TEKST – ŽIVKO IVKOVIĆ, PROZAONLINE
ŠABAC, 26. oktobar 2025. – U tom nekom konačnom pokušaju zaokruživanja, značaja šabačke rocknroll scene vezane za drugu polovinu šezdesetih kada je poularna muzika na prostorima SFRJ eskalirala tako reći, istaći ću nekolike sastave koji su ispisali naJsvetlije stranice na lokalnom nivou, koji su svojim delovanjem prevashodno obeležili to vreme, a radi se o VISovima Crne senke, Čivije, Grupa 69 (Kardinali) i Tau Cet. Prvi sa liste , a po svemu uz Čivije i najznačajniji je VIS Crne senke, je sasvim zasluženo na tronu tom, mada ne očekujem saglasje jer ini preferiraju Čivije, pa onda neka podele prvo mesto. Ono što zasigurno stoji i čega se odlično sećam je to da su Čivije slovile za znatno mekši sastav u odnosu na Crne senke koje skreću pozornost svojim nastupima kao izrazito žešći, tvrdji sastav, barem po repertoaru kojj su stavljali na uvid prisutnima na koncert – igrankama.
Dragan Kića Miladinović & Dragutin Stanisavljvević Era – U Velikom parku
E sad, o VISu Crne senke ne bismo imali validnu, objektivnu i detaljnu priču, ne bi ta imala nikakvog smisla bez čoveka koji je idejni tvorac, pokretač, inicijator formiranja ovog, a taj je Dragutin Stanisavljević daleko poznatiji i popularniji kao Era, bas gitarist, bendlider, roudi, menadžer i jednostavno čovek za sve u grupi, te tako i ne začudjuje da sam krenuo upravo od njega, kao ključne ličnosti, njegove opsesije rocknrollom, tom inficiranošću koja traje i danas. Eru je na rokenrol navukao njegov drugar Toša sa Kamička, naime, zajedno su preslušavali singl i EP ploče (znajući da tada nije bilo LP ploča, izuzev onih koje pojedinci donesu iz inostranstva) grupa The Animals, The Hollies, Manfred Mann, Shadows, Boba Dylana, Procol Harum, The Troggs, Spencer Davis Group …. i domaćih poput Silueta, Crvenih koralja, Grupe Mi, Grupe 220, Delfina (ZG), Crnih bisera, Džentlmena, Daltona, Zlatnih dečaka, Indeksa …… danonoćno su tako reći preslušavali i skidali stvari pomenutih grupa, onako na akustičnim gitarama koje i nisu bile ne znam kakve. Era tu dolazi na ideju o formiranju VISa Crne senke, a godina je 1966. te tako i kreću sa prvim probama u podrumu vojne stambene zgrade podignute od crvene fasadne cigle u Partizanskoj na broju 34. Slušali su i Radio Luksemburg ali i domaće radio stanice koje su preferirale pop (tadašnji naziv za rocknroll) muziku. Eri na bas gitari svojevručno napravljenoj, Draganu Kići Miladinoviću na akustičnoj gitari se priključuju Mića Plavšić gitarist, Lola Gubelić na bubnjevima te Miodrag Marković Giba kao vokalni solist sa kojim tako zaokružuju zaduženja u grupi. Svirali su uglavnom na pojačalima sklopljenim po elektronskim šemama Ei Niš, uz svojeručno napravljenu bas gitaru i akustične sa ugradjenim magnetima. Potom prelaze u stari Dom izvidjača iza Velikog parka. Preko vikenda se u prostoriji Doma izvidjača gde su vežbali iskupljalo i po dve stotine mladih koji su uživali na tim proba koncertima, do tada ne toliko prepoznatljivim, ali novim i poželjnim beatrock zvucima.
VIS CRNE SENKE 1968.
