PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ, PROZAONLINE
Naslov je, napomenuću to već u uvodu prikaza, namenjen isključivo rocknroll sladokuscima. Uvodne impresije autora ovog naslova Žana Noela Koža sa jednog Rorijevog koncerta, odredjuju sasvim u kom će pravcu ići storija o gitaristi iz grupacije najznačajnih svetskih, koju je sa francuskog na s/h prevela Sonja Segić te njoj uz izdavača Grafoprint dugujemo neizmernu zahvalnost. Kož kreće u maniru velikih onih književnih imena, kao, recimo, veličanstvena ptica usporava let, zaustavlja se, održava se u mestu zahvaljujući blagom lepršanju krila, za koje vreme se Rori kreće glavnom ulicom, prati graciozan više let ptice koja potom nestaje u oblacima, da bi, autor, nenadano sasvim ali prešao na Rorijeve biografske podatke (born 02.03.1948. Balishenon – Irska). Stoji da je već sa devet godina samouk ovladao osnovnim umećem gitarskim ali i mnogo više od toga, bezmalo u potpunosti. Toliko je bio fasciniran tim instrumentom. Idole je video u britanskim i U.S.A. tada aktuelnim rocknrollerima Loniju Doneganu i Roju Rodžersu. Potom je u grupi The Fontana Showband, a neznatne honorare ostavlja na stranu ne bi li tako namakao kintu i otplatio gitaru kupljenu na obraz (Fender Stratocaster 61) koju je nabavio sa samo šesnaest godina, ali koju će koristiti sve do svoje smrti. Imao je Rori sreću odrastanja u vremenu javljanja biritš invejžen sastava (The Tham/The Animals/Pretty Things/The Who/Moody Blues/The Move/The Herd/Spencer Davis Group/The Hollies ……) tako da je njegov sastav predgrupa brojnima od navedenih, a beleže i znatne nastupe u Hamburgu te kao trio 1966. godine. Pomenuti trio postaje izuzetno zapažen, visoko cenjen uz ono da je solo gitarista prosto neverovatan……… Tržište onovremeno je u neku ruku nedefinisano, i nije Im išlo na ruku, menadžer i producent im jednostavno kradu stvari, javljaju se nemačka i britanska izdanja bez njihove saglasnosti…. Beleže nastupe i po nemačkim klubovima no Rori je odlučan u toj nameri dostizanja vrhunskih gitarskih saznanja i upućenosti, napreduje silovito, egzistenciju podredjuje gitari i rokenrolu, baca se na pisanje sopstvenih znajući da svi autentični slažu tekstove po osnovu proživljenog, pridružuje se takvoj grupaciji. Stoji ovde da njegova gitara i glas proizvode ili su jednaki perfektno ali savršeno odsviranom i uklopivom akordu. Upoznaje Captain Beefhearta (1967.) sa kojim se i ne oduševljava ne znam koliko jer se čovek ne trudi, ne svira precizno. Sluša Koltrejna te kupuje saksofon da bi predano vežbao na tom instrumentu mesecima a što će se osetiti na albumu ‘’On The Boards’’ da bi na američkoj turneji nastupali kao predgrupa mnogo poznatijoj ekipi onoj Blind Faith (Clapton, Ginger i Gretch). Ispoljava znatno interesovanje za bluz. …… a nastupa i na Vajtu u avgustu 1970 godine. Ostaće taj nastup upamćen po tome što su ih pet puta vraćali na bis. Onda, možda i očekivano, dogadja se Taste raspad, ne postoje više. Imamo i preplitanje sa članovima grupe Deep Jay, prijateljstvo Džerija Mekavoja i Rorija se učvršćuje, a što na koncu rezultira zajedničkom grupom u kojoj na poziciji bubnjara imamo Vilgara Kempbela (Wilgar Campbell). U ovoj postavi snimaju prvi album 1971. jednosatvno naslovljen sa Rorry Galagher, na kom se našlo deset stvari. Naravno, inspiraciju je tražio u pojedinim životnim epizodama. Imamo i drugi album (Deuce takodje iz 1971.) da bi usledio fenomenalan nastup u Liježu belgijskom negde 1972. te uz nedavne nastupe ima više nego li dovoljno materijala za dvostruki Live In Europe LP album. Imamo ovde i nezaboravni Madi Voters Sešn lp album na kom se pored Rorija javljaju Stivi Vinvud, Mič Mičel, Džordži Fejm i Rik Greč. Madi i Rori se izvrsno nadopunjavaju u toj priči, onda se dogadja i personalna promena u grupi, odlazi na pozicije bubnjara Kempbel da bi ga smenio Rod Di At. Ono što posebno pleni u naslovu o Roriju je to da nema nekih manje bitnih detalja vezanih mu za karijeru, autor je na zbilja jedinstven način prišao pisanju bez onih žutih mrlja vezanih za njegov privatan život koje bi odvukle pažnju sa muzičke isključivo karijere ovog gitariste (… tenor