BINA – Otvorena izložba „Odmotavanje materijalnosti“ na 21. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2026
Izložba „Odmotavanje materijalnosti“ otvorena je u ponedeljak, 4. maja, u okviru 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti.
Prisutnima su se obratili Danica Prodanović, jedna od osnivačica i članica organizacionog tima Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, kao i autori koncepta izložbe Jelena Mitrović i Davor Ereš.
Danica Prodanović se zahvalila prisutnima u ime Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda, suorganizatora manifestacije, kao i svim fakultetima i studentima koji su učestvovali u pripremi izložbe: „Fascinirana sam činjenicom da se sve ovo dogodilo za samo pet dana; da su svi ovi ljudi učestvovali u radionici i, sa svojim mentorima, profesorima i svima koji su ih podržali, uspeli da realizuju ovu postavku“.
Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi prostori” predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi.
Jelena Mitrović osvrnula se u uvodnom govoru na genezu postavke u BINA kabini: „Koncept je bio zero waste. Svaki element koji smo uneli u paviljon bio je spreman za ponovnu upotrebu. Pletivo se rasplelo iz klupka vune, koje smo takođe doneli zajedno sa kalemima. Postojala je ideja da od materijala iz Venecije nastane nova forma – da se ona transformiše i u nekom drugom vremenu i prostoru dobije novi oblik“.
Davor Ereš zahvalio se svim studentima na posvećenom petodnevnom radu i na energiji koju su uložili u ovaj projekat, izložbu i otvorenu radionicu. „Zahvalio bih se i nastavnicima, mentorima i svima onima koji su zaista pomogli da se ovo desi u zaista neverovatnom ritmu“, zaključio je Ereš.
U radionici su učestvovali studenti iz Beograda (Univerzitet Union-Nikola Tesla, Fakultet likovnih umetnosti), Beča (Akademija umetnosti) i Bratislave (Akademija umetnosti i dizajna).
Na dan otvaranja izložbe održana je i promocija knjige „Plant Space: Territories, Architectures and Technologies of the Vegetal“ (MIT Press), na kojoj su učestvovali Mišel Hauard, Adam Hudek (urednici izdanja) i Davor Ereš.
Publikacija okuplja međunarodne autore koji preispituju ulogu biljaka u oblikovanju izgrađenog okruženja, pozicionirajući ih ne kao pasivne elemente, već kao aktivne aktere prostorne kompozicije, ekoloških sistema, prostornih politika i društvenih odnosa, otvarajući nove perspektive za arhitektonsko mišljenje i praksu.
„Izuzetno nam je drago što smo došli u Beograd i što imamo priliku da ga upoznamo — ne samo kao turisti, već zaista iznutra, da ga razumemo i počnemo da cenimo njegove posebnosti. Dolazimo sa Akademije likovnih umetnosti u Beču i smatramo da bi veze između naših institucija i Beograda, odnosno Srbije, trebalo da budu mnogo čvršće. Naši odnosi imaju dugu istoriju, sa usponima i padovima, ali nam je veliko zadovoljstvo što kroz ovaj projekat ponovo uspostavljamo te veze i razmišljamo o tome kako da ih u budućnosti dodatno razvijamo i povezujemo kroz zajedničke projekte“, istakla je Mišel Hauard.
Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenata iz Beograda, Beča i Bratislave, a od 5. do 23. maja paviljon funkcioniše kao otvorena radionica, kao prostor istraživanja, eksperimenta i izlaganja. Vunena struktura će se postepeno nadograđivati, usložnjavati i preplitati kroz niz kolektivnih procesa koji će se odvijati u okviru različitih radionica omogućavajući da se forma razvija kroz kontinuiranu nadgradnju. Polazeći od postupaka učenja kroz delanje, projekat istražuje alternativne pristupe oblikovanju, materijalnosti i temporalnosti arhitektonskih struktura kroz cikluse komponovanja i dekomponovanja.
Kao dinamičan proces transformacije, projekat uspostavlja veze sa prostorima u neposrednom okruženju paviljona, obližnjim školama i parkom, uključujući različite grupe učesnika, od školske dece do učesnika izvan profesionalnih okvira arhitekture. Pozivajući ih da aktivno učestvuju u dogradnji strukture, projekat nastoji da artikuliše i osnaži zajedničke oblike delovanja.
Izložba i svi prateći programi realizovani su u prostoru BINA kabine, paviljonu koji je pre 15 godina nastao kao rezultat studentske radionice i koji je već više od jedne decenije prostor za rad i predstavljanje mladih kreativaca.
Povodom Svetskog dana igre najava premijere VR filma u okviru Festivala Sola
Inovativne predstave savremene igre u napuštenim javnim prostorima
U okviru Međunarodnog Festivala Sola, koji će biti održan od 29. do 31. maja u Beogradu, premijerno će biti izveden projekat Danube Dance Alliance koji poziva publiku da ponovo otkrije prostore koji su nekada oblikovali zajednice – ovoga puta kroz pokret, umetnost i zajedničko iskustvo. Premijera je zakazana za 30 maj u Operi i teatru Madlenianum.
U Beogradu, Sarajevu, Svetvinčentu, Trbovlju i Velenju, od maja do septembra 2026. godine biće realizovane inovativne predstave savremene igre u napuštenim javnim prostorima.
Održana međunarodna naučna konferencija EUROMUSE o muzejima, muzici i publici
Beograd, 25–26. april 2026. — Međunarodna naučna konferencija EUROMUSE — Museums, Music, and Audiences: Towards Inclusive and Data-Informed Cultural Practice — uspešno je održana u Beogradu, okupivši stručnjake iz Srbije i inostranstva u oblasti muzeologije, muzike, psihologije, komunikologije, kulturnih studija, istraživanja publike i savremenih zvučnih praksi u muzejima.
Tokom dva dana na tri lokacije: Fakultetu za medije i komunikacije, Muzeju nauke i tehnike i Etnografskom muzeju u Beogradu, predstavljeni su teorijski, istraživački i umetnički pristupi ulozi muzike i zvuka u muzejskom okruženju, sa posebnim fokusom na iskustvo publike, inkluzivne prakse, multisenzorno doživljavanje izložbi, dobrobit posetilaca i upotrebu podataka u razvoju savremenih muzejskih strategija.
Program je otvoren na Fakultetu za medije i komunikacije, gde su se učesnicima obratili prof. dr Žarko Cvejić, dekan Fakulteta za medije i komunikacije, i Aleksandar Vl. Marković, predsedavajući konferencije, autor i koordinator EUROMUSE koncepta, osnivač Centra za primenjenu muziku i EARTH PR-a.
U okviru programa održana su plenarna predavanja, autorska izlaganja, tematske sesije, prezentacije studija slučaja i diskusije o ulozi zvuka kao interpretativnog, emocionalnog i komunikacionog sloja u muzejima. Posebna pažnja posvećena je tome kako muzika može doprineti pažnji, pamćenju, atmosferi prostora, pristupačnosti i snažnijem povezivanju posetilaca sa muzejskim sadržajem.
Među učesnicima su bili istraživači, profesori, kustosi, kompozitori, umetnici i muzejski profesionalci iz Srbije, Portugala, Francuske, Danske, Grčke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Holandije, Severne Makedonije i drugih zemalja. Program je uključio predstavnike institucija kao što su NOVA University Lisbon, University of Liverpool, Sonic College – UC South Denmark, University of the Aegean, University of Greenwich, Sorbonne / University of Paris, University of Belgrade, Muzej Vojvodine, Galerija Matice srpske i Prirodnjački muzej u Beogradu.
Jedan od centralnih delova programa bio je EUROMUSE blok, u okviru kojeg su predstavljeni ključni rezultati projekta: umetnička produkcija, participativni model rada sa muzejima i publikom, istraživački nalazi i metodološki okvir za primenu muzike u muzejskom kontekstu.
Predstavljena je i publikacija EUROMUSE: A European Framework for Applied Music for Museums Audience Insight & Inclusive Practice, koja donosi pregled metodologije, istraživanja, umetničkih procesa, rada sa muzejima i mogućnosti daljeg razvoja primenjene muzike za muzeje na evropskom nivou.
