Festivali

Više od 23.000 hiljada posetilaca na 17. Festivalu nauke

Sedamnaesti Festival nauke u Beogradu, najveći u ovom delu Evrope, od 12. do 14. decembra posetilo je više od 23.000 posetilaca u Halama 3 i 3a Beogradskog sajma. Oko 800 naučnika i naučnih komunikatora oduševili su mališane i njihove roditelje uzbudljivim interaktivnim postavkama, atraktivnim šou programima koji su na zabavan način približili naučne fenomene, ali i omogućavanjem prostora za razgovor i kritičko razmišljanje, u skladu sa ovogodišnjim sloganom festivala EVOLUCIJA IDEJA.

Među najposećenijim postavkama bila je Od alhemije do (bio)hemije, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,  gde su se mladi posetioci oprobali u brojnim zadacima koji rad u hemijskoj laboratoriji čine uzbudljivim; uvek atraktivna postavka Akademskog speleološko-alpinističkog kluba (ASAK) nam je dočarala uzbuđenje koje nosi istraživanje pećina i jama; Modni vremeplov katedre za Odevno inženjerstvo Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin iz Zrenjanina, koja je prikazala kako je kroz različite epohe moda igrala ključnu ulogu u oblikovanju identiteta i izražavanju društvenih i kulturnih normi; Magični štampač za doktore Fakulteta zdravstvenih studija, Univerziteta u Sarajevu, koji nas je upoznao sa futurističkim svetom 3D štampe u medicine; Fakultet veterinarske medicine Instituta za stočarstvo poželeo nam je dobrodošlicu u najslađi dom – onaj u kome žive medonosne pčele, dok su za brojne radoznalce pedagozi sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavili 20.000 ideja pod morem, zaronivši u u svet zaboravljenih civilizacija, izgubljenih pronalazaka i napuštenih zamisli. Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković – IBISS (Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju) očarao je publiku postavkom (Bio)tehnologija ključ za budućnosti pojašnjavajući na koji način biotehnologija olakšava razne aspekte našeg svakodnevnog života, a Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu pozvao nas je da zagrizemo nauku i naučimo kako se pravi sir, prošetamo kroz istoriju kultura koje su se razvijale uz Dunav i saznamo nešto više o važnosti očuvanja vodenih ekosistema za život ljudi. 

Na uvek atraktivnoj Naučno fantastičnoj bini sa akcentom na vizualnom spektaklu koji ostavlja bez daha, tražilo se mesto više za šou Naučne avanture gumene patkice poljskog tima Heweliusze Nauki, u kome su raznobojne i vesele patkice postale deo nezaboravnih eksperimenata; Zabava koja se ne gasi Hiše eksperimentov iz Slovenije oduševila je naučnim spektaklom u kome su na zabavan način predstavljena svojstva različitih gasova; Univerzitet Lund iz Švedske privukao je veliku pažnju programom Životne lekcije za početnike – živo, življe, biologija! u kome je bilo baš svega – od biljaka koje se same održavaju preko rasplesanih paukova do najvećih živih ptica, balona i sapunice.

U Ekspertinejdžeri zoni, koja se bavi vršnjačkim obrazovanjem, učestvovalo je više od 120 tinejdžera iz 13 škola, u deset različitih postavki. U direktnom susretu sa svojim vršnjacima, ovi mladi talentovani đaci su školska znanja prikazali na zanimljiv i pristupačan način i rešavali zajednički nedoumice sa gostima, podsticali iz na naučne izazove i pokazali šta je sve moguće uz malo nauke i tinejdžerskog entuzijazma.

Nova generacija Ambasadorki i Ambasadora nauke, izuzetnih đaka iz cele Srbije koji svojim radom i izumima pomeraju granice nauke, proglašena je na ovogodišnjem Festivalu nauke, i u narednih godinu dana njihova misija biće da prenose znanje i ljubav prema nauci vršnjacima u svojim gradovima. Ovo priznanje, ustanovljeno 2018. godine, Festival nauke dodeljuje učenicima koji su se istakli svojim radom na polju nauke i koji, iz godine u godinu, festivalsku publiku iznenađuju zanimljivim postavkama i neobičnim izumima.

Proglašeni su i pobednici konkursa na kojima su učenici i njihovi nastavnici bili pozvani da uoče problem u svojoj zajednici i osmisle kreativno rešenje problema.  Prvo mesto na konkursu osvojio je Patent za čišćenje Markovačkog jezera koji je osmislio tim Gimnazije Mladenovac. Učenici su razvili inovativni koncept vodootpornog uređaja nazvanog Biomašina, koji bi, smešten na dnu ili pored jezera, služio za prečišćavanje vode uz pomoć gljiva. Drugoplasirano je Idejno rešenje za problem divlje deponije u Kosjeriću, nastalo u saradnji timova OŠ „Mito Igumanović“ i SŠ „Tehnička škola Kosjerić“, čiji plan akcije uključuje analizu stanja deponije, fizičko čišćenje, razvrstavanje otpada i reciklažu, dok završna faza podrazumeva pretvaranje prostora u botaničku baštu kao dugoročno rešenje. Osnovna škola “Maršal Tito” iz Padine osmislia je projekat Prečišćavanje vode i navodnjavanje useva, koja je predstavila rešenje za probleme za probleme nedostatka vode za navodnjavanje i prekomernog plastičnog otpada u selu: korišćenje recikliranih plastičnih sudova za sakupljanje kišnice i otopljenog snega, kao i izradu jeftinih prirodnih filtera za prečišćavanje otpadnih voda uz pomoć aktivnog uglja i peska.

Zona interaktivnih postavki – Nauka bez prestanka predstavila je programe 41 domaće naučne i obrazovne institucije, namenjene publici svih uzrasta: uzbudljive eksperimente koji razbijaju mitove, postavke koje teraju publiku da preispita brojne (pseudo) istine, druženja koja otkrivaju zabavno lice nauke.  Naučno-fantastična bina je pred publiku donela osam atraktivnih nastupa, pre svega gostiju iz Švedske, Češke, Poljske, Estonije, Australije, Slovenije, ali i domaćih naučnih komunikatora, sa akcentom na vizualnom spektaklu koji ostavlja bez daha. Mala zona posvećena deci uzrasta od 5. do 11. godina otvorila je svoja vrata za sve radoznale umove spremne da kroz igru otkriju važne naučne lekcije, isprobaju najnovije čokoladne naučne recepte, i još mnogo toga. Nova tematska celina Zona ideja i inovacija nastala je kao prostor za učenje, kritičko razmišljanje i razgovor, i predstavlja je mesto gde se u sadašnjem trenutku preispituje prošlost i promišlja budućnost.

Festival nauke, u saradnji sa kompanijom Ball Corporation i projektom Svaka limenka se računa, radiće na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće u cilju zaštite životne sredine tokom trajanja Festivala, kako bi se mladi inspirisali i motivisali da se odgovorno odnose prema svom okruženju.

Zahvaljujući ambasadama Poljske, Australije, i Slovenije i Češkom Centru Beograd, nastao je međunarodni program ovogodišnjeg Festivala nauke. Tradicionalni sponzor manifestacije je Erste banka.  Sponzor Zone ideja i inovacija je National Geographic kanal. Sponzori ovogodišnjeg festivala nauke, zahvaljujući kojima je realizovan su McDonald’s Srbija, Nutrino Lab Junior i registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Podršku su i ove godine dali Ministarstvo prosvete, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograda, i rektorat Univerziteta u Beogradu.

Foto:  Marko Risović.

Svečano otvoren 17. Festival nauke: Evolucija ideja, interaktivne postavke i atraktivan naučno-fantastični program na Beogradskom sajmu

foto Marko Risović

Sedamnaesti Festival nauke svečano je otvoren u četvrtak, 12. decembra na Beogradskom sajmu i trajaće do subote 14. decembra 2024. u halama 3 i 3a Beogradskog sajma na više od 8.000 kvadrata.

Na ovogodišnjem Festivalu nauke učestvuje oko 800 naučnika i naučnih komunikatora, preko 40 domaćih obrazovnih institucija, više od 120 ekspertinejdžera iz 13 škola, naučnici iz sedam gostujućih zemalja sa atraktivnim postavkama na Naučno-fantastičnoj bini i u Zoni ideja i inovacija, a deca i njihovi roditelji mogu da se prijave za čak 12 kreativnih radionica koje će nas provesti kroz čudesni svet naučnih eksperimenata, i da u subotu 14. decembra dođu na Porodični dan koji će programski posebno biti prilagođen porodicama.

Publika će moći da se upozna sa revolucionarnom 3D štampom, istraži razvoj kvantnih računara, sazna kako se dešifruju tajne poruke, pogleda kako svetlost postaje zvuk, ili uživa u eksplodirajućim oktrićima;. U skladu sa ovogodišnjim sloganom festivala EVOLUCIJA IDEJA, ovogodišnji Festival nauke je i mesto za učenje, kritičko razmišljanje i razgovor, gde se u sadašnjem trenutku preispituje prošlost i promišlja budućnost.

Na svečanom otvaranju prisutnima se obratila Ana Petrović, direktorka Festivala nauke: „Ovaj festival nastao je iz ogromne ljubavi i entuzijazma, gotovo kao prvi koji smo održali pre 17 godina. Nikada nismo imali ovoliko institucija i učesnika na festivalu i osećamo se jako dobro zbog odličnog odaziva. Za tri dana naše posetioce će dočekati oko 800 naučnih komunikatora, 800 ljudi koji će svoje znanje podeliti sa posetiocima. Program je zaista raznolik, za one od 5 do 105 godina“. Direktorka Festivala nauke posebno se zahvalila studentima Univerziteta u Beogradu koji su odlučili da rade na festivalu, i dodala da su „njihove ideje one koje će pokretati sutrašnjicu“.

Jasmin Hodžić, državni sekretar Ministarstva prosvete, na otvaranju je rekao: „Ministarstvu prosvete je čast da podržava ovakve festivale i manifestacije, jer smatramo da se svet menja zato što su neki ljudi radoznali. Sumnja i radoznalost su ono što pokreće sve mlade istraživače i naučnike, a ovaj festival slavi radoznalost i njegove efekte. Nakon 17 godina, mislim da je ovo samo početak jedne sjajne priče koje će sigurno i u narednim decenijama da menja i oblikuje svet“. Jasmin Hodžić je citirao i Karla Sagana koji je rekao da je „nauka način razmišljanja i način postavljanja pitanja sa ciljem da se svet razume“, i zaključio da nauku ne treba slaviti samo ovih nekoliko dana, već tokom cele godine.

Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, obratio se rečima:  „Mi sebe vidimo kao ministarstvo budućnosti. Ovde samo da bismo zapravo pokazali šta je ono što će za 15 godina biti svakodnevica, da damo pun doprinos našem društvu i da se ne plašimo novih tehnologija. Veštačka inteligencija može da bude i dobra i loša, ali bitno je da je poznajemo i razumemo. Moramo konstantno da učimo, da unapređujemo naše znanje. Da budemo spremni da svaku novu tehnolgoiju koja dolazi, upotrebimo na najbolji mogući način“. Grozdić se i zahvalio organizatorima Festivala nauke što su „uspeli da približe nauku mladima na način koji je njima razumljiv i zanimljiv“.

Danijel Emeri, ambasador Australije u Srbiji, u svom govoru je istakao: „Veoma sam srećan što će ovogodišnji posetioci Festivala nauke biti u prilici da se upoznaju sa vodećim australijskim stručnjakom za naučno obrazovanje, Stjuartom Kolhagenom. On je posvetio svoju karijeru podučavanju, učenju i podršci profesionalnom razvoju i naučnih edukatora širom sveta, posebno o tome kako ostvariti veliki obrazovni uticaj sa skromnim alatima i materijalima. Kako se svet menja, moraćemo da razvijamo svoje veštine da bismo se uklopili, a sve zemlje će morati da drže korak sa tehnološkim promenama kako bi unapredile svoj prosperitet“.

Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji, na otvaranju je naglasio: „Nauka nije samo skup činjenica i zakona; ona je način razmišljanja, neprestano istraživanje i potraga za odgovorima. Nauka nas uči kako da postavljamo prava pitanja i pronađemo kreativna rešenja sa kojima se suočavamo od zdravstva i tehnologije, do ekologije i održivog razvoja. Hiša eksperimentov iz Ljubljane poznata je po svom inovativnom pristupu i sposobnosti da nauku učini zanimljivom i dostupnom svima, i verujem da će njihovi eksperimenti sve nas inspirisati da posmatramo svet oko sebe novim očima“.

Festival nauke je najveća manifestacija promocije nauke u našem regionu. Do sada je održan 16 puta. Poslednji, organizovan u maju 2023. godine, imao je preko 25.000 posetilaca za tri dana.

Festival nauke, u saradnji sa kompanijom Ball Corporation i projektom Svaka limenka se računa, radiće na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće u cilju zaštite životne sredine tokom trajanja Festivala, kako bi se mladi inspirisali i motivisali da se odgovorno odnose prema svom okruženju.

Zahvaljujući ambasadama Poljske, Australije, i Slovenije i Češkom Centru Beograd, nastao je međunarodni program ovogodišnjeg Festivala nauke. Tradicionalni sponzor manifestacije je Erste banka.  Sponzor Zone ideja i inovacija je National Geographic kanal. Sponzori ovogodišnjeg festivala nauke, zahvaljujući kojima je realizovan su McDonald’s Srbija, Nutrino Lab Junior i registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Podršku su i ove godine dali Ministarstvo prosvete, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograda, i rektorat Univerziteta u Beogradu.

HOLANDIJA U BEOGRADU: ZAVRŠEN 12. FESTIVAL FOTOGRAFIJE VIZUALIZATOR

U ponedeljak uveče je u punoj Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad svečano zatvoreno 12. Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR. Završno veče festivala obeležilo je otvaranje izložbe dvoje holandskih fotografa, Oxiee Villamonte i Prinsa de Vosa. Ceremoniji je prisustvovala Nevena Nikolić ispred Ambasade Kraljevine Holandije, koja je podržala realizaciju ovih izložbi. Za muzičku atmosferu na zatvaranju bio je zadužen mladi di-džej Matkec.

„Fotografije Oxiee Villamonte i Prinsa de Vosa i njihove izložbe u okviru VIZUALIZATOR-a ukazuju na ključnu ulogu fotografije u borbi za ljudska prava i slobode“, istakla je Nevena Nikolić ispred Ambasade Kraljevine Holandije.

Dvanaesto izdanje festivala, koje se održalo pod sloganom “RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima,” istražilo je kompleksnu ulogu fotografije u oblikovanju kolektivne stvarnosti, vrednosti i emocija, s posebnim fokusom na izazove vizuelne kulture u eri veštačke inteligencije. 

Predstavljeni su radovi autora iz šest zemalja: Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Norveške, Švajcarske, Holandije i Portugala. Među izlagačima su se našli i domaći autori, poput El Gvojosa i mlade autorke Kiše Radić. Održana je i tradicionalna izložba Press Photo Srbija, nacionalnog konkursa za najbolje fotografije u medijima.

Festival je otvoren izložbom „Exodus“ italijanskog fotografa Nicolòa Filippoa Rossa u Muzeju primenjene umetnosti. Svečanom otvaranju festivala prisustvovali su ambasador OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu, direktor Italijanskog kulturnog centra, Roberto Činkota, i pomoćnik ministra kulture Republike Srbije, Miodrag Ivanović. Gospodin Bratu i gospodin Činkota istakli su značaj festivala VIZUALIZATOR za domaću i međunarodnu fotografsku scenu.

Panel diskusija na otvaranju festivala otvorila je razgovor na aktuelne teme u svetu fotografije, kao što su uticaj veštačke inteligencije na dokumentarnu fotografiju i odgovornost fotografa i medija. Učesnici Nicolo Filippo Rosso, Nicole Tung, Oliver Bunić i prof. dr Aleksandra Krstić pozvali su na razvoj vizuelne pismenosti u svetu hiperprodukcije slika i vizuelnih manipulacija.

Ovogodišnji festival je kroz upečatljive izložbe i gostovanja svetskih autora reafirmisao značaj autentične fotografije kao sredstva dokumentovanja stvarnosti i negovanja vizuelne pismenosti. 

Panel diskusije i izložbe pružile su platformu za kritički dijalog o budućnosti vizuelne kulture, dok su teme poput borbe za ljudska prava i društvene pravde ostale u fokusu 12. Festivala  fotografije VIZUALIZATOR.

Program festivala odvijao se na pet lokacija u Beogradu: Muzej primenjene umetnosti, Galerija Nikola Radošević, O3ONE Art Space, Centar za kulturu Vlada Divljan i KC Grad.

