ŽIVKO IVKOVIĆ
Evo i belopalanačke urbane rocknroll hronike koju potpisuje Negovan Jocić zaokruživši tako broj tih, iz porodice lokalnih u Srbiji na dvadeset i pet. Jocić je nedavno preminuo, te uz zahvalnost na napisanoj ovoj, preostaje mi samo ono, neka mu je večna slava i hvala. Ini bi rekli, napisati rocknroll hroniku jednog malog grada poput ovog i nije neki poduhvat, no, tek kada pročitate ovu, BELOPALANAČKU, shvatite zapravo da je u pitanju i te kako zahtevan posao, uraditi intervjue sa svim tim značajnim ličnostima iz sveta popularne muzike, prikupiti sve to je zapravo autorova zasluga, a nameravao je napisati i nastavak ove…… U naslovu su sadržani intervjui sa tim najznačajnijim ličnostima iz sveta lokalne scene ali i onih predpionirskih rock dana, muzičkih manifestacija poput gitarijada itd. Uvod u ovu BP urbanu hroniku je tako pripao Bori Rajkoviću i nj. prisećanjima vezanim za muzička dešavanja u gradu od starta pedesetih pa na ovamo, gde nas autor upoznaje sa tim prvim instrumentalistima, popularnim tada koji su plenili svojim umećem, te se i ne bih ne znam koliko tu zadržavao jer rocknroll kreće formiranjem VISa Karneoli i to 1963. godine, koji već naredne ’64. beleži svoj debi nastup u prostoru Velike garaže na Staroj pijaci a potom i u holu lokalne gimnazije da bi se tek u Domu kulture ustalili kao stejdž akteri jer u tom kontinuirano nastupaju do 1968. godine, a tu su i nezaboravni nastupi na Vrelu. Naravno, tu je i nastup na Prvom festivalu esperantista 1965. a zanimljivo je to da su od opreme imali samo pojačalo Elektromehanike kraljevačke te da su svi tekstovi išli na pomenutom esperantu. Beleže i nastup na niškoj gitraijadi 1967. kada je učešća uzelo blizu trideset VISova, a osvojili su visoko drugo mesto. Ima ih i na tada prestižnom Festivalu omladine Srbije u Knjaževcu kada je takodje nastupilo preko trideset VISova. Na žalost, tiraž naslova od svega stotinu primeraka neće dobaciti daleko, pogotovo ne do prestoničkih medija koji i ne haju za urbana zbivanja po unutrašnjosti, te ću se, kao i uvek potruditi, izneti što više detalja sa ove, ne bih li tako zainteresovanima približio isti. Aleksandar Petrović iznosi da su Karneole činili (pored njega) i Ljubomir Pejić, Predraga Pejić, Slavoljub Denčić, Milan Petrović i bubnjar ?. Do naziva grupe se došlo tako što je Aleksandar otvorio enciklopediju i olovku nasumice stavio na imenicu Karneoli (vrsta poludragulja). Naravno, bilo je i neizbežnih personalnih promena u grupi, te se kao članovi ovog javljaju Mirjana Petrović, Cobi Isus a tu je i Miroslav Božić. Imamo i podudarnu storiju o ovom VISu u intervjuu sa Ljubomirom Pejčićem. Zatim su tu izuzetno zanimljive priče o vratarima na koncert-igrankama Ivanu Jovanoviću te toncu Miroljubu Živkoviću. Iz VISa Karneoli je proizašao sastav Apoloni koji su činili Aca Petrović, Slavoljub Tošić, Radmilo Mitić, Mario Antić te Milan Antić. Ne baš detaljnu priču o ovoj iznosi Tošić gde navodi da su potrajali ciglo tri godine, te da su svirali na koncert-igrankama svugde po gradu. Tošić kaže da je svirao i u grupama Andjeli te Istok. U kontekstu njegove imamo grupu Piano Forte. O grupi Andjeli svoja prisećanja iznosi Miodrag Stanković, a stoji da je formirana 1968. te da su pored njega u toj bili i Zoran Vidanović na solo gitari, Lola Djurdjević na ritam gitari, Jovan Stanković vokalni solist te Stevan Popović za koga ne stoji zaduženje, mada se može pretpostaviti da je reč o bubnjaru obzirom da taj nedostaje u popisu zaduženja u ovoj. Svirali su u već pomenutoj Velikoj garaži, a kapacitet te je iznosio negde oko tri stotine posetilaca, ali i u Nišu, Pirotu i Leskovcu. Repertoar su zasnivali na skinutim stvarima grupa Rubinsi, Crveni koralji i Zlatni dečaci. Raspad je usledio 1974. godine. Vezano za VIS Super Set umnogome deluje zbunjujuće to da Zoran Despotović ne navodi godinu formiranja, nego kaže da se to dogodilo tri-ćetiri godine nakon Karneola, pa sad……..
