PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
… i nisam neki punokrvni, panknovotalasni zaljubljenik, daleko sam od takvog, mada solidno poznajem tu domaću scenu, no, kada se radi o grupi Zvoncekova bilježnica (termin bend ne koristim jer su isti drpili narodnjaci) sam, priznajem, isuviše tanak, a svojevremeno sam (kao i Vlada Jet) pomislio kako se tu radi o slovenačkoj nekoj grupici, da bih tijekom vremena doznao pojedinosti o navedenoj, Tozi Rabasi, Vuji Češnjaku itd …. te da su u tom nekom premošćavanju jaza od potpune ugaslosti rnr do ponovnog stajanja na noge u Šumadiji, sastavi iz Centralne lijepe naše, poput KBO!, TRULA KOALICIJA , ZVONCEKOVA BILJEŽNICA, ČBS, PUNISHED, IZOLANTI, and mani others ispisali tako reći najsjajnije svoje stranice, uz ono, da se ovde zbilja radi o glavnim protagonistima u tom, the best of the punks movies from Serbia. Dr Paunović ističe da se ovde zapravo radi o najiskrenijem predstavniku art panka, neustanovljenog doduše muzičkog pravca, no, stoji da se radi o neuništivim pankerima, poput Stounsa na globalnom nivou. Iskreno, na ovo vredno izdanje mi je pažnju svratio Dr Paunović, te sam se ne malo obradovao u smislu onom, konačno ću imati pravu sliku o … Slovencima. Nekako sam očekivao da će u naslovu biti i reči o tom srpskom trouglu-četvorouglu Arandjelovac-Gornji Milanovac-Kragujevac i Kraljevo, te jedva dočekah knjigu od Toze, no, na moje iznenadjenje pročitah naslov mojim bez naočara očima Besplatan pregled na VMA, te pomislih, mora da je Toza zabunom poslao pogrešnu knjigu, no pod staklima naočara sam se uverio da se radi o očekivanom onom naslovu. Generalno, društvenopolitička situacija u poslednjoj dekadi prošlog onog, ostaje upamćena po svojim specifičnostima, pogotovo na urbanoj sceni, iliti preciznije mnoštvu sastava pank orijentacije, kojih je, sećam se, barem u Šapcu bilo više od deset i svirali su svugde, po kafeima, restoranima, domovima mesnih zajednica, festivalima … (Speed Ball, Pičke, Kontracepcija, Mordor, Goblini, SMB, Fuck Duck, Pantalone …) a što je rezultiralo pokretanjem Uskršnjeg Rock Marathona 1994. godine. Imamo ovde termin o panku, kao o neošarmantnom, no, autor tog zasigurno nije živeo pank kada stoji iza jedne takve …. Znatan deo ljudi, onih, panku okrenutih mi zapravo nedostaje, otišli su tokom devedesetih na put bez povratka i naravno da se nikada neće vratiti, ti članovi šabačkih punkrock grupa …. Živeli su pank, stigli su i napisati ponešto, a ideja o isključivo takvom načinu življenja ih je zauvek odvukla u vrtlog besmrtnih onih … A to da li je Zvoncekova bilježnica u sferi neošarmantnog i drugih scenskih apstrakcija …. Doduše ne mogu pisati sa pozicije onih koji su prijateljevali sa Tozom, Vujom i ostalima. Pa tako, uopšte uzev, nakon sedam decenija rokenrola u nas, da se zaključiti kako isti nije samo bunt, nije samo supkulturalni pravac, nije samo način življenja, ali je ipak to ponajviše, mada je nadišao sve navedene i to ponajbolje znamo mi koji smo živeli rocknroll … i preživeli nekako … Drobac u svome izlaganju piše da je pre Zvonceka egzistirao sastav Kralj vuk, a koji se može posmatrati kao preteča ovog jer je član pomenutog bio Toza, a 1994. je nekako posebna jer iste svoja izdanja izbacuju Goblini (čak dva), ČBS takodje dva, Džukele, te Zvoncekova bilježnica album ‘’ Mrzim svoju mesnu zajednicu’’ mada je u opticaju i dalje album ‘’Lorka nije pisao moju pesmu ‘’ iz 1988. Ova, zbilja mnogovredna monografija donosi Tozu koji govori o sceni u svome gradu, te kaže da je ‘…bilježnica’ nastala kada je za sobom ostavio grupu Ivan IV (Gertruda Cwait, Čarls Bukovski te već pominjami Kralj vuk). Tako da su 1988. članovi originalnog sastava pored Toze kao vokalnog soliste i Dragan Mitić na solo gitari, Dragan Vesković za bubnjevima te Dejan Novaković na bas gitari, a debi nastup beleže januara 1989. u Domu omladine. Zanimljiva je, izuzetno, storija vezana za nastanak imena grupe po kojoj je izvesni Zvoncek živeo u Puli osamnaestog veka, pesnik, koprofagičar … od kog je Toza nasledio song zbirku te je u želji da oživi sećanje na njega krenuo u okupljanje ekipe koja bi svirala rokenrol. Storija skreće pozornost