Festival su podržali OEBS, UNESCO, British Council, ambasade Norveške, Holandije, Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske i Portugala, NS Plakat, Alma Quattro, Radisson RED, kao i brojni drugi partneri. VIZUALIZATOR se zahvaljuje svim prijateljima, partnerima i posetiocima koji su omogućili još jedno uspešno izdanje.
Foto: Marko Ilić

ZAVRŠEN 12. FESTIVAL FOTOGRAFIJE VIZUALIZATOR: 

UZBUDLJIVE IZLOŽBE HOLANDSKIH FOTOGRAFA ZA VELIČANSTVENU ZAVRŠNICU

Večeras je u punoj Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad svečano zatvoreno 12. Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR. Završno veče festivala obeležilo je otvaranje izložbe dvoje holandskih fotografa, Oxiee Villamonte i Prinsa de Vosa. Ceremoniji je prisustvovala Nevena Nikolić ispred Ambasade Kraljevine Holandije, koja je podržala realizaciju ovih izložbi. Za muzičku atmosferu na zatvaranju bio je zadužen mladi di-džej Matkec.

„Fotografije Oxiee Villamonte i Prinsa de Vosa i njihove izložbe u okviru VIZUALIZATOR-a ukazuju na ključnu ulogu fotografije u borbi za ljudska prava i slobode“, istakla je Nevena Nikolić ispred Ambasade Kraljevine Holandije.

Dvanaesto izdanje festivala, koje se održalo pod sloganom “RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima,” istražilo je kompleksnu ulogu fotografije u oblikovanju kolektivne stvarnosti, vrednosti i emocija, s posebnim fokusom na izazove vizuelne kulture u eri veštačke inteligencije. 

Predstavljeni su radovi autora iz šest zemalja: Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Norveške, Švajcarske, Holandije i Portugala. Među izlagačima su se našli i domaći autori, poput El Gvojosa i mlade autorke Kiše Radić.

Program festivala odvijao se na pet lokacija u Beogradu: Muzej primenjene umetnosti, Galerija Nikola Radošević, O3ONE Art Space, Centar za kulturu Vlada Divljan i KC Grad.

Festival je otvoren izložbom „Exodus“ italijanskog fotografa Nicolòa Filippoa Rossa u Muzeju primenjene umetnosti. Svečanom otvaranju festivala prisustvovali su ambasador OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu, direktor Italijanskog kulturnog centra, Roberto Činkota, i pomoćnik ministra kulture Republike Srbije, Miodrag Ivanović. Gospodin Bratu i gospodin Činkota istakli su značaj festivala VIZUALIZATOR za domaću i međunarodnu fotografsku scenu.

Panel diskusija na otvaranju festivala otvorila je razgovor na aktuelne teme u svetu fotografije, kao što su uticaj veštačke inteligencije na dokumentarnu fotografiju i odgovornost fotografa i medija. Učesnici Nicolo Filippo Rosso, Nicole Tung, Oliver Bunić i prof. dr Aleksandra Krstić pozvali su na razvoj vizuelne pismenosti u svetu hiperprodukcije slika i vizuelnih manipulacija.

Ovogodišnji festival je kroz upečatljive izložbe i gostovanja svetskih autora reafirmisao značaj autentične fotografije kao sredstva dokumentovanja stvarnosti i negovanja vizuelne pismenosti. 

Panel diskusije i izložbe pružile su platformu za kritički dijalog o budućnosti vizuelne kulture, dok su teme poput borbe za ljudska prava i društvene pravde ostale u fokusu 12. Festivala  fotografije VIZUALIZATOR.

Festival su podržali OEBS, UNESCO, British Council, ambasade Norveške, Holandije, Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske i Portugala, NS Plakat, Alma Quattro, Radisson RED, kao i brojni drugi partneri. VIZUALIZATOR se zahvaljuje svim prijateljima, partnerima i posetiocima koji su omogućili još jedno uspešno izdanje.
Foto: Marko Ilić

HRABRO I PROVOKATIVNO: ZATVARANJE 12. FESTIVALA FOTOGRAFIJE VIZUALIZATOR

FOTO -Prins de Vos, Oxiea Villamonte.

Provokativne izložbe, koktel i DJ Matkec na zatvaranju 12. Festivala fotografije VIZUALIZATOR!

Kontroverzne izložbe holandskih fotografa Prinsa de Vosa i Oxiee Villamonte zatvaraju 12. Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR. Dvoje umetnika čiji radovi postavljaju ključna pitanja o identitetu, društvenim normama i dinamikama moći prvi put predstavljaju se beogradskoj publici. 

Svečano zatvaranje festivala održava se u ponedeljak, 9. decembra, u KC Gradu (Braće Krsmanović 4) sa početkom u 19 časova, uz koktel i nastup DJ Matkeca.

Ulaz je slobodan.

Prins de Vos: Skandalozni radovi i glas nove generacije 

Prins de Vos, progresivni umetnik i glas LGBTQ+ zajednice, predstavljen je kroz tri moćna projekta: EncloseBOYS DO CRY i On Hold. Prinsov rad donosi snažne, lične priče koje preispituju granice identiteta, ljubavi i prihvatanja, s posebnim fokusom na borbu za prava LGBTQ+ zajednice i vidljivost trans osoba.

Njihova serija fotografija BOYS DO CRY – intimna hronika sedmogodišnjeg života trans muškarca – izazvala je vandalizam i medijski skandal u Holandiji, otvarajući prostor za ključne razgovore o identitetu i vidljivosti trans zajednice. Prinsovi radovi su sirovi, emotivni i nepokolebljivo iskreni.

Oxiea Villamonte: Ogledalo prošlosti i budućnosti

„Kad pogledam u ogledalo, vidim svoju majku kako me posmatra.“ Oxiea Villamonte kroz seriju Next of Kin vodi na introspektivno putovanje kroz porodično nasleđe i identitet.

Njen rad je sirova i moćna ispovest o tome kako porodična prošlost oblikuje ličnu sadašnjost. Autoportreti koji preispituju odnose moći i univerzalne teme dinamičnih odnosa između muškaraca i žena, prožeti su ličnom perspektivom koja ostavlja dubok trag.

Izložbe holandskih fotografa realizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije.

Detaljan program festivala pronađite na www.vizualizator.rs i Instagramu @festival_vizualizator.
Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, Alma Quattro, Radisson RED i mnogi drugi partneri.

Prvi put na Festivalu nauke – Zona ideja i inovacija

Na 17. Festivalu nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra na Beogradskom sajmu, biće predstavljena nova tematska celina, Zona ideja i inovacija. Ovo je prostor za kritičko razmišljanje i razgovor, mesto gde se preispituje prošlost, promišlja budućnost i gde se rađaju inovacije za bolje sutra.

Fakultet zdravstvenih studija Univerziteta u Sarajevu predstaviće „Magični štampač za doktore“ i pokazaće nam kako medicinsko snimanje i napredni materijali u 3D štampi unose revoluciju u brigu o pacijentima i obrazovanje. Istražićemo anatomske modele, od kostiju do replika organa, koji se koriste za planiranje operacije i praktičnu obuku.

Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković – IBISS predstaviće se programom „(Bio)tehnologija – ključ za budućnosti“, koji će otkriti na koje sve načine biotehnologija olakšava proces proizvodnje prirodnih proizvoda koji poboljšavaju kvalitet naših života, zbog čega nam može biti korisna i za čistiju vodu i vazduh, kao i šta sve oko nas ima biotehnološki potencijal.

Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu spremila je postavku „Velikim podacima do velikih otkrića u univerzumu“. Otkrivamo vam kako će Rubin opservatorija istraživati tajne univerzuma prikupljanjem ogromne količine astronomskih podataka kroz oko najveće digitalne kamere.

Biološko istraživačko društvo Josif Pančić spremilo je postavku „Od sunđera do čoveka: kako je evolucija životinja tekla?“, gde će nas povesti na putovanje kroz interesantan svet životinjskih vrsta i njihovih staništa, uz širenje svesti o značaju očuvanja bodiverziteta.

„Mesto gde ideje evoluiraju“ naziv je postavke Centra za stručni i naučno istraživački rad studenata, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naučićemo više o građi neurona, putevima kojima informacije putuju kroz telo, kao i o načinu na koji stižu u mozak.

Centar za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta (CNIRS), Univerziteta u Beogradu, pripremio je postavku „Darvinova (R)evolucija“, na kojoj će biti predstavljeni osnovni koncepti oca evolucije, Čarlsa Darvina.

Studentska sekcija Društva za neuronauke Srbije predstavlja se postavkom „Brainstorming: Evolucija ideja o mozgu“, gde će biti prikazan  razvoj ideja o samom mozgu, od prvih civilizacija, pa do modernih shvatanja, dok ćemo kroz radionice i misaone eksperimente saznati zašto su nam sam mozak, ali i ideje bitni za razvoj samog društva.

Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu donosi program „Evolucija: prirodna revolucija!“ koja postavlja brojna zanimljiva pitanja: da li znaš da jedna vrsta origana i žalfije efikasno eliminiše bakterije otporne na pojedine antibiotike? I da jedan alkaloid iz tise zaustavlja deobu ćelija kancera dojke? Koji je to mišić koji marljivo radi bez prestanka još pre nego što se rodimo, kontrahujući se oko 100.000 puta dnevno? I mnoga druga…

Odeljenje za klasične nauke Filozofskog fakulteta kroz program „Slovo po slovo“ upoznaće nas sa evolucijom pisma i sistemima pisanja kroz zanimljive igre i vekovima stare izazove. Odeljenje za istoriju umetnosti osmislilo je postavku „Vidim šta misliš“, u kojoj ćemo se upoznati sa idejama i apstraktnim zamislima onako kako su ih videli u XVI veku i uporediti ih sa današnjim predstavama. Institut za sociološka istraživanja predstavlja „Okršaj sa stereotipima“ u kome ćemo preispitati svoje odnose prema stereotipima i koliko im robujrmo. Odeljenje za filozofiju poziva publiku na avanturu „Istražite svoje filozofske ideje“. U haosu svakodnevnog života, školskih obaveza i ljubavnih problema, zaboravljamo da smo deo misterije koju filozofi pokušavaju već hiljadama godina da reše, a ovaj program nas poziva da otvorimo zajedno um i uronimo u svet filozofskih ideja.

Kroz VR sadržaje na ovogodišnjem Festivalu nauke posetioci će moći da prođu kroz svet dinosaurusa iz doba Jure, da se upoznaju sa srednjovekovnim vladarkama sa prostora Balkana ili da upoznaju brojne eko sisteme naše planete.

Sponzor Zone ideja i inovacija je National Geographic kanal.

Festival nauke, u saradnji sa kompanijom Ball Corporation i projektom Svaka limenka se računa, radiće na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće u cilju zaštite životne sredine tokom trajanja Festivala, kako bi se mladi inspirisali i motivisali da se odgovorno odnose prema svom okruženju. Tradicionalni sponzor je Erste banka.

Zahvaljujući ambasadama Poljske, Australije, i Slovenije, i Češkom Centru Beograd, nastao je međunarodni program ovogodišnjeg Festivala nauke.Sponzori ovogodišnjeg festivala nauke, zahvaljujući kojima je realizovan su McDonald’s Srbija, Nutrino Lab Junior i registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS. Podršku su i ove godine dali Ministarstvo prosvete, Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu grada Beograda, i rektorat Univerziteta u Beogradu.

Foto: Marko Đoković.

Vikend domaće fotografije na 12. Festivalu fotografije VIZUALIZATOR

Na ovogodišnjem 12. Festivalu fotografije Vizualizator, publika će imati priliku da uživa u dve izuzetne izložbe koje ističu bogatstvo domaće fotografije – „Na tragu svetlosti“ Foto-saveza Srbije i „Taj trenutak“ el gvojosa. Ove postavke osvetljavaju raznovrsne pristupe savremenoj srpskoj fotografiji, promovišući tehničku preciznost, inovativnost i umetničku hrabrost.

Izložba „Na tragu svetlosti“ biće otvorena 29. novembra u 19 časova, dok je otvaranje izložbe „Taj trenutak“ u nedelju, 1. decembra u 19 časova. Obe izložbe biće otvorene u Centru za kulturu Vlada Divljan. Ulaz na sve programe festivala je slobodan.

Tradicionalna izložba Foto-saveza Srbije „Na tragu svetlosti“ predstavlja selekciju radova renomiranih autora, kako iz Srbije tako i iz inostranstva, koji su osvajali nagrade na prestižnim domaćim i međunarodnim konkursima. Ovogodišnji izbor radova donosi posebno bogatstvo tema i tehnika, sa akcentom na raznovrsnosti u pristupu savremenoj fotografiji u Srbiji. Tri glavne tematske celine – urbana fotografija, portret i pejzaž – donose fascinantne vizuelne priče o gradskom životu, ljudskim emocijama i prirodi. Posebnu pažnju privlače tehničke varijacije crno-bele i kolor fotografije, koje publici nude priliku da sagleda različite stilove i tehnike savremene srpske fotografije. 

Izložba „Taj trenutak“ nudi intiman uvid u rad poznatog srpskog fotografa el gvojosa. Njegova jedinstvena umetnička vizija istražuje granice između posmatrača, subjekta i stvarnosti kroz četiri tematske celine: radnička klasa, detinjstvo, energija muzičke scene i suština profesije fotografa. el gvojosove fotografije nisu samo vizuelni dokument, već emotivne priče koje preoblikuju realnost i pozivaju posmatrače da preispitaju sopstvene percepcije.

12. VIZUALIZATOR, jedan od najvažnijih fotografskih događaja u regionu, ove godine se održava od 20. novembra do 9. decembra, i donosi bogat program izložbi, radionica i panel diskusija. Festival nosi slogan „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“, i istražuje kako nove tehnologije, poput veštačke inteligencije, oblikuju savremenu vizuelnu kulturu i izazivaju našu percepciju stvarnosti.

Više informacija o programu dostupno je na zvaničnom sajtu vizualizator.rs.

Svečano otvoren jubilarni 30. Festival autorskog filma

Svečanom ceremonijom i projekcijom filmova “Susedna soba” Pedra Almodovara i “Pogled u svet” Marka Đorđevića u petak, 22. novembra u mts Dvorani počeo je jubilarni 30. Festival autorskog filma.

Na otvaranju festivala prisutnima su se obratili Igor Stanković, direktor festivala, Srđan Vučinić, umetnički direktor, Srdan Golubović, selektor i predsednik Saveta festivala i Marko Đorđević, filmski reditelj i laureat festivala.

Ovogodišnji festival proslavio je svoj veliki jubilej filmom “Pogled u svet” reditelja Marka Đorđevića. 30. FAF zvanično su otvorili mladi glumci iz ovog filma Istok Zola Urban i Iskra Nora Urban.

Igor Stanković, direktor festivala je na početku ceremonije rekao: “Večeras smo ovde kako bismo proslavili jubilej jednog izuzetnog kulturnog događaja, koji prevazilazi broj godina, a koji je postao simbol umetničke slobode, hrabrosti, odvažnosti i donekle ludosti. Od svog osnivanja 1994. godine, FAF je bio mesto susreta najznačajnijih dela savremene kinematografije i strastvenih ljubitelja filma. Danas, 30 godina kasnije, taj duh ne samo da opstaje, već i blista jače nego ikad. Kada sam pre 20 godina postao deo ove priče, nisam mogao da zamislim koliko će ovaj festival postati deo mene, koliko će mi oblikovati profesionalni, ali i lični život”.

Stanković je naglasio da FAF nije samo festival filmova već da je i prostor za susrete i razgovore koji traju do duboko u noć, za ideje koje nastaju dok se izlazi iz sale i razmenjuju utisci. On se zahvalio partnerima festivala ali prvenstveno publici zahvaljujući kojoj je ovaj događaj preživeo, rastao i postao ovo što je danas. “Moram da pomenem i posebnu radost što ove godine širimo festival van Beograda, na još pet gradova u Srbiji – film odlazi tamo gde mu je mesto: među ljude, gde može da inspiriše, menja i obogaćuje svakodnevicu. Pred nama je osam dana umetnosti, emocija, susreta,” kazao je Stanković.

Srđan Vučinić, umetnički direktor se na poetičan način osvrnuo na filmove prikazane na festivalu (1511) u proteklih 30 godina.

Srdan Golubović, predsednik Saveta festivala je tokom svog govora istakao veliki uticaj FAF-a na život Beograda i poručio: “Puno puta smo pričali kako je nastao ovaj festival i kako ga je Vojislav Vučinić napravio u vreme potpune izolacije i kako je bio jedan od retkih kulturnih događaja, jer u našu odbačenu zemlju nisu dolazili filmovi, pozorišne trupe, bendovi… Silazili smo u podrum Dvorane Kulturnog centra da udahnemo kiseonik, jer ga gore, na površini nije bilo”.

“Festival autorskog filma je i dalje naša potreba za kiseonikom, za lepotom, hrabrošću i inspiracijom. Festival je i dalje zavera nekih čudaka, koji u tih osam dana žele da žive u lepšem i nadahnutijem svetu od onoga koji ih okružuje. A nas ludaka, ima dosta, danas (večeras) ovde skoro hiljadu i po, do kraja festivala će verovatno biti više od dvadeset pet hiljada. I po tome je danas, festival sličan onom prvom izdanju pre trideset godina. Festival je i tada, kao i sada –  ludost pretvarao u savršenu normalnost. Jer, FAF je drugačiji pogled na svet. ove godine festival neće da otvori nijedna ličnost iz sveta umetnosti ili filma, otvoriće ga jedan FILM”, zaključio je Golubović svoj govor.

Marko Đorđević, reditelj objasnio je nastanak filma “Pogled u svet”: “Mi smo napravili jedan mali film u slavu autorskog filma kao takvog. Imao sam jednu kratku priču o obućaru i dečaku i njihovom druženju koja mi se učinila prigodna. Ovaj film prilažemo kao naš doprinos ovom velikom slavlju festivala koji je bio i ostao naš pogled u svet”.

Na ovogodišnjem FAF-u biće prikazano preko 80 ostvarenja u nekoliko programskih selekcija. Centralna bioskopska dvorana festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu na sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

Foto: Vladimir Opsenica i Marko Moljković

Specijalni jelovnik inspirisan filmom „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića u restoranu Tisa

Svetska premijera filma „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića održaće se 20. novembra u takmičarskom programu za debitantske filmove na Međunarodnom filmskom festivalu u Talinu. Srpska premijera planirana je za četvrtak, 28. novembar u okviru programa Hrabri Balkan na 30. Festivalu autorskog filma, dok će svečana premijera biti održana u ponedeljak, 2. decembra u 20.30 časova u mts Dvorani.

Od 19. novembra, restoran Tisa ponudiće jedinstveni gastronomski doživljaj – specijalni jelovnik kreiran u saradnji sa Davidom Jovanovićem, autorom filma. Ovaj meni, inspirisan filmom i njegovom snažnom vezom sa prirodom, slavi neraskidivu povezanost ljudi i prirode kroz gastronomsko nasleđe.

„Sva hrana sa jelovnika je lokalna i sveža, uzgajana na našoj zemlji—bez nje, neće biti ni ovakvih užitaka nikad više. Čuvajmo našu zemlju zajedno!“ naveo je reditelj filma.

Na meniju restorana Tisa se, između ostalog, nalaze pihtija od boba, čorba od sočiva, punjene suve paprike sa semenom od bundeve i orasima, jagnjetina u maramici, krem od pasulja i grilovan raštan.

Radnja filma „Sunce nikad više“ prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta. 

Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.

„Sunce nikad više“ je diplomski rad Davida Jovanovića, realizovan u koprodukciji Fakulteta dramskih umetnosti i produkcijske kuće Pointless Films koja stoji iza najnagrađivanijeg srpskog filma iz 2023. godine „Ovuda će proći put“.

Pointless Films je predstavio ograničenu kolekciju od pet srebrnih ogrlica pod nazivom Srebrna sunca, koje je dizajnirala kostimografkinja filma Jana Zaharijević. Srebrna sunca nastala su sa ciljem prikupljanja dodatnih sredstava za promociju filma i mogu se naručiti putem Instagrama @pointless__films ili imejlom na milica@pointlessfilms.rs. Sa istim ciljem, predstavili su ograničenu kolekciju 2nd Hand garderobe, koju su ručno oslikali, i koja se prodaje u Pinklla Vintage Store, Kralja Petra 80, Beograd.

Ulaznice za svečanu premijeru filma mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/projekcija?id=60279

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=OX1Di1eZbZw

Foto: Pointless Films

Crveni tepih Festivala u Kairu – Nakon uspešne projekcije u Kairu, srpska manjinska filmska koprodukcija „Obraz“ – selektovana i za najveći azijski filmski festival: IFFI GOA u Indiji

FOTO – Đorđe Stojiljković, Kairo Film Festival.

U petak, 15. novembra, srpska manjinska koprodukcija OBRAZ (Crna Gora/Srbija/Hrvatska/Nemačka) u režiji Nikole Vukčevića – imala je svoju međunarodnu premijeru na Cairo International Film Festivalu, najvećem i najstarijem festivalu u arapskom svetu i Africi, uz dirljiv prijem kod publike i pozitivnu reakciju kritike. Potom, već za nekoliko dana, film stiže i na najveći filmski festival u Aziji – Međunarodni filmski festival IFFI Goa – još jedan festival sa A liste FIAPF-a. Srpski koproducenti filma su Ivica Vidanović i Nevena Savić (Cinnamon Beograd).

U petak, 15-og novembra, u kompleksu Opere Kaira, u Hanager teatru – svoju međunarodnu premijeru je imao novi film OBRAZ, reditelja Nikole Vukčevića, koji je publici ovog uglednog festivala predstavio film obraćajući im se u zvaničnom protokolu pred premijeru, predstavivši i deo ekipe koja je bila na red carpetu festivala: crnogorskog producenta Milorada Radenovića, hrvatskog koproducenta Darija Domitrovića, srpskog direktora fotografije Đorđa Stojiljkovića, te crnogorskog dizajnera zvuka Igora Vujovića. Premijerna sala bila je ispunjena gotovo do poslednjeg mesta, a nakon projekcije usledio je dugotrajan aplauz i veoma emotivan razgovor sa publikom, koja je s puno razumevanja reagovala na radnju filma.

Uoči ove premijere, u festivalskom katalogu, kritičar FIPRESCI-ja Zein Alabedin Khairy o filmu je napisao: Istorijska drama smeštena u period Drugog svetskog rata, koja istražuje duboka ljudska pitanja, spajajući intimnu priču i napetost. Odražava sukob između hrabrosti i straha, humanosti i brutalnosti. Priča se razvija otkrivajući kako dečak i njegov domaćin prolaze kroz psihološke i moralne izazove rata – dečak simbolizuje nadu i nevinost, dok Doka oslikava složenost preživljavanja usred korupcije i nasilja.

Nakon projekcije filma reditelj i autori su odgovarali na pitanja publike. Producent Radenović je istakao: Vidno smo večeras osetili na koji način je ovaj film uticao na emocije gledalaca ovog prestižnog festivala i to su oni trenuci kada steknete uverenje da vam se isplatio čitav osmogodišnji trud rada na jednom filmu. Iskren da budem – osećamo se veoma ispunjeno i zahvalno.

Đorđe Stojiljković, priznati srpski direktor fotografije mlađe generacije, koji pretežno radi na međunarodnim filmskim projektima, prisustvovao je ovogodišnjem Cairo International Film Festivalu povodom prikazivanja filma „Obraz“, na kojem je radio kao direktor fotografije. Stojiljković, član Srpske asocijacije snimatelja, iza sebe ima bogato iskustvo u inostranstvu, uključujući rad na spektakularnom indijskom filmu Kalki 2898 AD, koji je privukao globalnu pažnju. Istovremeno, istakao se i na domaćoj sceni sa filmom Izolacija, u kojem glavnu ulogu tumači Miloš Biković, a koji je nedavno imao svečanu premijeru u Sava Centru i osvojio simpatije publike. Film „Obraz“ / Tower of Strength zauzima posebno mesto u Stojiljkovićevoj karijeri, jer je to prvi dugometražni film na kojem je radio kao direktor fotografije.

Pred publikom u Kairu, Stojiljković je izjavio: Ovaj projekat mi je izuzetno blizak, jer me povezuje sa počecima moje karijere u igranom filmu. Tokom četiri godine rada na ovom projektu suočavali smo se s raznim izazovima, ali upravo ti trenuci su me naučili koliko je važno imati posvećen tim i reditelja poput Nikole Vukčevića, koji je uvek bio spreman da zajedno tražimo najbolje rešenje.

Dodao je da je rad na ovom filmu bio neprocenjivo iskustvo koje ga je profesionalno i lično oblikovalo –„Obraz“ nije samo film, već simbol posvećenosti, upornosti i ljubavi prema kinematografiji, što publika prepoznaje u svakom kadru.

Reditelj Vukčević se zahvalio selektorima i publici Kaira, te istakao: Kao reditelj, krenuo sam s namerom da ovim filmom ispričam priču o pojedincu koji se usudio da se suprotstavi moćnijem, vođen moralnim uverenjem i nadom za promene, ma koliko mu to bilo teško i izazovno. Danas, dok ratovi razaraju društva i nevini stradaju do istrebljenja u ime pobede nad ‘neprijateljem’, prisećam se tragedije moje domovine, nekadašnje Jugoslavije, i dubokih ožiljaka koje je ta tragedija ostavila među narodima te zemlje. Zato sam ponosan što smo kroz ovaj film okupili Crnogorce, Srbe, Albance, Hrvate, Makedonce, Slovence i Bosance – okupljene oko snažne poruke humanosti. Uprkos sukobima koji su obeležili naš region, ovaj film pokazuje da univerzalne ljudske vrednosti mogu nadjačati čak i najdublje podele, s osećanjem da u vremenima rata, ljudskost je važnija nego ikada! I čini nas ispunjenima da ovde, u dalekom svetu, naša priča nailazi na jak emocionalan odgovor.“

Producent Radenović dodao je i: Raduje nas što smo nakon Kotbusa ušli u selekciju prestižnog festivala u Kairu, koji svojom impozantnošću podseća na svojevrsni Kanski filmski festival arapskog sveta i usudio bih se da kažem da je film veoma dobro primljen. Očekujem da tako bude i na repriznoj projekciji, jer se identično desilo u Kotbusu: reakcije na film, onih koji su ga gledali, ponovo su napunile salu. Pored toga, veoma me čini ponosnim da potvrdim da je OBRAZ selektovan i za još jedan festival sa međunarodne A liste FIAPF-a: najveći filmski festival u Aziji – Međunarodni filmski festival IFFI Goa u selekciju pod nazivom Cinema of the World – 2024, u kojoj će se naći niz filmova koji su već premijerno predstavljeni na prestižnim svetskim festivalima. Smatram da su to veoma lepe slike snage ovog filma, čija priča nalazi razumevanje među potpuno različitim i udaljenim kulturama sveta.

Međunarodni filmski festival IFFI Goa osnovan je 1952. godine i od tada predstavlja presek najboljih filmova iz celog sveta. Od 2004. godine održava se u Goi, gde ljubitelji filma, vodeći predstavnici industrije i budući filmski stvaraoci iz celog sveta dolaze na IFFI ne samo zbog projekcija svojih filmova, već i zbog jedinstvenog iskustva koje festival pruža – onog koje prevazilazi kulturne granice i poziva ljude iz svih krajeva sveta i slojeva društva da cene umetnost filma. Ovogodišnje 55. izdanje festivala najavljuje upečatljiv program u čak 16 selekcija, industrijske radionice, kao i snažan naglasak na pristupačnosti i inkluzivnosti.

Podsećamo, film Obraz imao je uspešnu svetsku premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Kotbusu, koji je časopis The Hollywood Reporter opisao kao “vodeći filmski festival istočnoevropskog filma,” sa više od 22.000 posetilaca. Programski direktor festivala u Kotbusu, Bernd Buder, vrsni poznavalac balkanskog filma i nekadašnji deo selektorskog tima Festivala u Berlinu, o filmu Obraz je napisao: “Nikola Vukčević je svojim najnovijim delom uspeo da stvori žanrovski film prepun napetosti, bogat elementima fantastike – povremeno nalik hororu – s vrhunskim pejzažnim kadrovima i likovima koji bi se mogli uporediti s Gospodarom prstenova.“

Ekipa filma okuplja međunarodne i regionalne talente. Glavnu ulogu tumači Edon Rizvanolli (Holandija), a uloge imaju i Nikola Ristanovski (Severna Makedonija), Igor Benčina (Srbija), Alban Ukaj (Bosna i Hercegovina), Selman Jusufi i Xhejlane Terbunja (*Kosovo), te crnogorski glumci Aleksandar Radulović, Branimir Popović, Ana Vučković i doajen crnogorske glume Zef Bato Dedivanović (čuveni Joksim iz Đekne reditelja Živka NIkolića), koji je preminuo neposredno nakon završenog snimanja filma. Uloge dece tumače Elez Adžović, Vuk Bulajić, Merisa Adžović i Hana Pavlović.

Film je inspirisan motivima antologijske pripovetke Obraz (Legenda o Nuru Doki) crnogorskog akademika Zuvdije Hodžića, po scenariju Ane Vujadinović (Crna Gora) i Meline Pote (Srbija),  a reditelj Vukčević je saradnik na scenariju. Film je vizuelno oblikovao direktor fotografije Đorđe Stojiljković (Srbija), scenograf je pokojni Stanislav Nikičević (Srbija/Crna Gora), kostimografkinja Lidija Jovanović (Srbija), dok je za muziku bio zadužen Dušan Maksimovski (Hrvatska/Crna Gora). Montažerka filma je Olga Toni (Slovenija), dok su vizuelne efekte kreirali Đuro Mihaljević (Crna Gora) i Đorđe Stojiljković (Srbija). Dizajner i mikser zvuka je Igor Vujović (Crna Gora) sa hrvatstskim kolegom Dariom Domitrovićem. U izvršnoj produkciji su Milorad Radenović i Jelena Filipović. Koproducenti su Nevena Savić i Ivica Vidanović iz beogradske produkcijske kuće Cinnamon Films, Dario Domitrović iz zagrebačke produkcije Embrio, a pridruženi producenti su Christoph Thoke (Mogador Film, Nemačka) i Boris Raonić u ime RTVCG.

Film „Obraz“ nastao je uz sufinansijsku podršku putem javnih konkursa Filmskog centra Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, Ministarstva kulture Crne Gore, RTVCG i podrške CEKUM-a. Ovaj projekat na koprodukcijskom konkursu u Srbiji, održanom u novembru 2020, zauzeo prvo mesto među pedesetak drugih, čime je obezbeđena finansijska podrška od približno 60.000 evra iz javnih sredstava građana Srbije.

Pre svoje svetske premijere, film je imao dve zatvorene projekcije na Marché du Film Kanskog filmskog festivala 2023. godine i bio je deo selekcije filmova u produkciji na festivalu POFF u Talinu, takođe uvrštenom u A listu festivala prema FIAPF standardima.

Nikola Vukčević je diplomirani filmski i pozorišni reditelj, nekadašnji student generacije Dramskog odseka Akademije umetnosti Novi Sad, danas redovni profesor na predmetu Filmska i televizijska režija i rukovodilac studijskog programa Film i mediji na Fakultetu dramskih umetnosti Cetinje Univerziteta Crne Gore. Jedan je od osnivača Udruženja producenata i reditelja Crne Gore, nacionalni delegat u skupštini Udruženja evropskih filmskih reditelja (FERA) i doktor nauka iz oblasti filmologije. Bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta Podgorica sedam sezona. Njegovi raniji filmovi uključuju: Pogled sa Ajfelovog tornja (2005), koji je zauzeo treće mesto po gledanosti među srpskim manjinskim koprodukcijama u prvih 20 godina 21. veka (prema statistici Filmskog centra Srbije), Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa (2014), koji je prvi crnogorski film u zvaničnoj distribuciji u bioskopima Hrvatske i crnogorski kandidat za Oskara iste godine. 

Deseto izdanje Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala u Gračanici

Deseti Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival održava se u Gračanici od 26. do 28. novembra, i ove godine pod tradicionalnim sloganom „Ovde”. Tokom tri dana publika će moći da pogleda najznačajnija domaća ostvarenja: „Izolacija“, „Volja sinovljeva“, „78 dana“,„Megdan”,„Jorgovani“, “Planeta 7693” i “Što se bore misli moje”. Pored glavne festivalske lokacije u Domu Kulture u Gračanici, festivalske projekcije biće održane i u srpskoj enklavi u Ranilugu.

Svečano otvaranje Festivala zakazano je za utorak, 26. novembar u 21 čas, kada će na repertoaru biti novi bioskopski hit „Izolacija“ reditelja Marka Backovića, sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. Projekciji će prisustvovati i glumac iz ovoga filma Marko Mak Pantelić, koji će i zvanično otvoriti jubilarno 10. izdanje festivala. Ova filmska priča koja ostavlja bez daha, vodi nas u zabačenu naučnu stanicu, smeštenu u napuštenim šumskim dubinama, u koju stiže istraživač Jovan, kako bi se bavio proučavanjem divljih životinja. Na početku, samoća mu se čini kao idealan beg od civilizacije, ali ubrzo počinju da ga uznemiravaju neobjašnjivi događaji. Kako vreme prolazi, Jovan postaje svestan da nije sam.

Istog dana od 19.00 časova biće prikazan porodični film “Planeta 7693” u režiji Gojka Berkuljana. Devetogodišnji dečak Luka živi sa sestrom i roditeljima u veoma zanimljivom komšiluku na periferiji grada. U zgradi starog gradskog hotela, gde često uvežbava svoje „supermoći“, sreće misterioznu devojčicu koja dolazi iz druge dimenzije i predstavlja se kao serijski broj 7693. Njih dvoje pronalaze zajednička interesovanja i počinju da prave plan kako da reše probleme unutar Lukine porodice, i stvari ponovo vrate u normalu.

Drugog festivalskog dana, 27. novembra u 19 časova, na programu je još jedan film koji puni domaće bioskope: „Megdan“ reditelja Todora Chapkanova sa Viktorom Savićem u glavnoj ulozi. Ova priča prati čuvara diskoteke koji je pri kraju svoje borilačke karijere, ali ima i moralni dug iz prošlosti koji dolazi na naplatu. Nekadašnja vaterpolo zvezda Petar kreće u igru sa visokim ulozima kako bi spasao svoj vaterpolo klub od propadanja. Dok roni sve dublje u balkansko podzemlje, Petar otkriva da je linija između pobede i poraza tanka. Ovo je drama o grupi momaka koji moraju da biraju između vode i vatre, ali žele da zadrže oboje.

