PROZAONLINE,   BEOGRAD –        27.10.2024.

……… prigrliti istinske muzičke vrednosti  mladosti u poznim onim i rezultira jedinim mogućim ishodom, a taj je, barem u ovom užičkom slučaju, da stečeno znanje  i iskustvo,  navučenost  tu a dijagnostifikovanu kao neizlečivu   kanalisati na jedini moguć  način,  kroz  Vox  Experience udruženje  te pokretanje  In Wires International  Bluesrock Festivala  iliti u novije  vreme  Reviju Bluz Bendova. I to su njih dvojica, Shommyboy i Schmidt, najzaslužniji za ugled koji grad na Djetinji uživa u ‘’lijepoj našoj’ a vezano za urbanu muzičku scenu, te je In Wires u stvari priča o tom dvojcu  (uz nekolicinu) i njihovoj opsesiji, neizrecivoj ljubavi usmerenoj ka tim muzičkim pravcima, koja, evo,  merena decenijama iznosi shvatljivo ono ispoljavanje  privrženosti  urbanom,  utrošiti život …..  Tako da je  njihova  edukaciona uloga  u približavanju tih, urbanih  muzičkih pravaca mladima nemerljiva, od neprocenjivog značaja je, a to da li su uopšte  svesni koliko su uticali na kreiranje rock scene u svome gradu  i ovog dela Srbije, ne znam, tek, sasvim je sigurno da jesu, no priznanja od relevantnih su izostala, prema očekivanju naravno,  ali, ostaju  obojica  visoko kotirani u rocknroll  krugovima  ne samo u ovoj, nekada  lijepoj našoj…… 

Oficijelni  deo ovogodišnje   Revije blues bendova je prve večeri, dakle 25. oktobra doneo predstavljanje  knjige   ‘’ VALJEVSKA   ROCKNROLL  SCENA (1962 – 2022)’’  autora  Živka  Ivkovića , nakon koje smo imali nastup  ICE CREAM MANAa  –  ONE MAN  BANDa. Radi se o Miloradu Mići Lukoviću, Beogradjaninu, neverovatnom jednom muzičaru, na stejdžu okruženom mnoštvom instrumenata koje samo on koristi (akustična , električna i sigar boks gitare, bendžo, čudan komplet buibnjeva, činele sa ispod  papučom,  daire takodje, kao i timpan sa bas  bubnjem sve  uz usnu harmoniku).   Luković je start u karijeri zabeležio 2015. kada je u beogradskom Domu omladine nastupio ispred Gwyna  Ashtona  iz Australije  da bi iste imao zapažen nastup  u Arlilju na Arlem Festu. Danas je  rado vidjen gost i ne samo po srpskim klubovima nego  širom regiona.   Pored sopstvenih  svoj repertoar je bazirao i na skinutim stvarima Džona Lija Hukera, Džonija Keša, Elmora Džejmsa, Boba Dilana, R.L. Burnsidea, Slima Harpoa ……

Žiška  Luković je odsvirao autorske ‘’ I Don’t Need’ te  ‘Ice Cream Booggie’ uz skinute one Boom Boom Boom  (Hukerovu), Shake Your Hips (Harpovu)  itd uz napomenu da je  Shommyboy  uskočio na Shake Your Money Maker i Dust My Broom pozdravljen dugotrajniim aplauzom prisutnih u klubu. Naredne večeri smo u uvodu imali radionicu vezanu za usnu harmoniku koju je vodio Bojan ‘’ Dusty Hat’’ Ubiparip te njegovo zbilja detaljno pojašnjavanje  tehnika sviranja  iste, zaintrigiravši prisutne svojim znanjem vezanim za ovaj instrument ( skale, oktave, proizvodjači  te, održavanje …..) Potom imamo i prvi sastav druge večeri , beogradski RADIO BLUES BAND,  formiran daleke 1982.  koji danas radi u sastavu   Dadi Stojanović na gitari & vokal, Ranko Potkonjak takodje na poziciji gitariste i kao vokal, Bata Sokić na bas gitari, Neša Popović za bubnjevima  te legendarni Branko Kosar za klavijaturama. Ona izvorna ekipa je start u karijeri zabeležila već pomenute 1982. nastupom u beograskom Dadovu a potom i u Domu omladine  iste i sve tako do 1991. kada su okolnosti  nalagale  prekid ili zastoj iz tada shvatljivih  razloga. Tek prošle godine se ponovo javljaju u gore navedenom sastavu , a čuli smo  skinute poput  Sweet Home Chicago/Thrill Is Gone/Before You Excuse Me ….. no, Shommyboy ne  bi bio Shommyboy da se nije prihvatio gitare i sa članovima ove  otprašio Almost Cut My Hair te Further On Up The Road i time nastup ove grupe pretvorio u spektakl pobravši zaslužen aplauz prisutnih. HIP SHAKERS  je takodje beogradski sastav, formiran 2023. godine  i taj čine Dejan Ružičić za bubnjevima, Vukašin Mihajlović na kontrabasu, Slobodan Čedić na gitari te već pomenuti Bojan ‘’ Dusty Hat’ Ubiparip na usnoj harmonici i kao vokalni solist uz spešl gosta  Rajana Donahjua na gitari ali i kao vokalnog  solistu. Istaći ću da su zabeležili nastupe  po beogradskoim klubovima ali znatno više po Srbiji i regionu.                                           

Čuli smo Wish You Would ( Billy Boy Arnold), Come On (Earla King), What Have I Done (Jimi Rodgers)/Drinkin’ Beer (William Clarke) …….  Ukupno  uzev, i ovogodišnja  Revija bluz bendova je u potpunosti  opravdala očekivanja, svrsishodnost održavanja,  a za očekivati je da će u vremenu ispred Šomiboj, Šmit i ekipa oko njih  istrajavati  na zacrtanom onom, predstavljanju  istinskih onih vrednosti  koje donose  bluz i rokenrol.