Srpske manifestacije od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane

Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.

Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.

Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.

U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za  pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.

Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizmau Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnima koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha. 

Pismo potpisuju: 

Apgrade

Arsenal

Belgrade Beer Fest
Belgrade Fashion Week
Beogradski festival igre

Beogradski sajam

BitefArtCafe

Blender

Central Dance Event

Charm Music
Gigs Tix

DD Ticketing

Drugstore

EXIT

Glitch Records

Guitar Art Festival

Kamarad produkcija

KC Grad
Klub 20/44

Long Play

Lovefest

Mikser

Music Star

Musicology

Nisville
No Sleep Festival

Odličan hrčak
Positive Music

Rock Svirke

RTV Sunce

Scena ASM

Serbia Fashion Week

Smile production

Star Produkcija

Studio – centar za kulturnu edukaciju

Sunčana reka

Ticket Vision

Vinski maraton Palić

Filmski centar Srbije ukazao Vladi Republike Srbije na probleme slobodnih umetnika u audiovizuelnim delatnostima

Povodom okolnosti izazvanih pandemijom virusa COVID-19, Filmski centar Srbije je skrenuo pažnju Vladi Republike Srbije na problem slobodnih umetnika. U slobodne umetnike (freelancere) u ovom slučaju FCS ubraja sve glumce koji nisu u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta, kompozitore, scenariste, reditelje, snimatelje, i mnoge druge radnike srodnih zanimanja (scenografi, kostimografi, prevodioci, statisti, itd.).

Cilj Filmskog centra Srbije jeste da pokuša da zaštiti audiovizuelnu infrastrukturu, ne samo kroz predloge pomoći pravnim već i fizičkim licima koja rade u ovom sektoru. U ovom trenutku su otkazana sva snimanja filmova, serija, reklama, statiranja, pozorišne predstave, javni nastupi i slično, a mnogobrojnim autorima i interpretatorima to su jedini izvori prihoda. FCS izražava bojazan da se mnogi slobodni umetnici, a koji su veoma doprineli naglom razvoju audiovizuelnog sektora prethodnih godina, nalaze u teškoj situaciji, bez ikakvih sigurnih sredstava za osnovne potrebe, za životne namirnice i za lekove u ovom periodu.

U tom kontekstu FCS smatra da Vlada Republike Srbije treba da posmatra slobodne umetnike ne samo kao ravnopravne privatne privredne subjekte, koji trpe posledice nastale situacije u vezi sa pandemijom korona virusa, i na koje će se odnositi sve najavljene subvencije, povlastice i druga davanja, već da ima i vidu je ovo sektor posebno pogođen pandemijom  te da će i nakon ukidanja vanrednog stanja ovom sektoru biti potrebno i najviše vremena da počne da ostvaruje prihod.

FCS smatra potrebnim da Vlada Republike Srbije pomogne slobodnim umetnicima i tako što će formirati  Fond solidarnosti za pomoć svim umetnicima kako bi dobili što pre egzistencijalnu pomoć.

Povodom novonastalih okolnosti usled epidemije virusa COVID-19, Filmski centar Srbije dvaput se prethodno obratio Vladi Republike Srbije. Odmah, po početku krize, FCS je to tražio pomoć za one koji su koji su prvi pogođeni merama Vlade, distributerima i prikazivačima kinematografskih dela. FCS je predložio mere poput odlaganja plaćanja doprinosa za zaposlene, taksi, oslobađanja PDV-a, itd. Ubrzo, FCS je zamolio i razmatranje pružanja pomoći veoma ugroženim sektorima audiovizuelne industrije, koji su značajno doprineli učešću kreativne industrije u BDP-u zemlje, a to su rental kompanije, producentske kuće, kao i srodne delatnosti poput filmskih i TV studija, scenografskih i kostimografskih radionica, postprodukcionog sektora, i drugih, koji imaju oko 5.000 zaposlenih radnika.

