POLA VEKA SUBOTIČKE POPULARNE MUZIKE TIHOMIR MIŠIĆ

ISTORIJSKI ARHIV

    SUBOTICA

         2019.

PRIKAZ  ŽIVKO  IVKOVIĆ

                                                       Već  uvodnim taktovima ovog naslova, Mišić nas  slikom i tekstom  uvodi u smiraj pedesetih kada je urbana scena u ovom gradu tek startovala, bila u povoju, kada se na prvim igrankama oglašava Milan Rogić Rogi sa tada aktuelnim rokenrol numerama (Blue Suede Shoes, Rock Around The Clock itd) uz napomenu da su te održavane na više lokacija u gradu (Tehnička, Gimnazija, Učiteljska i Muzička škola). Imamo ovde i našeg proslavljenog kompozitora & trubača, dobro nam znanog Acu Koraća, koji se pominje u kontekstu ekipe koja je tada bila aktuelna, a repertoar je sadržavao skinute od Glena Milera, zatim latino u džez fazonu uz nezaboravne italijanske kancone ili francuske šansone te obavezne domestik one naravno. Slika potpuno spojiva onoj, vezanoj za veće (ali i manje) urbane centre ondašnje Jugoslavije. Autor nas upoznaje sa prvim subotičkim VISovima, a radi se o Kometama iz 1962. te Orfejima iz 1965. mada sam u Bogičinoj Vojvodjanskoj rock enciklopediji već imao priliku upoznati se sa karijerama oba uz pripadajuće fotke naravno. Onda imamo situaciju, VIS Apači je zastupljen ovde u Mišićevoj, uz sve pripadajuće generalije, ali iste nema u popisu Bogičine rock enciklopedije? Dolazimo tako i do, meni prepoznatljivog Dua DD (Dve devojke) Mire Peić i Vanje Stojković. Gotovo zaboravljen duo, na koji nas, evo, Mišić podseća, a taj je snimio čak četiri male ploče, uz napomenu  da je Vanja, ušavši u solo vode, takodje snimila nekoliko EP ploča (Vrati se kući/Žalim dragi moj/Nije zlato sve što sija) koje i posedujem. Mišić je, predstavljanje VISova ovde koncipirao po dekadama i abecedno, načinu kom su pribegavali pojedini autori lokalnih urbanih rokenrol hronika vezanih za Srbiju (ukupno osamnaest je takvih). Redjaju se potom grupe koje su obeležile šezdesete (Electric Circus, Eho Kings, Entuzijasti, Faraoni,  Helioni, Green Beats itd) a u storiji vezanoj za Grgu Gregora Zvekana stoji da se radi o prvom Subotičaninu koji je snimio malu vinilnu ploču 1969. (Once Upon A Time/Built A Casle/The Call Me Outsider). U delu vezanom za Jene Feldija saksofonistu, stoji da se kao gost javlja na Lp albumu Miladina Šobića iz 1982. ali i da je svirao sa Čikom Korijom, da bi se potom  vratio na prvi VIS iz ovog grada, Komete su taj, ali sa potpuno i apsolutno zaokruženom pričom, a što je nedostajalo u uvodnom onom, te sam iz tog razloga pomenuo Bogičinu enciklopediju i storiju o tom sastavu. Mišićeva storija o ovom sastavu zbilja zavredjuje visoku ocenu, konačno, Komete su iz grupacije vrhunskih subotičkih, pa, stoji tako da su zabeležili nastup na Gitarijadi u Beogradu gde zavredjuju specijalno priznanje žirija (ne stoji o kojoj se godini radi) ali i angažmana po nemačkim klubovima te kako su evoluirali u The Strangers. Tu je i storija o živoj legendi, Korneliju Bati Kovaču, rekao bih, nigde kao ovde tako potpuna, celovita i zaokružena, kapa dole autoru za napisano jer, zaslužio je Bata više negoli ini blistavo predstavljenu