Saopštenje za javnost: SkyShowtime najavio kada će platforma biti dostupna u centralnoj i istočnoj Evropi
SkyShowtime najavio kada će platforma biti dostupna u centralnoj i istočnoj Evropi
Panevropska platforma za striming najavljuje dalje širenje u Evropi
Usluga će od 14. decembra biti dostupna u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu*, Crnoj Gori i Sloveniji
U februaru 2023. će biti pokrenuta i u Albaniji, Češkoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj
SkyShowtime – novo veliko ime u oblasti usluga striminga u Evropi, večeras je u Amsterdamu održao ekskluzivno evropsko predstavljanje platforme kojem su prisustvovale brojne uticajne ličnosti iz sveta zabave.
Prisutnima se na početku događaja obratio Monti Sarhan, izvršni direktor SkyShowtime i najavio da će usluga biti dostupna od decembra na brojnim teritorijama centralne i istočne Evrope. Premium SkyShowtime ponuda koja sadrži ekskluzivan i kultni sadržaj biće dostupna 14. decembra u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu*, Crnoj Gori i Sloveniji. Od februara 2023. ova striming platforma biće dostupna i u Albaniji, Češkoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Koncipirana kao platforma koja na jednom mestu okuplja najbolje priče vodećih svetskih studija, SkyShowtime korisnicima nudi izobilje kvalitetnog i zabavnog sadržaja, u vidu najpopularnijih serija i filmova – u kojem će svaki član porodice moći da pronađe nešto za sebe.
„SkyShowtime je stvoren za Evropu i presrećni smo što napokon korisnicima u centralnoj i istočnoj Evropi možemo da kažemo da je vreme za SkyShowtime konačno pred nama. Uzbuđeni smo što donosimo ekskluzivni pristup najnovijim serijama i filmovima iz svetski poznatih studija, kao i kvalitetan lokalni program. Nakon uspešnog lansiranja u severnoj Evropi i Portugalu, ulazak na nova tržišta i predstavljanje SkyShowtime još većem broju ljudi širom Evrope je važna prekretnica za nas”, izjavio je Monti Sarhan.
Tokom događaja u Amsterdamu, čiji je moderator bio nagrađivani filmski novinar Aleks Zejn, predstavljen je novi i ekskluzivni program koji će premijerno biti prikazan na platformi u narednim mesecima.
SkyShowtime korisnicima nudi premijere blokbaster filmova, nove premium igrane serije, sadržaj za decu i porodicu, kao i odabrani izbor kultnih naslova svetskih produkcijskih kuća kao što su Universal Pictures, Paramount, Nickelodeon, DreamWorks Animation, Paramount+, SHOWTIME, Sky Studios i Peacock, a sve to, da bi gledaoci imali potpuni užitak strimovanja na jednom mestu. SkyShowtime će takođe, sadržati lokalni originalni program, dokumentarne filmove i specijalne programe.
Događaju su prisustvovale zvezde iz brojnih poznatih filmova, uključujući Itana Peka i Rebeku Romejn iz serije “Zvezdane staze: Čudni novi svetovi”, Demiana Bičira iz “Let The Right One In”, kao i Klaru Rugard iz “The Rising”.
Još neka od poznatih lica koja su upriličila događaj bila su i Bokim Vudbajn i Jerin Ha iz serije “Halo”, Džejk Lejsi i Kolin Henks iz “A Friend of the Family’s” i Džef Vilbuš i Džulijana Kanfild iz serije “The Calling”.
SkyShowtime je premijerno predstavljan Evropi u Danskoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj 20. septembra ove godine, a zatim Holandiji i Portugalu 25. oktobra. Nakon lansiranja platforme u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu*, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji u decembru, SkyShowtime će nastaviti sa razvijanjem svojih usluga ulaskom na dodatna evropska tržišta u Španiji, Andori i Centralnoj i Istočnoj Evropi u prvom kvartalu 2023. godine.
