Saopštenja

Saopštenje za medije

Pozivamo vas na Pesničko slem takmičenje Srbije 2021!

Pesničko slem takmičenje Srbije 2021

Organizatori: Poezin i Spoken Word rs

Mesto: Tuluz Lotrek Caffe, Beograd, Resavska 24

Datum i vreme: nedelja, 17. oktobar 2021. od 19h

U organizaciji Poezina i Spoken Word rs, 17.10.2021. u nedelju od 19h održaće se Pesničko slem takmičenje Srbije 2021. u klubu Tuluz Lotrek. Samo za vas, našu vernu publiku, nastupiće slem pesnici i slem pesnikinje koji svoju poeziju izvode u vidu poetskog performansa. Pobednik takmičenja dobiće nagradu i mogućnost da nastupi na Slem šampionatu Evrope (European Championship of Poetry Slam).

Nastupaju: Bojan Ilić Bokerini, Damir Nedić, Ivan Marinković, Simonida Banjeglav, Siniša Rudan, Tamara Naumović, Simonida Dević, Simona Kanjevac, Slađana Bušić, Zoran Antonijević, Radovan Božović, Željko Marinković, Jasna Kinđić, Mirko Jekić, Zorica Jošić, Jovan Popović, Isidora Jevtić i Marija Takić. Specijalni gosti: Der Kosmonaut i Miloš Dilkić.

Pravila takmičenja:

– tri kruga poezije,

– u novi krug poezije ulaze slemeri i slemerke koji dobiju najviše bodova od strane žirija,

– na kraju trećeg kruga poezije, bira se pobednik slem takmičenja (pesnik ili pesnikinja koji dobiju najveći broj bodova),

– zabranjeni su rekviziti i muzika (koriste se isključivo telo i glas),

– pesnički slem performans ne sme da traje duže od 4 minuta,

– ako pesnik ili pesnikinja koriste papir ili mobilni telefon (čitaju), žiri može da oduzima bodove.

Žiri slem takmičenja: Dušan Mihajlović (predsednik), Milan Mijatović (član), Goran Živković (član) i dva gosta iz publike.

Voditelj programa: Miodrag Stošić.

Ulaz je besplatan. Obećavamo odlične slem performanse i zanimljivu poeziju.

***

O slem sceni

Natalija Stepanović: ,,Slam poezija američki je popularni žanr čiji je imperativ pokušati sve, svugde. Marc Kelly Smith, pesnik iz radničke klase i jedan od prvih slemera, odredio ju je kao „termin koji uključuje sve forme izgovorene poezije stvorene za izvođenje uživo koja vrlo često uključuje takmičenje“.  Nastala je 1980-ih kao odgovor na elitnu poeziju i mrtvu intelektualnu kulturu unutar koje je takva poezija pisana i čitana.

Marc Smith: ,,Suština slema je u otvaranju mogućnosti koje poezija nudi umesto ograničavanja istih. Reč je o pokušaju da se umeće performansa spoji sa umetnošću poezije, a najvažnije da se stvori neka vrsta zajednice ili sabornosti između pesnika / pesnikinja i raznorodne publike.

U zemlje koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije slem je doneo nemački pesnik Vivald Koslovski (Wehwalt Koslovsky). Prva tri slem takmičenja u Beogradu održana su 2002. i 2003. godine u Domu omladine Beograda, te 2004. godine u Studentskom kulturnom centru Beograda.

Povodom Svetskog dana turizma

Nišvilov apel Ministarstvu turizma: “Poštedite nas konkursa”

  Nišvil danas i sutra obeležava Svetski dan turizma koji je UNESKO ustanovio 1979. godine .

-Uz čestitke Ministarstvu Turizma, Nišvil kao promoter kulturnog turizma Srbije upućuje apel Ministarstvu turizma da poštedi festival dugogodišnjeg učešća na konkursima i da zajedno sa Ministarstvom finansija pronadju modus da Nišvil i nekoliko najznačajnijih srpskih festivala koji privlače najviše turista i generišu značajna sredstva za Budžet Srbije budu direktno sagledani prilikom projekcije Budžeta za 2022. godinu, na sličan način kako je poslednjih godina sagledan najznačajniji srpski festival Exit – kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević.

 U postojećoj situaciji, objašnjava Blagojević,  osim Exita, svi festivali apliciraju  na konkursu Ministarstva turizma i pored toga što dobijaju skromna sredstva, često i rezultate saznaju tek juna meseca tekuće godine. 

