AUTORSKO IZDANJE (NIŠ – 2001. // REIZDANJE – 2024)
PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
Vladan ‘Vanja Kerber’ Stanojević nas je, evo, nenadano sasvim obradovao ovim reizdanjem ‘Enciklopedija niškog rocknrolla’ (1962-2000). Podsetiću, prvo izdanje smo imali sada već daleke 2001. godine u skromnom tiražu od svega tri stotine primeraka, no, uzevši da je Niš bezmalo velegrad, tiraž taj nije pokrio ni interesovanje na lokalu a kamoli šire, te je, ovim, reizdanjem koliko-toliko ublažena jagma za istim. Pisana u formi almanaha i po dekadama, niška enciklopedija je tako samo paraf za scenu u ovom gradu koja je uz onovremene u Beogradu i Zagrebu nesumnjivo slovila za izuzetno jaku i značajnu. Vanja je imao zbilja težak zadatak, koji je, svojevremeno uspešno obavio, te ostaje ta zahvalnost za predanost i istrajnost mu, uz ekipu koja je saradjivala sa njim pri sakupljanju podataka, tu prevashodno mislim na Duleta Sretenovića, Ivana Blagojevića, Dragana Arandjelovića, Vecka Radojkovića…… Reći i to da Vanja sasvim objektivno piše, oslikava dekade od šezdesetih pa na ovamo, uopšte nije preterano, poželjno je čak, jer njegovo napisano se ne zasniva na navijačkoj obojenosti, pristrasnosti (imate brojne primere prestonih takvih novinara) niti licemerju, kakav je u životu takav je i sa perom, a što se da primetiti već na startu gde imamo tu dekadu šezdesetih, koja je, nema tu sumnje, ključna, prelomna ona vezana za jugoslovensku rock, ondašnju pop scenu. E sad, vezano za tu, imamo niške VISove All Or Nothing, Crveni djavoli, Fantomi, Frape, Meteori, Rubinsi, Baroni, Srećne ruke, Daltoni i brojne koji su svojim delovanjem u pomenutoj ispisali najsvetlije stranice na urbanoj rocknroll scceni svoga grada. Stanojević se kao akter te startne dekade javlja kao član VISa Baroni na poziciji solo gitariste te je nesumnivo visokokvalifikovan za rad na jednom ovakvom izuzetno zahtevnom štivu. Naravno, kao i uvek, zadržaću se na detaljima koji su od zbilja značaja, mada je takve izdvojiti sa niške scene zahtevno, jer, nema beznačajnih….. Piše tako Vanja da je polovinom šezdesetih na pozornici u tvrdjavi nastupila engleska grupa Rockin’ Vickers (radila u razdoblju od 1963 – 1968), te nakon te svirke, puni utisaka, odlučuju da formiraju svoju. U VISu FANTOMI se kao bas gitarist javlja Milan Kerković, kog pamtim kao autora knjige o Bitlsima iz 1994. godine. FRAPE formira Siniša Siki Djordjević a u toj su, pored njega i Bodan Stanković, Branislav Cvetković, Dušan Jovanović te Sava Kolarski. I kako to autor pojašnjava, ova grupa je NO. 1 na niškoj sceni te 1962. Prva niška gitarijada je održana 1966. a na stejdžu su tada Rubinsi, Meteori, Srećni dečaci ….. Pa ipak su DALTONI nekako najznačajniji VIS u toj startnoj rnr dekadi, a ne istaći pojedinosti o članovima ove bilo bi ravno onom ‘džaba ste krečili’ izrazu ili grafitu kako god. Formirani na prelazu 1962/3 ovaj VIS su činili Žare Stanković, Rista Trajković, Bane Cvetković i Nebojša Stojanović. Od godine formiranja pa sve do raspada grupe (1971) Daltoni beleže na stotine i stotine svirki a ostaje i nj. EP ploča sa isključivo autorskim snimljena za zagrebački Jugoton 1968. (Ruka od sna/Vraćam se ponekad u prošlost/Volim našu istinu i Petak). Istaći ću i to da su imali pripremljen materijal za drugu ploču, no, sticaj okolnosti ….. Podgrejavanje na temu onu, koja je prva rocknroll grupa ikada gostovala u Bugarskoj i dalje je aktuelno, a po beograskim izvesnim je u pitanju Biijelo dugme u godini 1978. , pa onda korekcija jer je Yu Grupa imala turneju po toj u 24 grada 1972. mada se pominju i Elipse a taj VIS je svirao 1968. da bi ih, evo, sve potopili niški Rubinsi, bacilli ih u zasenak, jer su zabeležili u bugarskom gradu Perniku koncert 1965. godine gde su doživeli nevidjene ovacije. U storiji o VISu SREĆNE RUKE stoji da su prvi nastup zabeležili u prostoru belopalanačkog bioskopa i to 1963. Imamo i zasebne, odvojene storije vezane za dvojicu najznačajnijih