3×3 intervju: Zoran Ilić

– Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi, g-dine Z.I.
Vaš odgovor će, nadam se, pomoći da Vas čitaoci ovoga intervjua materijalizuju u prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, i da tako odrednicu „virtuelno“ učini ako ne nevažnom onda bar manje važnom?

– Osim virtuelnog, postojanje drugih prostora ne priznajem tako da je odrednica „virtuelno“ ne nevažna već veoma važna. Naš razgovor jeste virtuelan zato što postoji, egzistira, samo na Internetu, i nigde drugde, i mi tu ne možemo baš ništa da promenimo.

– Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski…makedonski…) pisac jeste (jedna) pregolema tuga. Da li delite moje mišljenje?

– Balkanski pisci bi trebalo da budu zadovoljni svojim statusom i ulogom koju imaju… Ja bih za sebe, ipak, zadržao odrednicu internet-pisac.

– Da li verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac i da on čita Vaše knjige? Verujete li da Vaše knjige nisu tek „mrtvo slovo na papiru“?

– Kada kažete knjige, ja, pre svega, mislim na elektronske knjige, i ne vezujem ih za papir već za Internet. Dakle, knjige postoje nezavisno od papira, i svakim danom ih je sve više.
Slično piscima i knjigama, i čitaoci postoje na Mreži.