Izvorni sastav ovog su činili Srboljub Mladenović, Dragan Mitić i pomenuti već Despotović, a skidali su stvari grupa Ohio Express, Shadows, Beach Boys, Janis Joplin itd….. Kao članovi grupe se javljaju Ljuba Zlatanović te Aleksandar Petrović. Ovde ima reči i o grupi Dečaci u kontekstu preteče Super Seta. Debi nastup beleže u osnovnoj školi (ne navodi se godina tog) a potom u Domu kulture, Vrelu, Garaži i po okolniim gradovima (Dimitrovgrad, Babušnica, Pirot itd). Zatim dolazimo do autora ovog naslova i njegove uloge na lokalnoj rocknroll sceni gde pominje grupu Istok u kojoj se nalazio na poziciji ritam gitariste. Jocić kao preteču ove navodi grupu Vox. Istok su, pored njega činili Aleksandar Golubović I Vojkan Marinković. Jocić navodi grupu Pauk i cvet a čiji je takodje član gde se nalazio na poziciji gitariste, te grupe Kap i Jet PB 18. No Istok je po svemu, najznačajnijij sastav u kom je autor ove svirao, a nastupali su ne samo u svome gradu nego i po okolnim selima (Maklište i Donje Krnjino). Koliko se tada voleo rnr svedoči podatak da dečko u tom, Donjem Krnjinu nije imao novac za ulaznicu nego je vrataru ponudio punu kotaricu jaja, nadajući se da će tom poklopiti cenu ulaznice i uspeo je. Po svemu, Jocić je odigrao zbilja značajnu ulogu na rocknroll stejdžu svoga grada te tako i ne iznenadjuje činjenica da je potpisnik ovog sveobuhvatnog štiva od neprocenjivog značaja za urbanu scenu svoga grada i Srbije. Potpisuje i dva naslova (Sirda i gitara iz 2011. te song zbirku Estam fanfare iz 2013.), te tako, ukupan utisak obara sa nogu. Dolazimo do intervjua sa Vojkanom Jankovićem i nj. storiije vezane za grupu Korak koju su pored njega činili Nebojša Despotović, Rade Popović, Bratislav Pejčić, Rajko Sokolović, a prvi onaj, debi nastup su zabeležili u prostoru restorana Lovac u svome gradu i to 1976. Mada se kao godina formiranja ove uzima 1974. Svirali su i u gimnaziji, bašti hotela Esperanto …. I sve tako do 1979. kada se iz raznoraznih razloga grupa raspada, ali se javlja nova nazvana Istočni vetar, koja je repertor zasnivala na skinutim stvarima grupa Deep Purple, AC/DC, Kerber, Galija……..
Janković je tako od 1982. u grupi Zip uz Sokolovića na bubnjevima, Despotovića za klavijturama, Mitića na gitari, Stojanovića na basu te Mladenovića na udaraljkama. Nisu ne znam koliko potrajali ali su zabeležili dva nastupa na stadionu FK Jedinstvo u svome gradu . Javlja se on i kao član grupe Adonis i Bank Rock. Zanimljivo je da se kao gost u ovoj potonjoj javlja Gale iz Kerbera, a tu je i sastav Bez predaje…… Redjaju se potom storije o brojnim sastavima iz ovog grada, Lotus, Citre, Istočni vetar (Kataklizma), Jet PB 18…… i tu nije kraj jer imamo i one novijeg datuma, tu prevashodno mislim na grupu Adonis koja je radila do 1990. a o kojoj svedoče Dejan Ličić i Zoran Pešić, pa onda grupa Vanredno stanje u intervjuu Dimitrija Djordjevića, zatim Funk You Up po prisećanju Aleksandra Djordjevića, te Deca bivših muzičara, TNT, The Raven, Dažbog, Nes, Zaboravljeni……..
U zaključnim poglavljima ovog naslova akcenat je na rokenrol festivalima održanim u gradu i to u razdoblju od 2008.do 2012., a radi se o zimskim i letnjim smotrama održavanim uglavnom u holu Centra za kutluru, a 2017. je održan jedanaesti po redu, što očito govori kako mladi u sadejstvu sa starijima ne razmišljaju o povlačenju nekom. Autor je ovom, Rokenrol u Beloj Palanci publikacijom dokazao dokle seže njegova ljubav kada se radi o naznačenom ovde muzičkom pravcu ali i ljubavlju prema gradu u kom je živeo, podario mu najkreativnije godine svoje te svetu predstavio scenu za koju se i ne bi čulo bez njegovog zapisanog, truda uloženog ……. Ono, stvarni život i čine samo oni na koje smo se ugledali, posebice ličnosti iz sveta rocknrolla, njihovi muzički opusi a što dovodi u ekstazu i pobudjuje taj inspirativnokreativni impuls bez kog i nije ne znam koliko moguće gurati napred….. 17.12.2023