Reći ću (napisati, kako god već) da u Srbiji egzistira grupacija gitarista i kantautora onih za koja šira rocknroll javnost ne zna, iako ne deluju iz senke, nego se svojim kontinuiranim nastupima uvek dokazuju kao vrhunski, no to nije dovoljno da ih mediji podrže i prepoznaju jer je činjenica da prestoni kvazirock novinari ne deluju dalje od kruga prečnika trideset kilometara. Gitaristi poput Jankovića tako, nemaju podršku medija, pa ipak su, po mnogo čemu nadmašili one eksponirane, medijski podržane, te uopšte ne iznenadjuje ta njihova neupućenost pa i analfabetizam na koncu, jer njihov poziv je voditelj (ka) a ne rocknroll. Imamo ipak prisutnu tu navijačku obojenost kod takvih i forsiranje odredjenih grupa (uglavnom beogradskih) a sugestije i lobiranja se bez zadrške završavaju na splavovima i kafeima prestonim, gde se uz blagoteleće osmehe i ispijanje pristojnog broja čašica ovog ili onog pića sve završava. Uzevši da je Vlada jedan od onih iz grupacije zapostavljenih, nezasluženo sasvim, a radi se o nesumnjivo najboljem novosadskom (pa i šire) gitaristi, tako i storiju ovu, redove, posvećujem njemu. Za Vladu je sve tako krenulo u ranom detinjstvu, jer je njegov tata Zoran svirao gitaru, bavio se muziciranjem i egzistencijalno, nastupao sa grupom svojom po letovalištima, hotelima, te je postepeno i Vladu uvodio u svet bluza & rokenrola, potpomognut naravno gramofonom i brojnim pločama koje je otac kupovao (The Beatles, The Rolling Stones, Elvis Presley, AC/DC, Beach Boys …. ali pogotovo ploče one sa predznakom bluza, korena tog sa preferentnim akustičnim gitarama poput Roberta Johnsona, Johna Lee Hookera, Muddyja Watersa, B.B. Kinga … kaže Vlada, kako je voleo da prodje pored hotela, te da iz dancing sale oslušne kako zvuči njegov tata sa sastavom. Tata Zoran ga prvo upućuje na Šedouze i skidanje njihovih instrumentala, a to je period kada su se iz Makarske preselili u Novi Sad, pa tako, već u trinaestoj godini je solidno ovladao gitarskim umećem, ali je tokom vremena sve više pažnje poklanjao Stevie Ray Vaughanu and His Double Trouble sastavu, E.C. , Marku Knopfleru itd, mada je preferirao prvopomenutog onog SRV, a svim navedenim uzorima mu gitarskim je bilo zajedničko to što su svirali isključivo Stratocaster gitare. Skidao je stvari isključivo od pomenutih. U sobi je imao kasetdek, nebrojeno puta je vraćao odredjene stvari unazad ili na početak sve do perfektnog skidanja. Zanimljivo je i to , da je Vladin deda svirao u sastavu koji je na repertoaru imao isključivo šlagere onovremene, mada je svirao gitaru i u crkvenom horu, te ne začudjuje ta Vladina opsesija bluzom i rokenrolom. Prvu gitaru (Ibanez Musician NT 350) je dobio od oca, no, dalji sled okolnosti ga odvodi u vršačku srednju školu gde uopšte nije mirovao, nastupa kao član grupe Delirium Tremens, a 1995. je kao član te nastupio u Beloj Crkvi, tada su na repertoaru imali uglavnom skinute instrumentale (Paula Gilberta i grupe MR. BIG – one američke). Ubrzo, po raspadu grupe, Vlada je konstantno na relaciji Vršac – Novi Sad a sve iz razloga pridruživanja grupi u kojoj je svirao njegov otac Zoran te poznati likovi iz sveta rocka Novak Nova Dragović, bubnjar Zoran Simovski i Vladimir Čežek mada je sastav trpeo brojne personalne promene. Naravno, to iskustvo u tata Zoranovoj grupi mu pomaže u smislu onom, siguran u sebe, bez treme, a potom prelazi u Blues Hammer grupu. Redjaju se potom i Star Wight (na poziciji vokalne solistkinje je radila Nataša Mihajlović) onda u Betty Boom sa Anom Perišić, grupi Sara Key (Sara