Autor prikaza: Živko Ivković
I ovogodišnje 22. (33) izdanje sada već planetarnog muzičkog događaja Internacionalnog džez festivala Nišville je iskazalo svu svoju veličinu, obim i sjaj davši time nemerljiv doprinos u afiirmaciji ne samo džeza nego i inih urbanih muzičkih pravaca. Ulicama i uličicama u prostoru utvrđenja se nije moglo proći, kroz širi centar grada takođe. Raduje činjenično stanje sa terena koje govori da mladi posetioci ipak prednjače te da je tako nedoumica vezana za ovaj negde iza njih, planeta sreće je, barem na nekolio dana, bila prostor tvrđave. Po tom, izvesti zaključak kako barem za grupaciju ovde Nišville opredeljenih nema zime i nije teško jer prelomili su u svoju korist, okrenuli se sebi i istinskim muzičkim vrednostima, a što je stvarno pohvalno znajući kakav naturantski izbor imaju na medijima, zaluđivanjima od opozicije i aktuelno pozicioniranih. Do nedavno sam Nišville poredio sa njuorlienškim i “Nort Sea” haškim, ali po priči ljudi koji su posetili oba naš Nišville ih je prerastao, ponajviše zahvaljujući Ivanu Blagojeviću, Banetu Dejanoviću i ostalima iz Nišvil tima koji sa potpuno jasnom vizijom i uvek korak ispred ostalih ulaze u projekat novog i uvek novog! Zato ne kazati da je naš Nišville među nekoliko najznačajnijih evropskih ako ne i najznačajniji, bila bi nepravda, a da bih potkrepio svoju tvrdnju dodaću da je sadržaj ovogodišnjeg podrazumevao jedanaest bina na kojima je nastupilo tačno stotinu i deset sastava sa ni sam ne znam koliko članova! Demanti nije moguć, cifre govore za sebe. Uz izložbe, bioskopske predstave, promocije knjiga i raznorazne radionice eto prave , one neiskrivljene slike najnovijeg izdanja respektabilnog niškog muzičkog festivala koji je i ove godine posetiocima predstavio sastave sa gotovo svih svetskih destinacija uz naglasak ali i prioritet na fuziji džeza i muzičkih tradicija ovog dela Evrope. Može se to pročitati i u londonskom Gardijanu te američkom Daun bitu, poznatiim svetskim muzičkim magazinima, koji na žalost ne stižu na adresu beogradskog Ministarstva za kulturu iz razloga štednje naravno, ali se zato ne štedi kada su beogradski festivali u pitanju jer, zaboga, radi se tu o prestonici kulture splavarenja i svih vrednosti koje takvi donose.Nišville je tako u konačnici priznata muzička manifestacija (barem po ino izvorima), koju usput podupire mnoštvo sponzora (NIS, US embassy, Grad Niš…), ali i neverovatna energija tima predvođenog Ivanom Blagojevićem sa potpuno jasnim ciljem, približiti mladima urbane muzičke pravce a što je prevashodno i cilj Ovog!
I ne slažem se sa konstatacijom kako su zvezde ovogodišnjeg isključivo Joss Stone, Al Di Meola, Cyrus Chestnut, Soweto Kinch i Shakatak, jer nastupiti na Nišvillu jeste stvar umeća stejdž aktera te po tome ukoliko je sastav značajnije ime iz sveta muzike utoliko bolje, ukoliko nije eto prave prilike za već dokazane u lokalnim sredinama. Tako da ovde imamo i sastava kojima su karijere krenule uzlaznim putanjama upravo zahvaljujući nastupu na ovom festival. Po meni se svi stejdž akteri mogu podvesti pod zvezde iz razloga pozitivnog okruženja, sjaja u očima, lake treme i tog isijavanja neskrivenog zadovoljstva što je moralo rezultirati oduševljenošću viđenim i doživljenim; biti deo svega ovde je imperativ, te se nikako drugačije to i ne može okarakterisati. I primetna je povišena doza ushićenosti kod posetilaca čiji broj raste iz godine u godinu, a isto tako i broj stejdž aktera.
Na koncu, nastupiti na jednom ovakvom, pa to je ispunjenje snova! Gotovo je nemoguće osvrnuti se pojedinačno na koncerte svih sastava, to je već u domenu naučne fantastike, ali reći da su i tonci veoma ozbiljno i znalački odgovorili Nišville izazovu nije previše. Volonteri su priča za sebe, iz godine u godinu ih je sve više i nekako celoj manifestaciji daju na ozbiljnosti, veliko je zadovoljstvo videti sve te mlade koji su se izborili za svoje mesto u jednom ovako složenom organizacionom timu. Lično sam se našao u poziciji onoj, šta da radim, kude ću, ispred kog stejdža stati , koji sastav poslušati , ali se uopšte nisam dvoumio kada sam doznao za nastup psihodeličnog rokenrol sastava iz Užica The Highlanders! I nisam pogrešio, svirka je bila kakva se samo poželeti može, a to kako bi zvučali na jednom od dva main stejdža, mogu samo zamišljati! Rečju, širok spektar muzičkih pravaca, odlučiti se za bilo koji je stvar afiniteta, mada to uopšte nije bilo lako!
U zaključku valja istaći da se eto, živi od Nišvilla do Nišvilla. Toliko se ljudima uvukao pod kožu, u srca, osvojio im dušu, jednostavno se nametnuo neprevaziđenošću!
U Šapcu, 17.avugst 2016. godine