U okviru konferencije promovisano je izdanje EUROMUSE Volume 01, muzički album sa originalnim sinokompozicijama nastalim za partnerske muzeje u Italiji, Grčkoj i Portugalu. Publici su predstavljeni kompozitori i autorski procesi koji stoje iza stvaranja muzike za muzejski prostor.
„EUROMUSE konferencija u Beogradu pokazala je da postoji snažna međunarodna potreba za novim pristupima koji povezuju muzeje, muziku, publiku i podatke. Za nas je posebno važno što su rezultati projekta predstavljeni upravo u Beogradu, pred domaćom i međunarodnom stručnom javnošću, i što je otvoren prostor za dalje evropsko povezivanje u ovoj oblasti“, izjavio je Aleksandar Vl. Marković.
Zvanično zatvaranje konferencije održano je u Etnografskom muzeju, muzičkim performansom zasnovanim na etno-savremenom konceptu „Opsa“ Aleksandra Vl. Markovića, uz muzičke intervencije i improvizacije Jasne Jovićević, Miše Cvijovića, Ivana Kljajića, Katarine Pavlović, publike i EUROMUSE tima.
Konferencija je pokazala da se muzika u muzejima sve više razume ne kao dekorativna ili pozadinska komponenta, već kao ozbiljan interpretativni, istraživački i umetnički alat koji može doprineti kvalitetu muzejskog iskustva, inkluziji, kulturnom učešću i boljem razumevanju baštine.
Konferencija je realizovana u okviru projekta EUROMUSE, sufinansiranog kroz program Evropske unije Kreativna Evropa.
Podršku konferenciji pružili su Francuski institut u Srbiji, Instituto Camões, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Visaris i Unibrand.
ГОРАН БАБИЋ (Вис, 1944− Београд, 2026)
Преминуо је Горан Бабић, члан Српског књижевног друштва. Био је југословенски, српски и хрватски песник, писац, есејиста, антологичар, драматург, сценариста, публициста, новинар и концептуални уметник. Објавио је преко осамдесет књига разних жанрова.
Рођен је на острву Вису 18. октобра 1944. у партизанској болници, из брака Мата, по националности Хрвата, пореклом из Опузена, и Ливије, Београђанке јеврејског порекла, обоје студенти Београдског универзитета који су се почетком Другог светског рата придружили партизанским јединицама на територији Далмације.
После рата школовао се у Метковићу, Мостару, у којем је одрастао, Ријеци и Загребу где је, као некадашњи шездесетосмаш, уписао студије економије и дипломирао.
Умро је 26. априла у Београду у који се из Загреба, због политичких прилика и прогона, 1990. преселио с породицом.
Радио је за телевизију, радио, новине и филм. Режирао је документарне филмове и ТВ емисије, а по његовим текстовима су други режисери снимали ТВ драме и серије, позоришне представе, цртане филмове (Рибље око) или снимали грамофонске плоче (Арсен Дедић, Корнелије Ковач).
Био је уредник загребачког Ока (1973−1991), једног од најутицајнијих двонедељника за културу, не само у СР Хрватској, који је окупљао писце и интелектуалце из целе Југославије.
У периоду од 1981. до 1985. био је задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске.
Свој последњи текст објављен у Хрватској написао је када је на зиду у кварту Дубрава видео графит: Забрањено за Србе, псе и Цигане. Свој текст завршио је реченицом: Тражите ме међу Србима, псима и Циганима.
Поезија му је уврштена у антологије југословенске, српске и хрватске поезије.
Из два брака има три кћери.
Yasmin Levy u Ekati
Ekskluzivan koncert u intimnom ambijentu Ekata festivala
Prvi Ekata festival, koji se održava od 3. do 7. juna 2026. godine u Krnjevu, najavljuje specijalnu muzičku gošću – Yasmin Levy, međunarodno priznatu kantautorku čija muzika spaja sefardsku tradiciju, flamenko i savremeni senzibilitet.
Potvrđeno je da će Yasmin Levy nastupiti poslednjeg dana festivala, u nedelju, 7. juna 2026. godine, u amfiteatru Ekata Estate, čime će zatvoriti prvo izdanje festivala.
Muzej savremene umetnosti – Inkluzivna radionica posvećena slici „Mesečina“ Riharda Jakopiča u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti poziva sve zainteresovane na treću radionicu u okviru inkluzivnog programa „Zvuk vidljivog“, koja će biti održana u nedelju, 26. aprila, u 13 časova, u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću.
Ciklus radionica „Zvuk vidljivog“ osmišljen je kao podsticajan i prijatan prostor za doživljaj savremene umetnosti, koji omogućava da se dela iz zbirke Muzeja tumače na drugačiji, neposredniji i iskustveno bogatiji način. Program je nastao kao deo aktuelne izložbe „Prekretnice ka modernosti. Umetnost društva 1900–1945“.
U dosadašnjem radu, kroz radionice su posetioci mogli da vizuelnu umetnost dožive kao višečulno iskustvo, angažujući čula mirisa, dodira i sluha. „Kroz vođene ture zatvarali smo oči i prepuštali se unutrašnjem doživljaju, dok smo u zajedničkom prostoru sa slepom i slabovidom publikom imali priliku da umetnička dela ne samo doživimo i osetimo, već i da sopstvene ideje pretočimo u materijalnu formu“, navode organizatori.
Program je namenjen odraslima i porodicama sa decom, a sadržaj radionica prilagođen je potrebama slepih i slabovidih posetilaca.
Treća radionica biće posvećena slici „Mesečina“ (1900) Riharda Jakopiča, slovenačkog slikara i jednog od najznačajnijih predstavnika impresionizma i začetnika modernističkog slikarstva na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo platno manjeg formata, u dominantnim tamnoplavim tonovima, sa diskretno naslikanom svetlošću Meseca, više predstavlja unutrašnji doživljaj datog trenutka nego njegov realistički prikaz. Slika svedoči o pomaku sa klasičnog impresionističkog interesovanja za svetlost i atmosferu ka dubljem, subjektivnijem izrazu, u kome pejzaž postaje nosilac raspoloženja i introspekcije. „Mesečina“ otvara prostor za razumevanje kako se početkom 20. veka u umetnosti regiona oblikuje likovni izraz blizak simbolizmu i impresionizmu, gde priroda više nije samo motiv posmatranja već i sredstvo za izražavanje unutrašnjih stanja.
Muzej savremene umetnosti poziva posetioce da zarone u dubinu plave boje, oslobode se svakodnevnih obaveza i prepuste sopstvenim čulima i utiscima; da istraže kakav je doživljaj plavog neba, da li i kako mesec utiče na naše raspoloženje, da li nas plava boja umiruje ili uznemirava i kakvu simboliku nosi.
Radionice vode istoričarke umetnosti Katarina Krstić (MSU), Senka Ristivojević i Boris Dončić, saradnik za pristupačnost.
Prijave su otvorene do subote, 25. aprila 2026. godine, putem e-mail adrese katarina@msub.org.rs. U prijavi je potrebno navesti ime, prezime, i kontakt telefon. Broj mesta je ograničen.
Od spontanog susreta na koncertu do studijskog dueta: Ivan Bosiljčić i Mladen Lukić u pesmi „Ne kuni me, ne ruži me majko“
Čuvena tradicionalna pesma „Ne kuni me, ne ruži me majko“, koja već decenijama živi kroz različite interpretacije i koju je snažno obeležio Luis, dobila je novu, duetsku verziju Ivana Bosiljčića i Mladena Lukića.
Spot je objavljen pre par dana i sudeći po prvim reakcijama publike i broju pregleda, ova pesma dobija novo poglavlje svog dugog muzičkog života.
LINK ZA SPOT: https://www.youtube.com/watch?v=GZPUh0VPgJ0
Bosiljčić i Lukić su dugogodišnje kolege iz Pozorišta na Terazijama, gde Lukić, kao solista orkestra, učestvuje u brojnim mjuziklima u kojima nastupa i Ivan.
Međutim ideja o prvoj zajedničkoj saradnji, nije nastala ni u pozorištu ni u studiju.
