PROZAONLINE TEKST
BEOGRAD ŽIVKO IVKOVIĆ
2026.
Minja Djordjević (born 1950 u Šapcu) je iz reda najobrazovanijih rock muzičara u Srbiji, čovek koji je svoj život posvetio i podredio muzici, a svoj gitarski debi je imao kao član uličnog trija sa nepunih šest godina. Minja je svirao gitaru, Bane harmoniku a Rista saksofon.
Nakon te uvodne epizode, upisuje muzičku školu koju napušta posle dve godine jer, po sopstvenom kazivanju, nije mogao izdržati ponavljanje jednog te istog iz dana u dan. Ali, bili su stvoreni svi preduslovi za formiranje zbilja jake rockenroll ličnosti koja će pružiti dobar udeo u ispisivanju stranica šabačke rock istorije. Sledi epizoda vezana za profesora Branu Držića koji formira lutkarsko pozorište, a Minja je tada u sedmom razredu osnovne škole, svirao je podjednako dobro gitaru i klavirnu harmoniku te je, pokrivao taj muzičkoscenski deo lutkarskih predstava. U prvom razredu gimnazije, negde 1966. kreće i njegovo dublje interesovanje za rokenrol. Kao i većina nas tada, željno je iščekivao treći u mesecu pred kioskom u nadi da će se dokopati novog broja Džuboks Magazina sa crnom fleksibilnom vinilnom folijom u kesici, koja je uvek sadržala samo A stranu i, snimak jednog od svetskih hitova (sa top lista). Skala njegovog radio aparata je podešena na samo jednu srednjotalasnu dužinu, onu Radija Luxembourg 208/1440 KHz, te je po sluhu onako, sa tih, radijskih talasa skidao stvari Noći u belom satenu grupe Moody Blues, Painter Man – The Creation, I’m A Man – Spencer Davis Group itd …. Uredno posećuje i bioskopske predstave, ponajviše one u Kasini iz razloga upijanja prosto žurnala koji su predhodili emitovanju celovečernjeg filma, a isti su donosili reportaže o tada aktuelnim sastavima, The Rolling Stones, The Animals, Hollies, Spencer Davis Group …. Specifičan saund, ista takva garderoba i, rodio se spontani pokret zaljubljenika u rocknroll kao i svugde po urbanim svetskim sredinama. Dogodio se, pričao mi je Minja, i njegov lični kulturološki preobražaj, uzane farmernice (kasnije i traperice), košulje sa cvetnim dezenima, Spenserice i duge kose su identifikovale sve zaljublejnike u ono progresivno, jer je i društvo napredovalo. Sećam se brojnih razgovora sa njim u toaletu gimnazije, na odmorima smo uz jednu cigaretu, onu, dim ja dim on, razmenjivali informacije iz sveta rocknrolla, garderobi .….već tada je slovio za upečatljivu i popularnu facu. U školu je dolazio u uzanim farmericama, izlizanim koliko je to bilo moguće da bi se na svetlo plavoj boji jasnije uočavali iscrtani cvetni detalji. Bio je to, generalno, novi pogled mladih na svet, taj kulturološki hipi pokret koji nije zaobišao ni Jugoslaviju. Rat u Vijetnamu i pokret protiv istog su se širili medju mladima, ubedjenim da se tako nešto na ovim našim ovde, evropskim prostorima nikad više neće dogoditi. Hipi filozofija je hvatala maha, mladi su pisali protestne songove, slušao se rokenrol, nicali su VISovi širom zemlje, čitalo se puno, popularnost Alena Ginzberga, Džeka Keruaka, Vilijama Barouza, Lirija i brojnih iz te bitničke branše je rasla, bila je to sloboda…. Kreativnu crtu po prvi put ispoljava u drugom razredu gimnazije Vera Blagojević, kada piše svoj prvi protestni song naslovljen sa ‘’ Ko će spasiti Ujedinjene nacije od eskalacije’’. Rečju, Minji nikada nije manjkalo ideja, urodjeni kreativni duh