PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
Istorija beogradskog rokenrola i nije ne znam koliko zastupljena u naslovima prestonih autora, izuzev Aleksandra Žikića koji se, logično je, pozivao na svedočenja aktera te pionirske dekade i time pokazao svoju objektivnost uz da nam ovo, Džetovo štivo dodje kao hleb naš nasušni ali i neizmernu zahvalnost izdavačkoj kući Multimediabooks na ovom obnovljenom, ili popularnije reizdanju, koje će umnogome značiti klincima, grupaciji onih koji teže saznanjima da je rocknroll u Beogradu egzistirao mnogo pre pojave grupa Ekatarina Velika, Šarlo Akrobata ….. a za šta su uskraćeni zahvaljujući neobrarzovanoj i nepismenoj ali i navijački obojenoj grupaciji mladjih novinara, jer za takve istorija rnr kreće od 1980. Džet je ostavio neizbrisiv trag na beogradskoj rocknroll sceni, te tako imamo štivo iz prve ruke, od aktera i člana VISa čiji je značaj na sveobuhvatnoj yu rock sceni nesaglediv a sasvim je očekivan akcenat na Crnim biserima, pa tako, stoji ovde da su prvi nastup zabeležili februara 1964. kada , zahvaljujući nenadanim okolnostima Vlada uskače na poziciju bas gitariste na toj ‘’čajanki’’ zakazanoj za 15.30 h. U VISu su tada Ivan, Slavko, Štefek, Krcko i Voja koji ulazi u konflikt sa ostalima i demonstrativno ih ostavlja, a razlog je odbijanje da predje na poziciju bas gitariste, pa tako Džet uskače i ostaje forever Blek Perl. Nakon tog Biseri sviraju u Domu kulture Vuk Karadžić uz ostale one, Plavi dijamanti, Vikonti, Elipse i Alasi. Biseri nisu zapaženi ne znam koliko na ovom nastupu, no, zanimljivo je da Džet pominje brojne VISove sa te sredine šezdesetih ili nešto ranije kao Drago kamenje, Safiri, Rubini, Delfini, Siluete, Zlatni dečaci, Lutalice, Alasi….. odlaze potom na dvomesečnu turneju u Kotor, bez Džeta koji ostaje u Bg iz razloga priprema za prijemni na Arhitektonskom. Pa ipak, visio je na koncert- igrankama VISa Alasi (Zlaja na gitari, Zoka za bubnjevima, Zoran na basu, Žika Jelić na ritam gitari a na poziciji vokalnog soliste imamo legendarnog Branka Marušića Čuturu koji je tada, kaže Džet, krenuo sa Bluberry Hill, a stoji da je slovio za opasnog jednog pevača). Piše dalje Džet da su Alasi verovatno najbolja ekipa koju je do tada čuo u Beogradu. Pridružuje se potom Biserima u Kotoru, a Goran Sultanović, oduševljen njegovom svirkom, kaže, sviraš bre kao Džet Harris iz Šhadowsa. Leta tog 1964. Crni biseri se vraćaju kući, iščekuju poziv od Nikole Karaklajića za studijsko snimanje, ali, po Džetu, imamo ovde ono mnogobitno, iste se javlja prefiks VIS, vokalnoinstrumentalni sastav jer je sve više grupa je ubacivalo vokalne soliste u svoje postave a do tada neprikosnoveni instrumentalni su se polagano gasili. Ne istaći da je taj predznak pripisan Crnim biserima ne bi bilo fer, pa, evo ….. Iste te, dakle 1964. dogadja se i Parada ritma u Domu kulture ….. Nastupili su tada Safiri, Crni panteri, Zlatni dečaci, Elipse, Crni biseri i Dobri drugovi. Članovi Crnih Pantera su Afrikanci iz države Kongo (Edi Dekeng-a vokalni solist, Žan Pol na bas gitari, Raf za bubnjevima i drugi bas gitarist Big Raf). U Safirima se kao vokalna solistkinja javlja Brankica Sučević. Nastupaju i VIS Plave zvezde, onako nenajavljeni….. Crni biseri su krenulai sa You Better Move On (Arthur Aleksander 1961.) u svome već elementu, šarenolikoj garderobi, izvrstan Radanov vokal te pridruženo pevanje ostalih., nastavili su sa Bye Bye Johnny Čaka Berija iz 1960. godine, a što dovodi do tada