Iste večeri od 21h, publika će moći da prisustvuje ekskluzivnoj premijernoj projekciji filma „Volja sinovljeva“ reditelja Nemanje Ćeranića. Ovo je snažna priča o teretu nasleđa predaka i borbi za mir i slobodu u kojoj Ćeranić, poznat po svom jedinstvenom pristupu srpskoj tradiciji, kreira epsku avanturu smeštenu u daleku budućnost, koja kroz likove donosi dubinu i univerzalnu poruku. Radnja prati slepog guslara, misterioznog lutalicu, koji kroz pesmu „Volja sinovljeva“ oživljava priču o zajednici uzgajivača pšenice, daleko od tiranije udaljenog grada. Ovaj postapokaliptični svet, inspirisan narodnim epskim pesmama i modernim neo-vesternom, predstavlja inovaciju u domaćoj kinematografiji, kako žanrovski, tako i produkcijski.

Trećeg festivalskog dana, 28. novembra u 19 časova, program otvara film „Jorgovani“ reditelja Siniše Cvetića, sa glumačkim zvezdama Slobodom Mićalović i Ivanom Bosiljčićem u glavnim ulogama. Njihovi filmski junaci, Katarina i Igor, glumci su koji su zajedno i na ekranu i van njega. Oslepeli od bliceva i ogluveli od aplauza oni se, iako nerazdvojni, dugo nisu ni čuli ni videli, sve do dodele nagrada za najbolju seriju godine, gde će se cela ekipa okupiti. Tu se jasno vide i lice i naličje filmske i televizijske industrije u Srbiji danas, a postaće jasno da su njihovi životi veća melodrama od one koju su snimali.

Festival poslednje večeri u 21h zatvara nagrađivano ostvarenje „78 dana“ rediteljke Emilije Gašić, smešteno u mart 1999. godine, kada počinje NATO bombardovanje Srbije. Ekipa ovog filma biće gost festivala na svečanom zatvaranju. Nakon očevog odlaska u vojsku, sestre Sonja (17) i Dragana (15) započinju video dnevnik. Dani prolaze dok snimaju mirnu prirodu oko sebe, drhtavno noćno nebo tokom vazdušnih napada i zadirkivanje svoje sedmogodišnje sestre Tijane. Stvarise menjaju kada misteriozni dečak i njegova stidljiva, mlađa sestra stignu iz Beograda i usele se u komšijsku kuću. Uskoro, nova prijateljstva, prvi poljupci i prva razočaranja zamenjuju strah od bombi.

Ideja o osnivanju Međunarodnog filmskog festivala Kosova i Metohije nastala je iz potrebe za kvalitetnim kulturnim dešavanjima u turbulentnom okruženju poput Kosova i Metohije, posebno kroz snagu filmskog ostvarenja. Gračanica kao jedan od najvažnijih kulturnih centara srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, predstavlja idelano mesto za realizaciju ovog tradicionalnog filmskog festivala.

Nakon devet do sada uspešno realizovanih izdanja, ove godine od 26. do 28. novembra u Gračanici, u organizaciji Evropskog Kulturnog Foruma i Doma kulture Gračanica a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, biće prikazano sedam filmova.

KMMFF organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

30. Festival autorskog filma – Izveštaj sa konferencije za medije

Festival autorskog filma otkriva nove autore i autorke, odaje počast velikanima autorskog filma i slavi 30 godina

Festival autorskog filma održaće se od 22. do 29. novembra, a program jubilarnog izdanja najavljen je na konferenciji za medije koja je održana u sredu, 13. novembra u mts Dvorani.

Igor Stanković, direktor festivala je na početku konferencije rekao: ”Na ovogodišnjem festivalu biće prikazano 80 ostvarenja u trinaest bioskopskih dvorana u Beogradu i širom Srbije. Festival će ugostiti preko 50 gostiju i naglasio bih da je uložen veliki trud u organizaciju. FAF iz godine u godinu predstavlja velike autore, ali i mlade koji donose novi duh autorskog filma. Neki od tih velikih reditelja čije filmove ćemo gledati su Pedro Almodovar, Žak Odijar i Kiril Serebrenikov. Ove godine se obeležava 100 godina od rođenja Sergeja Paradžanova i njemu u čast ćemo imati poseban filmski program, a otvorićemo i izložbu fotografija nastalih tokom snimanja njegovog poslednjeg filma”. Stanković se posebno osvrnuo na program savremenih filmova autorki iz Gruzije za koji je kazao da predstavlja važan filmski region evropskog filma u oblasti ženskog filmskog stvaralaštva.

Srđan Vučinić, umetnički direktor predstavio je takmičarski program: “Filmovi u ovoj selekciji su birani, kao i uvek, po njihovoj vrednosti. U ovom programu su ostvarenja koja prikazuju nove tendencije autorskog filma posebno kroz humor i saživljavanje sa likovima i koji uvlače gledaoca u osobeni autorski svet. Sve što zamišljamo kao svetlost indijske autorke Pajal Kapadije je jedan od njih, dobitnik Gran pri u Kanu kao i film Crni pas kineskog autora Guan Hua”. Umetnički direktor je izmežu ostalog, izdvojio i filmove Armand norveškog reditelja Halfdana Ulmana Tendela i April Dee Kulumbegašvili.

Stefan Ivančić, selektor programa istakao je neke od filmova iz glavnog programa festivala: “Ove godine prikazaćemo veliki broj filmova veoma značajnih autora ali oni nisu isključivo predstavljeni u Glavnom programu, već su deo i ostalih selekcija festivala. Izdvojio bih film Romantična generacija kineskog reditelja Džia Žang-kea koji će biti deo selekcije Bande à partkao i film Popodneva samoće španskog reditelja Alberta Sere koji će biti i gost festivala i taj film će biti u selekciji Sirovo. U okviru glavnog programa prikazaćemo i film Seme svete smokve iranskog reditelja Mohamada Rasulofa (tajno sniman u Iranu), kao i film Potrebe jedne putnice Hong San Sua, autora koji snima i do četiri filmova godišnje. Dolazi nam i pobednik Sundance festivala Suho Astrid Ronder i Fernande Valadezi Veliko putovanje Migela Gomeša”.

Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste banke je o novom partnerstvu FAF-a i ove banke rekla: “Ovo je veoma važan trenutak za našu banku i kada smo razmatrali šta bi bilo najadekvatnije da podržimo u oblasti filmskog stvaralaštva shvatili smo jednoglasno da bi to bio ovaj festival, zbog vrednosti ali i zbog toga što vraća publiku u bioskope i neguje novu publiku. Mi godinama na svim festivalima koje podržavamo dodeljujemo nagradu “Veruj u sebe” i ona je namenjena mladim autorima i autorkama. Ova nagrada biće dodeljena za odvažan glas Hrabrog Balkana, selekcije koja ove godine slavi deset godina”.

Srdan Golubović, predsednik Saveta i selektor predstavio je žiri, glavnu nagradu i vizuelni identitet festivala: “Ovogodišnji žiri takmičarskog programa čine rediteljka Una Gunjak, spisateljica Rumena Bužarovska i Majnolf Curhorst, filmski kritičar, predsednik borda Luksamburškog filmskog fonda I dugogodišnji direktor ZDF-ARTE televizije. Ove godine nagrada za najbolju režiju biće novčana uz podršku Filmskog centra Srbije. Vizuelno rešenje ovogodišnjeg festivala je inspirisano filmom Pavle Pavlović Puriše Đorđevića a rezultat je grupe autorki na čelu sa Borutom Vildom”.

Golubović je najavio i svojevrsno iznenađenje festivala: “Razmišljali smo na koji način da obeležimo 30. rođendan a da bude drugačije, neobično i u duhu festivala. Neki drugi festivali bi napravili prigodnu publikaciju ili dokumentarni film, a mi smo se odlučili da napravimo kratki igrani film koji će biti u duhu onoga što predstavlja FAF. I taj kratki film koji traje 13 minuta je napravio laureat festivala Marko Đorđević, reditelj koji je sa filmom Moj jutarnji smeh pobedio na festivalu 2019. godine. Ovaj neobičan film će biti prikazan na otvaranju jubilarnog izdanja.”

Glavna lokacija FAF-a biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

Foto: Tanja Drobnjak.

Savremene gruzijske autorke na 30. Festivalu autorskog filma

U okviru jubilarnog 30. Festivala autorskog filma, koji će se održati od 22. do 29. novembra, poseban deo programa biće posvećen savremenim gruzijskim autorkama, od kojih će neke biti prisutne kao gošće festivala. Program će biti održan u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj.

Kompleksno umetničko nasleđe Gruzije, oblikovano pod uticajem mnogih imperija, oslikava se kroz bogatu istoriju gruzijske kinematografije. Poslednjih deset godina u gruzijskom filmu ističu se autorke koje kroz svoje radove grade psihološki istančane svetove oslanjajući se na tradiciju koja ne poznaje konformizam. Kroz atmosferične i provokativne priče, one istražuju politička pitanja i izazove društvene stvarnosti. Selekcija filmova koja će biti prikazana na Festivalu autorskog filma daje uvid u novu generaciju gruzijskih autorki predstavljajući samo deo njihovog jedinstvenog stvaralaštva.

Od nagrađivane autorke Dee Kulumbegašvili na FAF stiže ostvarenje „Početak“. Radnja filma „Početak“ dešava se u sumornom gruzijskom selu u kome se zajednica Jehovinih svedoka našla na meti ekstremističke grupe. Usred ovog sukoba je Jana, supruga vođe zajednice, čiji svet polako počinje da se ruši. U međuvremenu, detektiv upada u njen dom, što ostavlja poražavajuće posledice.

Festival će ugostiti dve autorke iz Gruzije i to Rusudan Čkonija autorka filma „Nasmešite se“ i Nino Basiliju, koja na FAF dolazi s ostvarenjem „Anin život“. Radnja filma „Nasmešite se“ smeštena je u Tbilisi, 2010. godine, gde se organizuje takmičenje lepote za majke s troje i više dece. Pobеdnica će dobiti stan i 25.000 dolara. Deset žena, uglavnom iz siromašnih slojeva društva, ulaze u očajničku borbu za pobedu. „Anin život“prati samohranu majku Anu, koja radi više poslova kako bi izdržavala sebe i sina s autizmom, smeštenog u domu za decu. Kada sve to postane previše za podneti, odlučuje da napusti Gruziju i otputuje u Ameriku.

Publika će na FAF-u imati priliku da pogleda i film „Horizont“ Tinatine Kajrišvili. Priča prati Giorgija i Anu, par u kasnim tridesetim koji prolaze kroz težak proces razdvajanja koji se odvija tiho i bez privlačenja pažnje drugih. Čini se da su emocije i šok prošli, ali navikavanje na novi način života traje dugo i izgleda beskonačno. Film „Strašna majka“ autorke Ane Urušadze priča priču pedesetogodišnje domaćice Manane koja se suočava sa dilemom – mora da bira između porodičnog života i ljubavi prema pisanju koju je godinama potiskivala. Kada konačno odluči da prati svoju strast, spremna je da žrtvuje sve zbog toga, mentalno i fizički.

Još jedan film gruzijske autorke Dee Kulumbegašvili biće prikazan na ovogodišnjem festivalu, i to u okviru takmičarskog programa, što pokazuje da je u pitanju kinematografija koja je živa struja koju FAF već godinama kontinuirano prati. U pitanju je ostvarenje „April“Radnja ovog filma priča priču o ginekološkinji Nini koja radi u maloj bolnici. Kada novorođenče umre pod njenom negom, optužena je za uzrokovanje njegove smrti. Kako istraga napreduje, svaki aspekt Nininog života biva istražen, ali ona ostaje odana svojoj profesiji.   

Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i Delta Planet Niš, kao i u Centru za Kulturu Smederevo, Bioskopu Zvezda u Boru, Bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj Dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe. Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.

Foto: FAF promo

Srpska manjinska koprodukcija „Obraz“ reditelja Nikole Vukčevića premijerno na prestižnim festivalima u Kotbusu i Kairu

Srpska manjinska koprodukcija dugometražnog igranog filma OBRAZ, u režiji Nikole Vukčevića, premijerno će biti prikazana 7. novembra na prestižnom međunarodnom festivalu Film Festival Cottbus u Nemačkoj, u glavnoj takmičarskoj selekciji, nakon čega film stiže i na Cairo International Film Festival u Egiptu, koji je klasifikovan kao festival sa A liste FIAPF-a. Srpski producenti su Ivica Vidanović i Nevena Savić, Cinnamon films.

„Radnja filma smeštena je u period Drugog svetskog rata, u neimenovanom malom mestu u Crnoj Gori, gde tokom 36 sati, jedno progonjeno pravoslavno dete, koje je izgubilo roditelje u napadu fašističke jedinice balista SS Skenderbeg, pronalazi utočište u kući potpunog stranca: Albanca Nura Doke. Nur se suočava sa teškom moralnom dilemom – da li da preda dete progoniteljima i time izda višedecenijski kodeks svoje kuće, ili da rizikuje živote svoje porodice kako bi zaštitio to nepoznato dete druge vere i nacije. Kroz priču o moralu, ljubavi i odrastanju, film postavlja univerzalna pitanja o ceni ljudske žrtve, bez obzira na veru i naciju,“ ističe Ivica Vidanović.

OBRAZ je nastao uz sufinansijsku podršku putem javnih konkursa Filmskog centra Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, Ministarstva kulture Crne Gore, RTVCG i podrške CEKUM-a. Kuriozitet je da je projekat ovog filma na koprodukcijskom konkursu u Srbiji, u novembru 2020 – bio prvoplasirani, ispred pedesetak drugih, te da je obezbedio podršku javnih sredstava građana Srbije u iznosu od oko 60.000 evra.

Nakon svetske premijere u Kotbusu, festivalu koji je časopis The Hollywood Reporter opisao kao „vodeći filmski festival istočnoevropskog filma,” sa više od 22.000 posetilaca, film OBRAZ će biti prikazan i na uglednom Cairo International Film Festival-u u Egiptu.

„Ponosni smo što je film OBRAZ prepoznat od strane selektora oba festivala: Cottbus, jednog od najvažnijih festivala istočnoevropskog filma, i Cairo International Film Festival-a, jednog od svetskih festivala kategorije ‘A’. Premijera na ovako značajnim međunarodnim filmskim festivalima potvrda je vrednosti našeg filma na kome smo dugo radili i prilika za promociju ove koprodukcije (Crna Gora/Srbija/Nemačka, Hrvatska),“ izjavila je producentkinja Nevena Savić.

Programski direktor festivala u Kotbusu, Bernd Buder, poznavalac balkanskog filma i nekadašnji deo selektorskog tima Festivala u Berlinu, o filmu OBRAZ je napisao: “Nikola Vukčević je svojim najnovijim delom uspeo da stvori žanrovski film prepun napetosti, bogat elementima fantastike – povremeno nalik hororu – s vrhunskim pejzažnim kadrovima i likovima koji bi se mogli uporediti sa Gospodarom prstenova.”

Prethodno je OBRAZ predstavljen na industrijskom događaju filmskog festivala u Kanu – Marche du Films 2023, a zatim selektovan i predstavljen u posebnoj selekciji filmova u produkciji (Work in Progress International) na festivalu u Talinu – među samo pet filmova iz celog sveta.

Film je inspirisan motivima antologijske pripovetke Obraz (Legenda o Nuru Doki) crnogorskog akademika Zuvdije Hodžića, po scenariju Ane Vujadinović (Crna Gora) i Meline Pote (Srbija), a reditelj Vukčević je saradnik na scenariju. Film je vizuelno oblikovao direktor fotografije Đorđe Stojiljković (Srbija), scenograf je Stanislav Nikičević (Crna Gora), kostimograf Lidija Jovanović (Srbija), dok je za muziku bio zadužen Dušan Maksimovski (Hrvatska/Crna Gora). Montažerka filma je Olga Toni (Slovenija), dok su vizuelne efekte kreirali Đorđe Stojiljković (Srbija) i Đuro Mihaljević (Crna Gora). Dizajner i mikser zvuka je Igor Vujović (Crna Gora), sa hrvatskim kolegom Dariom Domitrovićem. U izvršnoj produkciji su Milorad Radenović i Jelena Filipović (Crna Gora). Koproducenti su Nevena Savić i Ivica Vidanović iz beogradske produkcijske kuće Cinnamon Films, Dario Domitrović iz zagrebačke produkcije Embrio, pridruženi producenti su Christoph Thoke (Mogador Film Nemačka) i Boris Raonić u ime RTVCG. Ekipa filma okuplja međunarodne i regionalne talente. Glavnu ulogu tumači Edon Rizvanolli (Holandija), a uloge imaju i Nikola Ristanovski (Severna Makedonija), Igor Benčina (Srbija), Alban Ukaj (Bosna i Hercegovina), Selman Jusufi i Xhejlane Terbunja (*Kosovo), kao i crnogorski glumci Aleksandar Radulović, Branimir Popović, Ana Vučković i doajen crnogorske glume Zef Bato Dedivanović (čuveni Joksim iz Đekne Živka Nikolića), koji je preminuo neposredno nakon završetka snimanja filma. Uloge dece tumače Elez Adžović, Vuk Bulajić, Merisa Adžović i Hana Pavlović.