Spontani trenutak koji je promenio sve
Tokom jednog od koncerata „Naše veče“, autorskog projekta Ivana Bosiljčića, Mladen Lukić nalazio se u publici. Ugledavši ga, Ivan mu je prišao i zajedno su otpevali pesmu „Ne kuni me, ne ruži me majko“ koju obojica, godinama, paralelno u svojim karijerama, izvode kroz različite formate. Izuzetno emotivna rekcija publike na taj neplanirani duet bila je neposredan povod da pesma dobije i studijsku verziju.
Na društvenim mrežama pojavio se i kratak snimak iz publike, koji beleži taj spontani susret na koncertu u Novom Sadu.
LINK za video sa koncerta: https://www.instagram.com/p/DXMqcmljHQ2/
Izjava Ivana Bosiljčića:
„Ova pesma nas je na neki način čekala. Nosili smo je kroz godine, svako na svoj način, i Mladen i ja, a onda nas je našla i sustigla, pred publikom. Posle toga je bilo jasno bi bilo sjajno da je snimimo zajedno. Neke pesme ne planiraš. Samo se dese, i ostanu. “
Izjava Mladena Lukića:
„Ovu pesmu izvodim godinama i ona je postala deo mog ličnog izraza. Susret na koncertu i zajedničko pevanje sa Ivanom bili su potpuno neočekivani, ali sad kad su se desili, čini mi se i potpuno prirodni. Studijska verzija našeg dueta došla je kao neophodan nastavak tog posebnog trenutka, koji se ne dešava baš često. Sretan sam što ova divna pesma nastavlja svoj život i u ovoj, meni lično, posebnoj verziji“
Prvi spot Ivana Bosiljčića
Muzički producent pesme je Vojislav Voja Aralica, dok su za režiju i filmsku estetiku spota zaslužni Ivan Bosiljčić i Miloš Nadeždin.
Ovo je, inače, prvi muzički spot Ivana Bosiljčića u višedecenijskog karijeri. Do sada je pesme izvodio isključivo u okviru koncertnih i scenskih projekata.
Da li se ovim otvara nova faza u Bosiljčićevom autorskom radu i konceptu, ostaje da se vidi.
Ivanov autorski, muzičko – poetski projekat “Naše veče” posle godinu dana pauze ponovo će biti izveden u Beogradu, 3. oktobra, što će, možda, biti prilika i da publika opet uživo čuje ovaj fenomenalni duet sa Mladenom.
EKATA FESTIVAL U KRUGU EKATA ESTATE-A
FESTIVAL KOJI SPAJA MUZIKU, POZORIŠTE, SAVREMENU UMETNOST I GASTRONOMIJU
Od 3. do 7. juna 2026. Krnjevo, Srbija
Na nešto više od sat vremena vožnje od Beograda, u mestu Krnjevo, nadomak Smederevske Palanke, nalazi se Ekata Estate – autentičan prostor koji ovog juna postaje domaćin prvog Ekata festivala, zamišljenog kao četvorodnevno iskustvo koje spaja muziku, pozorište, savremenu umetnost i gastronomiju.
U periodu od 3. do 7. juna 2026. godine, Ekata festival donosi bogat četvorodnevni program.
Pčelica predstavlja srpsko izdavaštvo za decu na Sajmu knjiga u Bolonji
Malo više od hiljadu kilometara razdvaja Čačak i Bolonju. Dalek je to put, ali svakog proleća, već više od decenije, knjige spajaju ova dva grada. Za to je zaslužna Izdavačka kuća Pčelica, jedan od redovnih predstavnika srpskog izdavaštva za decu na Međunarodnom sajmu knjiga u Bolonji. Posvećenošću, autentičnošću i predanim radom, Pčelica je postigla da se glas srpskih pisaca čuje daleko i postane prepoznatljiv širom Evrope i sveta.
Ovogodišnji nastup Izdavačke kuće Pčelica na Sajmu knjiga za decu u Bolonji, koji se održava od 13. do 16. aprila, obeležiće mnoštvo noviteta, kako u vizuelnom identitetu samog izložbenog prostora, tako i u novim naslovima prevedenim i pripremljenim za međunarodno predstavljanje. Odana svojoj izdavačkoj filozofiji popularizacije čitanja, humanosti, čovekoljublja, ekološke osvešćenosti, tolerancije i znanja, Pčelica nastoji da uhvati duh vremena, osavremeni i svojim izdanjima prenese najnovija estetska i stilska kretanja u oblasti izdavaštva za decu. Usled toga, veliki broj starih izdanja za ovogodišnji nastup na Sajmu u Bolonji dobio je osvežen izgled i zanimljiva produkcijska rešenja. Takve su dobro poznate edicije Galerija velikana, Najbolji na svetu, Posebni prijatelji, Mitovi i legende naroda sveta, Basne u stripu i Ilustrovane bajke za decu.
Uredništvo Pčelice velika očekivanja ima od dela savremenih autora, od kojih će pojedina upravo u Bolonji imati svetsku premijeru. Među njima su: Čije je ovo drvo? (tekst: Dejan Aleksić, ilustracije: Marija Jevtić), Mesečeva avantura (tekst: Jelena Ivetić, ilustracije: Mladen Anđelković), Ko je mali, a ko veliki? (tekst: Goran Marković, ilustracije: Aleksa Jovanović), Niki i ništa (tekst: Bojan Babić, ilustracije: Marija Stojisavljević), Poklon kralj oblaka (tekst i ilustracije: Zorana Popović), Bager Rakić (tekst: Milica Koprivica, ilustracije Mladen Anđelković).
Oprobani autorski tim Nikoleta Novak (autor teksta) i Nemanja Ristić (ilustrator) još jednom nas vode u morske dubine, ovoga puta ekološkom slikovnicom o morskom krastavcu: Morski čistko, dok su Maja Koraksić (autorka teksta) i Biljana Mihajlović (ilustracije) nastavile oslikavanje avantura iz sveta životinja slikovnicama Meda od meda i Lisici je potreban prijatelj.
Ovu raznovrsnu književnu kolekciju upotpuniće ilustrovana adaptacija čuvenog romana Sandokan Emilija Salgarija (tekst Aleksandra Bojović, lustracije: Igor Krstić), kratki roman Jelene Tasić Osmeh se pere u veš-mašini, sa ilustracijama Davida Šandora, kao i slikovnica Gabi, priča o hrabrosti Gorana Markovića sa ilustracijama Igora Krstića, nastala na osnovu biografske knjige o neverovatnom podvigu ženke nemačkog ovčara Gabi, hrabro srce Beograda, istog autorskog tima.
Zaslugom Pčelice glas srpskih pisaca za decu dostupan je u trideset zemalja Evrope, Azije i Afrike. To je već ozbiljna priča koja zaslužuje pažnju i poštovanje. Iz Pčelice poručuju da vredno nastavljaju da šire mrežu svojih saradnika širom sveta, jer knjige povezuju ljude i kulture, smanjuju nerazumevanje i neznanje.
KULTURA U BREZOVICI: Proljetni festival donosi ples, radionice i kazalište u kvart
Ovog vikenda, od 10. do 12. travnja, zagrebačka četvrt Brezovica postaje mjesto susreta kulture, zajedništva i kreativnosti kroz Mali proljetni festival, u organizaciji Udruge Vestigium, u sklopu programa Kultura u Brezovici.
Građani svih generacija pozvani su da se pridruže raznovrsnom programu koji donosi ples, kreativne radionice i kazališnu predstavu – potpuno besplatno i u neposrednoj blizini njihovih domova.
Program festivala:
Petak, 10. travnja | 18:00 – 20:00, Zadruga Zelenica, Grančarska 2a
Performans i radionica trbušnog plesa (Sian Day (UK))
Subota, 11. travnja | 17:00 – 19:00, Zadruga Zelenica, Grančarska 2a
Radionica makrame (voditeljica: Fantea – Matea Fanuko)
Nedjelja, 12. travnja | 17:00, Mjesni odbor Brezovica
Predstava Buđenje u izvedbi Teatra Poco Loco
Sudjelovanje je besplatno, a zbog ograničenog broja mjesta potrebna je prethodna rezervacija putem obrasca:
https://forms.gle/dLtQhfXSsHZEyT5z7
Program se provodi uz podršku Grada Zagreba.