karijeru. Pa ipak, u samom zaključku autor navodi strane izvodjače koji su izvodili njegove songove, no, u tom nedostaje Francuskinja Ivet Furnije koju sam zapamtio po njenoj verziji stvari Trla baba lan. Kovač je ispisao nedostižne stranice svoje muzičke karijere počev od sastava Eho 61 u Sarajevu pa se do danas i nedavno održanog koncerta Korni grupe u Sava centru beogradskom. Vezano za VIS Orfeji, stoji da je isti zabeležiio turneju po Poljskoj gde ih podvode pod uspešnije inostrane. Tako da je u izvesnom smislu ovaj sastav iz grupacije najznačajnijih subotičkih. Redjaju se potom sastavi koji su egzistirali u toj, pionorskoj Yu Rock dekadi (VIS Baroni, Suze mladih korkodila, Meksikanac Vladimir Štulić itd). Dekadu rokenrol šezdesetih u ovom gradu karakteriše pojava likova koji će odigrati glavne uloge na sceni ovog grada, prelazilo se tako iz sastava u sastav, uz ono, neizostavno, da su već tada radili na sopstvenim, autorskim stvarima mada (po autoru) znatan broj tih nije sačuvan i to je neprocenjiva, nepopravljiva šteta. Subotica je, usput, iznedrila začajna imena iz sveta rokenrola ali su ljudi odlazili u veće još centre, sve u nadi dostizanja željenog. Ima reči i o Silvesteru Levaiju, kompozitoru i multiinstrumentalisti iz ovog grada koji je karijeru gradio uglavnom u ondašnjoj WG, te da je autor stvari Save Me, sa kojom se grupa Silver Convention uspeva domoći vrha na svetskoj pop seni, a tu je i Fly Robin Fly, stvar sa b strane ovog singla, takodje vrlo zapažena. Autor pedantno vrlo iznosi koliko sastava iz ovog grada i bliže okoline može da se pohvali svojim ‘crnim vinilima’ u šezdesetima i sedamdesetima (Duo DD, Grgo Zvekan, Tamara Šarić, Sonori, Ivica Tomovic) te razdoblje vladavine diskoteka uz grupaciju onih, izvornih didžejeva kojih je toliko… Dolazimo tako i do prepoznatljivog Gabora Lendjela, rodjenog u ovom gradu upamćenog i kao člana VISova Suze mladih krokodila i Entuzijasti, oba iz šezdesetih , a koji je zavidnu karijeru napravio tek po odlasku u Sarajevo gde se javio se kao  član grupe Teška industrija, a saradjivao je i sa Duškom Trifunovićem uz brojne sastave iz tog grada. Lendjel je autor nezaboravne Ti si mi bila u svemu naj naj koju su izvodili Indeksi, ali i rock opere Zelenokosa. I evo, ko nije znao da je Dragan Ružić Macan bas gitarist i vokalni solist ponikao u Subotici, svirao u grupi Haos i nekolikim, Mišić se potrudio i obznanio nam taj podatak. Ono što je glavna karakteristika Mišićevog pisanja ovde je, pedantnost  svakako, nekako sam uveren da nema propuštenih ili spornih detalja, barem na stranicama koje sam do sada pročitao a odnose se na grupe i soliste, pa, tako imamo storiju o Ivici Tomoviću uz diskografiju zaokruženu, a ima reči i o Nikoli Jageru, bubnjaru, članu beogradskog trija Dag koji je 1974. snimio Lp Sećanja (internet cena ovog albuma na domaćem tržištu je veoma visoka). O grupi Oktopus stoji d je 1982. izasla Lp ploča ovog sastava naslovljena sa ‘Da ili ne’ pod okriljem PGP RTBa, ali i to da se radi o prvom subotičkom crnom vinilnom albumu. Naravno da nisu izostale ni storije o grupama Sebastian, Severni vetar, Putokaz, Rock 13, Pop