Taj izvorni ili originalni sastav VISa Crne senke su činili Dragutin Stanisavljević Era na bas gitari, Milan Mića Plavšić na solo/ritam gitari, Jadranko Lola Gubelić za bubnjevima, Dragan Kića Miladinvić takodje na solo/ritam gitari a priključuje im se Nikola Giba Marković kao vokalni solist te tako, kao što već i naglasih, zaokružuju sastav. Vežbali su bezmalo godinu dana, da bi na prelazu iz 1968/1969. grupa svirala u sali osnovne škole Vuk Karadžić pred prepunom školskom tom. Utisak koji su tada ostavili, je ponukao odgovorne u Domu omladine (danas Kulturni centar) da ih pozovu te da uz VIS Čivije sviraju naizmenično kako u bašti tako i u sali na spratu. U Tehničkoj Školi Boris Kidrič (preko puta upravne zgrade Hem. Ind. Zorka u ulici Narodnih heroja takodje sviraju za doček Nove ali 1969/70. pred prepunom salom školskom koja je bila je ispunjena djacima te, ali je bilo i onih prošvercovanih ……. Tako da je taj prvobitni sastav zbilja radio odgovorno, profesionalno tako reći, odgovarali su na sve pozive, svugde svirali po gradu, a na trotoaru ispred Doma omladine je uvek stajao najavni dvokrilni pano ( čika Mića je imao radionicu u sklopu Doma i pravio te, ispisivao….) te su mladi uvek i blagovremeno imali informaciju o nastupima grupa. Koncert -igranke su uglavnom kretale u 20. 00 h ili nešto kasnije uglavnom do 23. h kada se igranka morala okončati. Gradimir Janković Grade bubnjar i povremeni vokal VISa Čivije organizuje gitarijadu u Domu JNA, a na toj su pored već etabliranih Crnih senki i Čivija nastupile i Grupa 69 (Kardinali) te Tau Cet u kojoj na poziciji gitariste imamo legendarnog Radivoja Ćetkovića Ćeću (neka mu je večna slava i hvala). U bioskopskoj sali Doma JNA je tada bilo više od osam stotina mladih sa plaćenim ulaznicama!!! Nakon tog nastupa Crnim senkama je upućen i zvaničan poziv za redovne nastupe u tom prostoru. Usput, Senke su i prateći sastav Mikija Jevremovića, Lole Novaković, Senke i Bisere Veletanlić ……..
DRAGUTIN STANISAVLJEVIĆ ERA
Beleže i brojne nastupe po sremačkim selima (Klenak, Platičevo, Hrtkovci, Grabovci, Nikinci pa sve tamo do Stare Pazove, ni Era se više ne seća u kojim su mestima svirali), a po gradu sviraju u Gimnaziiji Vera Blagojević, Ekonomskoj, kasarni onoj u Jevreovoj ulici preko puta stadiona FK Mačva, staroj Školi učenika u privredi na dvorišnom platou (danas Muzičkoj školi), potom u Banji Koviljači (Kur Salon) te u Loznici 1970. godine. Neizlečiva manje-više boljka svih sastava onog vremena, personalne promene, nije zaobišla ni Crne senke, a sa tom se prvi put suočavaju kada na odsluženje vojnog roka u JNA odlaze Dragan Kića Miladinović i Milan Mića Plavšić, Mića Sremac, da bi ih zamenili Minja Djordjević te Žika Katić, a kao vokalna solistkinja se javlja Goprdana Goca Mecić, da bi povremeno odsutnog bubnjara Gubelića menjao Branislav Desptovović Despa, apsolutni rokenrol posvećenik. Mecićku je smenio Miodrag Marković Sonjica, a tu je i klavijaturist Mile Pinda Marinković.. U takvom, oscilirajućem, nestalnom sastavu grupa ipak ne posustaje, kontinuirano nastupaju, a prva su šabačka grupa koja je nastupila na ZAJEČARSKOJ GITARIJADI, po prisećanju članova grupe i Ere, radi se o 1971. Ili 1972. godini. Tada se i nije pridavao veći značaj toj gitarijadi, i uopšte uzev je malo ili nimalo podataka, a danas je to najstariji rocknroll festival u Evropi! Od 1970. pa do 1972. su održavane po dve gitarijade na godišnjem nivou, ona zimska u januaru i letnja valjda u julu. Tek od 1973. se održava po jedna godišnje. To su izvori koje imam od Zaječarca Zorana Aleksića Alekse, čoveka koji je napisao knjigu Istorija zaječarske gitarijade, ali, ta još uvek nije štampana!!!!???? Sviraju i u Prnjavoru pa sve tako do 1973. a povremene samo nastupe beleže sve do konca 1976. kada i definitivno nestaju sa šabačke rocknroll scene…….. pa ipak, 1990. se još jedanputa javljaju i to u Manježu na šabačkom hipodromu u sastavu Era, Kića, Lola, Mile Pinda, Giba i Mile Ivanić. Ne, ne radi se o povratničkom nekom koncertu, nego samo o onom, sećanje na stara dobra vremena.
Crne senke u restoranu Manjež na šabačkom hipodromu 1990. godine.
Kao i uvek kada se radi o nezaboravnim ili kako to danas kažu, vanvremenskimepizodama, vezanim za urbana zbivanja jednog grada, nema sumnje da su Crne senke ispisale možda i njasvetliju stranicu u istoriji svoga grada, a istaći ću da na lokalnom onom, gradskom nivou nema ustanovljene Rocknroll Hall of Fame, no ukoliko se i rodi takva ideja te dodje do pokretanja te, ime Dragutina Stanisavljevića Ere bezuslovno mora biti na toj listi. Za sam kraj, istaći ću da Era sa svojom suprugom Jasminom već decenijama živi u Kanadi.