nezapamćene histerije, mahanja jaknama, bacanju u vis istih, skakanja po stolicama….. Godine na šest je naslov od neprocenjivog značaja za šezdesete, tu pionirsku dekadu rocknrolla u Jugi, te sam duboko ubedjen da će ostaviti neizbrisiv trag (uz Žikićeve naslove Fatalni ringišpil i Prvih pedeset godina rokenrola na Vračaru uz Škaričine Kada je rock bio mlad te dve do sada objavljene Tvornice glazbe, treća je u pripremi ….) jer verno oslikavaju tu startnu dekadu popularne muzike tada u nas……Ostaje tako, večna zahvalnost brojnih generacija koje su odrastale uz VISove iz šezdesetih pomenutim autorima za sve što su napisali, jer, znajući da nema zaokružene Yu Rock History, to je značaj tih nesaglediv…. Bila je to Dekada vezana za ljubav prema rocknrollu, veoma izražena, neshvatljiva današnjim generacijama, a očit primer i potvrda izrečenog je bila i svirka u prostoru Euridika (bašta) gde su po kiši odsvirali koncert. Džet pominje Euridiku kao kultni prostor jer su se u tom održavali i džem sešni, večeri diskofila i gde se po prvi put javila do tada nezamisliva, nesvakidašnja pojava, podela na one koji su voleli Bitlse, taj malo mekši zvuk te drugu onu stranu na kojoj su se našli obožavaoci Stounsa koji su svirku bazirali na čvršćem ili tvrdjem zvuku, kako god ai to je strana kojoj su naginjali članovi Crnih bisera, pogotovo Džet. Ushićenost Džetovu kada je dobio prvi album grupe The Rolling Stones i nije moguće opisati, tako barem mislim, jer, osećaj je individualan, (po sebi znam da kada dodjem u posed dugoiščekivane ploče, sreću tada nije moguće izmeriti nikakvim instrumentom za merenje emotivnih …..). Radost življenja se tada drastično menja, prelazi u ono, ceo svet je moj, i bio je ….. ne može to ublažiti ni saznanje ono, da je Džeger dve ili više decenija kasnije i zvanično u službi kraljice i vlade a zadatak je širenje engleske kulture i jezika u svetu. Aman ljudi, prve dve decenije Stounsa smo im se divili, a to što nije ostao dosledan ….. Ono, mnogi će naći sebe u ovoj Džetovoj priči, ponosni naravno na vreme svoga odrastanja …..U naslovu Godine na šest’’ nema detalja koji su manje bitni pa da ih ispustim, ne iznesem, tu sam na mukama, pa tako storija vezana za Kuću izlazećeg Sunca je zbilja upečatljiva, govori o vremenu odrastanja generacija ondašnjih, stasavanju, značaju i ulozi rnr u tom ……U Domu omladine Vračar se nalazio Džuboks, a na broju C5 pomenuta House of The Rising Sun /The Animals . Džetova reakcija na stvar koja je tekla se, mogla porediti sa, mislio samda me tramvaj zgazio, ovo je kraj sveta, ovako nešto nije normalno, nema dalje …… pa tako, pojašnjavati današnjim klincima šta i koliko su nam znače ploče nije neophodno, jer, ne da neće, jednostavno ne mogu shvatiti…….virus je to koji kako njega tako i sve nas drži do dana današnjeg. Isto je i sa magnetima forte i sličnim koje su montirali na akustične gitare, uključivali ih u radio prijemnike (mahom Kosmaj 48. Ili 49.) ili na glavu ručice gramofona (skinete dovodne kleme koje povežete sa kablom gitarskim ali bez sonde, za koje vreme bi se gramodisk vrteo …. Tako je Džet uključivao svoju gitaru u Kosmaj radio prijemnik na izlaz gramofonski i to je grunulo tako da je uzbunio ukućane ali i susedstvo …. Pomislili ljudi, šta li se dogodilo…… Džet pominje te pionirske VISove beogradske, pre svih Plamenih 5, Samonikle, Smele, Vesnike, Alase, Sanjalice, Siluete …… U bašti Euridike je svirao VIS Plamenih 5, a u postavi tog je na poziciji bas gitariste