Story a nije izostala ni ona vezana za već pominjanu grupu Sonori koja se može pohvaliti zavidnom diskografijom od sedam singl, Lp i cd izdanja. Onda dolazimo i do prvog ženskog isključivo subotičkog sastava iz 1971. pod imenom Splendid (Eva Rakić, Žužana Salma, Eleonora Santo, Viktorija Bajza i Erita Čakanj). Ovaj sastav beleži turneju po U.S.A. a 1973. ali i po belgijskim te holandskim gradovima (ukupno 24 nastupa). U delu vezanom za Tibora Levaija, kompozitora i multiinstrumentalistu, stoji da se javljao kao član grupa Super Session, Purgatorium, Lyty&Co, Piramiš i grupe SmaK. Vezano za grupu Super Sešn ostaje podatak kako su u Prištini svirali pred hiljadu prisutnih a na repertoaru tada su imali skinute stvari grupa Uriah Heep, Joa Cockera i drugih, tada aktuelnih sastava svetskog formata. Sećanje Tibora Špigela na taj nastup nije izbeldelo, kaže da su te noći bili najsrećniji na svetu. Autor ovde potom piše da se dekada sedamdesetih pamti i po disko muzici, ali dodaje kako je istina sasvim drugačija, jer, pomenutu dekadu su obeležili progrock sastavi (i u Yu su radile grupe svetskog formata poput SmaKa, Pop i Rock Mašine, Daha, Korni grupe, Tajma itd) i tu sam potpuno saglasan sa autorom ovog naslova. Osamdesete se ovde vezuju za grupe pankrock usmerenja, ima, potom reči o nadaleko poznatim subotičkim bluzerima, Robertu Bobu Tillyju i Draganu Ružiću Macanu. Zanimljiva je i storija vezana za grupu ‘Bać Franje ide u Feketić’, a radi se o 1984. godini. Stoji dalje da su nju primitivz orijentisani na startu karijere, da bi se potom okrenuli sasvim drugim muzičkim pravcima, a nastupaju i na Omladinskom festivalu, pišu sopstvene  stvari te menjaju naziv grupe u Maks Trauer. Kao član ovog sastava se pominje Tihomir Mišić Fikret, te sa razlogom verujem da se zapravo radi o autoru ovog naslova. Autor se dotiče i Bluz trija (Pera Joe, Macan i Kuki) koji  nastupa od 1983. po odlasku Kukija iz grupe , preostala dvojica deluju kao ‘najmanji trio na svetu’, da bi, potom, Macan napravio zavidnu solo karijeru nastupajući gotovo po svim evropskim zemljama ali i domaćim bluz festivalima (Voxtock – Bg, Sax – Su, Mojo Club – Senta, Bluz Fest u Šapcu itd). Izdvajam i Djordja Kuburića, autora pet song zbirki, a po autoru, tu se radi o ‘filozofskom rokenrolu’. U delu o grupi Faraon stoji da je član pomenute grupe bio Šapčanin Žile Ranković na bas gitari, mada, ne znam za takvog, ili se tu radi o članu šabačke grupe Predigra ali sa mestom prebivališta u selu Matijevac (Opština Vladimirci), pa pretpostavimo. O grupi Giusepe Carabino sam već pisao, tako da nema nepoznanice vezane za nastanak imena grupe uz, dodaću,  veliki ugled koji ovaj sastav uživa u pank svetu. Kao džez predstavnike ovog grada, autor ističe Jovančić Džez kvartet te drugi onaj, Kvartet Djordja Petrovića. Redjaju se potom sastavi gotovo svih rock usmerenja, Paukova mreža, Naša radost, Parudaštri i Non stop, grupa koja je 1987. za aleksandrovačku diskografsku kuću Diskos snimila Lp ploču ‘Cigareta sa zlatnim filterom’, da bi iste te, pod okriljem Jugodiska izašao i drugi njihov Lp naslovljen sa ‘Ruž na usnama’. Imamo i akustičarsku