PROZAONLINE, BEOGRAD – 27.10.2024.
……… prigrliti istinske muzičke vrednosti mladosti u poznim onim i rezultira jedinim mogućim ishodom, a taj je, barem u ovom užičkom slučaju, da stečeno znanje i iskustvo, navučenost tu a dijagnostifikovanu kao neizlečivu kanalisati na jedini moguć način, kroz Vox Experience udruženje te pokretanje In Wires International Bluesrock Festivala iliti u novije vreme Reviju Bluz Bendova. I to su njih dvojica, Shommyboy i Schmidt, najzaslužniji za ugled koji grad na Djetinji uživa u ‘’lijepoj našoj’ a vezano za urbanu muzičku scenu, te je In Wires u stvari priča o tom dvojcu (uz nekolicinu) i njihovoj opsesiji, neizrecivoj ljubavi usmerenoj ka tim muzičkim pravcima, koja, evo, merena decenijama iznosi shvatljivo ono ispoljavanje privrženosti urbanom, utrošiti život ….. Tako da je njihova edukaciona uloga u približavanju tih, urbanih muzičkih pravaca mladima nemerljiva, od neprocenjivog značaja je, a to da li su uopšte svesni koliko su uticali na kreiranje rock scene u svome gradu i ovog dela Srbije, ne znam, tek, sasvim je sigurno da jesu, no priznanja od relevantnih su izostala, prema očekivanju naravno, ali, ostaju obojica visoko kotirani u rocknroll krugovima ne samo u ovoj, nekada lijepoj našoj……
Oficijelni deo ovogodišnje Revije blues bendova je prve večeri, dakle 25. oktobra doneo predstavljanje knjige ‘’ VALJEVSKA ROCKNROLL SCENA (1962 – 2022)’’ autora Živka Ivkovića , nakon koje smo imali nastup ICE CREAM MANAa – ONE MAN BANDa. Radi se o Miloradu Mići Lukoviću, Beogradjaninu, neverovatnom jednom muzičaru, na stejdžu okruženom mnoštvom instrumenata koje samo on koristi (akustična , električna i sigar boks gitare, bendžo, čudan komplet buibnjeva, činele sa ispod papučom, daire takodje, kao i timpan sa bas bubnjem sve uz usnu harmoniku). Luković je start u karijeri zabeležio 2015. kada je u beogradskom Domu omladine nastupio ispred Gwyna Ashtona iz Australije da bi iste imao zapažen nastup u Arlilju na Arlem Festu. Danas je rado vidjen gost i ne samo po srpskim klubovima nego širom regiona. Pored sopstvenih svoj repertoar je bazirao i na skinutim stvarima Džona Lija Hukera, Džonija Keša, Elmora Džejmsa, Boba Dilana, R.L. Burnsidea, Slima Harpoa ……
Žiška Luković je odsvirao autorske ‘’ I Don’t Need’ te ‘Ice Cream Booggie’ uz skinute one Boom Boom Boom (Hukerovu), Shake Your Hips (Harpovu) itd uz napomenu da je Shommyboy uskočio na Shake Your Money Maker i Dust My Broom pozdravljen dugotrajniim aplauzom prisutnih u klubu. Naredne večeri smo u uvodu imali radionicu vezanu za usnu harmoniku koju je vodio Bojan ‘’ Dusty Hat’’ Ubiparip te njegovo zbilja detaljno pojašnjavanje tehnika sviranja iste, zaintrigiravši prisutne svojim znanjem vezanim za ovaj instrument ( skale, oktave, proizvodjači te, održavanje …..) Potom imamo i prvi sastav druge večeri , beogradski RADIO BLUES BAND, formiran daleke 1982. koji danas radi u sastavu Dadi Stojanović na gitari & vokal, Ranko Potkonjak takodje na poziciji gitariste i kao vokal, Bata Sokić na bas gitari, Neša Popović za bubnjevima te legendarni Branko Kosar za klavijaturama. Ona izvorna ekipa je start u karijeri zabeležila već pomenute 1982. nastupom u beograskom Dadovu a potom i u Domu omladine iste i sve tako do 1991. kada su okolnosti nalagale prekid ili zastoj iz tada shvatljivih razloga. Tek prošle godine se ponovo javljaju u gore navedenom sastavu , a čuli smo skinute poput Sweet Home Chicago/Thrill Is Gone/Before You Excuse Me ….. no, Shommyboy ne bi bio Shommyboy da se nije prihvatio gitare i sa članovima ove otprašio Almost Cut My Hair te Further On Up The Road i time nastup ove grupe pretvorio u spektakl pobravši zaslužen aplauz prisutnih. HIP SHAKERS je takodje beogradski sastav, formiran 2023. godine i taj čine Dejan Ružičić za bubnjevima, Vukašin Mihajlović na kontrabasu, Slobodan Čedić na gitari te već pomenuti Bojan ‘’ Dusty Hat’ Ubiparip na usnoj harmonici i kao vokalni solist uz spešl gosta Rajana Donahjua na gitari ali i kao vokalnog solistu. Istaći ću da su zabeležili nastupe po beogradskoim klubovima ali znatno više po Srbiji i regionu.
Čuli smo Wish You Would ( Billy Boy Arnold), Come On (Earla King), What Have I Done (Jimi Rodgers)/Drinkin’ Beer (William Clarke) ……. Ukupno uzev, i ovogodišnja Revija bluz bendova je u potpunosti opravdala očekivanja, svrsishodnost održavanja, a za očekivati je da će u vremenu ispred Šomiboj, Šmit i ekipa oko njih istrajavati na zacrtanom onom, predstavljanju istinskih onih vrednosti koje donose bluz i rokenrol.