saksofoniste te vokalnog soliste)…… Rori i nije težio ekscesima, nego je, iskren kakav je i inače po prirodi, težio gitarskom isključivo savršenstvu. U Belfastu je nastupao u vremenu previranja, netrpeljivosti izmedju katolika i protestanata 1972. Članovi Rorijeve grupe su tako i protestanti i katolici. Tejst uživa veliki ugled na obe strane a što je samo dokaz koliko je rokenrol jači od tih verskih i političkih predrasuda i ubedjenja. Rori je kao katolik pristalica ujedinjenja Severne Irske sa maticom, dakle Irskom, mirnim putem naravno, ali da je svoj stav javno iznosio, nametao drugima, svakako da nije. Ono, ni Van Morison nije smeo nastupati te 1974. godine za koju znamo da je bila najnapetija, sukob je eskalirao, Belfast i okolina su slovili za posve nesigurne gradove, no, Rori je bez ikakvih problema sa svojom grupom svugde svirao. Na izvestan način je, odigrao značajnu ulogu u pomirenju dve suprotstavljene strane. Poznanstvo sa Džerijem Lijem Luisom je zbilja intrigantna jedna epizoda u karijeri mu, upravo iz razloga poznate Džerijeve nestalne naravi, pomalo i svadljive prirode, te tako ostaje upamćena ona sa nastupa u klubu Rocksy (Santa Monica) Džeri Li je slovio za večito nadrndanog, a došlo je i do susreta Rorija, Džerija i Lenona te ostalih članova grupe u bek stejdžu. Tom traži i dobija autogram od Lennona, no, potom se dogadja ono čemu se prisutni nisu nadali, Lennon traži autogram od Džerija Lija …….Iste, dakle 1974. Rori je sa ekipom na turneji po Francuskoj, koju su organizovali izvesni Belgijanci, a na tu se nadovezala i Španija ….. U obe je Rory Galagher Band nastupio u nebrojeno gradova, poštovanje koje je zavredeo kao gitarist i čovek na koncu je bilo primetno, ogledalo se gotovo na svakom koraku, ljudi su se divili njegovom gitarskom umeću, otvoreno sasvim su iskazivali svoje divljenje i simpatije, prilazili mu, pozdravljali se …… Starotm te 1974. su na drugoj turneji po Irskoj a ta ostaje zabeležena na dvostrukom LP albumu (Irish Tour 1974.), stoji da je prošetao ulicama svoga Korka, grada u kom je ponajviše živeo, gde će nakon njegove smrti na kući u kojoj je živeo biti postavljena tabla sa podsećanjem da je u toj Rori i živeo….. Atmosfera na koncertima po Irskoj je odisala onim, kao pljuštanje teške artiljerije preko hipnotisane publike, skamenjene očaranosti i uzbudjenja. Rorijeva gitara kao šestožičani mitraljez ispaljuje sirove, prodorne i opore note, stoji ovde. Dolazimo i do dela gde Stounsi traže zamenu za Micka Taylora a u fazi su snimanja albuma Black and Blue. Izmedju ostalih, i Rori je bio u igri, pa tako dolazi na probe, no, saradnja sa Kitom Ričardsom ne da nije dala očekivane rezultate, nego je izostala, te sve pada u vodu, ostalo je poznato, Roni Vud dolazi na mesto Tejlora i ostaje na toj poziciji do dana današnjeg. Rori se divio Elvisu Prisliju, slušao je njegove ploče, pogotovo EP ‘That’s All Right Mama/Blue Moon of Kentacky/Movin’ On…… Autor piše kako je Rori u duši bluzer a u srcu rokenroler, i ta definicija njegovog bića sasvim stoji. Imamo i redove posvećene Loniju Doneganu, rocknroll pioniru i heroju ostrvskom iz pedesetih te njegovu zbilja značajnu ulogu u odrastanju mladih tog vremena. Naime, Rori je imao zakazan koncert u Londonu 1975., organizator prepoznaje bubnjara Doneganovog koji se muvao oko opreme, doznaje od njega da je Loni u Londonu te ga pozivaju na koncert u Royal Albert Hall. Donal, Rorijev brat se seća kakvu je ulogu Donegan odigrao u Rorijevoj karijeri te će upriličiti njihovo vidjenje, ne tako uobičajeno naravno, jer, Donal se penje na stejdž, poziva Donegana da izadje i pridruži im se, da bi se potom i Rori pridružio ……… Rorijeve noge su teške, kao olovne su, prikovane za zemlju kako to već kažu, njegov junak, idol iz mladosti ga je upravo pozvao da im se pridruži, pa ipak, uspeva da se koncentriše, razgaljen do suza, kako to piše autor ovde,, traži od publike da gromoglasno pozdrave njegovog idola. Krajem 1978. Rori sa Klausom Vurmanom, Ringom Starom i Brajanom Mejom daje svoj pun doprinos na snimanju Doneganovog povratničkog albuma (Puttin’ On The Style) po onoj iz 1958. Jednom prilikom je Dylan hteo videte