O projektu Kultura u Brezovici
Program Kultura u Brezovici pokrenula je Udruga Vestigium s ciljem povećanja dostupnosti kulturnih i umjetničkih sadržaja u gradskoj četvrti koja, unatoč velikom broju stanovnika, nema knjižnicu ni kulturni centar.
Udruga Vestigium djeluje od 2011. godine i iza sebe ima više od tisuću organiziranih aktivnosti godišnje, okupljajući tisuće građana kroz radionice, predstave, edukacije i društvene programe. Od 2021. godine aktivno djeluje i u Brezovici, gdje razvija model kulture u kvartu – kulture koja dolazi građanima, umjesto da građani moraju ići u centar grada.
Kroz projekt se organiziraju predstave, koncerti, radionice, slobodna knjižnica, programi za djecu i mlade te susreti koji povezuju lokalnu zajednicu. Poseban naglasak stavlja se na aktivno sudjelovanje građana – kao sudionika, ali i kao kreatora sadržaja.
Dosadašnji programi pokazali su velik interes lokalne zajednice: stotine građana sudjeluju u aktivnostima, a broj uključenih umjetnika i volontera kontinuirano raste. Projekt također potiče suradnju između udruga, umjetničkih organizacija, obrazovnih institucija i lokalne samouprave.
Cilj programa je dugoročno doprinijeti razvoju dostupne, uključive i održive kulture u Brezovici, jačajući zajednicu i stvarajući prostor za kreativno izražavanje svih generacija.
ZELENE IDEJE STALNO SE ROJE!!
UDRUGA VESTIGIUM
https://udrugavestigium.wixsite.com/vestigium
https://www.facebook.com/udrugavestigium
https://www.facebook.com/zadrugazelenica
Kontakt: Irena Borovina, 095 856 1270, udruga.vestigium@gmail.com
ЗАВРШЕНИ ДРУГИ ДАНИ ЕРМИТАЖА У СРБИЈИ
Други Дани Ермитажа у Србији, велики међународни културни пројекат који су организовали главни руски музеј Ермитаж и компанија „Гаспром њефт” уз подршку Министарства културе Републике Србије, завршени су 31. марта.
Централни догађај представљала је изложба „Петар Велики и Србија” која је у Руски дом у Београду скоро пола године свакодневно привлачила и до 1.000 посетилаца из свих крајева Србије. Због изузетног интересовања публике изложба је продужена за још два месеца. У фокусу поставке била је несвакидашња личност Петра Великог и његови односи са српским народом који су достигли потпуно нови ниво за време владавине првог руског императора. Значајно место у овом пројекту имају Петрови саборци, истакнути Срби чија су имена истовремено записана у историји обеју земаља: дипломата и лични царев саветник Сава Рагузински, адмирал Матија Змајевић, војсковођа Михајло Милорадовић и патријарх српски Арсеније III Чарнојевић.
Интересовање публике подједнако су привукли оригинални експонати: историјски предмети из цркава и манастира, слике и гравуре, књиге и оружје, као и пажљиво осмишљен просторни и наративни концепт изложбе. На самом улазу погледи посетилаца заустављали су се на броду изграђеном по узору на фрегате из доба Петра Великог, који је представљао снажан визуелни и симболички акценат поставке. Децу су пак посебно привлачили интерактивни садржаји, помоћу којих су, играјући се, истовремено могли и нешто ново да науче. Овакав приступ, који интегрише савремене мултимедијалне садржаје, музејске експонате и уметничке инсталације у у јединствену целину, до сада није виђен у Србији.
Друга изложба, „Трагови светлости – Срби у огледалу Ермитажа”, у Народном музеју у Београду, обухватила је уметничке реплике портрета руских војсковођа и државника српског порекла из колекције Ермитажа. Уметници из Лабораторије за научну рестаурацију Ермитажа израдили су верне реплике ових слика које је група „Гаспром” поклонила Министарству културе Републике Србије.
Програм Дана Ермитажа традиционално је обухватио не само изложбе већ и читав низ догађаја, укључујући концерте и научно-образовне програме. Водећи стручњаци из Ермитажа одржали су у Београду и Новом Саду предавања о ремек-делима из музејске колекције и о догађајима из историје Руске империје који су повезани са експонатима. Михаил Голиков, главни диригент Лењинградске обласне филхармоније и музички директор концерта уприличеног поводом отварања Дана Ермитажа, окупио је на једној сцени извођаче из Русије и Србије: звезде Маринског театра Олгу Пудову и Бориса Степанова, солисте Тауридског оркестра, као и младе српске музичаре Марију Ратков, Андреја и Николу Благовчанина.
Пројекције историјских филмова из циклуса „Русија“, које је током Дана Ермитажа организовао пројекат компаније „Гаспром“ – Пријатељи Петербурга, изазвале су истинско интересовање публике. Српска премијера филма „Катарина Велика”, као и остварења „Петар Велики. Последњи цар и први император“, „Императорке” и „Руски ковчег” Александра Сокурова пунили су сале и и тражила се карта више, па су организоване и додатне пројекције током марта. Љубитељима уметности представљено је и посебно изненађење: изложба „Императорке. Филмски костими“ на којој су представљене раскошне хаљине руских владарки, делопознате костимографкиње Јекатерине Шапкајц.
Иницијатор и организатор Дана Ермитажа била је руска компанија „Гаспром њефт”. Споразум о сарадњи којим је предвиђена реализација заједничких пројеката у Србији, „Гаспром њефт” и Ермитаж потписали су у јануару 2023. године. Први Дани Ермитажа су одржани у Београду у октобру исте године, анакон огромног успеха догађаја, одлучено је да се пројекат настави и у 2025. години.
Михаил Пиотровски, генерални директор Ермитажа: „Дани Ермитажа у Србији били су прави тријумф културне размене и симбол дубоке духовне везе између наших двају народа. Велико нам је задовољство да истакнемо изузетан успех свих догађаја у оквиру програма. Одзив публике и живо интересовање за сваку изложбу, предавање, радионицу и филмску пројекцију сведоче о томе да уметност Ермитажа проналази пут до свачијег срца. Овај успех не би био могућ без наших партнера – Министарства културе Републике Србије и компаније „Гаспром њефт”. Заједно стварамо не само изложбе које трају одређено време, већ дугорочне везе, јачамо мостове између култура и постављамо чврст темељ за међусобно разумевање у будућности. Ермитаж је увек тежио да буде не само чувар светске баштине већ и активни учесник у интеркултуралном дијалогу. Србија у овом дијалогу заузима посебно место. Ми не доносимо овде само нашу уметност и доводимо наше научнике: ми доносимо дух Ермитажа – дух отворености, учења и лепоте. И тај дух је овде наишао на захвално тло, обогативши обе стране. “
Александр Дибаљ, начелник Департмана за комуникације компаније „Гаспром њефт“: „Други роман за писца или други албум за музичара увек представљају велики изазов. Тешко је оправдати очекивања публике након упечатљивог дебија. Али, ми смо тај изазов успешно савладали. Други Дани Ермитажа у Србији, спојивши у себи уметност и историју, доживели су огроман успех. Пробудили су толико емоција и изазвали такво интересовање да смо морали продужити време трајања изложбе, проширити програм предавања и поновити пројекције филмова. Дани Ермитажа потврдили су сву разноликост културног дијалога између Русије и Србије. И, наравно, за компанију „Гаспром њефт” је велика част што је била иницијатор и коорганизатор овако значајног догађаја. Наша посвећеност реализацији великих руско-српских пројеката у култури, као и очувању историјског наслеђа, нашла је одраз у стварању величанственог мозаика у Храму Светог Саве – новом националном симболу Србије, а сада и у нашем учешћу у организацији Дана Ермитажа. Уверени смо да улагања у културу и унапређење друштвених веза доносе непроцењиву корист и највише јачају узајамно разумевање између наших народа.“
Преминуо Божо Копривица
Преминуо је Божо Копривица (Никшић, 20. децембар 1950 – Београд, 20. март 2026), члан Српског књижевног друштва. Био је српски и југословенски књижевник и драматург.
Радио је као драматург по позиву у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом“, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар“ у Будви.
Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм Седам дана у животу једне птице за француску телевизију.
