Tekst i fotografije: Živko Ivković, Prozaonline
Video: Zoran Ilić
NIŠVILLE 2017 – Pilot blues band – AIR STAGE
Na džez festivalu iz grupacije onih najpriznatijih evropskih, poput našeg Nišvilla, praktično nije moguće ispratiti sva zbivanja iz razloga obima istog, brojnih stejdževa na kojima je nastupilo neverovatnih stotinu i trideset sastava, pa je odlučiti se za programe i intimu manjih stejdževa sasvim ispravna odluka i to se ne može podvesti pod greh (u žargonu vernika) niti kao promašaj (u fudbalskom, sportskom značenju) jer tada priželjkivano zadovoljstvo ne može nikako izostati. Ispratio sam zato gotovo sve nastupe na AIR stejdžu, hvatao taj uvod u ovogodišnji Nišvil, i sasvim se uklopio u bluz/rock/soul događaje na toj bini. Reakcije prisutnih u vreme nastupa „Pilot Blues Banda“ iz Valjeva (te rezervne prestonice srpskoga džeza) oduvale su mi i najmanju sumnju da sam doneo pogrešnu odluku. Valjevski bluzeri su zabeležili jedan zbilja ozbiljan i visokokvalitetan nastup, a pridruženo pevanje i gromoglasno aplaudiranje prisutnih na izvestan način je paraf odlične svirke koju su oni pružili.
Ne sećam se da su posetioci ispred ove bine u nekom prethodnom periodu pozivali članove bilo koje grupe na bis, ali i to se dogodilo, Valjevci su se vratili, odsvirali „Suzie Q“, tiho se zatim povukavši sa stejdža kako uostalom i dolikuje skromnim ali zbilja vrsnim istrumentalistima iz ovoga grada. E sad, članove takve jedne grupe je prirodno i predstaviti, tako da grupu čine: Peđa Milošević gitarist, Dafi Urošević još jedan gitarista i Radoslav Zdravković bubnjar su iskusni, prekaljeni bluzeri koji u sadejstvu sa mladošću, Janom Zdravković vokalnom solistkinjom i Nikolom Miloševićem bas gitaristom čine dobitnu kombinaciju za nezaboravne nastupe poput ovog, a čuli smo (pored već pomenute Suzie Q) i After Midnight, I’d Rather Go Blind, Don’t Cry, Early Morning, Have You Ever Law, Motherless Child, Key To Highway, Imagine uz dve autorske koje će se naći na drugom albumu grupe. Radi se o stvarima Banat i Sve je manje ljubavi (autor obe pesme je Predrag Milošević) za koje sam stekao utisak da su ih pomalo stidljivo izveli, mada ih je publika veoma dobro primila.
Ovim su, po meni naravno, sebi overili poziv za sledeću godinu, a da li će se to i ostvariti, sve zavisi od rigoroznog selektora! Jedno je sasvim sigurno, „Pilot Blues Band“ je otkrovenje ovogodišnjeg Nišvilla!
Prilično zapažen nastup te prve festivalske večeri je imao i sastav „Neđa & Srđan Japan Jazz Septet“, predstavivši se stvarima All of me, Emina (Ajši, Ajša… da li se sećate) nezasluženo zaboravljenih „7 mladih“. Ono, koga Beograđani od zaslužnih i nisu zaboravili, ali podsećanje na njih mi je, ruku na srce, nekako leglo, osetio sam tu preko potrebnu nedostajuću energiju koja se izgubila pod bremenom godina, uzevši u obzir proživljeno, hrleći usput u susret Luciferu, tom prodavcu nekvalitetne hrastovine, ovakvi nastupi mu dođu kao odlaganje neizbežnog te im zahvaljujem.
Od pomenutog sastava još smo čuli i Devojko mala, Kad svi sveci marširaju, Fly Me To The Moon, Mack The Knife numere koje je vokalni solista ovoga sastava otpevao izvrsno – besprekorno. I da: naiskrenije sa nadam kako Nišville neće zaboravit „7 mladih“ i njihov doprinos u afirmaciji džeza, tog približavanja pomentog pravca neodlučnima u smislu pravog izbora, te da priznaje za životno delo ovoj grupi kad-tad ali neće izostati.
Te prve večeri Nišvilla (petorangirane evropske džez manifestacije – po londonskom Gardijanu) pokušao sam barem da budem jedan od onih ispred oba mejn stejdža, međutim to se već moglo podvesti pod domen naučne fantastike. Tako nešto nije bilo izvodljivo, te je to i jedan od razloga za ponovni odlazak na AIR stage!
Di Luna Blues Band koji već u nazivu ima jednog od nekolicine samo srpskih i jugoslovenskih bluz pionira (Dragana Markovića Mareta Di Lunu), i nije ne znam koliko potrebno posebno predstavljati. Legende (za života) ostaju legende, otac srpskog bluza Mare je u poznim sedamdesetim prošloga veka krenuo kao gitarist beogradskog Blues Quinteta, i evo, već decenijama predvodi ovaj, već pomenuti Di Luna Blues Band, a što je sasvim asocijacija na bluz atrakciju, pojaviti se, dovoljno je, a već odsvirati Kaledoniju, Got My Mojo Working, My Baby, Seks Mašin i mislim I Just Go Blind je u domenu ozračenosti zadovoljstvom!!
NIŠVILLE 2017 – TIBOR MAHA NAĐ
Treće festivalske večeri smišljeno sam zalutao na sešn u prostoru Niške Filharmonije gde jedva nađoh slobodno mesto, negde sa strane uz sam stejdž! No i novosadski bluzer, jedan neverovatan posvećenika ovog muzičkog pravca Tibor Maha Nađ (autor naslova A gyogyrkent hato blues – 2008 ili Isceljujuća moć bluza -2013) je u smislu najpredanijeg pridružene i zainteresovane upućivao u tajne tog, provodeći ih kroz standarde pomenutog pravca (Every Day, Have The Blues, Stormy Monday, Dust My Broom, Got My Mojo Working, As The Years), uz prigodno ono, na kraju ima nas sasvim dovoljno, sala je puna, sada se mogu povući! Na stejdžu se potom našao i Darko Rundek sa svojom ekipom…
A onda se dogodila kiša, nevreme… Vetar je savijao grane dočaravajući sliku više primerenu nekim poznim jesenjim danima nego li toj trećoj festivaskoj avgustovskoj večeri! Posetioci zatečeni vremenskom nepogodom, pogotovo brojni stranci, samo u majicama… Priroda neumoljiva ili je možda resorno Ministarstvo za kulturu uspelo sa navođenjem oblaka?!
Pa, ipak, zaključujem na kraju: jedan je Nišville u Evropi, i tako će ostati veoma dugo. Zauvek! Forever!
U Nišu, 12.08.2017. godine
NIŠVILLE 2017 – Pilot blues band – AIR STAGE (video)
NIŠVILLE 2017 – TIBOR MAHA NAĐ – video: