RTS BEOGRAD PRIKAZ:
PROMETEJ NOVI SAD ŽIVKO IVKOVIĆ
2022.
Nenaviknut na štiva izvan delokruga rokenrola, to sam se dvoumio da li uopšte ući u pisanje prikaza za ovakav jedan naslov, no, znajući da se ovde radi o Zoranu Brankoviću, legendi Yu rocka ( član grupa Dečaci sa Morave, Nautilus, Krvna Grupa i Vatra) to i nisam mogao odoleti izazovu, na koncu, Branković to zaslužuje jer je dosadašnjim svojim delovanjem na ukupnom mu muzičkom polju to svakako zaslužio. Ovde doduše u sadejstvu sa Reljom Turudićem profesorom klasične gitare te su tako njih dvojica taj gitarski duo zaslužni za ovaj naslov, doduše prevashodno okrenut notnim zapisima za taj, gitarski duo posvećen svim ratnicima-herojima Prvog svetskog rata, vojnicima koji ginu i pevaju, kako to ovde već i stoji. Mislim da su u potpunosti uspeli sa davanjem tog, ličnog pečata u sećanje na sve one koji su prošli tu albansku golgotu, ponosno čuvali ime svoje zemlje….. Tako da su njih dvojica, ponukani činjenicom da očuvaju numere koje u srpski vojnici voleli i pevali u najtežim trenucima uspeli da ih prilagode tom gitarskom izvodjenju, našli su pravi motiv za stvaranje – koncipiranje ovih u tim
Ni u kom slučaju ne bi trebalo izostati baštinjenje ovog zajedničkog im dela, mada to sve zavisi od onog, koliko su obrazovani i posvećeni zaposleni u nadležnim institucijama kulture. Imamo ovde i slovo o Velikom ratu iz pera profesora – doktora Dimirija Golemovića, koji potvrdjuje da je Solunac prvo delo ovakve tematike u nas uobličeno i prilagodjeno za javno izvodjenje gitarskog, već pomenutog dua, uz napomenu da su sve napisane utemeljene na tradicionalnoj naravno osnovi. Sadržaj naslova donosi prepoznatljive one Tamo daleko/Jesam li ti Jelane/Zavičaju mili kraju/Tandrčak/Kreće se ladja francuska/Solunsko kolo/Volga Volga/ Nizamski rastanak/Reče čiča da me ženi/Lele dunje ranke/Biljana platno beleše i Čačak. Istaći ću da uz partiture ili notne zapise ovde stoji osvrt vezan za nastanak svih songova, te da li se radi o autoru ili pak tradicionalu, tako da nam autori nisu uskratili te najosnovnije informacije koje su mahom poznate, no, zahvalnost vezana za obnavljanje gradiva ipak odlazi na nj. adresu. Branković je svoju karijeru gradio u brojnim rokenrol grupama ondašnje Jugoslavije, oprobao se potom kao autor pozorišne i dečje muzike i to potpuno uspešno, te ovo, na izvestan način vidim kao krunu njegove muzičke karijere, mada sam ubedjen da na toj nije rekao sve. Ovim nikako nisam želeo da se oprobam kao autor čije će ime stajati ispod naslova koje nema veze sa rokenrolom (plašeći se valjda minskog polja), nego sam želeo odati dužno priznanje legendi Yu rocka Zoranu Brankoviću. Pa, možda napisano i nije u mome stilu, ali je od srca. Živeo nam!
02.09.2023.