danas neprikosnoveni diskofil, hroničar i rock pisac na našim prostorima, Siniša Škarica na svome fenderu! Piše Džet dalje, polovinomšezdesetih se mogao dobiti pasoš bez ikakvih problema, te je šarenolika hipi garderoba (uz onu šivenu u domaćoj radinosti) i ploče stizala u SFRJ bez ikakvih problema. Koliko se sećam, druge teme izuzev rokenrola uopšte i nije bilo, uz Džuboks, Mini džuboks, Pop express, singl i EP ploče ….. I to nije bio slučaj samo u varošima i gradovima nego i u seoskim sredinama. Uvek za primer uzimam podatak iz knjige Zaječarska rapsodija moga prijatelja Zorana Aleksića Alekse koji iznosi da je kao član grupe Deca cveća svirao u Domu kulture sela Trnavac pred prepunom salom a prekoputa tog su svirali narodnjaci gde je bilo svega petoro posetilaca!!!! Biseri potom kreću sa nastupima na Pravnom (Radan, Džet, Krcko, Goran i Zoran). Džet kaže, da su rokenrol priznavali kao svoju jedinu religiju, uz napomenu da je i danas nepromenjena situacija kod iskrenih a tu su i oni koji se izdaju za takve, zaklinju u rnr ali žive isključivo narodnjačkim stilom življenja ….. da, to su ljudi večno gladni novca i eksponijranja……. Džet piše da su stvar Get Of Off My Cloud (Stounsi) svirali pre negoli se ista našla na top listi , jer su singl sa tom dobili pre plasiranja na pomenutu…. I sve tako do poziva Nikole Karaklajića koji ih nagovara, na svoj način naravno, da porade na prepevima …… i pozvao ih je u studio 6 Radio Beograda, usput nabacivši, snimite jednu instrumentalnu a drugu na srpskom (Summer Place/Tornados i Tips of My Fingers/P.J.Proby) ….. Više od dve decenije kasnije Džet nalazi traku sa pomenutim snimcima u kontejneru gde su odlagani nosači zvuka van upotrebe, te ih je stavio na cd album. Džet bez i reči sujete kaže da su tada jedino Siluete bile uspešnije i popularnije od Bisera. Plakati Silueta su bili izlepljeni po celom gradu, tako da su se i drugi sastavi ugledali na njih, štampali svoje, lepili ih preko rivalskih onih, a što je, decenijama kasnije prihvaćeno od strane političkih stanaka, koji su isto to radili, prosto se nadmećući u tom prelepljivanju stranačkih plakata. Dakle, I to prelepljivanje plakata su izmislilii rokeri …… Kaže Džet da su Siluete stekle status mega zvezda, VISa koji se mogao meriti samo sa popularnošću Bitlsa, mada ni Biseri nisu zaostajali jer su na nj. adresu u Kičevskoj stizala nebrojena pisma obožavalaca, tako su se praktično rodili termini masovna histerija i euforija na tlu SFRJ. Iz unutrašnjosti Srbije su nastavnici i profesori, odnosno razredne starešine dovodili svoja odeljenja u Beograd ne da bi posetili muzeje, odgledali pozorišnu predstavu ili balet nego na koncert VISa Siluete u Gradskom podrumu, Crne bisere na Pravnom fakltetu …… Siluete su imale oi menadžera Sreju, a krenuli su prvi sa svirkama po SFRJ, naravno takve turneje su imali i Crveni koralji…….Elipse i Zlatnjaci (Zlatni dečaci) su imali daleko veću medijsku pozornost, e sad, da li su i koliko bili podobniji, ili su poznanstva odlučivala je pitanje. Imamo Džeta ovde kao predanog hroničara beogradskog rocknrolla, te tako pominje da su te 1966. javlja i sastav Samonikli te Bes t Nothing u kom se javlja Pedja Vranešević student arhitekture, a pominje i izvesnog Zlatka vokalnog solistu. Siluete su sve češće gostovale po SFRJ, tako da su ih u tom odsustvovanju uvek menjali Crni biseri. Tako su jednom prilikom prisutni tražili da odsviraju stvar ‘Jurili ga mi’ Džet je ukapirao da se radi o You Realy