CROATIA RECORDS
ZAGREB — 2011.
U povodu dvadesetogodišnjce od smrti Karla Metikoša (Matta Coshea-Matta Collinsa) a pod okriljem izdavačke kuće Jugoton/Croatia Records, publikovano je prigodno izdanje knjige Za dva kovčega slave uz, kako to već stoji u epilogu Josipe Lisac, supruge mu, da ova priča „ima svoj život u tekstualnom, notnom (27 songova, interpretacija Josipa Lisac, za koje je muziku napisao Metikoš) i audio zapisu (dva cda ) na kom je četrdeset naznačajnijih ostvarenja ovog velikana, počev od prve EP ploče iz 1963.godine(En ecoutant la pluie/ King For Tonight/ Il faut choisir/ What Kind of Love Is this) za diskografsku kuću Philips, zaključno sa Blue Christmas iz 1985.
Vjerujem da ćete je sa užitkom pročitati, poručuje nam Josipa. Lično, uživao sam u pročitanom, stranice ove knjige ( memoara ) su donele mnogo toga zanimljivog, i za ono vreme prosto nezamislivog iz života prve internacionalne jugoslovenske pop zvezde, Zagrepčanina Karla Metikoša!
Nakon ove , padaju u vodu sve dosadašnje priče vezane za neke druge poprock sastave i pevače , navijački obojene usput jer , sve to što je prošao Metikoš od starta u karijeri ( potkraj pedesetih ) pa negde do polovine sedamdesetih , za kolege iz branše mu , predstavljaće samo jedan nikada nedosanjan san . Čovek je žarko želeo vinuti se u neslućene visine popularnosti , i uspeo je …. U knjizi Istorija Yu rock muzike stoji:
„Zapravo, oko Kolinsa ostale su mnoge stvari nejasne , pogotovo oko njegove velike popularnosti , osvajanja raznih titula najpopularnijeg itd ’ ! Za dva kovčega slave na najbolji mogući način demantuju autora , te , uz opasku kako se ne treba upustati u pisanje bez , barem i solidne faktografije , predanosti rokenrolu doslovno …. Probijao se Matt kako je znao i umeo , nikada nije hteo odustati , na koncu , ta volja i i nesporan vokalni talenat su i rezultirali postignuntim.
Uspeo je Karlo prvo u inostranstvu, pa tek onda kod kuće! Start u karijeri je obeležio nastupom u svome Zagrebu, kao vokalni solist grupe „Regal“, datum je 23.12. 1959. godine, prostor je Glazbeni zavod ili popularno Glazbenjak pred nešto manje od devet stotina prisutnih….
Nezaboravna Ljiljana…
Za Metikoša taj put ka uspehu nije podrazumevao hod po pruženom crvenom tepihu i odlazak pravo u studio, naprotiv , čekalo ga je spavanje pod jednim od brojnih mostova na Seni u Parizu, gde je u društvu intelektualnih klošara slušao Jesenjinove stihove, potom i boravak u prostorijama Crvenog krsta… Dogurao je , nakon svih peripetija i nedaća , do nastupa u najekskluzivnijim prostorima Pariza, snimio ploču za diskografsku kuću Philips ( Rhythm of Rain -Ritam kiše ) , a na predstavljanju za najpopularniju ploču i šampiona tinejdžera , u konkurenciji sa daleko poznatijima, redosled u broju osvojenih glasova je izgledao ovako:
Fransoaz Ardi (10 glasova)
Džoni Holidej ( 12 )
Ričard Entoni ( 22)
Silvi Vartan ( 31 )
Vik Lorens ( 58 )
Klod Fransoa ( 100 )
MATT COLLINS (108)
Vest je, naravno, objavljena u svim novinama! Ponude su pristizale sa svih strana… Kada pogledate sva ta imena, koja su po broju osvojenih glasova ostala negde ispod , nije teško izvući zaključak o Collinsovoj nespornoj nadmoći kako u vokalnom tako i u scenskom nastupu…
Nakon deset godina se vraća u Zagreb , gde nastavlja sa radom. Godine 1971. u Petrinji upoznaje Josipu Lisac sa kojom ostaje do kraja svoga života ! I sve što se kasnije dogodilo ide u prilog logičkoj pretpostavci , po kojoj je Matt Collins, nesporno , No 1 u Rokenrol kući slavnih Jugoslavije!
Usput, ko zna kakav bi tok imao jugoslovenski rokenrol da potkraj pedesetih i u ranim šesdesetim nismo imali jednog zbilja i van konkurencije velikana kao što je Matt Collins. Za sve postignuto na diskografskom , scenskom i životnom planu, pridružujem se svima onima koji su mu već odali zasluženo priznanje.
U Šapcu, 27. februara 2012. godine