Књиге:
Волеј и слух (1992)
Разговори са Бориславом Пекићем (1993)
Киш, Борхес, Марадона (1996)
Дриблинг 1001 ноћ (2006)
Само богови могу обећати (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014)
Дерби, мој дерби – много смо јачи! са Вулетом Журићем (2014)
Луђак је вјечно дијете: партизански есеји (2015)
И дечак може обећати : лична историја светских фудбалских првенстава (2018)
Сан улице (2018)
Данило Киш: вјежбанка (2019)
Блуз два пријатеља у 54 тједна, са Миодрагом Раичевићем (2022)
Луда књига (2024)
Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Арс (Отворени културни форум, Цетиње, 2005, 2009).
Награде
Награда Стјепан Митров Љубиша, Град театар
Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године.
Оснивач Књижевне награде „Биљана Јовановић“ је Српско књижевно друштво.
Награда се додељује годишње за прозна, песничка и драмска дела први пут каталогизована и објављена текуће године у штампаном издању.
Награда се додељује за она дела која подразумевају књижевне, естетске, моралне и друштвене вредности за које се залагала, и у оквиру којих је стварала, књижевница Биљана Јовановић. Састоји од повеље и новчаног износа.
Награда се додељује уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, као и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.
Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину), Марија Караклајић за књигу драма „Лице од стакла“ (за 2021. годину), Ненад Јовановић за књигу песама „Каин и Абот, Авељ и Костело“ (за 2022. годину), Бора Ћосић за роман „Руски вртлар“ и Срђан Вучинић за књигу прича „Срећни дани“ (за 2023. годину); Надежда Пурић Јовановић за роман „Ерлангенке“ и Драган Бошковић за књигу поезије „Ево ме!“ (за 2024. годину).
DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2025.
Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se pune 24 godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi, promovišući kulturu ponašanja i scenskog nastupa kao i sve pojedinačne uspehe koji su doveli do unapređenja domaće kulturne scene. I u 2025. godini nagradili su one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu autorske muzike na maternjem jeziku. Nagradili su one koji se trude da uvek iznova kažu i naprave novo delo, koji će se boriti da ono ostane zapamćeno u vremenu i bude značajno nekim novim generacijama. Obzirom da su nastali kao Udruženje koje podržava društveno odgovorne kampanje ove godine su dodelili i priznanje u toj kategoriji.
„Neki od ovogodišnjih dobitnika bili su kandidati u nekoliko kategorija. Do zadnjeg momenta se vagalo ko će poneti nagradu za singl a ko za spot ili knjigu godine. Ove godine je bilo mnogo kvalitetnih kandidata i svaki je mogao poneti nagradu u nekoj od kategorijia. Goblini, YU grupa, Kika, Koi koi, Nigrutin i Bolesna štenad, Stomp, Cotton pickers, Bajaga, Bogica Mijatović samo su neka od imena iz najužeg izbora i taj podatak nas raduje i očekujemo da u narednim godinama imamo aktivnu i beskompromisnu rok scenu“ – o kandidatima za nagrade govori Goran Šobić Sirano.
Članovi Asocijacije „Neki rok“ su dodelili nagrade NEKI ROK 2025., u osam kategorija. Dodela je kao i ranijih godina priređena u prigodnom prostoru „Moto platz“-a čiji je ambijent dodatno upotpunio ovo prijatno i emotivno veče. Između dodela nagrada osnivač i predsednik Asocijacije NEKI ROK i urednik portala Goran Šobić je evocirao same početke rada Asocijacije, najavama povezivao nagradu za nagradom, najavljivao goste koji uručuju nagrade naglašavajući da je ovogodišnja dodela nagrada prigodna uvertira narednoj proslavi – 25 godina postojanja i delovanja Asocijacije NEKI ROK.
Nagradu za pesmu godine osvojila je grupa „Oxajo“ za pesmu „Čovek“ snimljenu sa dečijim horom. Nagradu je uručio publicista i rok kritičar Petar Janjatović.
Nagradu za spot godine ponela je grupa „Škofja Loka“ za pesmu „Petak 13“. Spot je režirao Renato Miškolci.
Nagradu je uručio Bojan Nikolić, fotograf i urednik portala nekirok.com
Nagradu za album godine poneo je Jovan Matić za svoj solistički album „Intimno“. Nagradu je uručio dr. Predrag Mitrović, osnivač Ascijacije Neki rok.
Što se tiče kategorije koncert godine nagradu je ponela grupa „Analogna rasa“ za koncert održan u mts Dvorani. Zoran Predin nažalost nije ostao u Beogradu pa je nagradu preuzeo samo Nikola Čuturilo Čutura. Nagradu mu je uručio Prljavi inspektor Blaža koji je, kako smo saznali, Čuturin školski drug iz V beogradske gimnazije.
Objavivši nekoliko albuma i organizujući nekoliko interesantnih promocija diskografska kuća MENART je ponela laskavo priznanje za izdavača godine. Nagradu im je uručio Zoran Lazarević Laki, urednik i voditelj emisije „Urbana patrola“.
Pored muzičkih nagrada „Neki rok“ dodeljuje i nagradu za knjigu godine. Uslov je da je knjiga o rokenrolu ili da pisac knjige ima veze sa rokenrolom. Ovogodišnji dobitnik je ispunio oba uslova pa je nagradu s pravom ponela Olga Kepčija, dugogodišnja voditeljka Radija 202, za knjigu o novom talasu pod nazivom „Razgovori kod Zlatnog papagaja“. Nagradu joj je uručio Darko Manić, dizajner ovogodišnje plakete i organizator džez festivala u Kragujevcu.
Ovogodišnji dobitnik priznanja za društveno odgovornu kampanju je maštoviti, kreativni aktivista Andrej Josifovski Pijanista koji je imao toliko performansa na temu podizanja društvene svesti pa mu je dodeljeno priznanje za društveno odgovorne kampanje, u množini. Nagradu mu je uručio trinaestogodišnji Stefan Šobić, učenik OMŠ Mokranjac, budući pijanista, koji je izjavio da veruje da će rad ovogodišnjeg dobitnika pozitivno uticati na sve nas da budemo još bolji ljudi.
Za sam kraj dodele dodeljeno je priznanje za ukupan doprinos rock’n’roll kulturi. Dobitnik je Brajan Rašić svetski priznati fotograf koji je imao priliku da fotografiše najveće svetske rok zvezde. Da ovaj trenutak bude što emotivniji pobrinuli su se prošlogodišnji nosioci istog priznanja, braća Žika i Dragi Jelić, koji su ga iznenadili i uz reči hvale mu lično uručili ovo vredno priznanje.
„Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi specijalizovani sajtovi nazivaju portali i ponosimo se time što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu ali i da sačuvamo veliku bazu informacija da je rokenrola bilo svo ovo turbulentno vreme. Osim muzike pratimo i sve druge kulturne događaje. Naše udruženje se dodatno bavi praćenjem i promocijom društveno odgovornih kampanja. Neki rok označava nedefinisanu vrstu rock muzike, ali i nedefinisan vremenski rok, tj. život. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.
Na sajtu asocijacije, nekirok.com, možete pronaći sve o asocijacijaciji i njenim aktivnostima i saradnji. Sajt je ujedno i rok portal na kojem ćete lako ispratiti najave koncerata, novitete, spotove, albume, recenzije, foto izveštaje, festivale i razne interesantne vesti o domaćem rokenrolu.
#PalacNaGore za sve buduće uspehe!
„Adrenalin Nacija“ – autentična priča o ekstremnim sportovima stiže na Adrenalin kanal
Serijal „Adrenalin Nacija“, autorski projekat produkcije Planinski Pokret, počinje sa emitovanjem u ponedeljak, 23. februara, na Adrenalin kanalu. Reč je o dokumentarno-sportskom formatu koji donosi priče o pojedincima i zajednicama koje biraju kretanje, izazov i život u neposrednom dodiru sa prirodom.
