BAŠTA KULTURNOG CENTRA TEKST ŽIVKO IVKOVIĆ
ŠABAC 20.04.2025. PROZAONLINE
Izmedju dve stotine pedeset i tri stotine prisutnih se tiskalo u prostoru letnje bašte Kulturnog centra na ovogodišnjem 18 (23) Uskršnjem Rock Marathonu a glavna protagonistkinja ovog, Katarina Janković Popović se kao i uvek do sada maksimalno potrudila, dala sve od sebe ne bi li upriličila dobar provod zaljublejnicima u rocknroll svojim izborom grupa koje su uzele učešća u, nažalost samo jednoj večeri maratona, koji to više i nije jer se po definiciji podvodi pod celovečernji grupni nastup više sastava. Iskreno, priželjkujem vreme kada ćemo imati to, drugo veče, kao nekada, te priliku da odslušamo one sastave koji su izostali jer je praktično nemoguće upakovati zainteresovane u samo jedno veče. Ako se uzme da je URM najznačajnija godišnja rock smotra u gradu, to iznenadjuje izostajanje ozbiljnih onih, mahom starjih sastava, ubedjenih kako su, po svemu, prevazišli lokalne okvire te da tu više nemaju šta da traže, pa je takvo razmišljanje članova tih ispravno, sasvim je o kay, a možda i nije….. Mislim tu prevashodno na Midgard, Taboo, Predigru, Subway, Prazan hod …………….. Uželeli se ljudi tako rocknrolla, dalo se to primetiti i jedine maratonske večeri jer su registrovani, zapaženi, kako god, predstavnici brojnih starosnih grupacija. Ideja po kojoj se URM i dalje prepoznaje, pružiti šansu mladim neafirmisanim sastavima za nastup uz poznatije i mega popularne, (u ovom slučaju se radi o beogradskom sastavu Artan Lili) ne bi li osetili radost takve jedne atmosfere uz podstrek na istrajavanju u budućem radu, opstaje evo i nakon nekoliko decenija. I ne bih se upuštao u neku analizu rocknroll scene na našim prostorima i refleksijom na lokalnu jer bi to donelo samo još jednu individualnu ocenu, ostaje da se rocknroll ne podvodi pod uvreženi ili ustaljeni tradicionalizam, nego kontra takvom jednom, i to nije sporno, sporni su foliranti, koji nisu nikada osetili život s one strane duge ali ih je sve više …… Pa tako, vratio bih se na program ovogodišnjeg kada smo u uvodu na stejdžu imali Dragana Marjanovića Mareta Marinija ali ovog puta pod imenom MARE MARICA TRAVARICA, legendarnog šabačkog bluzrok singera. Mare je praktično čovek prepoznat kao One Man Band, jer je svirao usnu harmoniku, pevao, svirao DOBRO gitaru sa metalnim rezonatorom, Loop Station pedalu sa matricom……. Sećam se njegovog nastupa pre nekoliko godina, repertoar je gotovo istovetan, a čuli smo autorske Djavolji šegrt/Evo pesma/Državna sisa/Devalvacija života (Dnevnik u pola osam), Usrana motka (će da radi)……Mare je svoj, više performans obogatio starim radio prijemnikom Nikola Tesla s kraja pedesetih, kahunom te urnebesnom plesnom tačkom ……… a svoje stvaralaštvo je okarakterisao kao srpski bluzi stil…… Potom su na stejdžu članovi heavy grupe KORVUS u kojoj vidim budućnost šabačke, posustale scene doduše, mada se ne može zanemariti činjenica ona, nikada ugasle……Momci su startovali 2022. godine, a radi se o drugarima iz gimnazije. Viktor Petković na solo gitari i kao vokalni solist, Srdjan Lukić za bubnjevima, Vukašin Mojsilović na bas gitari te Kosta Mijanović na ritam gitari čine sastav. Sećam se njihovog debi nastupa u prostoru