iz iz tog ranog perioda, ŽARETA STANKOVIĆA te PERICU STOJANČIĆA poznatog po nadimku Urlator iz Niša sa kojima se okončava ova dekada uz napomenu da je Stojančić snimio tri male ploče za PGP RTB i jednu za aleksandrovački Diskos a sve u razdoblju od 1963. do 1969. godine. Dekada sedamdesetih je vezana za GALIJU, VIKTORIJU-MAMA ROCK, LUTAJUĆA SRCA, nišku hipi dolinu, koncert Johna Mayala u hali Čair, Diskoteku 13 ….. i grupu BUBAMARE koja 1973. snima singl ploču Ajde Jano/Suze na peronu pod okriljem RTV Ljubljana, a iznosi Vanja i podatak da je u gradu od 1962. pa sve do kraja milenijuma egzistiralo, verovali ili ne čak sedamdesetak diskoteka!! Grupa FLEKE se javlja singl pločom Bicikli i automobili/Novi modeli a diskografska kuća je Beograd disk, te da kao člana sastava Lutajuća srca imamo autora ovog naslova Stanojevića. Srca osvajaju prvo mesto na ‘Omladini 1972.’ u Subotici sa stvari ‘Još malo’ te realizuju taj, prvi singl sa na b strani numerom Seti se (PGP RTB) a potom i LP album za pomenutu , tako da u ukupnom skoru ova grupa ostavlja za sobom četrnaest malih i Lp ploča a tu je i cd iz 1998. godine. Redjaju se potom grupe iz ovog grada, koje su, svaka na svoj način pružile pun, nemerljiv doprinos u afirmaciji rokenrola generalno u SFRJ, gde prevashodno mislim na grupu Mama Rock sa nekoliko, mislim pet vinilnih ploča a potom i MONOKL (mala ploča a izdavač je Diskos godina 1978.), no detalji vezani za grupu Mama Rock – Viktorija ostaju upamćeni po nesvakidašnjim nastupima u gradu, prerezali bi vrat bas gitare testerom, kokoškama su odsecali glave …. Uz napomenu da je i Stanojević izvesno vreme član grupe. U potpunosti sam saglasan sa autorom ovde gde piše o medijski predominantnoj i preferentnoj prestonoj sceni, kao da scene po drugim gradovima i nisu egzistirale, a iz svega ovde navedenog, niška rnr scena uopšte nije bila u podredjenom položaju niti je kaskala za onom u glavnom gradu. Grupa GALIJA je formirana 1977. a njihov kreativni opus je zbilja impresivan, i ne sećam se koliko su ploča snimili, mislim izmedju petnaest i dvadeset do kraja milenijuma onog, a u posedu sam knjige o ovoj (ali i o grupi Kerber). Uz Riblju čorbu i Parni valjak , Galija je verovatno tu negde po broju snimljenih studijskih albuma, dakle u samom vrhu. U toj nameri predstavljanja grupa sa isključivo oficijelnim studijskim izdanjima, dolazim do osamdesetih te sastava ARNOLD & ALHEMIJA (singl ploče Kiše dolaze/Izvan nas, Jugoton – SKC Niš; Ona zna/Sazvučje sveta – DOM; MC album Land Ho! – ITV Melomarket 1994. te cd album Shot Gun – Xanadu Land Records 2000.) a tu je i sastav AGNUS DEI sa oficijelnim ‘Baš lepo’ iz 1995. izdavač je KPGT. I grupa DOBRI ISAK se javlja MC izdanjem ‘Mi plačemo iza tamnih naočara’ 1985. SKC -Škuc. Činjenica je da brojni niški sastavi ali i oni iz Centralne Srbije nisu dostigli i zavredeli širu popularnost stoji, a razlog treba potražiti , kako to autor pojašnjava u onom, sredina iz koje potiču i deluju, te kao takvi nisu zavredeli interesovanje medija u glavnom gradu, a što ne da baca senku na te i takve nego ih svrstava u grupaciju kvazipoznavalaca, te onih koji se bave isključivo onom pod nosom scenom, i to je taj antiintelektualizam prisutan i danas kod pomenutih. Naravno, u ovu grupaciju ne mogu nikako svrstati Baneta Loknera i Sašu Žikića koji svojim iskrenim i objektivnim delovanjem odudaraju od gore navedenih. Sledi storija vezana za grupu KERBER, a nedavno sam pisao o toj (vezano za naslov ‘Hronika troglavog psa’ autora Miloša Petkovića), ne mogu a da ne istaknem kako se radi o jedinoj jugoslovenskoj grupi koja je svirala u Liverpulu (ili …..) i to u dvorani Wirehouse, a sve vezano za snimanje albuma Ratne igre sa koje je stvar Mezimac preimenovana u Get Me Out. Dalje, skupina beogradskih ‘priznatih’ na žalost novinara se prosto utrkuje pojašnjavajuću i obrazlažući kako se u tekstovima nekolikih beogradskih grupa da naslutiti sumorna sutrašnjica tada već u osamdesetima, kao