Više detalja o programu i cenama za centralnu i istočnu Evropu biće dostupno uoči lansiranja platforme 14. decembra.
####
Za više detalja, posetite:
Stranicu: www.skyshowtime.com
Newsroom: corporate.skyshowtime.com
LinkedIn: www.linkedin.com/company/skyshowtime
Za dodatne informacije, kontaktirajte: skyshowtimeenquiries@mcsaatchi.com
O SkyShowtime platformi:
SkyShowtime je nova striming platforma koja je sada dostupna u Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i Portugalu. SkyShowtime dolazi na tržišta Španije, Andore, centralne i istočne Evrope tokom narednih meseci i tokom prvog kvartala 2023. godine.
SkyShowtime donosi najbolju zabavu, filmove i originalne serije najvećih imena u oblasti produkcije kao što su Universal Pictures, Paramount Pictures, Nickelodeon, DreamWorks Animation, Paramount+, SHOWTIME, Sky Studios i Peacock.
SkyShowtime će biti dostupan na više od 20 evropskih tržišta koja obuhvataju 90 miliona domova. Biće dostupan u Albaniji, Andori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Mađarskoj, Kosovu*[i], Crnoj Gori, Holandiji, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.
*u skladu sa Rezolucijom 1244.
Reagovanje direktora Nišvilla na izjave gradonačelnice Niša i šefa Gradske budetske inspekcije
Na presu o Filmskim Susretima, glavni glumac – šef budžetske inspekcije
Najavna pres konferencija Filmskih Susreta u Nišu uglavnom je protekla u glumackom monologu šefa budžetske inspekcije grada Nisa uz svesrdnu asistenciju gradonačelnice grada Niša. Oboje su govorili o nepostojećem papiru da se protiv direktora Nišvila u Posebnom odeljenju Tužilaštva za borbu protiv korupcije vodi predistražni postupak.
Direktor Nišvila je izjavio da je istovetnu informaciju čuo 8. marta na sastanku kod gradonačelnice i da je juna podneo istom tužilaštvu zahtev i početkom jula dobio uverenje da se protiv njega ne vodi nikakav postupak. (U PRLOGU!)
Inače, predkrivicni postupak su oboje najavili kao očigledan vid kriminala iako je to najobičnije prikupljanje podataka po zahtevu bilo koga.
Nišvil takodje može sada podneti protiv gradonačelnice krivičnu prijavu za pritisak na tužilaštvo i tužilaštvo je dužno da to uzme u razmatranje i krene u prikupljanje podataka ali bi verovatno odbacilo takvu prijavu.
Nišvil je utužio inače Grad i budžetsku inspekciju zbog rešenja o vraćanju 877.000 dinara, a šef budžetske nije smeo da potpiše sopstveno rešenje, već je naterao inspektorku da to uradi. (U PRLOGU)
Ista inspektorka je 2019. provela godinu dana kontrolišuci Nišvil i nije našla nikakve nepravilnosti . Poslednju kontrolu nisu smeli da urade Nišvilu, več Upravi za kulturu, tražeci nepostojećih 5 miliona.
Gradonačelnica je na pomenutoj konferenciji imala dovoljno vremena da prezentuje i tabelu izdvajanja za Nišvil poslednjih 18 godina, umesto da sagleda svih 28 godina.
Grad jeste za 28 godina izdvojio 293 miliona ali je za Filmske recimo izdvojio blizu 400 miliona. Sam Nišvil sufinansirao je 28 festivala sa dodatnih 500 miliona. Prvih 10 izdanja sa 90% učesća.
Nišvil je za to vreme vratio budžetu Grada više od 1 milijarde dinara a sve ostale sportske i kulturne manifestacije su vratile daleko manje.
Gradonačelnica je napomenula da se u izdvajanje Grada računa i besplatno korišćenje livade koja košta 1.200.000 dinara dnevno. Mada bez struje vode i kanalizacije.
