mnogih naših gastarbajtera. Kao i svaki kabare i ovaj je dramaturški prošaran satiričnim pesmama. Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da se fabularno predstava dotiče i korona virusa te fikcionalizacijom stvarnosti objašnjava kako se zapravo korona virus proširio svetom i kakve veze s tim ima ova pitoreskna Vlajna.
Autor kabarea “Vla Vla Vlajland” Ivan Leo Lemo subotičkoj publici poznat je po predstavama “Tramvaj zvani želja”, “Sećanje vode” i “Idealan muž” koje su se sa uspehom igrale na sceni Narodnog pozorišta Subotica. Prema njegovim rečima, kabare je zapravo kolažna forma u kojoj žanrovski kombinuje pripovedanje, stand up, burlesku i mnoge tipično kabaretske postupke kao što su liberalnost, fragmentarnost, apartnost, satiričnost, provokativnost u izboru tema itd.
Od premijere 2020. do danas “Vla Vla Vlajland Kabare” je odigran 130 puta pred više od 37000 gledalaca osvojio je 9 nagrada za glumu i režiju, a Ecijina Vlajna je nakon uspeha ove predstave dobila još jedan nastavak – kabare “Čudo” u kome nakon svih dogodovština nekadašnja čistačica postaje predsednica Hrvatske. Gostovanje kabarea Čudo planira se u bioskopu Abazija u sledećoj godini.
Ulaznice za predstavu dostupne su na blagajni bioskopa Abazija po ceni od 1000 dinara.
Četvrti dan 29. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica
Duško Mazalica: Naša predstava se mnogo lijepo uklapa na sceni “Jadran”
U sredu, 21. septembra, četvrtog dana Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u takmičarskom programu izvedene su tri predstave: „Vuk sa mirisom bobica” Dječijeg pozorišta Republike Srpske, “Ljubav i violina” Dečjeg pozorišta Subotica i “Priča o metli” indonežanskog pozorišta Bon Puppet.
Predstava „Vuk sa mirisom Bobica“, koja je izvedena je na Sceni „Jadran“ Narodnog pozorišta, govori o povratku prirodi, o pronalasku iskonske snage koja je u svakom od nas i želi da se oslobodi, diše, živi. Tema je predstavljena kroz devojčicu Sašu koja se jednim neverovatnim slučajem pretvara u vuka koji u sebi nosi simbol snage, zajedništva, instinkta i nežnosti.
Duško Mazalica, glumac i v.d. umetničkog direktora Dječijeg pozorišta Republike Srpske, o izboru ove predstave za festival je rekao: “Poznajemo dosta dobro scenu Jadran jer dolazimo često u Suboticu na festival, i mislimo da se na ovoj sceni predstava mnogo lijepo uklapa i mnogo dobro diše. To je autorski projekat Tamare Kučinović koji prvenstveno ima lijepo napisanu dimenziju teksta, koji govori o snazi prirode. Predstava je suštinski o nedostatku prirode kod čovjeka”.
Predstava “Ljubav i violina” Dečjeg pozorišta Subotica izvedena je u matičnom pozorištu ovog ansambla. Radi se o rukopisu mlade rediteljke, još studentkinje lutkarske režije kod profesora Nikolaja Naumova u Sankt Petersburgu, a predstavlja romsku legendu o ljubavi i smelo otvara dilemu o sebičnosti najuzvišenije naklonosti prema živom biću i umetnosti. Ispričana lutkama i romskom muzikom, ističe violinu kao metaforu ljudskih osećanja i umetnosti koje nosimo u sebi.
Marta Aroksalaši Stamenković, direktorka Dečjeg pozorišta Subotica, otkrila je kako je došlo do nastanka ove predstave: “Naše pozorište napravilo je saradnju sa Lutkarskom akademijom iz Sankt Petersburga, a ovo je ispitna predstava rediteljke Ane Vovčok. Uskoro očekujemo još jednog studenta, koji će u našem pozorištu da pripremi svoju diplomsku predstavu. Saradnja s tom akademijom je možda dragocenija za nas ovde, s obzirom da naša država, nažalost čak ni ona bivša, nikada nije imala akademiju posvećenu lutkarskoj umetnosti. I dalje imamo taj problem, zbog čega smo se okrenuli ovom vidu saradnje”.
Predstava “Priča o metli” odigrana je u Narodnom pozorištu na Sceni “Jadran”. Ova predstava pokušava da sagleda život iz perspektive svakodnevnih alatki – kako one vide nas, šta osećaju nakon što ih zamenimo novom alatkom? Ovo je priča o odnosu jedne metle i ljudi koji je koriste.
Riyanti Wisnu Setyorini Putri iz indonežanskog pozorišta Bon Puppet je o predstavi rekla: “Ovo je naša autorska predstava u kojoj metla razmatra egzistencijalna pitanja – zašto je ljudi ne koriste, za šta je koriste, i slično. Mislim da je predstava interesantna jer ljudi obično ne posmatraju stvari iz tog ugla.” Ona je podelila i neobično iskustvo putovanja do Srbije: “Ovo je prvi put da gostujemo kao trupa ovde. Bilo je izazovno jer smo presedali nekoliko puta – u Maleziji, Šri Lanki, Madridu, Dubaiju, i konačno smo stigli u Srbiju, nakon dva dana putovanja. Vaš grad je lep, i Srbija je prelepa zemlja”.
U Hotelu Patria predstavljene su knjige “Malo pozorište Duško Radović – 70 godina raznolikosti (monografija 1949-2019)” koju je priredila Marijana Petrović, kao i knjiga “O glumcu sa lutkom” ove autorke. Održana je i radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić, koja se bavi lutkom kao rekvizitom i sredstvom komunikacije u pozorištu. U okviru filmskog programa prikazan je animirani film “Čudovišta iz moje porodice 2” u Bioskopu Eurocinema, a od 17h na Trgu slobode izveden je raznovrstan umetnički program.
Petog festivalskog dana, u četvrtak 22. septembra, na Sceni „Jadran” Narodnog pozorišta biće izvedene dve predstave u takmičarskom programu: „Preko trnja do zvezda” Teatra Koom-Koom iz Izraela (10h) i “Princeza Ruža i začarani orao” Pozorišne kuće Tik Tak Nto iz Grčke (17h). Kao deo takmičarskog programa, u Dečjem pozorištu Subotica, biće izvedena predstava “Priče od papira” Fondacije Theatre Corsair iz Bugarske (12h).
U četvrtak 22. septembra u Hotelu Patria u 16h, na programu je predstavljanje publikacije “90 godina Pozorišta mladih” i knjige “Stevan Pešić – odabrana dela”. Tokom poslednja dva dana festivala, 22. i 23. septembra, lutkarka iz Zagreba, Branka Rudman u cilju daljeg, neformalnog obrazovanja prosvetnih radnika održaće radionice o lutkarskom pozorištu, o korišćenju različitih tipova lutaka u nastavi.
U okviru filmskog programa, na repertoaru će se naći animirani film “Jahač zmaja” u 11h u Bioskopu Eurocinema. Na Trgu slobode od 17h predstaviće se članovi plesnog studija “Larisa”, dok nas u 19h očekuje nastup holandske trupe Mesečev Kabare – Snouepl sa kabareom “Gospodin mesec” koji okuplja muzičare, klovnove, dive i lutkare.
Svi programi na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu su otvoreni za posetioce i besplatni.