 Prelazak na budžet skromnim sredstvima umnogome bi pomogao usvajanju realnog finansijskog plana i pravovremenog organizovanja i medjunarodne promocije festivala kako bi privukli što vise turista i višestruko vratili državi finansijsku podršku. 

 Analize kažu da svaki dinar uložen u najveće festivale, budžetu Srbije se vraća trostruko kroz direktno i indirektno ubiranje poreza i doprinosa.

 -Nišvil je ovog avgusta zabelezio 100.000 posetilaca, a prema podacima  Turisticke organizacije Niša, bilo je 70% stranih gostiju u niškim hotelima. Sledeće godine sa prestankom kovid mera, očekuju se daleko bolji rezultati i opstanak Nišvila u Top 10 najboljih evropskih festivala po kriterijumima londonskog Gardijana. Takođe, podseća Blagojević, Nišville je dobitnik priznanja “Turistički cvet”, a prošle godine je kategorisan kao turistička manifestacija prve kategorije.

 Inače, Nišvil džez muzej biće otvoren besplatno za sve posetioce danas i sutra u sklopu obeležavanja Svetskog dana turizma. Ovog avgusta muzej je posetila i direktorka čuvenog Delta Misisipi bluz muzeja Shelley Riter i predložila saradnju dva muzeja.

SAOPŠTENJE O IZBORU SRPSKOG KANDIDATA ZA NAGRADU OSKAR

Komisija u sastavu prof dr Nevena Daković – redovni profesor Teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti Beograd (predsednica Komisije) i članovi: Miroljub Stojanović – filmski kritičar, član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, Dragan Marinković – reditelj, Siniša Bokan – profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Zoran Janković – producent, Miloš Spasojević – direktor fotografije i Tomislav Gavrić – filmski kritičar i teoretičar filma, donela je odluku da je film „Oaza“ reditelja Ivana Ikića kandidat Srbije u trci za 94. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – „Oskar“, u kategoriji za najbolji međunarodni film (International Feature Film Award).

Obrazloženje Komisije:

Komisija sa zadovoljstvom konstatuje da je ovo jedna od najboljih godina srpske kinematografije kada se u izboru za „Oskara“ našlo osam izuzetno distinktivnih i kvalitetnih filmova.

U tom smislu zahtevno poređenje predstavljalo je veliku čast i odgovornost za sve članove komisije.

Posle duge diskusije i tri kruga glasanja Komisija je donela odluku da je kandidat Srbije za nagradu „Oskar“ film Ivana Ikića „Oaza“, u produkciji Sense Production. Priča delikatne teme o ljubavnom trouglu, atipičnih junaka, mladih sa posebnim potrebama prerasta u metaforu, koja odjekuje u svim podnebljima i vremenima. U tom smislu, rediteljski postupak odlikuje preciznost koja se prilagođavala nepredvidljivosti situacija rada sa naturščicima. Istovremeno, pratio scenario napisan u duhu od italijanskog neorealizma do rumunskog minimalizma. Spretno uklapanje narativnh tokova i rad sa glumcima predstavljali su izazov koji je savladala cela autorska ekipa.

Visoki standardi produkcije potvrđuju iskorak koji ovaj film predstavlja u svakom pogledu, čineći ga prepoznatljivim delom u duhu evropske filmske neomoderne.

НАСИЉЕМ ПРОТИВ КЊИЖЕВНОСТИ

У Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно је онемогућено представљање једне књиге. Учинила је то једна веома агресивна групација.

Књига је Контраендорфин Светислава Басаре. Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих Басариних тема.

Група насилника је себи дала за право да одређује којим књигама и писцима је допуштено да буду представљени, чак и да се појаве, у Аранђеловцу.

Група насилника је ускратила организаторима право да конципирају и одрже програм, Басари да представи своје књижевно дело а присутнима да чују аутора због кога су дошли.

Од тога па до пребијања и ликвидација писаца и спаљивања књига, није далеко.

Десанки Максимовић и Иви Андрићу ова врста одбране свакако није потребна. Потребна је онима који се иза њих заклањају.

Свако има право да му се књига или аутор не свиде, с добрим или лошим разлогом. Има право чак и да књижевност и њену логику не разуме али нема право да своје неслагање, неразумевање или незнање испољава на насилан начин и угрожава туђа права и туђу безбеднодст. Књигу можете читати или не читати, волети или не волети, али не можете забранити њено постојање у јавном простору.

Српско књижевно друштво позива све надлежне установе да обезбеде неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље.

Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје.

Српско књижевно друштво

10. 08. 2021.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

          Чланови актуелног сазива жирија за доделу Награде „Стеван Сремац“ исказују пуну солидарност са колегама чији је рад у жирију за доделу Награде „Мирослав Антић“ обесмишљен недопустивом политизацијом њиховог превасходно књижевног посла. Свако мешање у аутономност стваралачког процеса и критичког вредновања савремене уметничке продукције представља грубо угрожавање слободе изражавања и нарушавање интегритета свих актера домаће кутлурне сцене, а самим тим и самога културног живота у Србији.

                                                Чланови жирија за Награду „Стеван Сремац“

                                                Јасмина Ахметагић (председница жирија),

                                                Дејан Милутиновић и Вуле Журић.

ODRŽANA KONFERENCIJA „RADNOPRAVNOST 2021. – RADNO OKRUŽENJE PONOSNO NA RAZNOLIKOST“
CERTIFIKATE I PRIZNANJA ZA DOPRINOS RAVNOPRAVNOSTI LGBTIQ OSOBA NA RADNOM MJESTU DOBILO 38 POSLODAVCA

U četvrtak, 18. ožujka i petak, 19. ožujka 2021. godine, održana je online konferencija “Radnopravnost 2021. – radno okruženje ponosno na raznolikost” kao dio aktivnosti projekta “Radnopravnost svima!“ kojeg financira Europska unija u okviru Programa o pravima, jednakosti i građanstvu (2014. – 2020.) te sufinancira Ured za udruge Vlade RH.

Tijekom dva dana konferencije održane su diskusije i prezentacije koje su se bavile relevantim temama vezanim za zaštitu prava i suzbijanje diskriminacije na osnovi spolne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja u području rada i radnih uvjeta, na kojima je izlaganja održalo 34 stručnjaka/inja,  predstavnika/ca poslodavaca, sindikata, akademskih i vladinih institucija te organizacija civilnoga društva iz Europe koji aktivno rade u ovom području.

Konferencija je otvorena izlaganjima Juul VAN HOOF iz Agencije Europske unije za temeljna prava, Marca Angela, supredsjednik LGBTI Intergrupe Europskog parlamenta, te Višnje Ljubičić, Pravobraniteljice za ravnopravnost spolova RH koji su se u svojim izlaganjima osvrnuli/e na trenutno stanje, mehanizme zaštite te preporuke poslodavcima u cilju suzbijanja diskriminacije LGBTIQ osoba na radnom mjestu i pri zapošljavanju. 

Program je nastavljen okruglim stolom o važnosti politika uključivosti te ulozi poslodavaca u stvaranju sigurnog i uvažavajućeg radnog mjesta za LGBTIQ+ zaposlenike na kojem su izlagali/e Anna Shepherd, voditeljica partnerstava ILGA Europe; Mirjana Matešić, ravnateljica Hrvatskog poslovnog savjeta za održivi razvoj;  Mirta Pađen Lee, People & Culture Manager u IKEA Zagreb i Ivan Janković, People and Culture Delivery Manager u IKEA Jugoistočna Europa; Jolanda van Gool, savjetnica odbora The Pink Network u Savezu nizozemskih sindikata; te Filip Zoričić, ravnatelj Gimnazije Pula.

Prvog dana konferencije također je održan panel na kojem su predstavljeni evaluacijski instrumenti za mjerenje uspješnosti organizacija u primjeni praksi uključivosti i raznolikosti na kojem su gostovali, David Pollard, izvršni direktor organizacije Workplace Pride iz Nizozemske, koja od 2014. godine provodi Workplace Pride Global Benchmark namijenjen organizacijama koje posluju globalno; Dr. Kai Bethke, član uprave organizacije Pride Biz Austria, koja od 2009. godine dodjeljuje nagradu „Meritus“ austrijskim poslodavcima koji su posebno posvećeni upravljanju raznolikošću; te dr. sc. Jasminka Juretić, koautorica Indikatora ravnopravnosti na radnom mjestu koji se provodi u Hrvatskoj.

O praksama koje Unite the Union, sindikat iz Velike Britanije koji broji 1.4 milijuna članova/ica, provodi s ciljem promicanja uključivosti i suzbijanja diskriminacije LGBTIQ radnika/ca, govorili su Carolyn Simpson – regionalna povjerenica za ravnopravnost i žene te Phil Jones – predsjednik nacionalnog LGBTQ odbora Unite the Uniona.