Zaboravila je da kaže da je istu livadu krajem juna besplatno ustupila i Aci Pejoviću koji je iz Nisa odneo više novca od ulaznica nego što je iznos celokupne podrške Grada Niša ove godine Nišvilu.
Mada moram da pohvalim Grad jer nam nije fakturisao ta 4 dana što je 2009. uradila vlast Demokratske stranke fakturom od 4.500.000 dinara pa smo morali da ih utužimo da bi odustali.
Na kraju moram da se osvrnem na uvredljivu tvrdnju gradonačelnice o mom pijačnom ponašanju.
Ja sam upravo tako doživeo njeno ponašanje počev od sastanka 1.decembra kad je na moj skromni zahtev da nam vrati budžet od 36 miliona usvojen decembra 2019. godine, objasnila da moram da prihvatim 30 miliona jer će gradski budžet biti smanjen za jednu milijardu.
Par nedelja kasnije usvojen je uvećan gradski budžet, i jedino je sportu i kulturi drastično umanjena podrška. Sportu je vraćen iznos ličnom intervenicijom predsednika države. Za kulturu niko nije intervenisao.
Nišvilu je dodatno smanjen iznos na 20 miliona. Nazvao sam gradonaćelnicu i rekao da mi tim novcem ne možemo isplatiti ni deo tehnike i da odustajemo od organizacije.
Uskoro mi je stigla ponuda na 25 miliona. Kako se nisam uopšte javljao vise stigla je ponuda na pocetnih 30 miliona
Zatrazio sam to napismeno i dobio uz ogradu da vratim po nalazu budžetske 877.000 dinara. Odbio sam jer smo čekali odluku Upravnog suda po našoj tužbi, a onda je usledila nova kontrola Budžetske inspekcije, ali ne Nišvilu, već Upravi za kulturu – kako bi izbegli našu novu tužbu.
Po nalogu budžetske Uprava za kulturu nam nije priznala plaćanje polovine iznosa honorara Gipsy Kingsa niti deo besplatnih programa za više od 5 miliona, iako je 6 meseci pre toga prihvatila izveštaj Saveta Nišvila koji čine 8 predstavnika Skupštine Grada i samo ja kao predstavnik Nišvila.
Gradonačelnica nam je odmah odbila tih zbirnih 6 miliona i isplatila 24 miliona uz obavezu Nišvila da prikupi dodatnih 42 miliona. Dobili smo i obecanje da ce nam se preko Klera podrzati Rojaza Creative Europe projekat koji radimo sa Belgijom i Francuskom sa 5 miliona. Po povratku iz Francuske nam je rečeno da za to nema para i da su potrošene na kulturne sadržaje.
U medjuvremenu nam je stigla Opomena pred utuženje Uprave za kulturu za istih 6 miliona za koliko nam je već umanjen budžet.
Depo “pijace” bilo je konstantno ponavljanje gradonačelnice da Grad nema para i da smanjimo maksimalno program festivala , ili da uradeimo online – kao 2020. godine. Kao master turizmologije gradonačelnica bi trebalo da zna da u takvim uslovima nema ni domaćih ni stranih turista, pa ni prihoda u budžetu grada od hotelijertstva i ugostiteljstva.
Informacija da Grad ulaže u kulturu više od 900 miliona godišnje, verovatno jeste tačna – ali se ne ulaže u programe, jer na sve gradske manifestacije odlazi manje od 60 miliona. Pri tom, dve takve manifestacije (NIMUS i Novogodišnji valceri) su otkazani – navodno zbog Korone, u isto vreme kada su u Beogradeu I Novom Sadu održani BEMUS i NOMUS… a u Hali “Čair” – Kup Radivoja Koraća. Druge dve javne gradske manifestacije su umesto trodnevnih festivala – pretvorene u jednodnevne koncerte (Nisomnia i Evergrin fest). Do budžeta kulture nije otišqwao ni u projektnu dokumentaciju za izgradnju koncertne dvorane jer ne postoji ni lokacija, pa Niš jedini u Srbiji, ima “najveću koncertnu dvoranu” od 200 mesta (Sala Simfonijskog orkestra) – i to bez foajea, garderobe, toaleta….