MC kluba Čivija (ex Ženeva) 04.05.2024. i pomisao tada, evo ekipe koja će igrati značajniju ulogu na rock sceni u gradu. I naravno, nisampogrešio, obistinila se ta moja …… Odsvirali su četri autorske (The Line/63/The Mighty/Wanted uz skinutu onu Anja volim te verz. Gobilni). TRNJE & KAMENJE je takodje sastav iz grupacije onih koji obećavaju, karakteriše ih jedan sasvim ozbiljan pristup hard rocku, uz pri tom autorske Ptice/Deca/Čopor i Kentauri, stvari koje ostaju kao zalog za vreme ispred te se iskreno nadam da ekipa u sastavu Miloš Marjanović vokalni solist, Ivan Kulezić na bas gitari, Mihajlo Kovač za bubnjevima, Mitar Tošković na solo gitari te Nemanja Trninić na ritam/solo gitari neće posustati, znajući da su se već oprobali po beogradskim klubovima te u ovom istom prostoru nekoliko puta, a ima i najava o snimanju albuma prvenca tokom tekuće. Smenili su ih članovi, kako bi to rekli u žargonu ‘opasne’ grupe SPRŽ , formirani sada već daleke 2011. godine, na tom startu karijere sa klasičnim punkrock repertoarom, te ću bez uvijanja i navijačke obojenosti ili pristrasnosti reći da je upravo Sprž zavredeo epitet Zvezda večeri ili hedlajner sastava, kako god. Tvrda, besomučna svirka bez foliranja i falširanja , a delovali su toliko ubedljivo i sigurno da su ih i oni manje upućeni odslušali otvorenih usta tako reći. Nisu imali karakterističnih onih za ine sastave, perosnalnih izmena te this equip i dalje čine Toma Djuknić na solo gitari & vokalni solist, Lazar Jović za bubnjevima i Jovan Kostadinović na bas gitari & vokalni solist. Na you tubu se vrti njihov prvi album sa autorskim isključivo ostvarenjima a upravo sa tog smo čuli stvari Buržuj/Opasnost/Strah/ /Zaboravi dobro/Mrtvi vir/Lavirint laži/Laviirint i Sjaj. Konstatacija da se radi o zbilja visokokvalitetnom sastavu tako, ostaje ali je kranje vreme pomoći im vezano za izdavanje tog albuma prvenca na koliko toliko ali aktuelnom nosaču zvuka kompakt disku. Novosadjani, sastav SHORT REPORT su delovali takodje ubedljivo ali ne toliko da bi nadmašili Sprž, a radi se o artpank duu, Nemanja Velimirović na gitari & vokalni solist te Aleksandar Milovanović za bubnjevima. Debi nastup su zabeležili u prostoru Lazino tele novosadskom 2000. godine, a odsvirali su nekoliko stvari sa cd albuma ‘Vožnja’ iz 2024. koji se javlja pod etiketom beogradske kuće Kontra (Vožnja/Navika/Grad i Stvari). Oficijelni hedlajner sastav, beogradski ARTAN LILI koji deluje na srpskoj rock sceni desetak godina i za sobom ima tri albuma (Artan Lili/New Deal i III) je u potpunosti opravdao očekivanja prisutnih, no, može im se zameriti ono, više od pola sata su podešavali zvuk pre negoli su krenuli sa prvom numerom!!!!!! Na izvestan način je to nedopustivo jer se problemi vezani za zvuk otklanjaju na tonskoj probi (Srce/Rocknroll posle rockenrolla- Ako stanemo tu/Maca/Nije svejedno ……). Na koncu, svrsishodnost oržavanja jedne ovakve muzičke rocknroll manifestacije je nesporna, no, zabrinjava to tapkanje u mestu, mada ne vidim opravdanje ni u aktuelnoj društvenopolitičkoj zbilji, koja je verovatno i moguć uzrok izostajanja još kvalitetnije smotre, a prokleto se nadati više i nema smisla, barem nam tako poručuje istorija.
GRUPA SPRŽ
21.04.2025.