postavu grupe Parudaštri iz 1979. a član te je i Macan. Pankrock grupi Proces, formiranoj 1979. autor posvećuje više prostora a što samo govori o značaju ove na ondašnjoj sceni. Stoji da su ploče ove grupe  (X – Port Plater- Norway te Noć pada nad Jugoslavijom) pravi rariteti, a priču o Procesu autor zatvara sledećim: možete očekivati zvuke stare pank škole i buku, mikrofoniju i pogo, te da sasvim sigurno nećete ostati na istom mestu.Onda, sasvim zasluženo, imamo redove o Lonesome Bobu Tillyju, rodjenom 1959. multiinstrumentalisti, piscu, bluzrokeru i slikaru. Zavidna diskografija kao i broj napisanih knjiga, koje autor navodi (lično sam u posedu desetak njegovih naslova), bi mi svakako oduzela prostora te ih iz tog razloga ne navodim jer, dovoljno je reći da se radi o čoveku iz grupacije najznačajnijih subotičkih (i ne samo) kreativaca, toliko svestranom da se može svrstati i u sam vrh srpske ali i Yu scene. Dolazimo tako do grupe  S – X koja je 1989. snimila singl za Pgp Rtb i to u svega nekoliko stotina kopija. Grupa Tri praseta se pominje u kontekstu pratećeg sastava Tillyjevog pod nazivom Lonesome Bob Tilly Blues Band, a svirali su u subotičkom prostoru Bates i beogradskom KSTu. Dekadu devedesetih autor doslovno podvodi pod uvodni onaj fijasko vezan za rokenrol, jer, nema razloga za pesmu, piše ovde, subotički rokeri se okreću gitarskoj muzici, prilagodjavaju  novonastalim okolnostima ali i tužnoj činjenici da se 1991. ugasio Omladinski festrival, festival koji je toliko značio u bivšoj državi, a brojnim subotičkim grupama pružio neispustivu priliku za afirmaciju. Bila je to dekada radjanja tzv. turbofolka i svega negativnog kako u muzici tako i u kulturi uopšte. Slede popisi uz prateće storije o grupama iz devedesetih (Amor, Canabis, Balans, Appendix i prepoznatljivim već Džukelama), koje slobodno možemo svrstati medju najuspešnije forever i ne samo na subotičkoj sceni (Leo Pilipović, Bane Vukosavljević, Rudolf Aleksić i Draža Neorčić). Ima reči o sastavu Faust, koji je 2018. objavio cd album za Diskografsku kuću Računajte na računare Records/Time Machine Music, pod naslovom ‘Boje i note’. Na ovom albumu se, kao gost javlja živa legenda i najstariji ex jugoslovenski rokenroler Branislav Branko Marušić Čutura (ex Duo Kosovac, 3+1, Alasi, Albatrosi, Iskre, Džentlmeni, Dah …). Devedesete autor tako zaključuje sastavima Urbani kengur i Vremon. Usput, nije nepoznanica da u pomenutoj dekadi dolazi do budjanja svesti i isplivavanja onih koji se u normalnim kulturnim i društvenopolitičkim okolnostima nikada ne bi javili, ali se po broju formiranih sastava u gradu, prostorima u kojima su održavani  nastupi kontinuitet rnr u gradu zadržao, kako tako, , te je, ta, prevaga turbofolka i kiča uopšte nad rokenrolom izostala, jer, Subotičani se nisu dali, i to je ono čime se mogu pohvaliti. Onda imamo prvu dekadu trećeg milenijuma, kreće era kompjutera, digitalnog zvuka, mobilnih telefona, zaživljava you tube. Itd. Naravno, dogodilo se to što se dogodilo, možemo pljuvati po toj dekadi ali i ne moramo, ispljuvali su je ini, oni, kompjuter muzičari. Beležim i sastav Eclipse – Pink