Na kraju da konstatujem da smo imali dobru saradnju sa prethodna dva gradonačelnika iz redova SNS-a, a da nam je nova gradonačelnica za poslednja tri izdanja izdanja festivala – umanjila dotacije grada za ukupno 35 miliona dinara, skratila rok zakupa objekta Nišville jazz muzeja, naložila uklanjanje eksponata ispred džez muzeja, a da pri tom ni jednom nije posetila glavni program Nišvila, niti postavku muzeja.
Саопштење Српског књижевног друштва
Поводом изненадног и безразложног отказивања разговора о књизи Бојана Јовановића “Агресија и култура” у Народној библиотеци Србије
Веома смо непријатно изненађени отказивањем разговора поводом књиге Бојана Јовановића “Агресија и култура”, заказаног за четвртак, 9. децембра у 18,00 часова у Народној библиотеци Србије, а у којем је требало да учествују Жарко Требјешанин, Часлав Копривица, Јован Бабић и аутор овог дела. Иако би свакој установи културе била част да угости ове у својим областима наше најкомпетентније стручњаке, угледне и часне интелектуалце, несхватљиво је да је управо Народна библиотека Србије изненада и без икаквог образложења отказала њихово гостовање. Овим поступком они су неосновано понижени, а неодржавањем најављеног догађаја нанета је штета не само нашој културној јавности већ и самој Народној библиотеци Србије. Због овог чина смо озбиљно забринути, јер је заинтересованим посетиоцима ускраћена могућност да присуствују трибини најављеној са циљем да проблематизује феномене и питања постављена у овој књизи, актуализована најновијим догађајима који потресају наше друштво.
Сматрамо да антрополошка студија “Агресија и култура”, која је већ добила позитивне стручне оцене и изазвала ширу пажњу читалаца, као и најављени учесници разговора о њој нису и не могу бити спорни. У овом случају само је спорно изненадно и безразложно отказивање најављеног разговора о овом делу. Поводе и мотиве овог поступка не желимо да разматрамо, јер њиховом анализом би требало да се баве стручњаци, а неумесну одлуку о неодржавању најављене трибине посебно су дужни да преиспитају чланови УО НБС и о томе обавесте нашу јавност.
Српско књижевно друштво
Председник Управног одбора
Славољуб Марковић
Београд, 9. децембар 2021. године
Pesničke slem radionice i Poezin Party na Kosovu u Gračanici
SLAM POETRY FOR YOUTH POWER
Udruženje mladih Centar Manjinske Zajednice – CMZ iz Gračanice u saradnji sa organizacijom Poezin organizuje radionice za razvijanje kritičkog mišljenja i slem performansa, u periodu od 10. do 12. decembra 2021. godine u Gračanici na Kosovu. Radionice se organizuju sa namerom da se poveća zainteresovanost mladih ljudi za savremene kulturne sadržaje i kako bi se dobila jasna slika kakav pristup mladi imaju kada je reč o kulturnom aspektu života.
Kultura značajno utiče na formiranje identita i osećaja pripadnosti zajednici, te je stoga veoma važno za mlade da deo svog vremena posvete upravo kulturnim manifestacijama i događajima. Osim toga, kultura ima pozitivan uticaj na socijalizaciju, formiranje stavova, ali i društvenu afirmaciju mladih.
Polaznicima radionice, putem građanskog aktivizma, biće predočena saznanja i način kako nas je savremeno doba uvelo u novu realnost gde društvene mreže i mediji kreiraju i plasiraju narative i informacije koji direktno ugrožavaju stabilnost i progres društava širom sveta. Mladim osobama je potreban ovaj vid razvijanja kritičkog mišljenja kako bi bili sposobni da prepoznaju dezinformacije, lažne vesti i teorije zavere.