Drugog dana konferencije, svoje prakse rada u području ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije LGBTIQ osoba na radnom mjestu i pri zapošljavanu, predstavilo je 14 europskih organizacija – Mreža European Pride Business, Trans Mreža Balkan, Pride Biz Austria, L’Autre Cercle iz Francuske, Prague Pride iz Češke, Háttér Society iz Mađarske, Legebitra iz Slovenije, Sarajevski Otvoreni Centar iz Bosne i Hercegovine, CoC i Tûmba iz Nizozemske, Wirtschaftsweiber i Völklinger Kreis iz Njemačke te Dugine obitelji i Trans Aid iz Hrvatske.

Također, drugog dana konferencije, dr. Igor Grabovac, sa Medicinskog fakulteta u Beču, predstavio je „WE Project“ usmjeren na promicanje ravnopravnosti LGBTIQ mladih koji ulaze na tržište rada. Na samom završetku programa, održana je panel diskusija na temu osnaživanja trans, inter i rodno varijantnih osoba u području rada i radnih uvjeta na kojoj su gostovali Anwar Ogrm, TGEU; dr. Aleksa Milanović, Trans Mreža Balkan; dr. Beá Sándor, Háttér Society (Mađarska) i Nina Čolović, Trans Aid (Croatia).

Glavni zaključci konferencije su da poslodavci trebaju zauzeti jasne stavove i poduzeti konkretne korake kako bi zaštitili svoje svoje zaposlenike/ce od diskriminacije i omogućili im da na radnom mjestu budu ono što jesu, jer sigurna i uvažavajuća radna okruženja su skladna, zaposlenici/e se međusobno poštuju i cijene jedni druge, te svoja različita iskustva i znanja koriste u timskom radu što doprinosi pozitivnim rezultatima cjelokupne organizacije. Također, potrebna je jača povezanost i suradnja poslodavaca, sindikata, institucija te organizacija civilnog društva, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou,  kako bi se razmijenile dobre prakse i iskustva, a sve u cilju osiguravanja sigurnih i uvažavajućih radnih mjesta za sve zaposlenike/ce.

U sklopu konferencije dodijeljena su priznanja i certifikati poslodavcima koji su sudjelovali u Indikatoru ravnopravnosti na radnom mjestu, odnosno edukacijskom programu “Radnopravnost svima!“ doprinoseći tako ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije LGBTIQ+ osoba u području rada i radnih uvjeta.

Indikator ravnopravnosti na radnom mjestu evaluacijski je pokazatelj kojim poslodavci dobivaju uvid u svoja postignuća u implementaciji uključivih politika i praksi u radnom okruženju, kao i smjernice koje mogu koristiti za unaprjeđenje svoje organizacijske kulture po pitanju ravnopravnosti na radnom mjestu.

Indikator je provođen 2019./2020. godine, a sudjelovalo je ukupno 110 organizacija iz Hrvatske iz javnog, privatnog i neprofitnog sektora.

Priznanja za sudjelovanje u Indikatoru su dobile organizacije koje su u ukupnom poretku, nakon stručne evaluacije, zauzele od 10 do 6 mjesta, a to su: Akademija dramske umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu , Poduzetnički centar Krapinsko-zagorske županije d.o.o. za savjetovanje i usluge i Udruga osoba s invaliditetom “Bolje sutra” grada Koprivnice.

Tijekom 2020. godine provođen je i edukacijski program “Radnopravnost svima!” u kojem je sudjelovalo čak 30 organizacija, kojima su ovom prilikom dodijeljeni certifikati.

Dodijeljena su i Priznanja za doprinos ravnopravnosti LGBTI osoba na radnom mjestu, i to organizacijama koje su sudjelovale u edukacijskom programu te su u Indikatoru ravnopravnosti zauzele najviša mjesta. One su: Gimnazija Pula, SOS Rijeka – centar za nenasilje i ljudska prava, Mreža mladih Hrvatske, Centar za mirovne studije i IKEA Hrvatska, kojoj je kao organizaciji koja je u ukupnom poretku Indikatora zauzela prvo mjesto, dodijeljeno Posebno priznanje za doprinos ravnopravnosti LGBTI osoba na radnom mjestu.

Čestitamo svim dobitnicama i veselimo se budućim suradnjama!

Rezultati Indikatora ravnopravnosti dostupni su u publikaciji koju možete preuzeti ovdje.

