Kerber je sastav iz grupacije onih koji su uz Riblju čorbu, Divlje jagode, Atomsko sklonište, Parni valjak i nekolike obeležili dekadu osamdesetih, što bi rekli, delili su tu, čelnu poziciju sa naznačenim na tada izuzetno jakoj Yu Rock sceni. Podsetiću, u svojoj knjizi ‘’ Ohne Filter ‘’ iz 2012. (izdanje Kulturni centar Šabac), sa predgovorom koji je napisao Dr Milan Jelenković, niška rokenrol legenda, neka mu je večna slava i hvala, sam i složio – napisao istorijat ili karijeru ove grupe, no, daleko je ta od iscrpne one, te je, ova, autora Miloša Petkovića dobro došla u smislu onom, karijere svih velikih i značajnih grupa sa ovih prostora poput Kerbera bi trebale biti propraćene izdanjima poput ovog, mada to, na žalost i nije praksa. Hronika troglavog psa je ono, nedostajuće štivo u domaćoj rock istoriografiji, mada, preuranjeno možda, jer, karijera grupe nije okončana, beskrajna priča je, po autoru. No, odati zato priznanje autoru ovog naslova Milošu Petkoviću te Izdavačkoj kući Čarobna knjiga se bezuslovno nameće. Uvod kreće prologom već autorovim, da bi nas potom naveo na ono, kako je došao na ideju (kroz san možda) o pisanju ovog, uz ‘znao sam ko su članovi grupe, vidjao sam ih’, pa je tako i sazrevala ideja o pisanju ove storije za pamćenje. Autor, ne baš kao na času, ali propituje Galeta o njegovom startnom interesovanju za rokenrol, navučenosti nekoj itd, pa tako stoji da se kao klinac ušunjavao u sobu starijeg brata, divio bi se njegovoj gitari ali i umeću sviranja (palcem) na toj. Imamo tako poglavlje, na oko samo u formi intervjua ‘Nebo je malo za sve’ u kom autor otkriva grupu Top kao preteču današnjeg Galetovog i Tomičinog Kerbera, kojoj pridodajem i Baneta Božinovića te Zorana Stamenkovića koji je i kumovao nazivu grupe a tu je i Zoran Madić bas gitarist koji je kasnije ustupio mesto Sosi Žikiću. U poglavlju Ratne igre imamo sve detalje vezane za snimanje pomenutog već u londonskom PRT studiju ali i u mančesterskom Studiju One, gde je glavnu reč imao Gordon Rouli. Tu su dogodovštine, dilema ona, ostati na Ostrvu ili se vratiti u Yugu. Rad u pomenutim studijima je rezultirao odličnom pločom koja izlazi pod okriljem Diskografske kuće ZKP RTV Ljubljana u tiražu od stotinu hiljada primeraka, na toj se našlo devet stvari a zanimljivo je da numera Mezimac ima i ostrvsku verziju naslovljenu sa Get Me Out. Odsvirali su nekoliko koncerata u Mančesteru, Liverpulu i Česteru, da bi pri povratku svratili u Pariz pa onda nastavili put za Yu, pribojavajući se carinika jer, prtljag je izmedju ostalog sadržao nekoliko gitara. Galetova priča je tekla, autor je vredno zapisivao detalje, pa tako stigosmo i do albuma ‘Seobe’ naslovljenog. Naravno, ispustiti ime Duška Arsenijevića, čoveka koji je napisao blizu trideset songova za grupu, ne bi imalo ama baš nikakvog smisla, te mu, ovim putem u ime nas, svih fanova Kerber grupe od srca zahvaljujem na doprinosu u afirmaicji ovog sastava. Otvara se Duško ovde, uz svoju priču, gde naglašava kako je privučen Kerber melodik hard rock saundom a posebno Galetovim vokalom, odlučio krenuti u pisanje tekstova za najslavniju nišku grupu. Po njemu su, za dobar rokenrol potrebne slike, te kada ih posložiš u song, imaš priču, otuda i poseta grobu Radeta Drainca, znamenitog topličkog pesnika (Ne ostaju tragovi, pesme grobovi ne pevaju) tako da je nakon te i nastala stvar Seobe, možda najznačajnija iz Kerber kreativnog opusa. Ono, zaokružen Kerber opus i slovi kao vanserijski jer, za razliku od drugih onih koji su se površno bavili aktuelnim temama, ovde imamo naznačenu tu iskrenost, a što je, nema tu sumnje, doprinelo visokoj poziciji ove grupe, grupe koja se našla na listi najznačajnijih u Yu ondašnjoj. Gale