Radionice posvećene slem perfomansu, koje će voditi predstavnici Poezina, imaju za cilj da razviju performativni način izvođenja poezije kod mladih iz opštine Gračanica. Performativno izvođenje poezije je ono suštinski važno što razlikuje slem nastup od dosadnih akademskih čitanja poezije. Zanimljivi ljudi stvaraju magiju u nekom mračnom noćnom klubu u kome odzvanja dobra muzika u predahu između nastupa nekog zanimljivog pesnika ili pesnikinje. Pored slem radionica, planiran je Poezin Party na Kosovu u Gračanici, koji se već tradicionalno jedanaest godina održava u Beogradu u formi mesečnih pesničkih Open Mic događaja, po raznim noćnim andergraund klubovima.
Udruženje mladih Centar Manjinske Zajednice je nevladina, neprofitna organizacija, koja teži izgradnji i jačanju civilnih inicijativa i građanskog društva u lokalnoj zajednici na demokratskim principima, principima tolerancije, te aktivnim i odgovornim zalaganjem u društvenim događajima. Kroz različite kampanje, radionica i okruglih stolova doprinosi i podstiče građane, pre svega omladinu da učestvuju u društvenim aktivnostima, kao i na aktivan i odgovoran odnos prema svojoj lokalnoj zajednici u cilju unapređenja iste.
Misija organizacije Poezin je uspostavljanje nove pesničke scene u Srbiji kao i izgradnja mostova saradnje sa srodnim organizacijama u regionu i svetu. Ovu misiju predstavnici Poezina realizuju mapiranjem slem pesnika i slem pesnikinja u Srbiji, produkcijom radova o slem poeziji i slem sceni, organizacijom pesničko – performerskih radionica, realizacijom pesničkih događaja kao i povezivanjem i saradnjom sa pesničkim slem performerima iz regiona i sveta. Cilj predstavnika Poezina je da izgrade pesničku slem scenu u Srbiji koja se razlikuje od standardnih akademskih događaja. Stubovi ove scene su strastveni slem pesnici i slem pesnikinje koji nastupaju kao performeri i performerke, zatim publika koja ne mora biti podrazumevano književno obrazovana, a sve to daje za rezultat zajednicu srodnih duša, novi oblik sabornosti (kreativne saradnje) osoba koje vole poeziju i umetnost. Timski rad na kreativnom delu je suština ovakve pesničke scene.
Slem pesnici Poezina koji učestvuju u radionicama i nastupima
Pesničke slem radionice i Poezin Party na Kosovu u Gračanici
SLAM POETRY FOR YOUTH POWER
Udruženje mladih Centar Manjinske Zajednice – CMZ iz Gračanice u saradnji sa organizacijom Poezin organizuje radionice za razvijanje kritičkog mišljenja i slem performansa, u periodu od 10. do 12. decembra 2021. godine u Gračanici na Kosovu. Radionice se organizuju sa namerom da se poveća zainteresovanost mladih ljudi za savremene kulturne sadržaje i kako bi se dobila jasna slika kakav pristup mladi imaju kada je reč o kulturnom aspektu života.
Kultura značajno utiče na formiranje identita i osećaja pripadnosti zajednici, te je stoga veoma važno za mlade da deo svog vremena posvete upravo kulturnim manifestacijama i događajima. Osim toga, kultura ima pozitivan uticaj na socijalizaciju, formiranje stavova, ali i društvenu afirmaciju mladih.
Polaznicima radionice, putem građanskog aktivizma, biće predočena saznanja i način kako nas je savremeno doba uvelo u novu realnost gde društvene mreže i mediji kreiraju i plasiraju narative i informacije koji direktno ugrožavaju stabilnost i progres društava širom sveta. Mladim osobama je potreban ovaj vid razvijanja kritičkog mišljenja kako bi bili sposobni da prepoznaju dezinformacije, lažne vesti i teorije zavere.