predskazali su tu, krvavu budućnost zemlje, no, smišljeno su prenebregli Kerber i nj. LP Seobe (pgp rtb) te ono o čemu Vanja piše, zloslutne neželjene dogadjaje koji će uslediti i ići na ruku samo pojedincima i moćnicima ali ne i narodima, no, kude je taj Kerber, to se ne uzima ….. Neispustivo ime vezano za ovu grupu je Dule Arsenijević njihov tekstopisac, a a uz preko deset oficijelnih lp, cd i mc izdanja, grupa je van svake sumnje u grupaciji najznačajnijih i najcenjenijih jugoslovenskih i srpskih. Uspeli su, eto, a nisu prestoni sastav, mediji njihovi ih i nisu ne znam koliko prihvatili, no činjenice i fakti su tu, te im takvi i nisu potrebni. U delu o grupi KRAMER imamo storiju tipičnu za niške grupe iz te dekade a u toj je Najda vokalni solist, pa tako 1985. izlazi MC izdanje albuma ‘U mojim mislima’ izdavača KPGT. I PAN BAND je tu, a beleže dvanaest nastupa po elitnim atinskim klubovima uz dva oficijelna MC izdanja ‘Stilske vežbe’ te cd album ‘Ten Years Anniversary With Friends’. TRIVALIA je sastav čiji opus možemo okarakterisati kao religioznookultni (tekstovi su vezani za Hrista, templare, Sveti Gral ….) a beleže četiri oficijelna izdanja (LP Crna voda, singl Daje ruža med pčelama, MC Headhunter iz 1991. MC Body Collection iz 1994.) te sa ovim i zatvaramo osamdesete, dekadu više negoli uspešnu kada se radi o lokalnim grupama ovde, a to što šira javnost nije ne znam koiiko upoznata sa pomentuom scenom, zna se kome imamo zahvaliti. U delu vezanom za poslednju dekadu prošlog, u ovom Vanjinom naslovu, dakle devedesetiima, stoji da se radi o isuviše crnoj dekadi da bi o toj pisao bilo šta pozitivno, no tada se javljaju momci koji svojim beskompromisnim stavom u tom najcrnjem periodu svojom energijom uspevaju suprotstaviti se novonastalom rurbanom ludilu, haosu i beznadju u kom su se našli svi jugoslovenski narodi, te takvima samo i posvećuje preostale stranice knjige, gde imamo storije o preko trideset grupa sa oficijelnim izdanjima na tada aktuelnim nosačima zvuka. Ako bih krenuo redom, ovde, imamo odmah grupu DING DONG, okrenutu tada hip hopu i repu, pa tako uspevaju snimiti čak tri MC formatizovana (‘Nema problema’ iz 1997. za ITMM, zatim South Side a izdavač je Centroscene godina je 2000. te treći album ‘Skroz’ snimljen 2001. Sastav upečatljivog naziva GOSPODIN PINOKIO pored onog ‘Zdravlje i satira’ (Krug 1993.) uspeva da snimi još dva cd albuma, prvi ‘Plašim se’ Music Yuser 1997. Te drugi onaj, naslovljen sa ‘Zapažanja’ iz 2001. Tu je i sastav HAZARI okarakterisan kao psihodeličnofolklorni uz tri oficijelna izdanja, ‘Keepers of Thruth (1996), Balkan asimetrija (1998.) te ‘Knjiga proroka Enoha’ iz 2000. Prelazim potom preko grupa HEADHUNTERS i JEFTINA STRUJA da bih došao do KITSCH ENSEMBLE grupe i nj. ostvarenja ‘Najveći hitovi’ iz 1994. a sastav KUĆA , još jedan iz beskrajnog niza autorskih iz ovog grada ,te iz nj. opusa izdvajam dva snimljena cd albuma, prvi ‘Ovi su mali’ iz 1992. ali i live cd album naslovljen sa ‘Do kraja sveta’ iz 2000. Stižemo i do grupe MOLITVA, a iz storije o toj nisam uspeo ukapirati da li se radi o grupi ovog ili onog muzičkog usmerenja, no, izvesno je ono najbitnije, za sobom ostavljaju značajnog traga sa tri MC albuma, ‘Senke prošlosti’ 1996., Bol na usnama – 1999. te ‘Glasovi bogova’ iz 2001. Grupa MUP MONOPOL beleži dva oficijelna MC izdanja , ‘Slušaj glasno’ iz 1993. te drugi onaj ‘Još malo ‘ za ITMM a godina je 1997. Sastav NOVEMBAR ima znatno složeniju karijeru, no na toj se ne bih preterano zadržavao, izuzev naravno dela onog gde autor pominje najznačajnijeg niškog diskofila, pokojnog na žalost (neka mu je večna slava i hvala) Dra Milana Jelenkovića koji se našao članovima ove, pritekao im i pomogao u realizaciji cd albuma ‘Deguelo’ iz 1994. za nezavisnu No Mans Land , a potom i drugi ‘ Blues južne pruge’ iz 1996. – b 92, da bi trećim ‘Licem prema zemlji’ iz 2000. pod etiketom SIC NIŠ zaokružili svoj diskografski opus do kraja drugog milenijuma.