U prvoj epizodi „Adrenalin Nacije“ upoznajemo Matiju Milenkovića, jednog od najuspešnijih srpskihsnowboardera, čija priča svedoči o posvećenosti, radu i istrajnosti potrebnim za vrhunske sportske rezultate.Kako su izgledali njegovi počeci? Koliko je rada, padova i odricanja bilo potrebno da bi stigao do vrha? Njegova priča donosi autentičan uvid u put jednog mladog sportiste i objašnjava zašto je njegovo ime danas sinonim za domaći snowboard.
Преминуо књижевник и академик Миро Вуксановић
Шестог фебруара 2026. године, у Новом Саду, у 82. години, преминуо је књижевник и академик Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. маја 1944).
Био је члан Српског књижевног друштва. На предлог Одељења језика и књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5. новембра 2015.
Објавио је књиге:
· Клетва Пека Перкова, роман, 1977;
· Горске очи, приповетке, 1982;
· Немушти језик, записи о змијама, 1984;
· Вучји трагови, записи о вуковима, 1987;
· Градишта, роман, 1989;
· Тамоони, поеме и коментари, 1992;
· Морачник, поеме, 1994;
· Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995;
· Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000;
· Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001;
· Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003;
· Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005;
· Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007, допуњено издање 2016;
· Отвсјуду, четири различите приповетке с истим намерама, 2008;
· Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о надимцима, 2008;
· Читање таванице, приповедака 20, 2010;
· Клесан камен, огледи и записи, 2011;
· Одабрани романи Мира Вуксановића, I-III, 2011;
· Бихпоље, поратна путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве Андрића, 2013;
· Змея и волк, двојезично издање на српском и руском језику, 2013;
· Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, 2014;
· Силазак у реч, О (српском) језику и (својој) поетици, 2015;
· Изабрана дела у пет књига (2017, 2018); Насамо с Миланом Коњовићем разговори, ликови, осврти, 2018;
· Даноноћник: записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози, есејчићи, сећања и разни осврти, књига 2 (2019);
· Разговор с Немањом: биографска и аутопоетичка сабирања (2020);
· Бројчаник: путoписни дневници (2021);
· Никад доста живота: даноноћни записи (2022);
· Клесан камен: беседе, огледи, есеји, портрети у књига 8 (2023);
· Из дана у дан: дневнички откуцаји од 9. јануара 2000. у 15:20 до 31. децембра 2003. године у 23:10 у 9 књига.
Награде и признања
· Награда Политике за причу (1975);
· Награда Мирослављево јеванђеље за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000;
· Награда за уметност Вукове задужбине (2000);
· Просветина награда за прозу (2000);
· Борбина награда за књигу године (2001);
· Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002);
· Награда Светозар Ћоровић за прозу (2002);
· Награда Лаза Костић за приповедну прозу (2005);
· НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику у (2005);
· Награда Меша Селимовић за најбољу књигу на српском језику у (2005);
· Златни хит либер (2006);
· Вукова награда (2004);
· републичке награде за допринос библиотекарству: Милорад Панић Суреп (1996), Запис (2007), Ђура Даничић (2009), Стојан Новаковић (2012) и Јанко Шафарик (2014).
Добитник је Специјалног признања Сајма књига у Београду (2018).
Приредио је књиге Лаза Костић у Сомбору (1980), Раванград Вељка Петровића (1984), књигу разговора Ликови Милана Коњовића (1991), Летопис Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање Петар II Петровић Његош (2010), Српски рјечник или азбучни роман, књижевни примери из оба издања (1818, 1852), Вука Караџића (2012), антологију Милован Ђилас (2013), антологију Његош, два века, 2013; Његош довијек, 2016; Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела (уникатно издање у 11 књига на 1508 страна), 2013, антологију Миодраг Булатовић (2016); Вечити календар матерњег језика Иве Андрића (2018), антологију Његошевих стихова Горска луча (2018), зборник радова о Његошу, Андрићу, Црњанском, српској књижевности данас и друга издања.
У Едицији Одговори Милош Јевтић је објавио књигу Каже Миро Вуксановић (Београд, 2000) и књигу Семољ Мира Вуксановића (Београд, 2011). Милош Јевтић и Радован Поповић приредили су Књигу о „Семољ гори” Мира Вуксановића (Београд, 2002). Проф. др Драган Копривица аутор је књиге Приватни симпозијум о „Семољ гори” (Нови Сад, 2004), књиге о роману Семољ земља Слушање планине (Нови Сад, 2008) и књиге о роману Семољ људи Семољски рефрени (2016). На манифестацији Пјесничка ријеч на извору Пиве приређен је 2001. симпозијум о роману Семољ гора. Објављен је зборник радова с Округлог стола у Билећи Књижевно дело Мира Вуксановића (Нови Сад, 2016), зборник са десетих Вељкових дана (Сомбор, 2017) и зборник Савремена српска проза (Трстеник, 2018).
Био је покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2019 објављено 100 књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања дела Иве Андрића (2017. и 2018. изашло десет томова).
Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора „Критичког издања дела Иве Андрића“ (од 2016), главни уредник „Библиографије Иве Андрића“ (2011–2021) и часописа „Свеске Задужбине Иве Андрића“ (2019–2025).
Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007–2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014 – 2015).
АУТОБИОГРАФИЈА (видео)
Uručena pomoć mališanima sa onkologije
Peta godina humanitarnog rada Festivala srpskog filma fantastike i Kulturnog centra Beograda
Festival srpskog filma fantastike, u organizaciji Udruženja Mladi Kadrovi, već godinama okuplja ljubitelje žanrovskog filma u Beogradu kroz projekcije, radionice i prateće programe. Pored umetničkog i edukativnog aspekta, festival je prepoznat i po snažnom humanitarnom karakteru, koji se neguje iz godine u godinu.
Tokom 19. izdanja festivala, održanog krajem prošle godine, realizovana je humanitarna akcija prikupljanja sredstava za Odeljenje pedijatrijske radioterapije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.
U akciji su učestvovali posetioci festivala, kolektiv Kulturnog centra Beograda predvođeni Slađanom Milošević-Bastl, mts Dvorana i njen direktor Igor Stanković, umetnici koji su donirali svoja dela, kao i Biljana Šipetić kustoskinja koja je akciju među umetnicima i organizovala, ali i kompanija MILSHTEF DOO Obrenovac, reditelj Goce Cvetanovski, kao i brojni ljudi dobre volje koji su podržali ovu inicijativu.
U sredu, 28. januara, donacija je zvanično uručena predstavnicima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, a mališane koji se leče na Institutu dodatno su uveslili svojim prisustvom naša poznata glumica Olga Odanović, a njima toliko draga Radio Mileva, i Boki- Bojan Ivković, voditelj dečije emisije „Lagalica“ i „Plava ptica“.
Izvršna producentkinja i organizatorka festivala, Nađa Savić-Lakobrija, istakla je značaj povezivanja kulture i društvene odgovornosti:
„Danas kulturne manifestacije ne moramo posmatrati kao događaje koji postoje sami zbog sebe – već im možemo dati dodatnu vrednost i proširiti njihovu ulogu na humanitarne i društveno značajne sfere. Time i mi, radnici u kulturi, doprinosimo nečemu većem i značajnijem.“
Iz Festivala srpskog filma fantastike poručuju da će i ove godine nastaviti sa humanitarnim aktivnostima, uz želju da se akcija dodatno razvije i da u narednim izdanjima okupi još veći broj učesnika i donatora, na dobrobit dece koja se leče na onkološkim odeljenjima.
Foto: Daniela Radojković.
Svetska premijera kratkog igranog filma „Imaginarni brojevi“ Jelice Jerinić na 76. Berlinalu
Kratki igrani film „Imaginarni brojevi“ rediteljke i scenaristkinje Jelice Jerinić selektovan je za takmičarski program Generation Kplus u okviru 76. Berlinskog filmskog festivala (Berlinale), koji će se održati od 12. do 22. februara 2026. godine. Ovo je prvi srpski kratki film selektovan za Berlinale nakon osam godina.
Film govori o dvanaestogodišnjoj devojčici Mirni (Maša Radusin) iz sela kod Ćuprije, koja u pratnji svog oca Milana (Goran Bogdan) odlazi na svoje prvo republičko takmičenje u Niš. Ova nepretenciozna „slice-of-life“ priča, smeštena u posttranzicionu Srbiju početkom 2000-ih, fokusira se na brižan i topao odnos oca i ćerke tokom jednog dana, možda poslednjeg koji će provesti zajedno pre nego što im se putevi zauvek razdvoje.