Radionice posvećene slem perfomansu, koje će voditi predstavnici Poezina, imaju za cilj da razviju performativni način izvođenja poezije kod mladih iz opštine Gračanica. Performativno izvođenje poezije je ono suštinski važno što razlikuje slem nastup od dosadnih akademskih čitanja poezije. Zanimljivi ljudi stvaraju magiju u nekom mračnom noćnom klubu u kome odzvanja dobra muzika u predahu između nastupa nekog zanimljivog pesnika ili pesnikinje. Pored slem radionica, planiran je Poezin Party na Kosovu u Gračanici, koji se već tradicionalno jedanaest godina održava u Beogradu u formi mesečnih pesničkih Open Mic događaja, po raznim noćnim andergraund klubovima.
Udruženje mladih Centar Manjinske Zajednice je nevladina, neprofitna organizacija, koja teži izgradnji i jačanju civilnih inicijativa i građanskog društva u lokalnoj zajednici na demokratskim principima, principima tolerancije, te aktivnim i odgovornim zalaganjem u društvenim događajima. Kroz različite kampanje, radionica i okruglih stolova doprinosi i podstiče građane, pre svega omladinu da učestvuju u društvenim aktivnostima, kao i na aktivan i odgovoran odnos prema svojoj lokalnoj zajednici u cilju unapređenja iste.
Misija organizacije Poezin je uspostavljanje nove pesničke scene u Srbiji kao i izgradnja mostova saradnje sa srodnim organizacijama u regionu i svetu. Ovu misiju predstavnici Poezina realizuju mapiranjem slem pesnika i slem pesnikinja u Srbiji, produkcijom radova o slem poeziji i slem sceni, organizacijom pesničko – performerskih radionica, realizacijom pesničkih događaja kao i povezivanjem i saradnjom sa pesničkim slem performerima iz regiona i sveta. Cilj predstavnika Poezina je da izgrade pesničku slem scenu u Srbiji koja se razlikuje od standardnih akademskih događaja. Stubovi ove scene su strastveni slem pesnici i slem pesnikinje koji nastupaju kao performeri i performerke, zatim publika koja ne mora biti podrazumevano književno obrazovana, a sve to daje za rezultat zajednicu srodnih duša, novi oblik sabornosti (kreativne saradnje) osoba koje vole poeziju i umetnost. Timski rad na kreativnom delu je suština ovakve pesničke scene.
Saopštenje za medije
Pozivamo vas na Pesničko slem takmičenje Srbije 2021!
Pesničko slem takmičenje Srbije 2021
Organizatori: Poezin i Spoken Word rs
Mesto: Tuluz Lotrek Caffe, Beograd, Resavska 24
Datum i vreme: nedelja, 17. oktobar 2021. od 19h
U organizaciji Poezina i Spoken Word rs, 17.10.2021. u nedelju od 19h održaće se Pesničko slem takmičenje Srbije 2021. u klubu Tuluz Lotrek. Samo za vas, našu vernu publiku, nastupiće slem pesnici i slem pesnikinje koji svoju poeziju izvode u vidu poetskog performansa. Pobednik takmičenja dobiće nagradu i mogućnost da nastupi na Slem šampionatu Evrope (European Championship of Poetry Slam).
Nastupaju: Bojan Ilić Bokerini, Damir Nedić, Ivan Marinković, Simonida Banjeglav, Siniša Rudan, Tamara Naumović, Simonida Dević, Simona Kanjevac, Slađana Bušić, Zoran Antonijević, Radovan Božović, Željko Marinković, Jasna Kinđić, Mirko Jekić, Zorica Jošić, Jovan Popović, Isidora Jevtić i Marija Takić. Specijalni gosti: Der Kosmonaut i Miloš Dilkić.
Pravila takmičenja:
– tri kruga poezije,
– u novi krug poezije ulaze slemeri i slemerke koji dobiju najviše bodova od strane žirija,
– na kraju trećeg kruga poezije, bira se pobednik slem takmičenja (pesnik ili pesnikinja koji dobiju najveći broj bodova),
– zabranjeni su rekviziti i muzika (koriste se isključivo telo i glas),
– pesnički slem performans ne sme da traje duže od 4 minuta,
– ako pesnik ili pesnikinja koriste papir ili mobilni telefon (čitaju), žiri može da oduzima bodove.