nastavlja svoju priču odlaskom na odsluženje vojnog roka u JNA, da bi odmah po povratku krenuo sa radom u grupi, pa tako, rado se priseća Kerber koncerta na stadionu Želje u Nišu, pred petnaest i više hiljada posetilaca, za koji dodaje kako je taj medju najboljim u karijeri grupe.Tada je LP album ‘Seobe’ rasprodan za tili čas i to u tiražu od preko pet stotina hiljada primeraka, a što, očito govori o tome koja je grupa bila najpopularnija u Yu tokom osamdesetih. Autor se osvrće na najbitnije činjenice vezane za nastanak Kerber songova, što je sasvim priželjkivano ono, jer, storija o jednoj velikoj i tako značajnoj rock grupi je prosto nezamisliva bez tih, uz ono, autori brojnih takvih, vezanih za druge grupe su se prosto utrkivali u potpisivanju žutih redova, ubedjeni da će time svratiti pozornost na svoje ime, a što ne igra ulogu u svetu ortodoksnih onih iz sveta rokenrola. Tako da su priče o pesmama ovde zbilja važan segment iz Kerber karijere, i to je ono, song živi svoj život….. I tako, u prostoriji stenovitih Kerber monolita, autor nastavlja svoj muzejskospomenarskolegatski Kerberotorijum. Strpljivost se tako isplati, pa stižemo i do LP albuma ‘Ljudi i bogovi’ pa onda do turneje po SSSRu 1988. koja će obuhvatiti nastupe u Moskvi, Lenjingradu i Jalti a radi se o blizu trideset koncerata. Učvršćuju tako svoju poziciju na vrhu, kod kuće ….. Petković nas u svome Muzeju kerberovih uspomena upoznaje i sa delovanjem bubnjara Dragoljuba Djuričića, te kaže da se odlično uklopio pa sa njime snimaju već pomenuti album Seobe. Kroz muzej autorov tako prodjoše svi članovi grupe, mega priznati rock muzičari sa kojjima su saradjivali i prijatelji, uz rezime da su svi oni deo te Kerber porodice o kojoj Petković piše. Lično, nikada nisam bio u dilemi, Galetova specifična boja glasa uz nesporne one, vokalne, su odredili karijeru grupe. Ta neverovatna želja za uspehom i dokazivanjem kao vrhunskom je tako rezultirala neverovatnim pa i vrtoglavim uspehom grupe a u prilog tome i podatak da su ploče ove grupe prodane u blizu million primeraka i to bez kompakt diskova za koje nemam informaciju. Kruna njihovog diskograskog uspeha je box set sa svim izdanjima, čini mi se iz 2009. godine za Diskograsku kuću PGP RTS, koji ne posedujem, ali sam upoznat sa sadržinom tog. Album Zapis naznačen kao šesti po redu, u Kerber karijeri, šesti monolit autorov, za koji Gale kaže kako se ne radi o ordinarnom jednom zapisu, nego o životnoj priči, te da je svaki song na tom film za sebe, da se u stvarima sa pomenutog osetiti podrum (u kom su vežbali), miris votke koju su pili, neizbežan duvanski dim …..Dolazimo tako i do Vladana Vanje Stanojevića koji je u grupi proveo gotovo dvanaest godina i to na poziciji gitariste akustičara, čiji se pobudni duh nekako osetio odmah po dolasku u grupu, a do punog izražaja dolazi na anplagd koncertu u Novom Sadu 1996. godine koji imamo zabeležen na cd albumu iz iste. Vanja ovde upotpunjuje autoru priču gde kaže da je njihov taj, anplagd nastup u NS, medju najboljim i najznačajnijim u YU, a podržala ih je i Niška pivara majicama na kojima je otisnuto ono Apel Beer/Kerber, koju ljubomorno čuvam, ne navlačim je na sebe tako često. Vanjina storija je i zaklljučna u ovom Kerber naslovu, a u epilogu Hronike troglavog psa stoji da je autor ušao u slaganje mozaika o grupi čista srca uz neverovatnu dozu ljubavi i strasti – sanjao je na javi, uz dubok naklon i veliko poštovanje svim Kerber članovima, nj. kreativnim postignućima, a što je, po svemu, ovog vrsnog poznavaoca karijere grupe i usmerilo na autoput rokenrola po kom i danas vozi uz povremeno zastajanje kod Motela Kerberovih uspomena, ne bi li se uz votku prisetio svog odrastanja.
14.12.2022.