Nikola Vukčević je dipl. filmski i pozorišni reditelj, nekadašni student generacije Akademije umetnosti Novi Sad, danas redovni profesor na predmetu FTV režija i rukovodilac studijskog programa Film i mediji na FDU Cetinje UCG, jedan od osnivača Udruženja producenata i reditelja CG, nacionalni delegat skupštine Udruženja evropskih filmskih reditelja (FERA), te doktor nauka iz oblasti filmologije. Uz svoje dugometražne filmove, realizovao je dokumentarnu TV seriju Ulice i ljudi (25 epizoda, RTVCG), pedesetak namenskih i propagandnih radova i desetak pozorišnih predstava. Sedam sezona bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta Podgorica.

Podsećamo, prethodni film reditelja Vukčevića, Dječaci iz Ulice Marxa i Engelsa (2014, crnogorski kandidat za Oskar ate godine), distribuiran je i u srpskim bioskopima, dok je prvi Vukčevićev film Pogled sa Ajfelovog tornja (2005) na visokom trećem mestu po gledanosti na skali Filmskog centra Srbije za manjinske koprodukcije u 21. veku.

Trejler možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=ubaZmk0JZvk

Foto: kadrovi iz filma, Galileo produkcija.

Odigrana predstava “Mašina” Bojane Robinson na 17. Kondenzu – festivalu savremenog plesa i performansa

Na sedamnaestom izdanju Kondenza – festivala savremenog plesa i performansa, u sredu 30. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju izvedena je predstava “Mašina” Bojane Robinson,

koreografkinje i izvođačice iz Beograda koja živi i radi u Sloveniji. Predstava je duet Bojane i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka se bavi svojim odnosom prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke. Dimitrije Kokanov bio je zadužen za tekst i dramaturgiju, scenografiju i video rad uradio je Dorian Šilec Petek, muziku Manja Ristić, a kostim Timotej Rosc.

“Mašina je deo našeg porodičnog života več šest godina. Prvih par godina je radila svaku noć i ponekad preko dana, i sa godinama se učestalost i potreba na sreću smanjivala i time se povećavao prostor u kome sam mogla da maštam o nekom drugačijem odnosu sa mašinom, da maštam da smo zajedno na sceni”, rekla je Bojana Robinson o ideji za predstavu.

“U izvođačkom smislu sam istraživala performativne granice izvođačkih subjekata, mašina i mene, našu telesnost i naš odnos. Kakva je priroda mašine, kako ona postaje predmet samog izvođenja, i kako odnos između nas dve materijalizovati”, dodala je koreografkinja.

Istog festivalskog dana, Marijana Cvetković je održala radionicu – tool kit for survival 3, koja se nastavila kroz platformu razmene MODULARNE škole iz Zagreba & Staničinog obrazovnog programa PUZZLE, u plesnoj sali KC MAGACIN.

Modularna škola je edukativni program iz područja izvođačkih umetnosti i savremenog plesa. Ove godine polaznici su deo razmene unutar Nomadske plesne akademije i učestvovali su i u programu Lokomotive „Curating in Context“ u Strugi. Tokom Kondenza su posetili Beograd kako bi se susreli s polaznicima programa Puzzle u saradnji sa Stanicom, a svoj program završavaju posetom Ljubljani i Co-festivalu, zajedno s partnerima iz Nomadske plesne akademije Slovenija.

17. Kondenz festival savremenog plesa i performansa biće zatvoren promocijom knjige u okviru edukativnog programa Stanice Servisa za savremeni ples “Critical Practice (Made in Yu). Promocija knjige pod nazivom “Dissonances. On Herding Cats to Take out the Trash” će se održati u četvrtak, 31. oktobra u 15 časova u Kulturnom centru Magacin (Kraljevića Marka 4), a moderiraće je Ana Pinter, jedna od autorki međunarodne grupe polaznika ovog programa (Nefeli Gioti, Ana Pinter, Elena Rose Light, Szymon Adamczak i Myrto Sarma) koji su imali priliku da provedu godinu i po dana zajedno i obilaze festivale, gledaju predstave, slušaju razgovore i diskusije, uz svoje diskusije, pisanje i pregovaranje kako bi nastala ova knjiga kao kolektivni rad.

Slogan sedamnaestog izdanja festivala koji organizuje Stanica Servis za savremeni ples je  “Znakovi (ne)sigurnosti. U slučaju opasnosti, okupimo se.” U svetu gde opasnost postaje signal ali i sredstvo za povlačenje, Kondenz bira da se okupimo, osnažimo prijateljstva i gradimo dugoročne saradnje koje festival neguje od samog početka.

Foto: Luka Knežević Strika.

17. Kondenz – Odigrana predstava “Unstable comrades” Igora Koruge na 17. Kondenzu – festivalu savremenog plesa i performansa

Na sedamnaestom izdanju Kondenza – festivala savremenog plesa i performansa, u ponedeljak 28. oktobra u Ateljeu 212 izvedena je predstava domaćeg koreografa i izvođača Igora Koruge pod nazivom “Unstable comrades”. Dramaturgiju i tekst potpisuje Dimitrije Kokanov, muziku Vladimir Pejković, dok su izvođači Mariana Gavriciuc, Tamara Pjević, George Alexandru Pleșca, Hunor Joseph Varga, Jakša Filipovac. Predstava istražuje nasleđe kvir emancipacije kao stalnog procesa konstituisanja i izobličavanja otpora pod uticajem kako zapadnih ‘liberalnih’ društava tako i socijalističkih vrednosti za pravednije društvo.

“Tokom istraživanja pred rad na predstavi, bavio sam se komparacijom različitih socijalističkih i komunističkih konteksta u kojima je kvir kultura rasla. Kvir pokret svuda se bori protiv diskriminacije i stereotipa, zalažući se za prava, slobodu izražavanja, i prihvatanje rodnih i seksualnih različitosti. Dok je na Zapadu fokus na preispitivanju heteronormativnih i srednje-klasnih vrednosti, u (post)socijalističkim društvima pokret se suočavao sa državnom represijom i ultra-patrijarhalnim uređenjem”, istakao je koreograf Igor Koruga.

“U predstavi smo pitanje klasne uslovljenosti istražili, sa jedne strane, kroz prihvatanje ograničenja postkomunističkih društava, koja zbog ekonomske deprivilegovanosti ne mogu iskoristiti svoje političke kapacitete; i sa druge, kroz same izvođače – umetnike iz prekarnih staleža, čiji su životi i karijere obeleženi nesigurnošću i marginalizacijom. Svako od ovih pet umetnika ima unikatan jezik i način izražavanja izvođačkih tehnika, i naravno jedinstvenu harizmu. Već takva datost, bazirana na pluralizmu, uzajamnosti i kreativnom naboju – za mene je sama po sebi kvir“, dodao je Koruga.

U utorak 29. oktobra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju, biće izvedena predstava “All that I left behind is here” poljskog koreografa Romualda Krezela, koji živi i radi u Berlinu.  U osnovi njegove predstave je fragmentacija društva kroz klasne podele. Osvrćući se na svoje prvo plesno iskustvo u životu: kurs za balske plesove – jedini koji se nudi besplatno u njegovoj osnovnoj školi – on namerava da se fokusira na različite aspekte klasnog pitanja u kontekstu izvođačkih umetnosti.

Bojana Robinson, koreografkinja i izvođačica iz Beograda koja živi i radi u Sloveniji, u sredu 30. oktobra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju izvešće predstavu “Mašina” za koju je uradila koreografiju, a Dimitrije Kokanov tekst i dramaturgiju. Predstava je duet Bojane, koreografkinje i izvođačice, i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka se bavi svojim odnosom prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke.. Scenografiju i video rad uradio je Dorian Šilec Petek, muziku Manja Ristić, kostim Timotej Rosc.

Slogan sedamnaestog izdanja festivala koji organizuje Stanica Servis za savremeni ples je  “Znakovi (ne)sigurnosti. U slučaju opasnosti, okupimo se.” U svetu gde opasnost postaje signal ali i sredstvo za povlačenje, Kondenz bira da se okupimo, osnažimo prijateljstva i gradimo dugoročne saradnje koje festival neguje od samog početka.

Ulaz na sve predstave je besplatan.

Foto: Vladimir Opsenica.

Selekcija Hrabri Balkan na 30. Festivalu autorskog filma

Filmski autori i autorke sa Balkana
pozivaju na osećajnu i društvenu odgovornost

Festival autorskog filma, koji ove godine obeležava jubilej od 30 godina (22-29.11) publici će predstaviti filmove u nekoliko programskih selekcija.

Selekcija Hrabri Balkan, koja privlači sve veću pažnju publike, ove godine i sama slavi mali jubilej – deset godina. Ovaj program istražuje nove pravce u autorskom filmu, otkivajući upečatljive glasove i njihove filmove svih rodova, žanrova, formata i trajanja, a koji dolaze sa Balkana ili govore o Balkanu. U okviru ovog programa manje poznati reditelji i rediteljke stoje rame uz rame sa etabliranim imenima, a tročlani žiri svake godine bira najsmelije ostvarenje, formalno ili tematski provokativno. Prijatelj festivala, Erste Banka Srbija, ove godine prvi put dodeljuje nagradu #VERUJUSEBE za odvažan glas Hrabrog Balkana. Ova podrška, koja podrazumeva i novčani iznos, biće dodeljena jednom lokalnom autoru ili autorki čija je stvaralačka svežina prepoznata unutar bilo koje filmske discipline.


Maša Seničić i Stefan Ivančić, selektori programa Hrabri Balkan su povodom ovogodišnje selekcije rekli: „Filmovi ovogodišnje selekcije su povezani kroz obračun sa pripadnošću i nasleđem, sa praksama ćutanja i zaborava. Njihov okršaj je i poziv na osećajnu i društvenu odgovornost“.


U programu Hrabrog Balkana biće prikazano 12 filmova, a većina autora i autorki biće gosti festivala. Selekciju čine filmovi: Ništa na svom mestu (Burak Čevik), Ono što tražimo od statue je da se ne pomera (Dafne Heretakis), Miris sveže farbe (Nađa Petrović), Radije bih bila kamen (Ana Hušman), Krila radnika (Ilir Hasanaj), Na putu (Samir Karahoda), Sunce nikad više (David Jovanović), Bonaca (Luka Vlaho), Majka je rođena grešnica (Hoda Taheri, Boris Hadžija), Šta Marija nije znala (Konstantina Kocamani), Osam razglednica iz Utopije (Radu Žude, Kristijan Ferenc-Flac), Dobra djeca (Filip Peruzović).

Podsećamo, FAF će svečano biti otvoren projekcijom filma „Susedna soba“ Pedra Almodovara u petak, 22. novembra u 19 časova. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica i Delta Planet Niš, kao i u Centru za Kulturu Smederevo, Bioskopu Zvezda u Boru, Bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj Dvorani Grocka.

Festival autorskog filma podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe. Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabavitii na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.
Foto: FAF promo

Vizuelni identitet 30. FAF-a i specijalna projekcija filma „Pavle Pavlović“ povodom 100 godina od rođenja Puriše Đorđevića

Jubilarni 30. Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra.

Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala inspirisan je upotrebom naglašenog slova „A“, koje simbolizuje omaž festivalu i samom konceptu autorstva, kao i kadrovima iz filma „Pavle Pavlović“ reditelja Puriše Đorđevića.

Plakat za 30. FAF osmislio je dizajnerski tim koji čine Selena Kučević, Mina Stojadinović, Katarina Stanojlović, Anđelija Stančulović i Borut Vild.

Dizajnerski tim je o vizuelnom identitetu ovogodišnjeg FAF-a izjavio:Vizuelni identitet jubileja slavi autora kroz upotrebu slova A, izvedenog iz logoa festivala – naglašeno, vizuelno dominantno slovo, oda je samom festivalu, autoru i tome šta autorstvo predstavlja. Kako bi na dan otvaranja festivala reditelj Puriša Đorđević obeležio svoj 100. rođendan, drugi, važan deo identiteta, preuzet je iz njegovog filma Pavle Pavlović. Odabrani kadar prikazuje panoramsku scenu Beograda gde je glavni lik u aktivnoj ulozi posmatrača. Autor je, poput njega, istovremeno ranjiv ali i nepokolebljiv, uprkos svim izazovima koji se pred njim nalaze.

U čast 100 godina od rođenja Puriše Đorđevića na festivalu će biti prikazan film Pavle Pavlović snimljen 1975. godine.

Mladi radnik Pavle Pavlović, u sredini natopljenoj sitnom korupcijom, zloupotrebom samoupravnih slogana i slomom morala, postaje buntovnik koji će na kraju stradati. On otvoreno govori o problemima svoje fabrike u jednoj televizijskoj seriji. Od uprave dobija stan, a za uzvrat povlači datu izjavu, ali gubi prijateljstvo i poverenje svojih kolega. Život započinje iz početka u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovnost ponovo stiče drugove. Upadajući iznova u novi niz zapleta u kojima se suočava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivanja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život. Uloge u filmu tumače Bekim Fehmiju, Milena Dravić, Slobodan Đurić, Rade Marković, Ljuba Tadić i drugi.

Puriša Đorđević je svoje poslednje filmove premijerno prikazao na Festivalu autorskog filma, među njima su bili i dokumentarni film Gospodin, posvećen Matiji Bećkoviću (2021), film Mala moja iz Bosanske Krupe (2016), posvećen Branku Ćopiću, te film Iščezla Albertina (2014) koji je radio sa koreografom Milošem Sofrenovićem i snimateljem Mišom Miloševićem prema motivima Prustovog romana…

Podsećamo, FAF će svečano biti otvoren projekcijom filma „Susedna soba“ Pedra Almodovara u petak, 22. novembra u 19 časova. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica i CineGrand Niš, kao i u Centru za Kulturu Smederevo, Bioskopu Zvezda u Boru, Bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj Dvorani Grocka.

Festival autorskog filma podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe. Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabavitii na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.

Sa Kanskog festivala na 30. FAF: Filmovi „Emilija Perez“ Žaka Odijara i „Seme svete smokve“ Mohamada Rasulofa na jubilarnom izdanju

30. Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra. Na jubilarnom izdanju publici će biti predstavljene premijere najnovijih autorskih filmova iz celog sveta.

Sa ovogodišnjeg filmskog festivala u Kanu na FAF stižu dva nagrađena ostvarenja, „Emilija Perez“ Žaka Odijara i „Seme svete smokve“ Mohamada Rasulofa.

Film „Emilija Perez“ Žaka Odijara donosi neobičnu priču o Riti, prekvalifikovanoj advokatici koja radi u firmi koja brani kriminalce. Neočekivano, pruža joj se prilika da pobegne iz tog okruženja, kada je vođa kartela, Manitas, angažuje da mu pomogne da se povuče iz kriminalnog sveta. Manitas joj otkriva svoj višegodišnji tajni plan  – da postane žena o kojoj je oduvek sanjao.

Ovaj triler i mjuzikl predvode glumice Zoe Saldana, Karla Sofija Gaskon, Selena Gomez i Adriana Paz koje su na ovogodišnjem Kanskom festivalu ravnopravno podelile nagradu za najbolju glumicu. Film će biti prikazan u subotu, 23. novembra u 19  časova u Velikoj sali mts Dvorane.

Sa dve nagrade Kanskog festivala na FAF stiže i ostvarenje „Seme svete smokve“ nagrađivanog iranskog reditelja Mohamada Rasulofa. Projekcija filma biće održana u ponedeljak, 25. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane. Ovaj film donosi intenzivnu priču o porodičnim i društvenim borbama u savremenom Iranu. Priča prati Imana, istražnog sudiju čije unapređenje se poklapa s protestima u Teheranu. Kada njegov pištolj nestane, počinje da sumnja u svoju suprugu i ćerke, namećući stroge mere koje zatežu porodične odnose.

Podsećamo, FAF će svečano biti otvoren projekcijom filma „Susedna soba“ Pedra Almodovara u petak, 22. novembra u 19 časova. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci.

Festival autorskog filma podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabavitii na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs. 

Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.

Foto: FAF promo

17. Kondenz – festival savremenog plesa i performansa od 25. do 31. oktobra u Beogradu

fb kondenz 2024

Sedamnaesto izdanje Kondenza – festivala savremenog plesa i performansa održava se od 25. do 31. oktobra na četiri lokacije u Beogradu: Bitef teatar, Atelje 212, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Kulturni centar Magacin. Slogan sedamnaestog izdanja festivala koji organizuje Stanica Servis za savremeni ples je  “Znakovi (ne)sigurnosti. U slučaju opasnosti, okupimo se.” U svetu gde opasnost postaje signal ali i sredstvo za povlačenje, Kondenz bira da se okupimo, osnažimo prijateljstva i gradimo dugoročne saradnje koje festival neguje od samog početka.