Poslednja molba tiče se zaštite pojedinaca, fizičkih lica koji žive od audiovizuelne industrije. Svojim dopisom FCS je skrenuo pažnju da sistem mora da ima u vidu i zaštitu slobodnih umetnika kao fizičkih lica u kreativnoj industriji.

Поштовани пријатељи Српског књижевног друштва

На иницијативу колега, а по Правилнику о Фонду за помоћ социјално угроженим члановима СКД-а  (усвојеном 12. маја 2016. на седници УО СКД), обраћамо вам се с молбом да у складу са сопственим могућностима и вољом, уплатите помоћ најугроженијим нашим члановима како би им се олакшали ионако тешки животни услови, додатно погоршани околностима изазваним епидемијом вируса COVID 19.

Помоћ можете уплатити на рачун 200-2722050102033-49

Сврха уплате: добровољни прилог за помоћ писцима

Прималац: Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Шифра плаћања:  189 за готовинско, 289 за безготовинско плаћање

Српско књижевно друштво                                                   

У Београду,  3. априла 2020.       

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2019. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova. Na spisku se nalaze romani Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik) i Nemoj me buditi Marka Tomaša (Lom), te zbirka poezije Maše Seničić Povremena poput vikend-naselja  (Treći trg).

            U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2019. godinu našlo se 171 delo, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 27. 3. 2020. godine.   

NARODNA BIBLIOTEKA SRBOBRAN: odluka žirija za dodelu pesničke nagrade „Milan Dunđerskiˮ

Nagrada „Milan Dunđerskiˮ, koju je na inicijativu profesora Srbobranske gimnazije Milana Đorđevića ustanovila Narodna biblioteka Srbobran, ove godine će prvi put biti dodeljena. Nagrađene će biti umetnički najuspelije i humanistički najmisaonije neobjavljene pesme napisane na mađarskom i srpskom jeziku u dve kategorije: za učenike srednjih škola i za studente u zemlji i inostranstvu.

Na raspisani konkurs za interkulturalnu pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ, u trajanju od 1. septembra do 1. decembra 2019. godine, odazavao se iznenađujuće velik broj mladih autorki i autora iz Srbije i okolnih zemalja, srpskog i mađarskog govornog područja.

Na sednici održanoj 5. februara 2020. godine, žiri konkursa za pesničku nagradu „Milan Dunđerskiˮ u sastavu dr Ana Stjelja (predsednica), dr Hargita Futo Horvat i dr Čila Utaši, jednoglasno je, u skladu s najvišim estetičkim i etičkim propozicijama, odlučio da nagradi sledeće autorke:

A.) U kategoriji studenti:

1. Jelena Stanojević, Bratunac, Republika Srpska/BiH

Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Odsjek za opštu književnost i bibliotekarstvo

Naslov pesme: AGNUS DEI

2. Albert Éva,  Bačko Petrovo Selo

Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za mađarski jezik i književnost

Naslov pesme: MERT MI CSAK…

B.) U kategoriji srednjoškolci:

1. Erna Berbo, Priboj, 2. razred Gimnazije u Priboju

Naslov pesme: HUMANISTIČKA PESMA

2. Bojana Vojnić, Subotica, Gimnazija „Svetozar Markovićˮ

Naslov pesme: KÉTEZER-TIZENKILENC ÉS A SZABADSÁG VÁROSA

Nagrada sadrži: diplomu, dvojezičnu knjigu o Milanu Dunđerskom, objavljivanje pesme u književnom časopisu i novčani iznos, a dodeliće se autorkama izabranih pesama na svečanoj ceremoniji u Narodnoj biblioteci Srbobran 22. februara, na dan pesnikovog rođenja.

На састанку УО Српског књижевног друштва одржаном 24. 12. 2018. одлучено је да уредник трибинског програма буде Мирјана Митровић.

Закључено је да Мирјана Митровић као једини кандидат испуњава услове и да ће тај посао обављати одговорно и савесно.
Честитамо јој на избору и желимо успешан рад и сарадњу са члановима СКД-а.
Дејану Синоновићу захваљујемо на досадашњем уређивању трибине и желимо успеха на новим пословима.