Got Me The Kinksa, te se i ta našla na nj. repertoaru. Džet je te 1966. napisao i svoju prvu autorsku sa tekstom na engleskom, naslovivši je sa ‘Don’t Go Away From Me’, koju nisu najavljivali na svirkama, izvodili su je uredno. … te je tako vremenom i prihvaćena. Piše Džet da su Biseri bili toliko usvirani i uvežbani da su ih mogli okačiti nogama za plafon rano ujutro i tada bi sve perfektno odsvirali. Trećeg maja 1966. godine se pojavo prvi broj rocknroll magazina Džuboks koji su uredjivali prvoborci tog u Beogradu (Nikola Karaklajić, Nikola Nešković, Višnja Marjanović (ime njeno odlično pamtim), Buca Mitrović …… Na naslovnici Stounsi, pa onda intervju sa VISomSamonikli, svetska rocknroll scena ….. sve ono što nas je tada opsedalo smo konačno imali i u štampanoj formi. Da, ta životna bezbriga bi potrajala i do danas da se nisu pojavili ini kojima je to smetalo, nije im stalo do čovekai nj. egzistencije, nego samo do sopstvenih interesa, izmanipulisati ostale za svoje ciljeve i uspeli su u toj nameri. Za divno čudo, uspeli su, kažem, a narod voli, obožava kosku, pa neka im je ……Piše Džet da je 16.10. 1966. konačno otvoren Dom omladine u Beogradu, jedno zbilja predivno, višefunkcionalno zdanje, a Biseri nekako u to vreme stiču zapažen publicitet, imaju zakazan intervju za novi list a što je bez dileme uticalo na odluku odgovornih u Domu da ih pozovu i zakažu prvi nastup u novom, velelepnom zdanju. Poziv za snimanje prve ploče je usledio od predstavnika Jugotona za ovaj deo SFRJ, te su se vrlo brzo našli u Studiju 6 Radio Beograda. Za dve stvari na budućoj ploči Lokica Stefanović piše tekstove (Nisam onaj koga Želiš /Moje srce bez ljubavi a odlučili su se i za stvar Lepi flamingo tako da su imali tri pripremljene, dodaju Džetovu Ne odlazi (koja se nalazi u najužem krugu onih prvih autorskih u nas uopšte, ako izuzmemo Najljepši san Crvenih koralja iz 1964. te instrumental Nikada VISa Indeksi, Bijele strijele sa Platno boje kist i tvist iz 1963. sa doduše vokalnom grupom 4 M. Snimanje i nije protekloo u očekivanom onom tonu (snimatelj Dragan Barać i producent Ristić večito nadrndani su doprineli takvoj atmosferi) sve se odvijalo u nekom začudjujućem za Bisere tonu …. Da bi nardnog dana završili i vokale kompletiravši svoju tako prvu EP ploču za Jugoton, našu ubedljivo kako tada tako I danas najznačajniju diskografsku kuću. Džet ne pominje datum izlaska ploče, mada nije nepoznanica da se ta javila 1967. godine u kojoj imamo i Osmijeh Grupe 220, Pružam ruke Indeksa, Sjaj izgubljene ljubavi kopaskih Kameleona .Na vinilu gde e urezuju datumi štampanja uspeh da pročitam 08.3.67. I to je datum izlaska ploče, za razliku od ostalih iz te godine sa kojih sam bezuspešno pokušavao odgonetnuti datum štampanja, izlizane cifre, nebrojeno žureva, ne čudi….. Pominje Džet i VIS Studenti, pa onda ženski VIS Sanjalice a tu su i Bitnici, Beduini, Vesnici, Lutalice ….. Krenule su potom pripreme za gitarijadu na Sajmištu, konkurencija izuzetno jaka (Bele višnje, Daltoni, Vesnici, Studenti, Džentlmeni i Delfini (st), koje su tada činili Ante Cetinić na bas gitari, Peca Petej za bubnjevima, Željko Šoletić vokalni solist, Saša za klavijaturama te Pavle na ritam/solo gitari uz mnoštvo sastava iz unutrašnjosti. Gitarijada je startovala u prepodnevnim časovima, a Crni biseri su po tajmingu imali nastupiti u 18.00 h na jednom od dva stejdža. Krenuli su sa House In Country pa onda svoju Ne odlazi, iGimme Some Lovin’/ Spencer Davis Group, Piangi