Ulaz na sve programe je besplatan, a prijave na radionice su obavezne putem e-mail adrese stanica.info@gmail.com.

Festival u petak 25. oktobra u 20 časova otvara predstava “Žiška” domaće umetnice Ane Dubljević, koja će biti izvedena u Bitef teatru (Skver Mire Trailović 1). „Žiška“ je koreografski rad inspirisan erotskom poezijom, koji istovremeno razmatra uticaj savremenog ekonomskog modela „junkification“ na kvalitet erotskog sadržaja, i otvara prostor transformacije tih sadržaja van tržišnih pritisaka. Dramaturgiju takođe potpisuje Ana Dubljević, muziku Emilija Đonin, scenografiju i kostim Ana Dimitrijević, sestra projekta je Milica Ivić, a u predstavi nastupaju Tamara Pjević, Bojana Stojković, Igor Koruga i Marko Milić.

Predstava rumunske koreografkinje i izvođačice Ioane Marchidan “Bodies on the line” biće izvedena 26. oktobra od 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21). Smeštajući tela u područja sigurnosti i područja neizvesnosti, autorka se bavi pitanjima otuđenosti pod pritiskom preklapajućih projekata, iscrpljenosti i potrebe sa stalnom proizvodnjom sadržaja, ali i nade i potrebe za zajedništvom koje svakodnevnu borbu za opstanak čini malo podnošljivijom. Tekst i dramaturgija nastali su u saradnji autorke predstave sa Mihaelom Michailov, muziku je uradio Alexandru Suciu, a izvode Anca Stoica, Sergiu Dita, Varga Hunor-Jozsef i Eva Danciu.

Bugarski koreograf i izvođač Willy Prager poznat je domaćoj publici po brojnim predstavama koje je izvodio u Srbiji. Ovog puta ćemo gledati predstavu pod nazivom “Transformability: forever (partly musical)” i to u Bitef teatru u 20 časova. U pitanju je novi rad koji je nastao u okviru međunarodnog obrazovnog projekta sa mladim rumunskim i bugarskim izvođačima, na osnovama ranijeg performansa “Transformability” iz 2012. godine. Predstava polazi od filozofskog teksta Bojana Mancheva, koji razmatra odnos savremenog potrošačkog društva, sa njegovom pojačanom „performativnošću“ i plesom, u kontekstu kapitalizma i globalne tržišne ekonomije. Predstavu izvode plesači i plesačice Eva-Maria Danciu, Mariana Gavriciuc, Nelly Georgieva, Sergiu Diță, Alexander Gochev, muziku je uradio Tian Rotteveel, a kostim Pola Popova.

U Ateljeu 212 (Svetogorska 21), 28. oktobra u 20:30 časova biće izvedena predstava domaćeg koreografa i izvođača Igora Koruge pod nazivom “Unstable comrades”. Dramaturgiju i tekst potpisuje Dimitrije Kokanov, muziku Vladimir Pejković, izvode Mariana Gavriciuc, Tamara Pjević, George Alexandru Pleșca, Hunor Joseph Varga, Jakša Filipovac. U osnovi predstave su fragmentacija društva i fragmentacija pojedinaca. Predstava istražuje nasleđe kvir emancipacije kao stalnog procesa konstituisanja i izobličavanja otpora pod uticajem kako zapadnih ‘liberalnih’ društava tako i socijalističkih vrednosti za pravednije društvo.

Poljski koreograf i izvođač Romuald Krezel, koji živi i radi u Berlinu, boravio je u Beogradu 2022. godine u okviru rezidencijalnog programa Stanice Servisa za savremeni ples. Tom prilikom radio je na predstavi koju će ovog puta predstaviti ovdašnoj publici u utorak 29. oktobra od 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju pod nazivom “All that I left behind is here”. U osnovi predstave je fragmentacija društva kroz klasne podele. Osvrćući se na svoje prvo plesno iskustvo u životu: kurs za balske plesove – jedini koji se nudi besplatno u njegovoj osnovnoj školi – on namerava da se fokusira na različite aspekte klasnog pitanja u kontekstu izvođačkih umetnosti.

Bojana Robinson, koreografkinja i izvođačica iz Beograda koja živi i radi u Sloveniji pretposlednjeg dana festivala, u sredu 30. oktobra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju izvešće predstavu “Mašina” za koju je uradila koreografiju, a Dimitrije Kokanov tekst i dramaturgiju. Predstava je duet Bojane, koreografkinje i izvođačice, i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka se bavi svojim odnosom prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke.. Scenografiju i video rad uradio je Dorian Šilec Petek, muziku Manja Ristić, kostim Timotej Rosc.

U utorak, 29. oktobra od 11 -14h u plesnoj sali Kulturnog centra Magacin biće održana radionica KOLAŽIRANJA. Radionica se zasniva na konceptu “kolažiranja”, inspirisanom likovnom tehnikom, gde telo i prostor postaju platno za stvaranje plesne izvedbe. Radionicu vode Dora Pocević i Linda Tarnovski, plesne umetnice iz Zagreba, sa bogatim iskustvom u zajedničkom radu i istraživanju kroz umetničku organizaciju CO-MMENT.

Dan kasnije, 30. oktobra u Sali za sastanke, Marijana Cvetković će održati radionicu – tool kit for survival 3, koja će se nastaviti kroz platformu razmene MODULARNE škole iz Zagreba  & Staničinog obrazovnog programa PUZZLE, od 13 do 16 časova u plesnoj sali KC MAGACIN.

Modularna škola je edukativni program iz područja izvođačkih umetnosti i savremenog plesa. Ove godine polaznici su deo razmene unutar Nomadske plesne akademije i učestvovali su i u programu Lokomotive „Curating in Context“ u Strugi. Tokom Kondenza će posetiti Beograd kako bi se susreli s polaznicima programa Puzzla u suradnji sa Stanicom, a svoj program završavaju posetom Ljubljani i Co-festivalu, zajedno s partnerima iz Nomadske plesne akademije Slovenija.

17. Kondenz festival savremenog plesa i performansa biće zatvoren promocijom knjige u okviru edukativnog programa Stanice Servisa za savremeni ples “Critical Practice (Made in Yu). Promocija knjige pod nazivom “Dissonances. On Herding Cats to Take out the Trash” će se održati u četvrtak, 31. oktobra u 15 časova u Kulturnom centru Magacin (Kraljevića Marka 4), a moderiraće je Ana Pinter, jedna od autorki međunarodne grupe polaznika ovog programa (Nefeli Gioti, Ana Pinter, Elena Rose Light, Szymon Adamczak i Myrto Sarma) koji su imali priliku da provedu godinu i po dana zajedno i obilaze festivale, gledaju predstave, slušaju razgovore i diskusije, uz svoje diskusije, pisanje i pregovaranje kako bi nastala ova knjiga kao kolektivni rad.

Svečano otvoren 13. GoetheFEST

Trinaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, svečano je otvoreno u četvrtak 10. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda. Na otvaranju su se prisutnima obratili Zorana Đaković Minniti, pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda, Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, i Sunčica Šido, selektorka festivalskog programa.

Zorana Đaković Minniti je u svom govoru navela: “Kada se osvrnete na neka od prethodnih izdanja GoetheFEST-a i njihove naslove, u svakom možete da pronađete reči kao što su stvarnost, realnost i život, koje su skoro uvek deo filmske fikcije i izbora filmova koji se prikazuju na festivalu. U toj stvarnosti, koja je sve više u funkciji profita i spektakla, a kojoj želimo da se odupremo, želim da verujem da ovakve vrste saradnji, kao što je ona između Kulturnog centra Beograda i GoetheFEST-a, predstavljaju mogući faktor otpora društvu isključivog profita.”

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: “Moto ovogodišnjeg GoetheFest-a Optimistično dezorijentisani odražava raspoloženje u vezi s kojim mi svake jeseni padaju na pamet pad Berlinskog zida i ponovno ujedinjenje Nemačke. Vreme kada su se doslovno preko noći urušile mnoge izvesnosti. Novostečena sloboda se mešala sa neizvesnošću. Međutim, svugde nam se može desiti da smo optimistično dezorijentisani – u privatnom životu, u krugu prijatelja, na poslu, u društvu. Promene su deo naših života, ponekad nas i izbace iz koloseka. I na svakog od nas utiču na drugačiji način. Sve počinje od odluke iz koje perspektive gledamo na dešavanja oko nas, kao i od toga koju ulogu želimo sami da zauzmemo u tome”

Anke Konrad je dodala kako je uverena da će filmovi, koji će biti prikazani na festivalu, “inspirisati sve nas i pozvati na dijalog”, i kao lični favorit je navela film „S one strane plave granice“, koji po njenom mišljenju “veoma impresivno opisuje dilemu velikog broja mladih ljudi u poslednjim danima DDR-a – između prava na sopstvene snove i državne represije”.

Sunčica Šido, selektorka programa GoetheFEST-a i koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, prisutnima se obratila rečima: “Živimo u vremenu koje, unutrašnjim i spoljnim krizama i sukobima, preti da nas preoptereti. U pozadini ovogodišnjeg izbora filmova lebdela su razmišljanja o pravcu koji je danas teško zadržati, u izobilju hiperbrzo izmenjivih difuznih informacija nepouzdanih izvora. No, dašak optimizma i dalje opstaje. Otuda ovogodišnji slogan pod kojim Vam predstavljamo sedam ostvarenja savremenog nemačkog autorskog filma“.

Nakon uvodnih obraćanja, filmski program festivala otvorilo je ostvarenje “15 godina” –  epski dramski film koji predstavlja moćnu i emotivnu priču u kojoj se bivša pijanistkinja suočava sa svojom nasilnom prošlošću, istovremeno balansirajući između elemenata osvetničkog trilera i tragičnog portreta likova. U glavnoj ulozi je Hana Hercšprung, koja igra lik koji se bori između manije i depresije i koja svojom izvanrednom glumačkom sposobnošću daje energiju i dubinu priči. Film istražuje univerzalne teme kao što su osveta, milost i prihvatanje neizbežnog.

Beogradski program 13. GoetheFEST-a održava se od 10. do 13. oktobra u Kulturnom centru Beograda, a nakon uvodnog filma publika će moći da pogleda još šest ostvarenja: „Jonja“ Anike Mecke, “Đavolje vrelo” rediteljskog dua Veronike Franc i Severina Fiale, “Franky Five Star” Birgit Meler,„Iz sopstvene kože“ Aleksa Šada, „S one strane plave granice“ Sare Nojman i “Mrtav ugao” renomirane nemačko-kurdske scenaristkinje i rediteljke Ajše Polat.

Novosadski program GoetheFEST-a održava se u Kulturnom centru Novog Sada od 17. do 20. oktobra, a niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš od 24. do 27. oktobra 2024. godine, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.

Više informacija o festivalskom programu pročitajte na festivalskom sajtu: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/gf4.html

Foto: Vladimir Opsenica.

„Susedna soba“ Pedra Almodovara otvara jubilarni 30. Festival autorskog filma

Beograd, 8. oktobar – Jubilarni 30. Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra u Beogradu.

Festival će svečano biti otvoren u petak, 22. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane projekcijom novog filma renomiranog reditelja Pedra Almodovara, „Susedna soba“, ovogodišnjeg dobitnika Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji.

Najnoviji film Pedra Almodovara izazvao je veliku pažnju kritike i publike, posebno jer je ovo njegov prvi dugometražni film snimljen u potpunosti na engleskom jeziku. Film istražuje duboke veze prijateljstva, fokusirajući se na odnos između dve žene, koje tumače Džulijan Mur i Tilda Svinton. „Susedna soba“ je priča o prijateljstvu, ali i o teškim odlukama.

Pedro Almodovar je povodom novog ostvarenja rekao: „U mojim filmovima se mnogo priča. Među svim narativnim elementima (svi su važni i u sve sam potpuno uključen), glumci su ti koji pričaju priču. U ovom filmu Tilda Svinton i Džulijan Mur nose težinu celog filma na svojim ramenima, i to spektakularno. Imao sam sreće da su obe odigrale pravu glumačku majstoriju. Tokom snimanja, u nekim trenucima, i ekipa i ja smo bili na ivici suza dok smo ih gledali. Bilo je to veoma emotivno snimanje, i na neki način, osećam se blagosloveno što sam bio deo njega“.

Uloge u filmu tumače: Tilda Svinton, Džulijen Mur, Džon Turturo, Alesandro Nivola, Huan Dijego Boto, Raul Arevalo, Viktorija Luengo, Aleks Heg Andersen, Ester Mekgregor, Alvize Rigo, Melina Metjus.

Festival autorskog filma (22-29.11) i ove godine donosi najnovija ostvarenja autorskog filma, jedinstvene filmske priče, originalna i relevantna autorska dela evropske i svetske kinematografije.

Ulaznice za svečano otvaranje 30. FAF-a mogu se kupiti od utorka, 8. oktobra na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na: https://faf.rs/

Foto: FAF promo

GoetheFEST – Sedam ekskluzivnih premijera, jedan kandidat za Oskara, uzbudljivi trileri i neočekivane drame

Foto: Kadrovi iz filmova, GoetheFEST promo.

Na trinaestom izdanju filmskog festivala GoetheFEST čeka nas sedam ekskluzivnih premijera uzbudljvih i žanrovski raznovrsnih, savremenih nemačkih filmova. Pod sloganom “Optimistično dezorijentisani” GoetheFEST se održava od 10. do 13. oktobra u Kulturnom centru Beograda, a do kraja oktobra program se seli i u Novi Sad i Niš.

Moćnu i emotivnu priču u kojoj se bivša pijanistkinja suočava sa svojom nasilnom prošlošću donosi nam epsko-dramski film “15 godina” koji će i otvoriti ovogodišnji festival. Film „Jonja“ Anike Mecke je divan, human film koji uspešno spaja društvenu relevantnost i zabavu. Ljubiteljima izuzetnih filmova posebna preporuka ide austrijsko-nemačkoj koprodukciji “Đavolje vrelo” rediteljskog dua Veronike Franc i Severina Fiale, koja je austrijski kandidat za 97. Oskara za najbolji međunarodni film. “Franky Five Star” Birgit Meler osvaja kamerom i svevremenim pesmama, koje se, zajedno sa kostimom i scenografijom, savršeno uklapaju u sanjivu i blago eksperimentalnu estetiku filma. Reditelj filma „Iz sopstvene kože“ Aleks Šad vodi nas kroz intrigantni misaoni eksperiment – šta bi se dogodilo ako bismo mogli zameniti svoja tela s drugima? U ostvarenju „S one strane plave granice“ Sare Nojman pratimo priču o troje mladih junaka, čija bezbrižna mladost biva opterećena životom pod DDR režimom. Festival zatvara film “Mrtav ugao” renomirane nemačko-kurdske scenaristkinje i rediteljke Ajše Polat, osetljiva, poetska drama o transgeneracijskim traumama, smeštena je u uzbudljivi politički misteriozni triler sa elementima socijalne drame.

Sunčica Šido, selektorka programa GoetheFEST-a, povodom ovogodišnjeg izdanja manifestacije je rekla: “GoetheFEST je festival za publiku, na kome želimo da vas iz godine u godinu iznova oduševimo bioskopom, da vam pružimo doživljaj zajedništva u bioskopskim salama, u kojima ćete deliti emocije i radovati se razmeni bilo sa svima onima u sebi ili onima oko sebe, a s obzirom na raznolikost i različitost naše publike tu je i značaj anti-bubble-a. Pozivamo vas da zajedno potražimo odgovor na pitanje u kojoj meri nemačka savremena kinematografija odražava stvarno(st) u kojoj živimo”. I dodaje: “Optimistično dezorijentisani – uživajte u filmovima, preispitujte sebe, druge, stvarno(st), i verujte u potencijale umetnosti.”

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.

Program GoetheFEST-a u Novom Sadu održavaće se u Kulturnom centru Novog Sada od 17. do 20. oktobra, dok će se u Nišu filmovi prikazivati u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš od 24. do 27. oktobra 2024. godine, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

Više informacija o festivalskom programu pročitajte na festivalskom sajtu: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/gf4.html

Dokumentarni film “Praslovan” o Zoranu Predinu otvara Dok’n’Ritam festival

Slovenački dokumentarni film “Praslovan” reditelja Slobodana Maksimovića, emotivna biografska drama o životu i karijeri Zorana Predina, jednog od najvažnijih kantautora bivše Jugoslavije, otvoriće 9. izdanje Dok’n’Ritam festivala u ponedeljak, 30. septembra u 20 časova u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11). Nakon projekcije uslediće razgovor sa autorskom ekipom i protagonistima ovog ostvarenja. Nastanak filma “Praslovan” podržao je Slovenački filmski centar.

Povodom Srpske premijere reditelj Sobodan Maksimović je rekao: “Beograd je svoje najljepše dane živio kada je “disao” u ritmu rokenrola. Vrijeme je da rokenrol ponovo zavlada ovim gradom. Izuzetna mi je čast da će film “Praslovan” otvoriti Dok’n’Ritam i na taj način doživjeti srbijansku premijeru”.