ispoljavaće i u vremenu ispred, te tako potkraj gimnazijskog školovanja kupuje klavir i komponuje, saradjuje sa Ivanom Glišićem… Seća se da je na očevu gitaru montirao magnet da bi otac kasnije skinuo taj i zakrpio je. Tu gitaru čuva, i dan -danas je važan detalj njegove muzičke sobe. Majka je pomogla da kupi prvu gitaru da bi potom otišao u Beograd kod Lole iz grupe Ribeli od kog kupuje crveni Fender Telekaster i pojačalo AC 30. Braća Vitorovići (iz Miloša Obilića) kupuju u GDR Farfisa klavijaturu, bas gitaru i odgovarajuća pojačala. Branislav Despa Despotović je skrpio pristojan komplet bubnjeva te su krenuli sa vežbanjem i vrlo brzo su skinuli stvari grupa The Them, Spenser Davis Group, Deep Purple, Cream, Johna Lennona i nekoliko bluz tema. Peca Vitorović je pevao visoke a Minja niže one, no ovoj epizodi i sastqvu Baš Čelik prethodio je nastup sa Crnim Senkama, čiji je član za kratko, pored Goce i Gibe na pozicijama vokalnih solista, Miće Sremca na ritam gitari, Ere Stanisavljevića na bas gitari… Taj sastav beleži nastupe u Domu JNA, Klenku, Platičevu, Nikincima … Svirao je bezmalo ceo opus The Beatlesa jer se za razliku od vršnjaka i drugih gitarista u vreme raspusta zatvarao u sobu i vežbao….. Priseća se i Makarske, davno, tog nekog leta su u tom primorskom gradiću svirali Vlada & Ribeli, pridružio im se, kaže, svirao stvari koje oni nisu imali na repertoaru te su bili ne malo iznenadjeni njegovim gitarskim umećem. U Dom omladine dolazi kod Milana Vasića Bučeta, urednika programa negde 1971. i tada kreće saradnja na duži period. Formira grupu Slatki limun sa kojom nastupa po svim, tada aktuelnim prostorima za svirke u gradu. Odlazi u Zagreb na odlsuženje vojnog roka potom, a po povratku iz JNA upisuje Muzičku akademiju, preorijentiše se na ozbiljnu muziku, svira klavir i radi kao nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u ‘’Selovoj školi’’, a 1979. Je diplomirao. Bio je član brojnih beogradskih rocknroll ali i pratećih sastava (Gaby Noak, Arsena Dedića, Bobe Stefanovića, Bisere Veletanlić ….) i sve tako do 1988. kada odlazi u Prag gde završava postdiplomske studije. I dalje komponuje, odlazi u Pariz gde načinje doktorat. U Darmštatu 1990. godine upoznaje Džona Kejdža, Janisa Ksenakisa i druge velikane iz branše avangardnih svetskih kompozitora. Zavredjuje i stiendiju vlade Francuske te tako dospeva na Institut za istraživanje muzike akustike. Raspad Jugoslavije je značio i prekid usavršavanja na pomenutom institutu. U Beogradu je doktorirao na temu TEORIJA DISKRETNIH TONSKIH RELACIJA (rad je objavljen u časopisu Acta Accoustica). Drži predavanja u Antverpenu, Mecu, Parizu, Solunu, Edinburgu, ali i belgijskom Brižu, gradu u kom se održavao festival elektroakustičarske muzike a na kom su izvodjena njegova dela ( Poslednji ? sa Jupitera …. ). U Beogradu je i na internacionalnoj tribini kompozitora. Radi potom u tonskomarhivu Radio Beograda. Osnivač je katedre za dizajn zvuka na BK AKADEMIJI UMETNOSTI 1998. Osnivač iste katedre je i u Dunav filmu na njihovoj filmskoj školi. Od 2006. pa do konca 2010. je radio kao profesor na Megatrend univerzitetu (fakultet za kulturu i medije). Odlazi potom u Beč gde je živeo gotovo jednu deceniju. Umro je 2025. u Grockoj gde je i živeo. Minja, večna ti slava i hvala za tvoj doprinos u kreiranju šabačke rocknroll istorije.
21.04.2026.