Žiri slem takmičenja: Dušan Mihajlović (predsednik), Milan Mijatović (član), Goran Živković (član) i dva gosta iz publike.
Voditelj programa: Miodrag Stošić.
Ulaz je besplatan. Obećavamo odlične slem performanse i zanimljivu poeziju.
***
O slem sceni
Natalija Stepanović: ,,Slam poezija američki je popularni žanr čiji je imperativ pokušati sve, svugde. Marc Kelly Smith, pesnik iz radničke klase i jedan od prvih slemera, odredio ju je kao „termin koji uključuje sve forme izgovorene poezije stvorene za izvođenje uživo koja vrlo često uključuje takmičenje“. Nastala je 1980-ih kao odgovor na elitnu poeziju i mrtvu intelektualnu kulturu unutar koje je takva poezija pisana i čitana.“
Marc Smith: ,,Suština slema je u otvaranju mogućnosti koje poezija nudi umesto ograničavanja istih. Reč je o pokušaju da se umeće performansa spoji sa umetnošću poezije, a najvažnije da se stvori neka vrsta zajednice ili sabornosti između pesnika / pesnikinja i raznorodne publike.“
U zemlje koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije slem je doneo nemački pesnik Vivald Koslovski (Wehwalt Koslovsky). Prva tri slem takmičenja u Beogradu održana su 2002. i 2003. godine u Domu omladine Beograda, te 2004. godine u Studentskom kulturnom centru Beograda.
Povodom Svetskog dana turizma
Nišvilov apel Ministarstvu turizma: “Poštedite nas konkursa”
Nišvil danas i sutra obeležava Svetski dan turizma koji je UNESKO ustanovio 1979. godine .
-Uz čestitke Ministarstvu Turizma, Nišvil kao promoter kulturnog turizma Srbije upućuje apel Ministarstvu turizma da poštedi festival dugogodišnjeg učešća na konkursima i da zajedno sa Ministarstvom finansija pronadju modus da Nišvil i nekoliko najznačajnijih srpskih festivala koji privlače najviše turista i generišu značajna sredstva za Budžet Srbije budu direktno sagledani prilikom projekcije Budžeta za 2022. godinu, na sličan način kako je poslednjih godina sagledan najznačajniji srpski festival Exit – kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević.
U postojećoj situaciji, objašnjava Blagojević, osim Exita, svi festivali apliciraju na konkursu Ministarstva turizma i pored toga što dobijaju skromna sredstva, često i rezultate saznaju tek juna meseca tekuće godine.
Prelazak na budžet skromnim sredstvima umnogome bi pomogao usvajanju realnog finansijskog plana i pravovremenog organizovanja i medjunarodne promocije festivala kako bi privukli što vise turista i višestruko vratili državi finansijsku podršku.
Analize kažu da svaki dinar uložen u najveće festivale, budžetu Srbije se vraća trostruko kroz direktno i indirektno ubiranje poreza i doprinosa.
-Nišvil je ovog avgusta zabelezio 100.000 posetilaca, a prema podacima Turisticke organizacije Niša, bilo je 70% stranih gostiju u niškim hotelima. Sledeće godine sa prestankom kovid mera, očekuju se daleko bolji rezultati i opstanak Nišvila u Top 10 najboljih evropskih festivala po kriterijumima londonskog Gardijana. Takođe, podseća Blagojević, Nišville je dobitnik priznanja “Turistički cvet”, a prošle godine je kategorisan kao turistička manifestacija prve kategorije.
Inače, Nišvil džez muzej biće otvoren besplatno za sve posetioce danas i sutra u sklopu obeležavanja Svetskog dana turizma. Ovog avgusta muzej je posetila i direktorka čuvenog Delta Misisipi bluz muzeja Shelley Riter i predložila saradnju dva muzeja.