Film “Praslovan”, koji je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, prati put Zorana Predina od mladih dana u Mariboru do slave s bendom Lačni Franz i solo karijerom. Kroz retrospektivu njegovih hitova, prikazuje kako su njegove pesme reflektovale društvene promene i lične preokrete. Završava se intimnim pogledom na njegov život, uključujući uspone i padove te uticaj na porodicu i prijatelje. U filmu se pojavljuju poznate ličnosti poput Đorđa Balaševića, Branka Đurića, Miljenka Jergovića, Gabi Novak, Petra Pece Popovića, Petra Janjatovića, Ante Tomića, Dejana Cukića, Aleksandra Stankovića, Magnifika, Nikole Čuturila, Jureta Franka i drugih.

Deveto izdanje međunarodnog festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam biće održano od 30. septembra do 3. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11) i na Dorćol Platzu. Ovogodišnj izdanje, pod sloganom „Ritam u ženi. Žena u ritmu“, posvećeno je ženskim figurama na muzičkoj sceni. Na festivalu će biti prikazano više od dvadeset dokumentaraca iz trinaest zemalja.

Petnaest naslova publika će gledati premijerno u Srbiji. Posetioce takođe očekuju promocije muzičkih knjiga, razgovori, tribine. Kao i prethodnih godina, biće i koncerata, od kojih je jedan uvek specijalno osmišljen samo za ovu priliku.

Foto: Kadrovi iz filma.

Pančevo – 21. ETHNO.COM world music festival u Pančevu

Jedan od najdugovečnijih world music festivala u Srbiji – Ethno.com, biće održan u organizaciji Kulturnog centra Pančeva po dvadeset prvi put 27. i 28. septembra. U okviru ovogodišnjeg festivalskog izdanja na programu su četiri koncerta, izložba, radionica i predavanje.

Prve festivalske večeri, u petak 27. septembra od 20 sati u Dvorani Kulturnog centra nastupa sastav To Much Of Such, sastavljen od muzičara iz Izraela i Srbije (Aleksandar Filipović – irski buzuki; Daniel More – bas gitara i sintisajzer; Nikola Vučetić – bubanj i perkusije). Reč je o novosadskom sastavu koji je počeo s radom 2022. godine. Nakon kraćeg vremena članovi benda počinju zajedno da stvaraju nove kompozicije u kojima se čuje veliki uticaj muzike Bliskog istoka, kao i Balkana, umešan perkusivnom muzikom juga naše planete. Tradicionalni prizvuk je obogaćen sintetičkim bojama i savremenim zvukom, čime je publika njihov muzički pravac opisala kao psihodelični etno-jazz-rock. Prvi album pod nazivom It Might Be Too Much izdali su 2024. godine, na kome su se kao gosti pridružili Miroslav Majstorović na violini, Predrag Filipović na perkusijama i Luka Banjac na gitari.

Iste večeri od 21 čas, u istom prostoru, na programu je koncert sastava Shljuka Quintet, u okviru kojeg nastupaju Aleksandar Jovanović Šljuka – klavir, kompozicije, aranžmani; Ivan Radivojević – truba; Rastko Obradović – saksofon; Milan Pavković – kontrabas, i Aleksandar Cvetković – bubnjevi. Sastav Shljuka Quintet koji predvodi pijanista i kompozitor Aleksandar Jovanović Šljuka, okuplja neke od najaktivnijih muzičara na domaćoj sceni i donosi svež zvuk savremenog balkanskog džeza, kroz autorske kompozicije, bazirane na sličnostima džez tradicije i muzike Balkana. Bend je oformljen 2023. godine, a u maju 2024. objavio je album Octave Up za italijansku izdavačku kuću A.MA Records.

U okviru pratećeg programa prve festivalske večeri u Foajeu Kulturnog centra od 19 sati biće održana radionica “Živa baština”, koju vode tri barda srpske tradicionalne muzike današnjice: Boško Vujačić (guslar), Svetlana Spajić (izvođač tradicionalne srpske pesme) i dr Miloš Nikolić (kavalista). U okviru radionice biće predstavljeni elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa od posebnog značaja.

U subotu, 28. septembra, druge festivalske večeri, od 20 sati u Dvorani Kulturnog centra nastupiće Bojana Nikolić (vokal) sa sastavom koji čine muzičari Boris Bunjac – udaraljke; dr Miloš Nikolić – kaval, clarinet; dr Slobodan Milivojević – klasična gitara; Dragana Anđelić Bunjac – klavir, i Slađan Cvejić – kontrabas. Bojana Nikolić završila je master studije na Katedri za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Glavni pravac njenog istaživanja su vokalni stilovi i tehnike pevanja Balkana. Od svoje 14. godine profesionalno se bavi pevanjem. Učestvovala je na preko 250 koncerata u zemlji i inostranstvu. Na koncertu će izvesti obrade varoško-gradskih pesama koje će se naći na njenom novom albumu.

U 21.00 u Dvorani Kulturnog centra na programu je koncert makedonskog sastava Čalgija saund system, u okviru kojeg nastupaju muzičari Dobrila Grašeska – vokal; Aleksandra Kuzman – violina; Dorijan Jovanović – ut; Boško Mangarovski – kanun i Filip Krstevski – udaraljke. Bend Čalgija saund sistem nastao je 2008. godine s ciljem da istražuje zaostavštinu makedonske muzike, da otkrije njene skrivene tajne i zvuke, i da investira u održavanje makedonske čalgije u dobroj formi bez izneveravanja tradicije. Bend je debitovao 2009. godine s istoimenim albumom, na kome su bez ikakvog oklevanja odsvirane i otpevane neke od najlepših makedonskih čalgijskih pesama. Sazrevajući, 2019. godine, bend je objavio drugi album pod nazivom Tihuvaj, kao provokaciju za autorski pogled na ovaj žanr u koji su umetnuti savremeni zvuci. Čalgija saund sistem je bend koji je od samog početka naišao na odličan prijem u Makedoniji, uz ogroman broj koncertnih nastupa svuda.

U okviru pratećeg programa druge festivalske večeri u Foajeu Kulturnog centra od 19 sati biće otvorena izložba starih instrumenata “Svirka moja – obraz moj!” nakon čega će uslediti predavanje Gorana Arsića pod nazivom “Doživljaj muzike kao svetinje”.

Pokrovitelj manifestacije je Grad Pančevo. Ulaznice po ceni od 500 rsd (za veče) mogu se kupiti na biletarnici Kulturnog centra Pančeva.

Foto: KCP promo.

Festival Sedam veličanstvenih – Specijalna projekcija filma „Nenet“ Nikole Filibera na 20. festivalu „7 veličanstvenih“

U sredu 18. septembra u 20 časova, u okviru 20. festivala „7 veličanstvenih“ na programu je specijalno veče posvećeno proslavljenom francuskom dokumentaristi Nikoli Filiberu, koji je već dva puta bio gost festivala. U Maloj Sali Mts dvorani biće održana projekcija njegovog ostvarenja „Nenet“, koje je 2011. godine prikazano tokom sedmog izdanja festivala.

Film Nikolasa Filibera, jednog od najznačajnijih autora modernog dokumentarnog filma, prikazan je na Berlinskom festivalu kao osoben, majstorski napravljen kreativni dokumentarac. Nenet je šarmantna orangutanka, neobično i neodoljivo biće, najstariji stanovnik najstarijeg zoo vrta na svetu, smeštenog u pariskoj botaničkoj bašti. Čitavog svog dugog života u zarobljeništvu ona je izložena pogledima i obasipana komentarima i komplimentima radoznalih i oduševljenih posmatrača. Za većinu je to samo zabavni trenutak uspostavljanja kontakta s čudesnim prisustvom egzotične prirode.

Nikola Filiber svoj film ne usmerava na te kratke, blještave trenutke, već na trajno, nepromenjeno stanje zarobljene zvezde. Ovoga puta mi se ne odvajamo od Nenet i neposredno doživljavamo neprolaznost zarobljenosti. “Nenet je dvostruko uhvaćena – kavezom i kamerom”. Radikalno fokusiran na očaravajuću glavnu zvezdu, ovaj dokumentarac je za samog autora metafora voajerske prirode filma.

“Ne volim da kažem publici šta da misli, volim samo da otkrivam šta je preda mnom”, kaže Filiber. Majstorijom vrhunskog sineaste Nenet postaje ogledalo u kome se svi ogledamo kao posmatrači.

Nikola Filiber rođen je 1951. u Nansiju, u Francuskoj, a odrastao je u alpskom selu u okolini Grenobla. Otac mu je bio profesor filozofije, ali i veliki filmski entuzijasta. Zahvaljujući tome Nikola Filiber je interesovanje za fim razvijao još od detinjstva. Posle studija filozofije počeo je da radi kao asistent režije na igranim filmovima značajnih francuskih režisera.

Dokumentarne filmove počinje da režira 1978. Od 1985. do 1988. napravio je više televizijskih filmova na temu sporta i planinarenja. Od 1990. do danas režirao je osam izuzetno uspešnih dugometražnih dokumentarnih filmova i svi su prikazivani u bioskopima.

Nakon osvajanja nagrade Luj Delik u Kanu 2002, njegovo remek-delo „Biti i imati“ („Etre et avoir”) imalo je ogroman uspeh u više od četrdeset zemalja sveta.  Tokom godina imao je bezbroj retrospektiva i počasnih projekcija širom sveta uključujući Britanski filmski institut (London) i Muzej moderne umetnosti (Njujork).

Dobitnik je Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu 2023. za film “Na Admanatu”.

Festival “7 veličanstvenih” su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasade Finske i Danske u Srbiji uz druge sponzore i medijske pokrovitelje. 

Foto: kadrovi iz filma.

Svečano otvoren 20. Festival „7 veličanstvenih“ u Mts dvorani

U petak 13. septembra svečano je otvoren 20. festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” u Mts dvorani. Prisutnima su se na otvaranju obratili direktor festivala Zoran Popović, festivalski selektor Tue Stin Miler, i autor filma otvaranja „Pijanoforte“ Jakub Pjontek.

Zoran Popović, direktor festivala „7 veličanstvenih“, na otvaranju je rekao: „Pre dvadeset godina postojao je samo san o velikom sjajnom bioskopu, o velikom platnu, o fantastičnim filmovima i veličanstvenoj publici. Nakon 20 godina, svi smo zajedno u tom snu, koji je uspeo da se ostvari. Da li zato što smo uložili svu našu snagu, trud i energiju da otvorimo široko vrata filmovima koji su i u Evropi tek dolazili i najavljivali jedno novo poglavlje u istoriji filma; da li zato što smo imali podršku zaista sjajnih, veličanstvenih evropskih dokumentarista i jednog izuzetnog Danca koji je gotovo postao Beograđanin, Tue Stin Milera; da li zato što je sve to spojila jedna veličanstvena, evropska publika, koja voli dokumentarni film, bioskop, i uživa u onome što je magija filma. Sve to zajedno, tokom dvadeset godina, stvaralo je legendu o festivalu, koju širom Evrope pronose eminentni evropski dokumentaristi, pričajući o nečemu što gotovo da nikada u svojoj karijeri nisu sreli, a događa se u Beogradu“.

Tue Stin Miler, selektor festivala, ispričao je priču o imaginarnom susretu Hansa Kristijana Andersena i Nikole Tesle, i njihovom razgovoru o budućnosti pokretnih slika. „Oni nisu više ovde, ali pre neki dan sedeli su na jednom oblaku iznad Beograda. Andersen je rekao Tesli kako je ipak postojala mogućnost da se slike pokrenu. U Beogradu ima jedna tačka i jedno mesto gde se već 20 godina prikazuju slike koje se pokreću. S tvojim genijalnim umom i mojim pripovedanjem, te dve stvari su se spojile u nešto što ide zajedno, nešto veličanstveno. Andersen je bio u pravu. Živeo festival Sedam veličanstvenih!“

Jakub Pjontek, reditelj filma otvaranja „Pijanoforte“, prisutnima se obratio rečima: „Veoma sam privilegovan što sam ovde. Mlađi sam od 40 godina, pa mi 20 godina festivala izgleda kao divan san. Hvala vam na gostoprimstvu i nadam se da ćete uživati u filmu“.

Po završetku ceremonije otvaranja, premijerno u Srbiji je prikazan film “Pijanoforte” koji nas vodi na najčuvenije svetsko takmičenje mladih pijanista. Kao svojevrsna pijanistička Olimpijada, svake pete godine u Varšavi se okupljaju vrhunski mladi umetnici i započinju bespoštednu borbu sa samima sobom da bi postigli gotovo nemoguće i savladali sve teže i teže zadatke i eventualno pobedili. Sjajni poljski autor Jakub Pjontek napravio je uzbudljiv i intrigantan film koji nas vodi iza kulisa ovog takmičenja, a najveće zadovoljstvo u filmu je pijanistički i filmski briljantno predstavljena muzika koja je opčinila gledaoce brojnih festivala širom sveta od Sandensa do Tel Aviva.

Nakon projekcije održan je razgovor sa autorom filma.

Program festivala nastavlja se u subotu, 14. septembra u 20 časova, filmom “Balomanija” danske rediteljke Sisel Morel Dargis. Do kraja festivala publika će moći da pogleda i ostvarenja “Tvoj život bez mene” mađarske rediteljke Ane Rubi (15. septembar, 18h), “Šaptač risovima” finskog reditelja Juhe Suonpe (15. septembar, 20h), „Gospodin Bo“ italijanske rediteljke Klaudije Tozi (16. septembar, 20h), „Ja sam reka, reka je ja“ holandskog reditelja Petra Loma (17. septembar, 20h), „Nenet“ Nikole Filibera (18. septembar, 20h, specijalna projekcija) i „Bilo jednom u jednoj šumi“ finske rediteljke Virpi Sutari (19. septembar, 20h), koji će zatvoriti festival.

Festival su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasade Finske i Danske u Srbiji uz druge sponzore i medijske pokrovitelje. 

Foto: Ema Bednarž.

Počinje jubilarni 20. Festival “7 veličanstvenih”

U petak, 13. septembra u 20 časova, projekcijom filma “Pijanoforte” reditelja Jakuba Pjonteka počinje 20. izdanje festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”. Festival „Sedam veličanstvenih“slavi svoj važan jubilej – dvadeset godina na našoj kulturnoj sceni. Kao i svih prethodnih godina, festival je  posvećen predstavljanju vrlo posebnoj publici antologijskih ostvarenja modernog evropskog dokumentarizma. U glavnom programu festivala publika će moći da pogleda sedam dokumentarnih ostvarenja iz šest evropskih zemalja, kao i jednu specijalnu projekciju.

Festival otvara srpska premijera filma “Pijanoforte”, koji nas vodi na najčuvenije svetsko takmičenje mladih pijanista. Kao svojevrsna pijanistička Olimpijada, svake pete godine u Varšavi se okupljaju vrhunski mladi umetnici i započinju bespoštednu borbu sa samima sobom da bi postigli gotovo nemoguće i savladali sve teže i teže zadatke i eventualno pobedili. Sjajni poljski autor Jakub Pjontek napravio je uzbudljiv i intrigantan film koji nas vodi iza kulisa ovog takmičenja, a najveće zadovoljstvo u filmu je pijanistički i filmski briljantno predstavljena muzika koja je opčinila gledaoce brojnih festivala širom sveta od Sandensa do Tel Aviva.

Publika će u okviru glavnog programa moći da pogleda i filmove “Balomanija” danske rediteljke Sisel Morel Dargis (14. septembar, 20h), “Tvoj život bez mene” mađarske rediteljke Ane Rubi (15. septembar, 18h), “Šaptač risovima” finskog reditelja Juhe Suonpe (15. septembar, 20h), „Gospodin Bo“ italijanske rediteljke Klaudije Tozi (16. septembar, 20h), „Ja sam reka, reka je ja“ holandskog reditelja Petra Loma (17. septembar, 20h), i „Bilo jednom u jednoj šumi“ finske rediteljke Virpi Sutari (19. septembar, 20h), koji će zatvoriti festival.

U okviru festivala planirano je i jedno specijalno veče – po želji selektora Tue Stin Milera biće posvećeno jednom od velikih autora, proslavljenom francuskom dokumentaristi Nikoli Filiberu, koji je već dva puta bio gost „Sedam veličanstvenih“. U sredu 18. septembra u 20 časova, u mts dvorani biće održana projekcija njegovog ostvarenja „Nenet“, koje je 2011. godine prikazano tokom sedmog izdanja festivala.

Festival su pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasade Finske i Danske u Srbiji uz druge sponzore i medijske pokrovitelje. 

Foto: kadrovi iz filmova.

20. FESTIVAL „SEDAM VELIČANSTVENIH“ – od 13. do 19. septembra u Mts dvorani

Festival „Sedam veličanstvenih“ slavi svoj važan jubilej – dvadeset godina na našoj kulturnoj sceni. Kao i svih prethodnih godina, festival je  posvećen predstavljanju vrlo posebnoj publici antologijskih ostvarenja modernog evropskog dokumentarizma. Pokrenut upravo u trenutku kada je moderni bioskopski dokumentarac na prepad počeo da osvaja festivale i prostore ekskluzivno namenjene glamuroznom igranom filmu, „Sedam veličanstvenih“ je u korak pratio razvoj ove nove, očaravajuće vrste filma, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki  od najeminentnijih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd.

