GRADSKA BIBLIOTEKA
KARLO BIJELICKI, SOMBOR – 2022.
PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ
Autor nam kroz Revoluciju Džona Lenona nudi svoj stav ili stanovište, svejedno, vezano kako za ličnost tako i za kreativni opus najznačajnijeg od Bitlsa,, koji je, nema tu sumnje, utemeljen na antiratnim temama poduprt značajnim udelom i političkim aktivizmom, ne bi li tako zaokružio svoje neslaganje vezano za kritiku sistema. Pa tako, život je dugometražni , višedecenijski film koji čovek po sopstvenom scenariju snima, uživi se i ne obraća pažnju šta će od svega ispasti na kraju, bez korekcija usput, sam svoj producent, po self zamisli kako bi rekli, a što je u ovom, Lenonovom slučaju više negoli očigledno, kristalno jasno je. Lenon je odlučan u nameri istrajavanja borbe protivu imperjalizma, a kao borac za ljudska prava je bacio u zasenak Boba Dylana i slične mu, sugerisao je svoju viziju boljeg i humanijeg društva tada, sveta koji na žalost nikada nećemo dočekati iz razloga onog samo, čovek, and nothin’ more. No, ostaje ponos nas starijih na vreme bitisanja njegovog , odrastanja i prihvatanja tih hipi ideala ondašnjih, jer izmeniti svet, uticati i upustiti se u neravnopravnu borbu sa surovim kapitalističkim poretkom pogotovo onim u U.S.A. i G.B. nije ni malo jednostavno. U uvodnom poglavlju stoji da je priča o Lenonu duhom mnogo bliža panku negoli popu (u šezdesetima i startom sedamdesetih termin koji se odnosio na rnr). Možemo se, kao i uvek, složiti sa tom ali i ne moramo naravno jer, prosto ne stoji. Prirodno, ako je pank mladji muzički pravac, naravno da zagovornici tog iz prethodnog izvlače ono što bi im u konkretnom i koristilo, okititi se usput time kao tvorcima naznačenog i nije neka nepoznanica, jer, što šta su pankeri preuzeli iz šezdesetih kao preteču i rani pank, a što je zbilja bestijalno i ne začudjuje, na koncu, znajući da su takvi bezidejnoorijentisani. Naravno, priroda je tako ustanovila, mladji ne mogu razmišljati kao stariji, te tako imamo nepodudarna (očekivano) mišljenja po tom, subjektivne i navijački obojene stavove, bestežinske i neubedljive. U prilog navedenom imamo i ono najpoznatijeg američkog muzikologa Grejla Markusa koji piše da je pank antimuzički pravac a da je novi talas besmisaoni pank, pa sad ….. Pa tako, imamo ovde stvar A Day In Life, istu potpisuju naravno Lenon i MekKartni koju autor do u detalje razlaže, upustivši se u sopstveno vidjenje te, ističući neponovljiv značaj songa i vrhunac saradnje u The Beatles periodu. Nagoni autor na razmišljanje, zastajanje u čitanju napisanih mu redova, jer, dolazimo tako do brojnih tvorevina pomenutog i neprikosnovenog dvojca, a što je sasvim o kay znajući da na našim prostorima i nema ozbiljnijih štiva na zadatu izuzev prevedenih naravno. Autor je otišao tako daleko da se upustio u strofu po strofu dočaravanja napisanog, pa tako prostor posvećuje stvari ‘I Am The Walrus’ sa albuma Magycal Mystery Tour razobličavajući napisano a u rezimeu o toj stoji Lenononv negativan i rušilački odnos prema sistemu u U.K. aludirajući na školstvo, zdravstvo, kulturu, umetnost, religiju, način razmišljanja …. Jedno zaglupljujuće i perfidno društvo, koje se hranilo krvlju svog i drugih naroda širom sveta. Dalje piše o stvari ‘Give Peace A Chance’ iz 1969. izvedenoj na Sweet Toronto Peace Festivalu, o kojoj je toliko toga izrečeno da bi svako dalje filozofiranje na tu izgledalo kao prežvakavanje . Stvar Warking Class Hero’ je bolno istinita, nenametljiva jedna, ali nagoni na razmišljanje grupaciju barem onih koji su onovremeno kapirali šta im je u stvari doneo kapitalizam. Posledice tog i pokušaj raskrinkavanja/razotkrivanja nametnutog stanja stvari. A to da su USA i GB sinonimi za izrabljivanje , surovost, pohlepu i ubijanje sve pod plaštom protestantizma naravno da nije u domenu nepoznatog. Autor se smelo upušta u zbilja ozbiljnu i konkretnu, (reći ću subjektivnu , bez obzira o kom se radi) analizu Lenonovog kretivnog opusa, no, uzevši godinu nj. rodjenja (1968) napisano se može (i ne mora naravno) prihvatiti sa zadrškom jer, to da neko rodjen potkraj karijere Bitlsa pokušava pametovati i filozofirati na tu, je praktično nemoguća misija u smislu onom, pisati i kapirati o neproživljenom, born late za bilo kakvo razumevanje uopšte. Začudo, ima ovde i redova sa kojima sam u potpunosti saglasan, izuzev već onih vezanih za to da je priča o Lenonu duhom bliža panku negoli popu, ……… Džon je otvoreno, bezrezervno podržavao IRU, napisao je i nekoliko songova na zadatu, kao The Luck of The Irish te Sunday Bloody Sunday, a u obe imamo naravno iskazanu tu podršku. ….. U rezimeu nekom, istaći ću da autor i nije izneo detalje o Lenonu i karijeri mu koji već nisu spoznati, ali, imponuje to da jedan zbilja mlad čovek (u odnosu na nas koji smo proživeli šezdesete) kapira njegov životni put, te apsolutnu posvećenost liku i delu najznačajnijem od Bitlsa, kao da je proživeo te dve najznačajnije rocknroll dekade. Toliko njegovo napisano pleni i nagoni na razmišljanje znajući da generacija mu i nije tako reći upoznata sa aktivnostima i stremljenjima Lenonovim u pomenutim dekadama. Ono, ne mogu a da ne istaknem (kao i autor uostalom) ‘Imagine’ , koja je, nema tu sumnje, Lenonov pokušaj da snagom uma, duše, srca, i pozitivne energije barem pokušao promeniti svet, navesti mlade na pravi put i borbu za pravednije društvo, ono, bez mržnje, pohlepe, podela i zavisti. Ista je nekako sveža, deluje kao da je tek napisana, (mada su nam sve te stare bezmalo takve), nekako nije izgubila na snazi, taj poziv kao da je još uvek aktuelan, ali, ne nalazi se u telefonima tin i post generacija današnjih.
11.01.2024. godine