PROZAONLINE PIŠE….
BEOGRAD ŽIVKO IVKOVIĆ
2026.
……vezano za ondašnju onu, ranu rocknroll scenu (koristili su se termini pop ili beat) u SFRJ, dakle za dekadu šezdesetih je zajednički imenitelj da se u većim gradovima poput Šapca, javljalo gotovo kao po pravilu desetak rocknroll grupa koje su nesvesno, ali ispisivale najsvetlije urbane rocknroll stranice u svojim sredinama, pa se nezavisno od centara medijske moći, razvijala i ta, već pomenuta lokalna, a što je slučaj i sa šabačkom. Tako da smo već 1963. godine imali Batišu Veličkovića (kog sam imao čast i poznavati) i Paju Magdića koji su privlačili maksimalnu pozornost svojim spontanim nastupima na bunkeru u Velikom parku oivičenom ulicama Kneza Ive od Semberije i Partizanskom. Ubrzo potom imamo i VISove Black Byrds i Alcons Group, grupe kratkog daha doduše, ali se zato 1967. godine javljaju oni najznačajniji,šabački rnr trolist takozvani, sa mnogo, mnogo dužim rokom trajanja poput VISa Crne senke, VISa Ćivije, i Grupa 69 ali ostalih koje su formirane u drugoj polovini šezdesetih, kao Tau Cet (sada već pokojnog Radivoja Ćeće Ćetkovića virtuoznog gitariste, neka mu je večna slava i hvala) te grupe Equidi (Idoli). No, značaj tih, vezano za urbanu kulturnu scenu ne prepoznaju današnji političari, kulturni djelatnici po zadatku, koprofagičari, pogotovo oni koji se izdaju za ove ili one, mada su svi iz tog kopro filma. I to je tako kako je, ne može se izmeniti, no, ipak se našlo dvadeset i petoro onih koji su maksimalnim zalaganjem uspeli složiti – napisati lokalne rock storije svojih gradova po Srbiji i neizmerno im hvala za sve uradjeno, jer prestoni novinari to nisu zabeležili nikada, te usput ono, nije bitno na čijoj su strani, računa se samo napisano. Imamo grupaciju onih odraslih uz rnr koji su napisali te iz najsvetlijih pobuda te onih drugih koji su prionuli na taj izuzetno zahtevan posao iz razloga kinte isključivo. Šabačka rock scena je tako krenula već pomenute 1963. kako već i napisah spontanim svirkama Veličkovića i Magdića te docnije pomenutim sastavima ali nije bilo reči o Grupi 69 (VISu Kardinali) oformljenom 1969. godine, mada se kao preteča u gotovo istovetnom sastavu javljaju na novogodišnjem nastupu sa 1968. na 1969. u Ekonomskoj školi, a sastav su tada činili Milutin Mile Pinda Marinković za klavijturama, Dragan Indjić gitara, Dragan Aljuka Stanojević na bas gitari te Dragan Simić Sima za bubnjevima. Svirali su isključivo instrumentale. Ni danas nisam siguran ko je došao na ideju o formiranju ove grupe, mada je Marinković isključiv tu, kaže da je on pokrenuo grupu, ali to i nije toliko bitno koliko ono vezano za ime grupe. Naime, pred nastup na gitarijadi u Domu JNA su hteli nastupiti pod imenom Kardinali, no, Dragojlo iz Doma omladine im sugeriše ime Grupa 69, jer bi tako izbegli moguću konfrontaciju sa vlastima, informativne razgovore ….. Naravno, tada je bio aktuelan film ‘Tri musketara’ te su ponukani negativnim likom kardinala iz tog i hteli nazvati se po tom crkvenom velikodostojniku. Na toj gitarijadi u Domu JNA, grupu su činili Milutin Marinković na solo gitari, Dragan Simić Sima za bubnjevima, Dragan Stanojević Aljuka na bas gitari te Dragan Indjić na ritam gitari ….. i to kao bezimeni, jer su tek nakon tog nastupa preuzeli naziv Grupa 69.
Beleže potom i prvu personalnu izmenu, naime odlazi Indjić, a na nj. mesto uskače ali se i ustaljuje Branislav Bane Katić i to je taj, po svemu originalni ili izvorni sastav grupe 69, naravno uz Nikolu Gibu Markovića kao vokalnog solistu. U tom sastavu beleže nastupe po tada aktuelnim gradskim prostorima za svirke i to u Domu JNA, Domu omladine, Ekonomskoj školi, Gimnaziji, Tehničkoj školi Boris Kidrič (na Dan škole), te u Kaznenopopravnom domu sremskomitrovačkom 1970. U periodu od 1969. pa sve do 1973. grupa je napravila i nekoliko snimaka u Radio Šapcu…. Prisećaju se i koncert – igranke u Hrtkovcima kada je organizator pokupio sav novac od prodanih ulaznica i jednostavno nestao!? Karakteristika tih svirki po sremačkim selima su uvek prepune, krcate sale domova kulture, a, kažu, neretko su prodavali i po hiljadu ulaznica kao i ostali šabački sastavi oni, Crne senke i Čivije. Nisu izostajale ni matine svirke, one od 11.00 h do 13. 00 h u Domu omladine. Štedeli su, svi su iizdvajali kintu za kupovinu nove opreme i instrumenata, pa su tako od uštedjenih novaca kupili bas gitaru i bas pojačalo za Aljuku Stanojevića koji nedugo zatim napušta grupu da bi na nj. mesto uskočio Mihajlo Minja Djordjević (neka mu je večna slava i hvala) te je grupa nastupala u sastavu, Minja na gitari, Bane na bas gitari, Pinda za klavijturama, Sima za bubnjevima i Giba na poziciji vokalnog soliste, te se pomenuti zadržao sve do kraja 1972. godine.
Uža muzička odrednica vezana za Grupu 69 koja bi ih svrstala pod ovaj ili onaj žanr nikada nie precizno definisana, slovili su kao retrospektivci, vreme u kom su egzisirali je nalagalo isključivo skidanje svetskih i domaćih hitova brojnih grupa (obzirom da se radilo o grupi iz unutrašnjosti) te su tako repertoar zasnivali na stvarima grupa The Beatles, The Rolling Stones, The Troggs, Animals, Hollies, Herman’s Hermits, Black Sabbath te domaćih onih Grupe 220, Silueta, Džentlmena, Yu grupe, Grupe Mi, Indexa ……
Raspad grupe je usledio 1973. godine, da bi potom Branislav Bane Katić i Dragan Vidin Nikolić već naredne, dakle 1974. godine pokrenuli grupu SAN, koja i nije potrajala, zabeležili su nekoliko nastupa po prostorima u gradu, ali je ostao u sećanju njihov nastup ispred VISa INDEXI u novembru 1974. godine. I grupa San nije ostala imuna na personalne promene jer je grupu ubrzo napustio Nikolić, a kao novi članovi Dreama se javljaju Života Žika Simić Valjevac i Milutin Mile Pinda Marinković, te je sa ovom postavom grupe San nekako i okončana doduše post karijera Grupe 69. Sima svoje penzionerske dane provodi u Šapcu, Mile Pinda Marinković je takodje ostao veran svome gradu, Bane i Žika Katić su već pola veka Beogradjani…. ……….
datum… 23. 03.2026.