Con Ma (The Rokes) ….. U finalnom delu su se našli Crni biseri, Delfini, Studenti, Bele višnje i Vesnici. Biseri su odsvirali svoj set laganih počev sa It’s All Over Now, Baby Blue, This Is A Mans i Gimme Some Lovin’ ……. i….. zasluženo osvojili prvo mesto!!!!! Džet piše dalje kako je srce htelo iskočiti iz grudi, da se osećao kao osvajač zlatne olimpijske medalje …. Potom su u Domu sindikata svirali The Searchres a ispred njih Siluete, koncert je to po meri Džeta i generacije koja je odrastala uz rocknroll tog vremena. Svirali su Biseri i na Dan mladosti u Domu omladine za Titov rodjendan a tada su pored njih nastupili i Sedmorica mladih te orkestar Saše Radojčića. Svirke su se redjale, kako u Beogradu tako i po celoj Jugi. U Beogradu tog vremena su egzistirali brojni sastavi, ali su se izdvajali Crni biseri, Siluete, Elipse, Zlatnjaci (Zlatni dečaci), da bi se 1967. javili i Džentlmeni sa legendarnim Brankom Marušićem Čuturom kao vokalnim solistom i ritam gitaristom, Mićom Simikićem na saksofonu, Bokom za bubnjevima …… Sviraju Biseri i u Sremskim Karlovcima …..ali se iste godine nakon šestomesečnog angažmana na Hvaru u Beograd vraćaju Džentlmeni, tako usvirani i uvežbani, te ih Džet opisuje kao kompaktnu jednu, oštru grupu, pevali su bez napora, sjajno slažući glasove te su predstavljali potencijalnu opasnost za Bisere. Sviraju opasno, potpuno kontrolišu zvuk, govorio je Zoran, uz to su naoružani kompletom Marshal pojačala. Sa članovima ove grupe postaju bliski prijatelji pre svega iz razloga onog, nije bilo podmetanja, zavlačenja medjusobnog….. U delu knjige naslovljenomsa ‘ Moja devojka Slavenka i ja’ imamo epizodu u kojoj Crni bieri sviraju u noći na prelazu iz 1967/8 prostor je Dom kulture Zvezdara koja je značajan po tome jer Džet tada upoznaje svoju Slavenku sa kojom živi i dan danas, a njoj je i posvećena knjiga. Slavenka je već pevala u VISu Zook Santele, a trenutno se nalazila na poziciji vokalne solistkinje u VISu Sunce. Šta bolje čovek može dočekati u svojim poznim godinama …… U januaru 1968. sviraju u Domu omladine na jednoj sindikalnoh zabavi, no, pre tog nastupa su morali položiti račune cenzoru, koji je proveravao da li su tekstovi o kay, iako nije imao pojma o rnr. I ne bih da pominjem njegovo ime , jer, ne ide uz rocknroll, iz sasvim druge, perfidne političke priče je. Sviraju Biseri i u sarajevskom FISu, uporištu Indeksa ….. Po povratku ih ponovo preuzima Rica koji ih ne štedi uopšte, snimaju spotove koji postaju sve zahtevniji ….. a usledio je i prepev stvari Suddenly You Love Me (Nisam više taj) koji postaje svejugosolovenski hit, ponajviše već zaboravljenom Milovanu Iliću Mići Minimaksu koji stvar u svojoj emisiji pušta i po nekoliko puta ….. ono, svi iz rocknroll sveta su znali za tu, pevušili je, zvižduckali…. Bili su i u grupaciji sastava koji su te godine svirali u Domu omladine za Dan mladosti, Drug Tito im je aplaudirao …. A onda su usledile studentske demonstracije iz razloga dezinformacija jer su navodno milicionari ubili dvojicu studenata, a istina je u stvari sasvim drugačija, redari iz obezbedjenja Festivala Pesme leta koji se održavao u pomenutom prostoru su prosto rečeno prebili dvojicu tih koji su pokušali na kvarno ući u salu Doma, pa se onda tu okupilo dve-tri hiljade studenata pljujuću miliciju jer im je dojavljeno da su dvojica studenata ubijena. Gužva, frka i krkljanac dva-tri dana, potom se Tito obraća naciji putem tv i kaže kako su studenti u pravu …. Ali niko nije kapirao