Floyd Tribute Band, zatim nam autor donosi storije o sastavima koji se nisu mogli pohvaliti javnim nastupima, nego su samo vežbali  (u kućnim uslovima) a što sasvim govori sa koliko žara, ljubavi i ozbiljnosti je prišao sklapanju urbane rokenrol hornike svoga grada. Redjaju se potom alternativni grandž rock sastavi, oni elektropank  usmerenja, pa onda fankrok, vrldmjuzik, ambijent eksperimental, alternativni dadaistički pank, alter folkrock itd, što, nema tu dileme, unosi odredjenu dozu konfuzije, iz razloga onog, koliko sastava toliko alternativnih rock pravaca a čemu su ponajviše kumovali odredjeni novinari, ubedjeni u svoju kompetentnost, pribegavajući izmišljenim usmerenjima, žanrovima raznim, obezvredjujući tako kreativne mogućnosti kako pojedinaca tako i grupa, čak i kompletnu muzičku scenu jer, istina je samo jedna, rokenrol se svira, sve ostalo, ono stvoreno na kompjuteru … Pomanjkanje ideja u prvoj dekadi novog ovog, trećeg milenijuma je i rezultiralo onim što imamo danas (samo ne znam šta) i to je tako kako je, usput, bez nekih naznaka za progresivnije ili revolucionarnije sutra, imamo tako trend koji je potpuno u saglasju sa kreatorima novog svetskog poretka (tako se mladi drže pod kontrolom), tako bezidejnoorijentisani. Autor nas potom upoznaje i sa mulitmedijalnom subotičkom scenom, sa predstavnicima te (nezaobilazni Leo Pilipović, Slavko Matković itd) te solovokalistima (Dušan Svilar, Gordana Vidaković itd). Rock opera Zelenokosa je prva takva (02.11. 1981.) izvedena na sceni subotičkog pozorišta, za koju je muziku napisao Gabor Lendjel a režirao Karolj Viček. U delu o festivalima, stoji da je Omladinski pokrenut 1961. a da su se 1968. na ovom kao gosti javili beogradski Džentlmeni sa Brankom Marušićem Čuturom a nastupio je i zagrebački sastav Zlatni akordi. Sa ovog ostaje snimljena koktel EP ploča na kojoj su zastupljeni već pomenuti Akordi i Džentlmeni ali i Žarko Dančuo te Daliborka Stojšić. Utemeljivač ovog je Josip Kovač (uz Aleksandra Jančikina naravno) otac poznatijeg Bate Kovača, a tu je i prilog Subotičani na Omladinskom, od starta istog, dakle od 1981. pa sve do 2015. Slede zatim slova o Festivalu ljubavi i vina, Youth Jazz & Rock Fest te Rock Fest Bajmok uz popis svih grupa koje su svirale na zaječarskoj Gitarijadi, gde se iz priloženog već, da zaklljučiti kako su Subotičani odigrali značajnu ulogu na najstarijem (u kontinuitetu) evropskom rock festivalu. U zaključku ovog, zbilja impresivnog Mišićevog naslova, imamo plakate, omotnice ploča, popise kasetnih i cd izdanja uz, naravno listu ploča koje su izašle pod etiketama brojnih ondašnjih diskografskih kuća, počev od Dua DD iz 1963. pa zaključno sa grupom Nade iz inkubatora (Noć u mom gradu i Skalpel). Utisak kako autor nije ispustio ni jednu značajku sa scene u svome gradu ostaje, te se Subotica, sa preko dve stotine sastava u proteklih više od pola veka egzistiranja rokenrola svrstava u grupaciju centralnih tačaka tog, pa je time i značaj ove u ispisivanju stranica jedne sveobuhvatne poprock enciklopedije nemerljiv.

07.06.2020.                     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.