se sa Rorijem, no, Donal (brat) nije odmah prepoznao Boba, izostalo je puštanje u bek stejdž, ali je u poslednjem trenutku tek iz profila prepoznao Boba i propustio ga. …………..Koncem 1994. je primljen u bolnicu……….. Donal je znao za Dilanov nastup u blizini klinike gde je Rori ležao, ali nije uspeo doći do njega, pozvati ga da zajedno posete njegovog brata.. Nekoliko dana kasnije u bolnicu stiže telegram adresiran na Rorija, a u tom stoji kako mu Dylan želi brz oporavak te da nastavi sa sviranjem……. Ostavio je telegram pored kreveta, Bob je ipak bio uz njega, do kraja……..U delu ‘’Idemo uživo’’ ćemo doznati da su Taste i Jimi Hendrix & Experience svoje prve nastupe zabeležili u gradu Duržu, a naziv kluba je Ram Dam (kasnije Piblokto) stoji u jednoj fusnoti ovde na 148. stranici knjige. Zanimljivo je da se na irskom jeziku Rori piše kao Ruairi, a što u prevodu na s/h ima značenje crvenokosog kralja, a Donal, njegov brat i tvrdi kako je Kralj Rauiri svojevremeno i bio keltski kralj …….i ostao je gitarski taj, kralj, virtuoz u očima svih nas koji smo poštovali njega i Taste. Rori je gruagah (na irskom mu to dodje kao dugokos ali i čarobnjak). Dugokosi čarobnjak sa gitarom. Za privatan život Rori tako reći da i nije znao, nije mario, niti je imao dom za koji bi mogao reći da je njegov. Potom ga Donal ubedjuje i uspeva nagovoriti da kupi kuću u kojoj je svojevremeno živeo Elton Džon, koja mu samo donekle nadomešta taj, jer već 1993. uglavnom provodi u hotelu. Javlja se Rori i kao gost na snimanjima albuma brojnih rocknroll muzičara (Box of Frogs – ex Yardbirds, sa takvim veličinama poput Džima MekKartija, Krisa Deje i Pola Semvel Smita), Madijem Votersom, Lonijem Doneganom, Krisom Barberom te na tribjutu Piteru Grinu iz 1995, a insistirao je na potpunoj autorskoj slobodi pa tako dolazi na ideju o formiranju sopstvene diskografske kuće koju naziva Capo Records. Sopstvena diskograska kuća je značila da se Rori nije morao više dodvoravati novokomponovanom establišmentu ili populaciji, kako god, dati svoj doprinos ljigavštini toj poezijom, komponovanjem stvari ispod svog renomea, u onom, novotalasnoom fazonu. Rori ima svoju utabanu rocknroll stazu koje se slepo drži, ostaje dosledan toj težnji čistom i besprekornom rnr zvuku. Pa ipak, iscrpljujuće turneje ostavljaju traga na njegovom zdravlju, izgledu …..udebljao se, primetno je to….. Dolazimo do podatka da je Rori nastupao i u zemljama iza gvozdene zavese, gde je, u ovom, Zan Noel Kož slučaju svrstana i Jugoslavija (1985.) iako to zapravo nikada nije ni bila. Očito je da autoru nisu skrenuli pažnju na tu činjenicu te se čoveku i nema šta zameriti. Potom Rori svira u francuskom gradu Ris Oranžis, prostor je klub Plan, za lokalno stanovništvo je to dogadjaj od prvorazrednog značaja. Galaher je Francuze osvojio svojom originalnošću, visokokvalitetnim svirkama te povrh svega ljubaznošću i skromnošću. Danas ulica u kojoj je klub Plan nosi naziv Rory Galagher! I to sasvim govori o odnosu ljudi prema njemu i njegovom stvaralaštvu. Narušenog zdravlja, Rori se ipak odaziva na brojne pozive, svira, no, kombinacija alkohola i sedativa uzima danak, zdravlje njegovo se urušava. Godine 1994. je već teško bolestan….. Na koncu storije o ovom gitaristi, ispostavlja se da je sve u životu svome podredio rocknorllu, i to je jedina istina koju moramo znati o Roriju. Brat Donal pokušava da ga ubedi u neophodnost bolničkog lečenja i transplataciju bubrega, no, uvek su tu neizbežne komplikacije te umire 14.06.1995. godine. Veliki san ne postoji, raj može da pričeka! Sahrana je u njegovom Korku, blizu pet hiljada judi je došlo da isprati Rorija. Tu su Geri Mur, Robin Dru iz Dablinersa….. Tom polaže stari fender pored Rorija ….. čuju se klavir i usna harmonika, Mark i Su Martin sviraju Million Miles Away. Na grobu Mark svira Amazing Grace…… mlada žena u crnom plače pored groba, drhti, jeca……. Stigla je iz Nemačke…… veličanstvena ptica usporava let….. zaustavlja se, stoji u mestu raširenih krila, ogromna, lebdi u tišini, ispušta krik…….leti iznad Rorijevog groba, značajno potom pojačava zamah krilima, uzleće i gubi se, progutao ju je oblak ………..
17.04.2025.