čitaocu, bez obzira da li je izmišljena ili je istinita. Snimaju svoj koncert 1989. ‘Lorka nije napisao moju pesmu’ a zaradu ulažu u snimanje do tada napisanih (Ostaću tu/ Pijana Vera/Pesma o ćeri/Javi se i Aluvijalne ravni za pomenuti. Ima reči i o Zvoncek nastupu ispred KUDa Idijoti u KG Domu omladine, pa tako stoji da su grupu činili tada najbolji arandjelovački mjuzišens, a po Vuji, svirali su klasik rock negde do granice sa alternativom, uz naravno naginjanje panku, da bi, potom on ušao u ‘ …biljenžnica ‘ postavu te grupa poprima sasvim drugačiju dimenziju, zvuk je stoodstotni pank, nalazio se na nekoj sa hardcorom granici, onoj, u smislu produkcije i slobode u eksperimentisanju. Iz price Vlade Jeta je zanimljivo ono da je pomislio kako se tu radi o nekim Slovenicma te kaže kako je ova ekipa imala taj, drugačiji, preusmereniji stav vezan za rokenrol te da su njihove kreacije i nevidjena energija, odnos prema rnr garantovale uspeh, uspeh koji se onda naslućivao ili priželjkivao više, kako god. No danas, ako pogledamo unazad, vratimo se u ono startno ‘bilježnica’ vreme, vidimo isključivo Tozinu upornost i istrajnost, ljubav prema rokenrolu a što je od presudnog onog značaja za uspeh grupe. Džet je ovde prokleto u pravu kada kaže da su manji gradovi i varoši iznedrili mnogo ozbiljnije i jače sastave nego prestonica jer se tu prevashodno radilo o posvećenosti, želji nekoj za uspehom, a što su krakteristike tih iz Centralne….. Olga (Kepčija) je složila visokokvalitetnu storiju o ovom sastavu, te joj odajem zasluženo priznanje, na iskrenosti pre svega, mada se ne bih u svim aspektima složio sa njom, pogotovo vezano za scenu u devedesetima. Imamo ovde i intervju sa Tozom iz Yu Rock
Magazina (iz devedesetih naravno i nezaboravnu Ivonu Ramone) sa kojim se iscrpljuje taj prolog deo i prelazi na diskografski onaj i tada popularni nosač zvuka, audio kasetu (MC) na kom imamo album ‘’ Retrospektiva ’88. -91. ‘’ za koju, bez ustezanja to mogu reći zasluge odlaze na Vujinu adresu. Uopšteno, pank je prevladjujući muzički izraz u toj dekadi, mada su egzistirali i brojni hard & hevi sastavi, no društvenopolitička situacija je prosto izgurala pank i teksotve u tom pogotovo, nezadovoljstvo medju mladima je kulminiralo, a pank je nekako slovio za utočište ili pribežište toj, dobrim delom izgubljenoj generaciji, uz novi imidž, uz samo takav način (uglavnom poguban kod iskrenih) življenja koji je korenito zahvatio stasavajuću dženerejšen. Trend u kom se i nisu svi ne znam koliko snalazili, ostali su zaglavljeni zauvek u sećanjima našim, barem u Šapcu je takva slika zabeležena … Speed Ball/ Kontracepcija, Kinder Beer/ Pičke/Mordor/Fiks ideje/Pantalone/Goblini/Revolt/Fuck Duck/Sepsis/Princeza Paulina … a broj preživelih članova pomenutih kao i onih koji su ih pratili se svodi na … i ne bih o tome. Pa ipak, zahvaljujući lokalnoj diskografskoj kući Zeppelin Records imamo reizdanje oba albuma, kasetna izdanja (i oba originalna su bila na istom nosaču zvuka) iz 1995. i 1997. (Brigade očaja i Mržnja) oi pank grupe Pičke, a u najavi je i album grupe Speed Ball. Tokom devedesetih u gradu je egzistiralo više od dvadeset sastava, a broj onih panku okrenutih je iznosio više od deset. Povedoh se, zanesoh, vrate mi se te devedesete te se izgubim u tom prisećanju, ne znam stati, a ovde se radi o Zvonceku … Značajnije rock literature vezane za devedesete i nema, izuzeci su Bane Lokner i Aleksandar Žikić, Braća Rogošić sa svojim Rock Express izdanjima te pojava prvih lokalnih rock enciklopedija iz razloga izostavljanja grupa iz Centralne Srbije u naslovima beogradskih valjda rock novinara, a imamo i nišku Gradinu (The End 1. i 2. deo, Sid Baret, te Roman o Bitlsima kao i No One Here Got Out Alive koju reizdaje Laguna 2021. godine!!??), i ova monografija o Zvoncekovoj bilježnici je od nemerljivog značaja, podvodi se pod nedostajuća ona, štiva, te su je (i ne samo) pankofili dočekali sa neksrivenim odobravanjem. Bezmalo je svaki grad imao svoju rock atrakciju, pa evo, i Arandjelovac se može podičiti svojom Zvoncekovom bilježnicom formiranom 1987. godine. Od izuzetnog značaja je pokretanje sopstvene diskografske kuće ‘NEPRIJATELJ PRELAZI RIJEKU’’ (THE ENEMY IS CROSSING THE RIVER RECORDS) pod okriljem koje se javljaju njihova ostvarenja. O odličnoj monografiji vezanoj za Zvonceka, svoju ocenu ili mišljenje iznose najeminentniji (izostao je samo Saša Žikić) oni poput Baneta Loknera, Vlade Jankovića Džeta, Olge Kepčije, Rodje Stojanovića (Multimedia Music) te van svake sumnje najistaknutije ime šumadijske rokenrol scene vezane za novinarstvo, hronologiju i promoterstvo, Dra Vlade Paunovića ( Vrele šezdesete iz 2002.), a tu je i Vojkan Trifunović autor naslova Kraljevačka punk hronika iz 2020. godine. Znak pitanja i Hund su takodje pank brendovi Arandjelovca, lokalna pank škola, ne toliko poznati ali bitni sastavi. Song naslovi iz tog, kreativnog Zvoncek opusa su uglavnom u nesaglasju sa tekstovima a što je sasvim dovoljno da zaintrigira i ne sam pankere, alternativce …Monografija na desnim stranicama donosi uglavnom tekstove songova sa nj. albuma dok je leva rezervisana za novinske isečke iz ondašnjih pisanih medija, pa tako u tekstu iz Yu Rock Magazina vezanom naravno za devedesete stoji da je ‘Bilježnica’ peruanskomletačkoaustrougarskojugoslovenskobugarskorumunski sastav!!! Toza se koncentriše na svoje vizije ili impresije vezane za album ‘ Gavrilov princip’’ te u superlativu samo priča, iznosi svoja zapažanja za ulogu Vuje i nj. studija Češnjak u celoj priči vezanoj za šumadijski pank (KBO!, Trula koalicija, i Zvoncekova bilježnica). Vuja i njegov Češnjak su nezaobilazni segment vezan za snimanja brojnih albuma u devedesetima. Na već pomenutom cd/mc formatizovanom albumu ‘Gavrilov princip’ su se našle: Ska kolo/Toshiro Mifune a kolo/Koka kolo/Sladak kupus za vreme berbe/Djurino kolo/Razbivanje kolo/Ne zovi me/Krši end lomi kolo te Dilerovo kolo, a sniman je 1997/8. Imamo potom intervjue sa prepoznatljivim pank više likovima ali i inima iz cleanblood rnr, poput Baneta Loknera, iz samog vrha tog, koji kaže da se ovde radi o sastavu specifičnog performansa te se izdvajaju vezano za originalonost ili autentičnost, da im je to najjači adut. Po meni, ući spontano sa ekipom istomišljenika , zakoračiti u pank period življenja i nije tako ubitačno, ne barem na startu tom, no, tijekom vremena’ uverite se da je djavo odneo šalu, te da nema povratka, i to je tako kako je, upravo tako je bilo, danas više ne naravno. Lokner dalje kaže kako su svi iz pank branše u devedesetima neuporedivo više družili, ispomagali, razmenjivali opremu, ideje i informacije uz nevidjenu energičnost a što je najbitnije u rnr, mada toga danas (kod mladih) gotovo da i nema. Lokner svoju storiju zaključuje ocenom da bi scena u Srbiji bila umnogome siromašnija bez delovanja jedne Zvoncek ekipe, te da Šumadija i generalno ima tu svoju pank autentičnost, koju moramo uvek visoko ceniti. Na cd albumu ‘’ …beš muziku uz koju ne može da se igra’’ iz 2016. za sopstvenu Neprijatelj prelazi rijeku iz 2016. su se našle Vidoviti Čarli/Običan dan/Samo pravo/Letnja noć/Furka/Besan pas/20 000 milja pod morem/Instrumental/Zrno slobode i Tko je tkome, u nešto izmenjenom sastavu jer imamo Andriju Vujića na bas gitari te Vuka Stefanovića za bubnjevima namesto Nenada Jakovljevića i Slobodana Vujića. Zadržaću se na delu gde nam svoje impresije vezane za Zvonceka servira Dr Vlada Paunović (KG -KŠ) koji je i doktorirao na temu decentralizacije kulture jer je čovek higly competent za pomenutu (Vrele šezdesete iz 2002. godine) te, ne da mislim, nego sam duboko ubedjen kako je Vlada besprekorno, sjajno, kako god oslikao Toza Rabasa ikonu, uz naslov ovaj ‘ narod koji ima ovakve poput Zvonceka grupe ne treba da brine za rokenrol budućnost’. Branko Goša Golubović vokalni solist grupe Goblini, kaže kako je Zvoncek pionir u stejdž performansu, te da se tu radi o odvojenoj, zasebnoj jednoj priči koja zaslužuje maksimalnu pozornost jer ima razmišjanja po kojima je Toza daleko veći animator i peformans maher od ‘pjevača’! Dirty inspektor Blaža kaže da je Toza medju najzanimljivijim likovima na domaćoj sceni, te da je dosegao neslućene visine, za druge nepojmljive, i to je ta njegova izuzetna vrednost, sjajan scenski nastup uz još sjajniju vokalnu izvedbu.
29.03.2026.