Председник УО СКД
Славољуб Марковић

Poznati laureati
Književna nagrada Goran Bujić, Književnici – novinari

Hrvatsko književno društvo, Zadarski ogranak, pokrenulo je projekt dodjele nagrade koja nosi ime Gorana Bujića, novinara, pisca, urednika, koji nas je prerano napustio nakon teške bolesti. Dodjeljuje se i nagrada Donat za književni doprinos te Nagrada za životno djelo.

Više o ovom događaju rekao nam je Nikola Šimić Tonin, predsjednik Hrvatskog književnog društva Ogranak Zadar, koji je uz dnevni list „Zadarski list“, organizator dodjele nagrada.

„Potaknut izvornom idejom profesorice i književnice, Žakline Kutija, zajedno s njom dakako i uz nesebičnu pomoć i podršku Zadarskoga lista, Hrvatskoga književnoga društva, Hrvatskoga književnoga društva Ogranak Zadar kojem sam na čelu, odlučili smo pokrenuti književnu nagradu u sjećanje na Gorana Bujića: Goran Bujić – Književna nagrada – Književnici novinari“, i nagrade „Donat“ za književni doprinos uvidjevši potrebu za istom, te „Nagrade za životno djelo“ ispravljajući i nanesenu nepravdu prema nekim od autora koji su nepravedno zaobilaženi a svojim su radom ostavili neizbrisiv i značajan trag u kulturi, kulturnome životu RH i izvan njenih granica“, kaže Šimić Tonin te dodaje:

„Nagrade će se dodjeljivati godišnje, 28. studenog na Goranov rođendan, a o nagradama će odlučivati žiri koji će se sastavljati za svaku tekuću godinu.“

Za ovu godinu žiri su činili: Žaklina Kutija, Nikola Šimić Tonin, Erni Gigante Dešković, Valerio Orlić, dr. sc. Dragan Gligora, Davor Jašek. Nagrada se sastoji od diplome i umjetničke slike/fotografije, eminentnih zadarskih umjetnika.

Prilikom dodjele nagrade upriličit će se književna večer na kojoj će biti riječi o stvaralaštvu Gorana Bujića te nagrađenih autora, uz bogat kulturno-umjetnički program.

O Goranu Bujiću

28. studenoga 1955. u Zadru rođen je Goran Bujić, pjesnik, kritičar, esejist i novinar. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Zadru, a studij komparativne književnosti i filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te je na istom Sveučilištu magistrirao iz područja filoloških znanosti.

Kao srednjoškolac radio je u Zadarkomercu te kao student u izdavačkoj kući Naprijed u Zagrebu. Još kao apsolvent počeo je objavljivati članke, dobivši kolumnu TV fokus u Večernjem listu 1979. godine. Književnu kritiku objavljuje u svim relevantnijim časopisima i novinama (Republika, Delo, Pitanja, Forum, Dometi, Dubrovnik, Quorum, Revija, Književna reč, Polja, Dubrovnik, Zadarska revija, Zadarski tjednik, itd., više od 360 recenzija).

Uvršten je 1981. u Panoramu mlade hrvatske kritike. Priče objavljuje u više časopisa za književnost: Republika, Pitanja, Dubrovnik, Istra, Revija.

Od prvih ratnih dana surađuje u Zadarskome listu, od pokretanja ove novine, gdje do posljednjeg trenutka biva urednikom kulture i priloga Donat.

Od objavljenih knjiga značajno mu je djelo magistarski rad Život i djelo Josipa Juga Šuljića, a posebnu pozornost na svoj rad privukao je romanom Zlatni šut (Zagreb, 1983.). Izbor iz poezije objavljen mu je u časopisima Dometi (1980.), Zadarska revija (1982.), Rival (1995.), Sokolar (1998.) itd. Svojim prikazima i osvrtima uvršten je u panoramu Mlada hrvatska kritika, a također je uvršten u Guju u njedrima – panoramu novije hrvatske fantastične proze (Rijeka, 1980.) te u desetak drugih knjiga raznih autora.