Festival će otvoriti virtuozni film „Pijanoforte“, film koji nas vodi na najčuvenije svetsko takmičenje mladih pijanista. Kao svojevrsna pijanistička Olimpijada, svake pete godine u Varšavi se okupljaju vrhunski mladi umetnici i započinju bespoštednu borbu sa samima sobom da bi postigli gotovo nemoguće i savladali sve teže i teže zadatke i eventualno pobedili.  Sjajni poljski autor Jakub Pjontek napravio je uzbudljiv i intrigantan film koji nas vodi iza kulisa ovog takmičenja, a najveće zadovoljstvo u filmu je pijanistički i filmski briljantno predstavljena muzika koja je opčinila gledaoce brojnih festivala širom sveta od Sandensa do Tel Aviva.

Nesvakidašnje uzbuđenje iz Brazila donosi nam mlada danska autorka Sisel Morel Dargis koja je napravila podjenako intrigantan i fascinantan film koji nam otkriva neočekivane tajne brazilskih favela. Film „Balomanija“ je priča o ogromnim balonima koji izgledaju kao prizori iz snova dok lete noćnim nebom, ali i priča o tajnom bratstvu baloeirosa, posvećenika jedne nepriznate umetnosti, ali i boraca protiv progona i represije koji su spremni na neverovatne žrtve da bi podelili svoje snove sa svima koji su bačeni u bedu i beznađe favela. Ovo je film koji je miljenik festivala i publike i ne zaustavlja se u svom planetarnom pohodu.

Odmah posle svetske premijere u Sarajevu, gde je otvorio program takmičarske selekcije dokumentarnih filmova, ekskluzivno nam stiže film „Tvoj život bez mene“ mlade mađarske rediteljke Ane Rubi. Film je nagrađen specijalnom nagradom zbog svog naglašeno humanističkog pristupa priči o jednoj nemogućoj misiji. Izuzetan filmski rad, ovaj angažovani dokumentarac nas podseća kako plemenitost zaista menja svet i ljude, a gorki, kafkijanski obrt nas opominje koliko je udaljen od ljudi i surov svet u kome živimo.

Iz Finske nam dolazi najneobičniji film ovogodišnjeg festivala. „Šaptač risovima“, rad finskog profesora umetnosti i fotografije prirode i okruženja (environmental photography) i filmskog autora Juhe Suonpe je maestralni moderni dokumentarac izuzetno razigrane kompozicije, sjajan po iznenađujućim vremenskim tokovima i još više po vrhunskoj kombinaciji najrazličitijih vizuelnih postupaka. Glavni junak je harizmatični posvećnik prirode, nevidljivi saputnik risova i važan deo života šume, na čijem obodu živi. Ali je on i neočekivani majstor vizuelnog beleženja fascinantnog i za mnoge nevidljivog, a zadivljujuće intenzivnog života šume.

Italijanska autorka Klaudija Tozi je bila gost „Sedam veličanstvenih“ sa sjajnim dokumentarcem „Imala sam san“ i, u tada blokiranom Beogradu, je gledala rad legendarne Hedi Honigman. Taj rad je za Klaudiju Tozi bio poziv i podsticaj da po povratku i Italiju odmah započne snimanje filma koji nam predstavlja ove godine. „Gospodin Bo“ je vrlo lična priča, ali ujedno i priča o neodoljivom Klaudijinom saputniku. Kamera slobodno učestvuje u svemu, beležeći dinamične avanture u kojima postepeno otkrivamo tajne koje u sebi nosi gospodin Bo.

Iz Holandije dolazi sjajan filmski par, reditelj Petr Lom i producentkinja Korin van Eherat, čiji je prethodni film proglašen za najbolji dokumentarac Berlinala 2022. Donose nam očaravajući film putovanja, tačnije plovidbe kanuima rekom koja je prva u istoriji zakonski proglašena osobom, jedinstvenim i nedeljivim bićem. Reka se zove Vanganui i jedna je od velikih reka Novog Zelanda. Film nas uvodi u priče i verovanja Maora i značaj iskonskih veza čoveka i prirode.

Festival će zatvoriti film velike finske autorke Virpi Sutari u čija dva filma smo uživali na prethodnim festivalima. „Bilo jednom u jednoj šumi“, njeno najnovije ostvarenje, je rad vrhunskog, prefinjenog autorskog stila koji nas očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita. Dve devojke sa grupom prijatelja aktivista suprotstavljaju se tome beskompromisno.

U okviru festivala planirano je i jedno specijalno veče – selektor Tue Stin Miler želi da ga posvetimo jednom od velikih autora, proslavljenom francuskom dokumentaristi Nikoli Filiberu, koji je već dva puta bio gost „Sedam veličanstvenih“.

Pred nama je uzbudljivo novo izdanje festivala. Očekujemo selektora i autore filmova za neposredne susrete i sjajnu festivalsku atmosferu. Tradicionalno, mladi filmski autori i studenti filma moći će da prošire svoja filmska znanja u okviru specijalne prateće radionice. Ovo je poziv veličanstvenoj publici „Sedam veličanstvenih“ da zajedno proslavimo praznik modernog dokumentarizma u vrhunskom bioskopu!

Karte za sve projekcije mogu se kupiti na biletarnici i sajtu MTS dvorane po ceni od 550 dinara.

Foto: kadrovi iz filmova.

Film „Mogućnost raja“ Mladena Kovačevića premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji

foto Luca Di Leonardo

Novi film Mladena Kovačevića Mogućnost raja (2024), nastao u srpsko-švedskoj koprodukciji, premijerno je prikazan u utorak 3. septembra na 81. Venecijanskom festivalu u okviru nezavisnog programa „Dani autora” (Giornate degli Autori). 

Film je prikazan u Sali Perla, a uz autora Mladena Kovačevića, producentkinju Ivu Plemić Divjak i snimatelja Marka Milovanovića, svetskoj premijeri prisustvovali su i Mirjana Jeremić, ambasadorka Republike Srbije u Italiji, i Jovana Dimitrijević, Treći sekretar u Ambasadi Republike Srbije u Rimu.

Snimljen na ostrvu u Indoneziji, ovo je film o tenziji između životnih mogućnosti koje se vrte oko pitanja kakav život bi trebalo živeti, gde nas svaka odluka vodi ka drugačijoj verziji nas samih. I dok zemaljski raj nije ništa više od ideala mašte, neumorna potraga čovečanstva za srećom ne prestaje.

Reditelj Mladen Kovačević napisao je i scenario, a na filmu su radili i montažerka Jelena Maksimović, kompozitorka Rebekka Karijord, dizajner zvuka Jakov Munižaba i drugi. Producenti su Mladen Kovačević i Iva Plemić Divjak za Horopter filmsku produkciju, a koproducentkinja je Elin Lilleman Eriksson iz švedskog MDEMC Produktion.

Nakon projekcije održan je i razgovor publike sa rediteljem Mladenom Kovačevićem.

Mladen Kovačević je scenarista, reditelj, i producent međunarodno priznatih filmova  Unplugged (2013), Zid smrti i tako to (2016), 4 godine u 10 minuta (2018), Srećna Nova, Jivu (2020) i Još jedno proleće (2022) koji su prikazivani na festivalima kao što su Roterdam, Karlovi Vari, Visions du Réel, IDFA, Hot Docs, CPH:DOX, FIDMarseille i mnogim drugi, osvajajući brojne nagrade, kao i u prestižnim selekcijama Barbikana u Londonu i Centra Pompidu u Parizu. Trenutno snima dokufikciju Korio i razvija igrani film Iza zavesa, iza drveća.

Projekat je razvijan kroz program Eurodoc, a produkciju filma podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture Srbije i Švedski filmski institut.

Počinju Dunavski dijalozi 2024

26. avgust – 8. septembar 2024.

Manifestacija „Dunavski dijalozi“ počinje večeras u 20 časova u Novom Sadu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Izložbe  traju do 8. septembra, a drugog dana festivala 27. avgusta će se održati bogat prateći program i manifestacija PerformaNS.  

Festival će zvanično biti otvoren izložbom O (auto)destrukciji i protiv nje, koja je ujedno i centralna izložba na ovogodišnjem festivalu. Posetioci će u okviru izložbe imati priliku da vide dela 18 umetnika iz 12 različitih zemalja, dok će izložbu otvoriti pozorišni reditelj Andraš Urban. 

Dunavski dijalozi su međunarodni multimedijalni festival savremene umetnosti pokrenut  2013. godine,  koji se istovremeno dešava u galerijskim i alternativnim prostorima u Novom Sadu. Ove godine u festivalu učestvuje 38 umetnika i 7 kustosa iz 19 država.

Program obuhvata izložbe slika, skulptura, instalacija, projekcije video radova, performanse i okrugle stolove  na 7 lokacija u gradu. Posebnost festivala je serija izložbi kojima se u svojevrsni dijaloški odnos postavljaju radovi po jednog domaćeg umetnika i umetnika iz odabrane zemlje.

Svetska festivalska premijera filma „Dunav je moje more“ Lazara Bodrože na zatvaranju 7. Dunav film festa

Svetska festivalska premijera filma “Dunav je moje more“ reditelja Lazara Bodrože biće održana u nedelju, 25. avgusta u 20 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave na zatvaranju 7. Dunav Film Festa.

Pre projekcije filma biće uručene nagrade festivala. Priznanje Dunavska lađa dodeliće stručni žiri koji radi u sastavu Jasna Nanut, rediteljka, Dajana Gudić, glumica i producentkinja iz Los Anđelesa i Viktor Kiš, skulptor. Nakon proglašenja pobednika i premijere filma Lazara Bodorže publika će imati priliku da pogleda filmove Drugi čin Kentena Dipijea i Supstanca rediteljke Korali Farža sa Demi Mur u glavnoj ulozi.

„Dunav je moje more“ je kratki dokumentarni film koji se razvija kroz intuitivnu dramaturgiju, gde nas glumac Darko Perić vodi kroz tmegalopolisoponime oko Kladova, mesta koje ga je oblikovalo. Ovaj film prožet je dubokom „homecoming“ emocijom—povratka u zavičaj, u prostor gde su se formirale prve misli i sećanja. Darko uspeva da izbegne patetiku koja često prati susret s rodnim mestom i umesto toga, kroz svoje oči svetskog putnika i avanturiste, prenosi nam doživljaj Kladova i njegove okoline. Svaki kadar odiše nostalgijom, ali i osvežavajućom perspektivom, gde Kladovo postaje mnogo više od prostog geografskog pojma — ono postaje mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, tradicije i modernosti, intime i univerzalnosti.

Darko Perić, glumac i scenarista rođen je u Srbiji (25. mart 1977, Kladovo). Započeo je svoju profesionalnu karijeru u Španiji 2008, glumeći u TV serijama. Pre toga, živeo je u Srbiji, Rumuniji i Nemačkoj (Berlin), gde je igrao u brojnim nezavisnim kratkim filmovima i pozorišnim predstavama. Njegova prva velika uloga bila je u španskoj seriji “Crematorio” za Canal Plus 2010. Nakon toga, nastavio je da radi u Madridu na raznim produkcijama, od različitih serija do dugometražnih filmova. U 2015, glumio je u filmu „A Perfect Day“ u režiji Fernanda Leona de Aranoe, zajedno sa Benisiom del Torom i Timom Robinsom. U 2016, dobio je ulogu u španskoj seriji „Mar de Plástico“ za Atresmediju, gde je igrao ulogu „Oso“, glavnog negativca u seriji. Ova uloga predstavlja prekretnicu u njegovoj karijeri i donosi mu veću vidljivost u španskoj filmskoj industriji.

Darko Perić je 2017. godine dobio ulogu Helsinkija u seriji originalno nazvanoj „La Casa de Papel“ ili „Money Heist“ kako je poznata engleskoj publici. Seriju je kreirao Aleks Pina, a originalno ju je producirala Atresmedia sve do 2016. godine kada je Netflix otkupio prava za emitovanje serije i distribuirao je putem svoje streaming platforme širom sveta. „Money Heist“ je postala najuspešnija Netflix produkcija, a 2018. godine španska serija je osvojila nagradu za najbolju dramu na 46. godišnjoj međunarodnoj dodeli nagrada Emmy.

Lazar Bodroža je filmski reditelj i vizuelni umetnik rođen u Beogradu. Ima iskustvo kao ilustrator i grafički dizajner. Bodroža je direktor i suvlasnik METAKLINIKE, jednog od najistaknutijih kreativnih studija u Centralnoj Evropi. 2011. godine dobitnik je nagrade “TOP 20 under 30” od strane američkog PRINT magazina, čime je uvršten u selekciju 20 najboljih svetskih vizuelnih umetnika ispod 30 godina starosti. Njegov debitantski dugometražni film “A.I. RISING” stekao je pohvale kritike i nagrade kako na mainstream festivalima, tako i na festivalima žanrovskog filma. Film je preuzet od strane LIONSGATE-a za distribuciju u SAD-u i Kanadi, Amazon Prime-a u Francuskoj i Italiji, i pušten u većim evropskim i azijskim tržištima. Jedan od Lazarovih najznačajnijih nedavnih projekata bilo je stvaranje šest kratkih promotivnih filmova za EXPO Dubai 2020 (Srpski paviljon).

Foto: Promo

Počeo 7. Dunav Film Fest

Glumac Vojin Ćetković svečano otvorio festival

Smederevo, 20. avgust – Projekcijom filma „Bauk“ reditelja Gorana Radovanovića, uz prisustvo filmske ekipe, svečano je otvoren 7. Dunav Film Fest u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Festival je svečano otvorio glumac Vojin Ćetković, a ceremoniju otvaranja upotpunio je koncert Zemunskog kamernog orkestra pod nazivom Veče filmske muzike. Publika je uživala u zvucima nezaboravnih filmskih hitova, što je dodatno doprinelo svečanoj atmosferi otvaranja.

Glumac Vojin Ćetković svečano je otvorio festival rečima: “Na ovoj prelepoj tvrđavi sam snimao filmove i serije, igrao u nekim predstavama i gledao mnoge pozorišne izvedbe. A sada prvi put učestvujem na filmskom festivalu. Nekad su Dunavom stizali osvajači, razne vojske, kao i čitave civilizacije koje su donosile svoje kulture, a danas Dunavom stiže film. I to uzvodno i nizvodno od Smederava. Želim vam plovan Dunav, i želim vam udobnu i lepu plovidbu. Čast mi je da otvorim sedmi po redu Dunav Film Fest.“

Jasmina Vojinović, gradonačelnica grada Smedereva je na otvaranju festivala rekla: „Dunav Film Fest je manifestacija koja je za kratko vreme postala jedan od ključnih kulturnih događaja u Smederevu i šire. Za nas, Smederevce, Dunav nije samo reka već srce našeg grada. Dunav film fest je više od festivala, on je simbol veze prošlosti i budućnosti između Smedereva i sveta. Ovaj festival odražava našu ljubav prema umetnosti ali i prema našem gradu, njegovim ljudima i vrednostima koje nosimo u sebi. Smederevo kao grad bogate istorije i kulturnog nasleđa ovim festivalom još jednom potvrđuje svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije i regiona. Ponosni smo što festival raste iz godine u godinu okupljajući renomirane autore, mlade talente i publiku koja veruje u snagu umetnosti“.

Igor Stanković, osnivač festivala i selektor progama je predstavio ovogodišnji program sedmog Dunav Film Festa i naglasio: „Kada jedan grad ima projekcije koje počinju u podne i tako svih dana festivala, taj grad nema puku filmsku reviju već ozbiljan filmski festival. Sedmo izdanje festivala donosi preko 40 ostvarenja, a Dunav fest je jedinstven po tome što u takmičarskoj selekciji okuplja filmove koji dolaze iz zemalja podunavskog sliva. Zahvalio bih se gradu Smederevu, kao i Ministarstvu kulture koji podržavaju festival.“

Podsećamo, ekskluzivan program festivala biće održan u petak, 23. avgusta u 20 časova kada će premijerno biti prikazane prve dve epizode serije „Ringišpil“ po romanu Jelene Bačić Alimpić nastale u produkciji Telekoma Srbija, Filma danas i Dandelion productions. Nakon projekcije publici će se pokloniti autorska ekipa serije.

Dunav Film Fest je takmičarskog karaktera, a nagradu Dunavska lađa dodeliće stručni žiri. O najboljim filmovima odlučivaće rediteljka Jasna Nanut, Dajana Gudić, glumica i producentkinja iz Los Anđelesa i Viktor Kiš, skulptor.

Ulaz na festivalske projekcije je slobodan, sem programa koji će biti prikazan u Malom gradu Smederevske tvrđave. Publika ulaznice može da nabavi i onlajn, putem sajta Centra za kulturu Smederevo: sdkultura.rs. Festival je podržao grad Smederevo i Ministarstvo kulture Republike Srbije, a više o programu na veb sajtu festivala: https://dunavfilmfest.rs/

Foto: Filip Olćan