Kej je ličnost iz romana koji obradjuje dečje teme) a u grupi Pečat ostavlja trajan doprinos, taj autorski trag jer je odsvirao gitarske solo deonice u stvari ‘Ponesi Moj san’. Svirao je i sa legendarnim Bilijem Kingom, popularnim voditeljem radijske emisije ‘Noćobdijanje’ koja ide svakog četvrtka na talasima Prvog programa Radija Novi Sad. Veroval ili ne duže od jedanaest godina Bili kontinuirano radi na toj a što je jednako cifri od preko šest stotina emisija. E sad, imamo Jankovića koji iskače iz konteksta rocknrolla gde daje svoj pun doprinos u pozorišnoj predstavi ‘Brod za lutke’ koju je režirala Ana Tomović a muziku napisao Darko Rundek. Piše Janković i muziku za predstavu Timon Atinjanin (Šekspirovo delo) za SNP u režiji Gorčina Stojanovića. Nastupa kao gost i na koncertu Nikole Vranjkovića (Block Out) i to u stvari ‘Sretenje’ (pozorišni klub Trema u SNPu). Konačno, 2009. godine snima pet sopstvenih stvari ovim redom Jesen/Neshvatljiva duga/Sećanja – instrumental/Orla – irsko narodno žensko ime, takodje instrumental te za kraj još jedan takav naslovljen sa Ljubav. Album je u ambijentalnom world zvuku, uz naravno preferentni gitarski naglasak i dubokim bluz uticajem, mada sa drugačijim harmonijskim progresijama, te se i ne može okarakterisati kao isključivo bluz ostvarenje, samo je na tragu tog….. Vlada je kompletan autor ovog, dakle muzika/aranžmani/tekstovi. U kreiranju ili stvaranju albuma ovog, pripomogli su Robert Pongo za bubnjevima, Mihajlo Mihajlov na bas gitari, za klavijaturama je Sava Botić uz Vladu naravno na gitari, a vezano i za stvari Jesen te Neshvatljiva duga. U numeri Ljubav je Vlada svirao akustičnu gitaru, dok u songu Sećanja’ pored Vlade na gitari imamo i Savu Botića za klavijturama. Orla stvar su snimili Dragan Mirković na harmonici, Ištvan Čik za bubnjevima, Robert Fišer na bas gitari i Vlada očekivano već, na gitari. U stvari ’15 do 7 ‘ na Lap gitari (žičani instrument položen na kolena ili u krila kako god, koji nema pragove ali se svira uz pomoć slajd klizača i koristi se ponajviše u kantriju i bluzu) imamo Vladu, a tu su i ostali već pominjani Čik, Fišer i Botić, uz napomenu da je u snimanju stvari ‘Siguran put’ učestvovala ista ekipa plus Vlada na Dom(b)ri, ruskom žičanom instrumentu. Godine 2015. je angažovan na kruzeru Aida Company, potom se uključuje u dečji pozorišni projekat ‘Ostrvo sa šlagom’ (2018) da bi već naredne 2019. nastavio sa tim dečjim projektima u predstavi naslovljenoj sa ‘Majmun Miša u zemlji slatkiša’. Iste godine snima gitarske solo deonice za stvari na singl ploči grupe Pečat. Priča Vlada potom kako je datum 03.10. 2019. ključan ili preloman trenutak u karijeri mu, jer ne samo da je Von rodjen trećeg oktobra nego su tada održali i prvu probu u njegovom, vlastitom studiju, uvežbavali isključivo stvari iz opusa grupe Stevie Ray Vaughan and The Double Trouble. Pa tako, ubrzo i beleže debi nastup u karijeri i to na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici (Jazz & Blues Spring Festival). Tada su odsvirali Testify/Cold Shot/Texas Flood/Lovestruck …. A po potonjoj preuzimaju ime za grupu. Janković 2021. snima i stvar ‘Plavi san’ a na poziciji vokala u ovoj imamo Nevenu Reljin, da bi zatim usledile i stvari ‘Letnja’ te ’Samo za vas’ u nekom, kako i sam kaže Bossa Nova/Pop maniru a istaći ću da je na svim kompletan autor što ga svrstava u grupaciju značajnih ali smišljeno zapostavljenih kantautora. Love struck – SRV Tribute su i dalje aktivni, kontinuirano nastupaju širom Srbije ali i Slovenije.
25.12.2025.