zašto su u pravu, šta su u stvari njihovi zahtevi koje treba ispuniti ili odbaciti…..Istina je samo da su se hteli poistovetiti sa kolegama na Zapadu….. tog juna 1968. sam se našao u Beogradu, čekali su me drugari sa Liona, kupio sam Super Rajfl farmerice u nekom komisionu i krenuli smo negde, najedanputa se pojaviše pubovi sa čudnim šlemovima na glavama, onako na konjima i povijaše nas, konjska kopita su odzvanjala po kocki, bežali smo niz Generala Ždanova, smotali u jednu zgradu i sakrili se u podrumu te… nakon tri sata smo izašli, pubova nigde, ispratili su me do stanice…….Pleni i priča vezana za odlazak Radana Valčića iz grupe te nj. zamenu Nenada Dukića pa ponovni povratak Valčića nakon svega. Cirkus Kolorado je nesumnjivo slovio za ondašnju atrakcija sa svojim bogatom zabavljačkom ponudom, a izvesno vreme je taj proveo u prestonici. Start priče je vezan za VIS Vizije koji je svirao u Domu omladine, Džet je tada svratio i konstatovao izvrsno izvodjenje stvari Sunce više nikad neće sjati (The Sun Aint Gona Shine Anymore) grupe Walker Brothers. Sastav su činili lokalci Toma i Jelenko Milaković, a vokal je bio Osječanin Krunoslav Kićo Slabinac uz ostale iz Dinamita. Kićo je imao ulogu bendlidera, potom se nenadano zaljubio u ćerku direktora cirkusa, zapostavio i rasturio Dinamite, pridružio se cirkuskom orkestru …..No, već u Beogradu se ohola ćerka direktora cirkusa polagano udaljavala od Kiće, hladila se njena ljubav prema njemu, Kićo to nije mogao podneti, više puta je odlazio u kafanski toalet i pokušavao obesiti se, ali su ga Džet i drugari uvek sprečavali u tome. …..večeri su se zapričali, potom potrčali u toalet i u poslednjem trenutku skinuli omču sa Kićinog vrata. Da su došli desetak sekundi kasnije, već bi bilo kasno. Džet u superlativu piše o VISu Dinamiti iz Osijeka, sa Dadom, Raletom, Jozom…… Imamo ovde Džetov ne toliko laskav osvrt na start Korni Grupe te grupaciju neobrazovanih, neiskusnih i neiskrenih rocknroll novinara koji su držali jedino do sebe i potpisa ispod teksta a ne do rokenrola, a što se ponovilo startom osamdesetih pojavom novog talasa kada su isti takvi, nabedjeni novinari ignorisali prethodne dekade rokenrola, krenuli sa pisanjem odnosno pokušajem prekrajanja rock istorije vazdizavši u nebesa te, novotalasne: Šarlo Akrobata, Film, Prljavo kazalište, Lačni Frantz …..ini će reći, ništa neobično, odrastali su uz njihove muzičke opuse…….za bolje ne znaju……. Medijsko ignorisanje Crnih bisera uopšte nije zabrinjavalo članove te, odlično su prolazili po unutrašnjosti Srbije, svirali na Malom Lošinju ….. izašla je i ploča Poučna priča/Ram dam uz trijumfalnu svirku na novosadskom Sajmu februara 1970….. usledila je i turneja po Bosni i Hercegovini. Na koncu, Džet nam ostaje dužan ‘Godine na sedam’ a da li će ikada doći do realizacije te ….. ostaje da se vidi. Tvrdimda su Branko Marušić Čutura, Zoran Miščević i Vlada Džet Janković najbitniji, najznačajniji likovi sa beogradske rocknroll scene always & forever. Nagrade i priznanja od nadležnih institucija nisu pravo merilo vrednosti ili vrednovanja postignutog u svim kulturnim segmentima pa tako i u rokenrolu, te se i ne treba čuditi da su takva izostala kada se radi o rokenrolerima. Trojici najzaslužnijih po kriterijumima političkih kulturnjaka kako onih prethodnih tako i sadašnjih, nikada neće dodeliti takva jer, nisu oni krivi za svoje neznanje i neupućenost…..Džetu i ostalima smo priznanje mi koji ih decenijama slušamo …….
22.06.2025.