Goran Bujić preminuo je 5. srpnja 2011. godine.

Laureati:

Književna nagrada – Goran Bujić – Književnici novinari pripala je pjesniku i novinaru Prim. dr. Mirku Jamnicki Dojmiju.

U kategoriji Književnici Novinari – Kategorija mladi nagradu je dobila pjesnikinja i novinarka iz Makedonije, Suzana Miceva.

U kategoriji Književnici novinari izvan RH nagrada je pripala pjesniku i novinaru iz Crne Gore  Borisu Kastelu.

Nagradu za životno djelo dobio je zadarski književnik Ante Gregov, Jurin.

Donat za književni doprinos dobio je slikar, književnik i novinar Zvonko Čulina.

Donat za kulturni i književni doprinos dobila je Mirjana Majić.

Posebno priznanje dobila je Udruga Makedonaca Zadar, MKD „Biljana“ – Zadar koja slavi vrijedan jubilej iduće godine, 20 godina djelovanja.

Nagrade će se dodijeliti 30. 11. u 18. 00 u MMD Gradske knjižnice Zadar.

OBAVEŠTENjE SA SEDAMNAESTE SKUPŠTINE SRPSKOG KNjIŽEVNOG DRUŠTVA

Na Sedamnaestoj izbornoj Skupštini Društva održanoj 06. 10. 2018. usvojen je novi Statut Društva po kome mandat članova UO, predsedništva Skupštine i Nadzornog odbora traje četiri godine, usvojen je i Finansijski izveštaj.
Produžen je na još dve godine mandat predsedniku Skupštine Stevanu Tontiću, potpredsednici Mirjani Mitrović kao i članovima Nadzornog odbora Jasni Milićev Martinez Ernandez, Mariji Midžović i Zoranu Pešiću Sigmi. Takođe je produžen mandat i članovima UO Slavoljubu Markoviću, Ljubici Arsić, Stani Dinić Skočajić i Bojanu Jovanoviću (u skladu sa novousvojenim Statutom).
Novoizabrani članovi UO su Ljiljana Šop, Enes Halilović i Dejan Matić. U skladu sa novousvojenim Statutom na konstitutivnoj sednici novog UO produžen je na još dve godine mandat predsednika Slavoljuba Markovića i potpredsednice Ljubice Arsić.
Izabrani su novi članovi Društva:
Borislav Radosavljević, Borivoje Gerzić, Darko Tuševljaković, Pavle Ćosić, Ljiljana Miletin Vojvodić, Filip Grbić, Nadežda Purić Jovanović, Miomir Petrović, Radosav Stojanović, Aleksandar Kostadinović a za počasnog člana na predlog Biserke Rajčić izabrana je poljska prevoditeljka Magda Petrinjska.

Za Sekretarijat Srpskog književnog društva
Dejan Simonović, sekretar

Film “Zaspanka za vojnike” na centralnoj proslavi obeležavanja završetka Velikog rata

Filmski centar Srbije i produkcijska kuća “Film danas” sa zadovoljstvom obaveštavaju javnost da će film “Zaspanka za vojnike” reditelja Predraga Gage Antonijevića, snimljen po motivima “Srpske trilogije“ Stevana Jakovljevića, a koji je finansijski podržao Filmski centar Srbije, biti premijerno prikazana u okviru programa zvaničnog državnog obeležavanja završetka Velikog rata, u kome je srpska vojska odnela istorijske pobede.
“Film danas” je na inicijativu Filmskog centra Srbije odredio novi datum premijernog prikazivanja ovog značajnog filmskog ostvarenja – 1. novembar, kada će se održati i centralna proslava obeležavanja završetka Prvog svetskog rata. Nakon toga, uslediće redovno bioskopsko prikazivanje filma, koje će, verujemo, vratiti publiku u bioskope.