SAOPŠTENJE O IZBORU SRPSKOG KANDIDATA ZA NAGRADU OSKAR
Komisija u sastavu prof dr Nevena Daković – redovni profesor Teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti Beograd (predsednica Komisije) i članovi: Miroljub Stojanović – filmski kritičar, član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, Dragan Marinković – reditelj, Siniša Bokan – profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Zoran Janković – producent, Miloš Spasojević – direktor fotografije i Tomislav Gavrić – filmski kritičar i teoretičar filma, donela je odluku da je film „Oaza“ reditelja Ivana Ikića kandidat Srbije u trci za 94. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – „Oskar“, u kategoriji za najbolji međunarodni film (International Feature Film Award).
Obrazloženje Komisije:
Komisija sa zadovoljstvom konstatuje da je ovo jedna od najboljih godina srpske kinematografije kada se u izboru za „Oskara“ našlo osam izuzetno distinktivnih i kvalitetnih filmova.
U tom smislu zahtevno poređenje predstavljalo je veliku čast i odgovornost za sve članove komisije.
Posle duge diskusije i tri kruga glasanja Komisija je donela odluku da je kandidat Srbije za nagradu „Oskar“ film Ivana Ikića „Oaza“, u produkciji Sense Production. Priča delikatne teme o ljubavnom trouglu, atipičnih junaka, mladih sa posebnim potrebama prerasta u metaforu, koja odjekuje u svim podnebljima i vremenima. U tom smislu, rediteljski postupak odlikuje preciznost koja se prilagođavala nepredvidljivosti situacija rada sa naturščicima. Istovremeno, pratio scenario napisan u duhu od italijanskog neorealizma do rumunskog minimalizma. Spretno uklapanje narativnh tokova i rad sa glumcima predstavljali su izazov koji je savladala cela autorska ekipa.
Visoki standardi produkcije potvrđuju iskorak koji ovaj film predstavlja u svakom pogledu, čineći ga prepoznatljivim delom u duhu evropske filmske neomoderne.
НАСИЉЕМ ПРОТИВ КЊИЖЕВНОСТИ
У Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно је онемогућено представљање једне књиге. Учинила је то једна веома агресивна групација.
Књига је Контраендорфин Светислава Басаре. Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих Басариних тема.
Група насилника је себи дала за право да одређује којим књигама и писцима је допуштено да буду представљени, чак и да се појаве, у Аранђеловцу.
Група насилника је ускратила организаторима право да конципирају и одрже програм, Басари да представи своје књижевно дело а присутнима да чују аутора због кога су дошли.
Од тога па до пребијања и ликвидација писаца и спаљивања књига, није далеко.
Десанки Максимовић и Иви Андрићу ова врста одбране свакако није потребна. Потребна је онима који се иза њих заклањају.
Свако има право да му се књига или аутор не свиде, с добрим или лошим разлогом. Има право чак и да књижевност и њену логику не разуме али нема право да своје неслагање, неразумевање или незнање испољава на насилан начин и угрожава туђа права и туђу безбеднодст. Књигу можете читати или не читати, волети или не волети, али не можете забранити њено постојање у јавном простору.
Српско књижевно друштво позива све надлежне установе да обезбеде неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље.
Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје.
Српско књижевно друштво
10. 08. 2021.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Чланови актуелног сазива жирија за доделу Награде „Стеван Сремац“ исказују пуну солидарност са колегама чији је рад у жирију за доделу Награде „Мирослав Антић“ обесмишљен недопустивом политизацијом њиховог превасходно књижевног посла. Свако мешање у аутономност стваралачког процеса и критичког вредновања савремене уметничке продукције представља грубо угрожавање слободе изражавања и нарушавање интегритета свих актера домаће кутлурне сцене, а самим тим и самога културног живота у Србији.
Чланови жирија за Награду „Стеван Сремац“
Јасмина Ахметагић (председница жирија),
Дејан Милутиновић и Вуле Журић.