Projekt “Radnopravnost svima!” provode Prostor rodne i medijske kulture K-zona, Lezbijska organizacija Rijeka “LORI”, Zaklada Solidarna iz Hrvatske te Stichting Tûmba iz Nizozemske, a financira Europska unija u okviru Programa o pravima, jednakosti i građanstvu (2014. – 2020.) i sufinancira Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske.

Za više informacija o projektu pratite: Ravnopravnost.lgbt

Za više informacija o Indikatoru ravnopravnosti na radnom mjestu posjetite: Radnopravnost.hr

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE POVODOM NAPADA NA DRAMSKE I FILMSKE UMETNIKE

Udruženje likovnih umetnika Srbije osuđuje neprimerene i neargumentovane napade na Jelisavetu Seku Sablić, a potom i na niz istaknutih dramskih i filmskih umetnika koji deluju na prostoru Republike Srbije.
ULUS podržava i pridružuje se saopštenjima Udruženja dramskih umetnika Srbije i drugih udruženja koja su stala u odbranu umetnika od neprimerenih napada sa govornice Narodne skupštine Republike Srbije, koja bi trebalo da služi u potpuno drugačije svrhe.
Nadamo se da ovi neprimereni i neosnovani napadi ne predstavljaju i pokazatelj kakav odnos će u narednom peridu Republika Srbija i njena Vlada imati prema kulturi i kulturnim poslenicima.
U Beogradu 07.12. 2020. godine
Udruženje likovnih umetnika Srbije

СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО најодлучније и најоштрије осуђује недавно брутално уништавање артефаката на изложби стрипова у Старој капетанији чему су претходиле претње и застрашивања, као и нападе и претње упућене Златку Паковићу поводом његове позоришне представе Сребреница. Када ми убијени устанемо. Свако ограничавање уметничких слобода је недопустиво, а своје идеолошко неслагање или естетско недопадање појединци и групе могу изразити на небројено ненасилних начина. Било какав чин угрожавања безбедности уметника, озбиљно је нарушавање људских права и слобода. Боримо се против селективне правде и слободе за насилнике, а за вредности апсолутне и неограничене уметничке слободе изражавања.

 

Београд, 16. октобар 2020.                                       Српско књижевно друштво

ПОВОДОМ УКЛАЊАЊА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

ИЗ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ЗА ГИМНАЗИЈЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Српско књижевно друштво сматра недопустивим и несхватљивим уклањање Десанке Максимовић из наставног програма за гимназије и средње школе. Образложење је до те мере бесмислено да не заслужује коментар.

Вредност Десанкиног опуса и њено место у српској књижевности и култури су јасни свакоме, изузев комисији која је о томе одлучивала, о чему сведочи и бурно реаговање не само књижевне већ и најшире јавности.

Српско књижевно друштво захтева да се овај штетни предлог сместа повуче а Десанки Максимовић посвети пажња коју заслужује.

Треба нам више а не мање Десанке Максимовић.

Треба нам више а не мање књижевности и спрског језика у школским програмима.

Ово није први пут да се творци образовних програма тешко огреше о српску књижевност и њене значајне ствараоце. Поменимо само случај Владана Деснице.

Стога, Српско књижевно друштво се снажно залаже да се:

–    Знатно увећа фонд часова књижевности и српског језика у основним и средњим школама.

–    Знатно унапреди поступак доношења наставних програма који се тичу књижевности и језика. Питање наставе књижевности је превише важно да би се препустило једној комисији и једном заводу. У овај процес треба укључити САНУ, надлежне катедре, институте, удружења књижевника, наставнике. Процес би морао бити у потпуности јаван а сви предлози благовремено доступни књижевној јавности.

Српско књижевно друштво

08. 06. 2020.



———
Srpske manifestacije od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane

Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.

Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.

Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.

U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za  pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.

Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizmau Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnima koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacijeonako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha. 

Pismo potpisuju: 

Apgrade

Arsenal

Belgrade Beer Fest
Belgrade Fashion Week
Beogradski festival igre

Beogradski sajam

BitefArtCafe

Blender

Central Dance Event

Charm Music
Gigs Tix

DD Ticketing

Drugstore

EXIT

Glitch Records

Guitar Art Festival

Kamarad produkcija

KC Grad
Klub 20/44

Long Play

Lovefest

Mikser

Music Star

Musicology

Nisville
No Sleep Festival

Odličan hrčak
Positive Music

Rock Svirke

RTV Sunce

Scena ASM

Serbia Fashion Week

Smile production

Star Produkcija

Studio – centar za kulturnu edukaciju

Sunčana reka

Ticket Vision

Vinski maraton Palić