PENTHOUSE pak, beleži samo jedno izdanje a radi se o Live cd albumu iz 2000. godine. U grupi PROCES dolazim do imena Milana Srdanovića koji je u toj imao zaduženje bas gitariste, a mislim da se radi o autoru knjige vezane za bas gitariste u nas naslovljene sa ‘BASISTA’ izdanje Marker Niš. 2018. PRSLOOK BAND pak, šire prihvaćen beleži brojna izdanja, a Vanja ovde navodi ona samo do kraja milenijuma naravno, pa tako imamo ‘Hiljadu milja izmedju nas’ (Od srca) – Sorabia Disk MC, potom ‘Sa malo manje sna’ 1994. pgp rts, ‘Druga strana mora’ iz 1997. pgp rts cd, ‘’Objektivne laži’ iz 1999. kao i cd album ‘Pusti perje’ iz 2001. godine. RUŽNE RELIGIOZNE LUTKE su repertoar bazirale na nekakvoj fuziji više muzičkih pravaca (rege, džez …) a što je primetno na nj. izdanjima ‘O ….’ MC iz 1991. potom ‘Novac me čini srećnim’ iz 1994. Metropolis Records, te ‘ Tv je mrtav’ iz 1997./Tom Tom Music.
Trash metalci STENTOR su do kraja onog milenijuma snimili dva MC ostvarenja ‘Smal of Death’ u 1993. i ‘Blind To Fell’ u 1996. godini. HC grupa T-ERROR do dvehiljadite beleži čak četiri oficijelna, ‘Birth of Machine’ u godini 1995., zatim ‘ Return To Nowhere’ u 1998. pa onda ‘Wordz of Faith’ iz 2000. te na koncu ‘ Here To Say’ iste. THREATFULL SILENCE je praktično kreativni dvojac, pokretači su discogs. kuće Doomsday 1997. rade i stvaraju uz pomoć računara, pa tako 1999. izlazi njihov ‘Upon Ruins Cobis Death (Soon)’ pod okriljem Rock Express Records. Gera, jedan od dvojice iz ovog dua se pod imenom Gary Bramil javlja sa dva albuma, prvi je ‘Minut Života’, a drugi ‘Odgovor’. Izlazi i cd album ‘Accoustic Masacre’ mada su pre tog, pod nazivom Shadowplay plasirali dva cd albuma (Romance of Death Soul te Symbol of Dying Youth). Tako da ovaj dvojac pod tri razlićita imena beleži čak devet izdanja !! Oi pank rokeri TOTALNI KLOŠARI beleže izdanje za Predskazanje tejps (bg), album pod nazivom ‘ Stanje smrznutog čoveka’ u godini 1995., no vlasnici ove kuće povlače izdanje nakon izvesnog vremena, a razlog …..Grupa koja zatvara poslednju dekadu prošlog je ZA ILI PROTIV albumom ‘ Prvi ispod crte’ i to u 2000. za niški SKC. E sad, zašto sam se bazirao na predstavljanju isključivo onih sastava sa brojnim oficijelnim nosačima zvuka i nije pitanje u domenu složenog onog, težio sam tome da ljudi konačno shvate ulogu Niša u Srbiji i Yu kao jednog zbilja značajnog rocknroll centra te da je taj u ravni sa beogradskom i zagrebačkom, i to je najmanje što sam mogao jer značaj ove scene je nesaglediv a marginalizovan je zahvaljujuć i nezainteresovanosti kako ondašnjih tako i današnjih prestonih medija. Tako da imamo zahvaliti autoru Vladanu Stanojeviću koji je ovim reizdanjem otvorio oči, mnogima, te koliko-toliko ispravio tu višedecenijsku nepravdu.
01.07.2024.