Jelica Jerinić, završila je osnovne i master studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i studije režije na Academy of Moving People u Helsinkiju. Režirala je kratke filmove „Pečena patka“, koji je osvojio Specijalno priznanje žirija na 71. Martovskom filmskom festivalu, kao i „Pasji dan“ i „Devojčice koje se šišaju na kratko“.
Glavne uloge tumače nagrađivani glumac Goran Bogdan i mlada Maša Radusin, koja se prvi put pojavljuje pred kamerom, dok u filmu igraju i Milica Trifunović, Milica Janevski i Aleksandar Milojević.
Povodom filma, Jelica Jerinić je izjavila: „Priča Imaginarnih brojeva zasnovana je na ličnim sećanjima na poslednje dane detinjstva, trenutke bliskosti sa roditeljima pred životne rastanke, nervozno iščekivanje takmičenja i atmosferu zapuštenih provincijskih prostora. Pored autobiografskog sloja, za mene je važan i aspekt rodnih uloga: zemlje Zapadnog Balkana imaju nadprosečan broj žena u tehnici i prirodnim naukama, a akademska takmičenja vidim kao jedan od načina da se nauka približi devojčicama.“
Autorski pečat filmu daje direktor fotografije Tomislav Sutlar, uz snažan tim saradnika: koscenaristu Aleksandra Markovića, montažerku Ninu Velnić, kostimografkinju Snežanu Veljković, scenografkinje Draganu Baćović i Anu Ivanišević, maskerku Jovanu Vukosavljević i dizajnera zvuka Ivana Zelića.
Film je realizovan u produkciji This and That Productions iz Beograda (producentkinje Dragana Antić Gaši i Snežana van Houwelingen) i Eclectica iz Zagreba (koproducentkinja Tina Tišljar).
„Imaginarni brojevi“ su razvijani u okviru programa goEast West Talent Lab, Sarajevo Script Station i European Short Pitch, a projekat je predstavljen na OFF Pro Film Market Sarajevo, gde je osvojio nagradu za Najbolji vizuelni potencijal, dodeljenu od strane festivala Braća Manaki. Produkciju filma su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Hrvatski audiovizualni centar i MEDIA potprogram Kreativne Evrope.
Zvanična stranica filma na sajtu Berlinala: https://www.berlinale.de/en/2026/programme/202612227.html
Foto: This and That Productions
Преминуо књижевник Миодраг Мијо Раичевић
У Београду је 28. децембра 2025. године, у 71. години, преминуо књижевник Миодраг Мијо Раичевић, у књижевности познат и под псеудонимом Т. Х. Раич.
Раичевић је рођен 1955. у Титограду. Као песник, прозни писац и уредник био је активан на нашој књижевној сцени од половине осамдесетих година прошлог века.
Објавио је књиге песама: Осјећајне пјесме и једна коњска (1984); Чарапе у трави (1987); Дебеле девојке (1990); Горе главу висибабо (1993); Музини ветрови (1995); Dlan&lopata (2009); О стварима које је Хомер пропустио (2022).
Под псеудонимом Т. Х. Раич објавио је романе: Опет силована (1990); Најбоље од Џека Трбосека (1995); Речник афродизијака (1997); Човек без костију (2003); Ко је рекао живели (2011).
Добитник је књижевних награда „Марко Миљанов“, „Рамонда сербика“, „Бранко Миљковић“, „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“ и Змајеве награде.
Приредио је неколико песничких и прозних антологија. Био је уредник у ревији Овдје, Књижевности и Београдском књижевном часопису. До пензионисања радио је као уредник у Издавачкој кући „Службени гласник“.
Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Српског књижевног друштва и српског ПЕН центра.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
Извор: РТС
Своје стихове чита Миодраг Раичевић
Извор: Радио Београд 2
Ministarstvo kulture odbilo da podrži program posvećen Šabanu Bajramovicu
Posle 15 godina podrške Nišvilovom programu posvećenom legendi romske muzike Šabanu Bajramovicu koji tradicionalno okuplja 16 bendova i orkestara koji izvode njegovu muziku na Letnjoj pozornici u Nišu, prvi put se dogodilo da taj program nije podržan od strane Ministarstva kulture. Direktor Nišvilla Ivan Blagojević napominje da je Konkurs je raspisan krajem decembra 2024, a rezultati objavljeni tek 16. decembra.
-Sredstva kojima je Ministarstvo kulture prethodnih godina pomagalo ovaj projekat iznosila su skromnih 120.000 dinara i bila su nedovoljna za isplatu samo jednog benda ili dela tehnike, ali su bila znak poštovanja prema umetniku kakav je bio Šaban Bajramovic, a i bila su svojevrsna podrška Nišvilu da istraje u naporima za očuvanju njegovog lika i dela. Bojim se da su čelni ljudi Ministarstva kulture u borbi za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa zaboravili na doprinos istom tom nasleđu i jednog pripadnika romske zajednice “ – kaže direktor Nišvila.
Inače, Ministarstvo kulture je Decembra 2008 nakon smrti Šabana Bajramovića organizovalo spektakularni omaž ovom romskom pevaču i kopozitoru nizom koncerata u Sava Centru, a Nišvil je 2010. godine organizovao prikupljanje sredstava za izradu i postavku spomenika na obodu amfiteatra niškog keja. Takođe zahvaljujući Nišvilu, Šaban je jedini srpski umetnik koji je deset meseci imao svoju postavku u najpoznatijem svetskom džez muzeju – u New Orleansu.
Odbijanja ovog projketa – komisija je u Rešenju Ministarstva obrazložila na sledeći način:
„Reč je dobrom projektu, kao i realizatoru koji poseduje neohodne kapacitete, usled čega je ranijih godina bio podržavan na konkursu za kulturne delatnosti nacionalnih manjina; nažalost, uzimajući u obzir da je budžet projekta dosta zahtevan, kao i trenutne mogućnosti konkursa i preporuke koje je dostavio Nacionalni savet, ove godine komisija je bila u situaciji da prednost da drugim projektima ove manjine, koji su u znatnijoj meri značili kulturnom životu romske zajednice”.
Gala Čaki po treći put predstavlja Srbiju na Pekinškom međunarodnom bijenalu
Umetnica Gala Čaki izabrana je da po treći put predstavlja Srbiju na 10. Pekinškom međunarodnom bijenalu savremene umetnosti, koji će se održati od 29. decembra 2025. do 1. februara 2026. godine u Pekinškom izložbenom centru. Tema ovogodišnje izložbe nosi naziv „Suživot“.
Njen rad „Lice drugog“ (ulje na lanenom platnu, 2025) odabran je među oko 5.000 radova umetnika iz celog sveta, dok će na završnoj izložbi biti predstavljeno približno 500 dela, od kojih do 200 dolazi iz inostranstva. Pekinško bijenale je državni projekat Narodne Republike Kine, sa izuzetnim kulturnim i diplomatskim značajem.
„Lice drugog“ foto: Aleksandar Ramadanović
Nišville učesnik “Storyville” manifestacije
Ovogodišnja gala donatorska manifestacija najpoznatijeg svetskog džez muzeja iz Nju Orleansa održana je pod naslovom “Storyville: Zvuci izlazećeg sunca”. Storyville je nekadašnji naziv dela Nju Orleansa u kome je džez počeo prvi put da se izvodi. “Ako je Kongo Suare bilo mesto na kom su afrički, južno američki i severno američki ritmovi došli u kontakt i formirali osnovu za džez, Storyville je bio deo grada u kom je sam džez nastao i počeo da stiče popularnost” – izjavila je Jelena Ivanjac, predstavnica Nišvila u Americi. Osim Srbije proslavi su od međunarodnih partnera prisustvovali predstavnici Švedske, Francuske i Dominikanske Republike.
Nastupilo je 12 bendova, a neki od headlinera su bili James Andrews (poznat kao Satchmo of the Ghetto), Dee Dee Bridgewater – nosilac tri Grammy nagrade kao pevačica i jedne Tony nagrade za nastup u mjuziklu The Wiz, kao i Bobby Rush – član Bluz kuće slavnih (Blues Hall of Fame) i nosilac najprestižnijih nagrada za produkciju, komponovanje i izvođenje bluz muzike. Od stranih muzičara, ove godine se predstavio švedski bend Torngern kvartet.
Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Herb Alep fondacije i uz podršku brojnih sponzora koji su novčano ili doniranjem predemta za aukciju pomogli prikupljanju sredstava, pre svega za podršku muzičko obrazovnih programa, razvoj i postavku novih izložbi i unapređenje kulturne saradnje.
Jelena Ivanjac se susrela sa direktorkom za međunarodne odnose grada Rosine Pema Sanga i zamenicom direktora za turizam, umetnost i kulturu Nju Orleansa i započela razgovore o saradnji i povezivanju kulturnih, obrazovnih i turističkih institucija Nju Orleansa i Niša. Takođe su inicirani pregovori da se na jednoj od narednih gala fandrejzera predstave džez umetnici iz Srbije, kao i da se obezbede eksponati za buduće postavke Nišvil džez muzeja.
Iako je do 1917. Storyville zvanično vazio za “Redlight District”, u njegovim mnogobrojnim barovima su svakodnevno nastupali džez muzičari, jer je plata, za razliku od ostalih mesta, ovde bila zagarantovana. Kao dečak, Luj Armstrong je ovde prvi put cuo džez, iako je tada bio samo dostavljač i prodavac uglja. Kada je era Redlight Districta završena 1917., muzička tradicija je nastavljena, a izvođaci od Luj Armstronga do Bili Holidej su se utrkivali za svoje mesto za nastup u jednom od barova i učestvovali u žustrim raspravama o tome ko je bolji muzičar posle, koje su neretko trajale do duboko u noć.
Inače, Nišvil i Nju Orleans džez muzej su zajedno sa Art Production dobitnici granta američke NEFA Fondacije za projekat “Šljivovica” koji će biti realizovan u Nišu i Nju Orleansu tokom 2026 i 2027.
Da li je digitalna bliskost stvarna? Nova izložba fotografija srpske umetnice Milice Macanović istražuje savremene odnose
BEOGRAD, 8. decembar 2025 — Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR predstavlja novu samostalnu izložbu Milice Macanović, mlade beogradske umetnice čiji rad spaja fotografiju, crtež i fragmente digitalne komunikacije. Izložba „Weird Fish Is You“ otvara se u utorak, 9. decembra u 19 časova u Kući Đure Jakšića (Skadarska 34).
Projekat nastao tokom više godina prati jedan odnos koji se odvijao gotovo isključivo preko poruka. Macanović polazi od autoportreta, grafičkih intervencija i delova privatne prepiske kako bi oblikovala vizuelni dnevnik savremenih odnosa koji su istovremeno prisutni i nedostižni.
Radovi prikazuju kako digitalna komunikacija utiče na način na koji gradimo bliskost, kako čuvamo slike sebe i drugih, i kako se emocije menjaju kada im je ekran glavni prostor susreta. Izložba otvara pitanja o poverenju, projekciji, ranjivosti, ali i o tome koliko su danas stvarne „online“ emocije.
Ovaj dugoročni projekat istražuje kako izgledaju savremene veze koje postoje bez fizičke blizine, koje se formiraju kroz poruke, tihe pauze i sitne emotivne signale.
U radovima Milice Macanović, digitalna komunikacija postaje emotivni pejzaž: osećanja koja nemaju fizički trag pretaču se u materijalnu formu i fotografije sopstvenog tela; dok se pitanja blizine, odsustva i projekcije pretvaraju u vizuelne mape između „skrinšotova“ i apstraktnih crteža Macanovićeve, fragmentarni i duboko lični.
Milica Macanović (1990) je beogradska umetnica i fotografkinja. Završila je osnovne i master studije arhitekture, što snažno utiče na njen vizuelni pristup i rad sa prostorom i slikom. Bavi se analognom i digitalnom fotografijom, crtežom i vizuelnim narativima koji kombinuju lično iskustvo i istraživanje savremenih odnosa. Dobitnica je Grand Prix nagrade na festivalu Tivat Photo Days (2025), a njeni radovi izlagani su u Srbiji, Evropi i SAD. Članica je ULUPUDS-a.
Bogat program 13. Festivala fotografije VIZUALIZATOR
Festival VIZUALIZATOR održava se od 18. novembra do 15. decembra u Beogradu, Pančevu i Somboru pod sloganom „Budi prisutan“. Program obuhvata više od deset izložbi međunarodnih i domaćih autora, radionice, panel diskusije i prateće sadržaje.
Ove godine radove izlažu Majnrad Šade (Švajcarska), Helge Skodvin (Norveška), Pauliana Valente Pimentel (Portugal), Angelo Leonardo (Italija), Milica Macanović, Strahinja Vukić, kao i autori godišnjih selekcija Foto-saveza Srbije i Press Photo Srbija.
Festival se realizuje uz podršku Misije OEBS u Srbiji, ambasada Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugala, Turističke organizacije Beograda, Alma Quattro, Info Media Group i NS Plakata. Partneri festivala su Radisson RED, Vinarija Bikicki, Foto Image, Studio Fotografija, Java Otisak, Rubin, Franš, Cveće zla, Intergalactic Diner, Carlsberg, Somersby, Gradska kafana Sombor i Babbler Media Group.
Izložba trećeg Bijenala fantastike u Modernoj galeriji Valjevo
od 6. decembra do 31. januara2026. godine
Festival nadrealnog, magičnog i metafizičkog slikarstva seli se u Valjevo
Uručenje nagrada dobitnicima konkursa za likovnu kritiku
Nakon izuzetnog uspeha i gotovo 8.000 posetilaca u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, treće Bijenale fantastike – festival nadrealnog, magičnog, simboličnog i metafizičkog slikarstva – seli se u Modernu galeriju Valjevo, gde će publika moći da ga pogleda od 6. decembra sve do 31. januara 2026. godine.
Svečano otvaranje biće održano u subotu, 6. decembra, u 12 časova, a deo programa čini i uručenje nagrada dobitnicima konkursa za likovnu kritiku. Isotg dana, ali u 19 časova, gitarista Viktor Đuknić održaće koncert u Modernoj Galeriji Valjevo. Publika će imati priliku da uživa delima Baha, Šuberta, Đulijanija i Rodriga.
MSUB – Otvorena izložba „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
foto – Sonja Krstić
U petak 28. oktobra u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Irena Lagator Pejović je povodom otvaranja izložbe rekla: “Umesto harmonije, izložba otkriva sukob: kapitalizam svodi materiju na sirovinu i profit, dok umetnost može učiniti vidljivim skriveno nasilje, eksploataciju i gubitke upisane u svaki materijal. Izložba govori o neophodnom sprečavanju razdvajanja estetike od etike i odgovornosti, vraćajući vidljivost isprepletanim životima i zajedničkim ekologijama koje ekstraktivna logika kapitalizma briše. Izložba poziva na kritičko preispitivanje sistema koji ugrožava kolektivni opstanak i na zamišljanje alternativa zasnovanih na brizi, pluralnosti i relacionom znanju.”
Jelena Micić je o konceptu dodala: “Izložba funkcioniše kao vrsta kontra-arhive i kritičko mapiranje infrastrukture svakodnevice. Nastala je postupkom akumulacije ciljano odabranih proizvoda radi analize njihove tržišne cirkulacije na relaciji Srbija – Evropska unija – Sjedinjene Američke Države. Posebno je zanimljiva selektivna propusnost granica: kretanje ljudi znatno je strože regulisano nego kretanje materijala, sirovina i minerala, takozvanih prirodnih resursa. Globalni ekonomski okviri koji usmeravaju ove tokove uveliko se razlikuju, pa tako naddržavni akteri — multinacionalne korporacije i ekonomske unije — ostvaruju profit plasiranjem proizvoda u „neregulisanim“, neokolonizovanim prostorima izvan okvira svog državnog suvereniteta.”
Kustos Miroslav Karić je naveo: “Na izložbi u Salonu MSU su predstavljena višegodišnja istraživanja umetnica o društvenim i političkim upletenostima materije i materijala u sve sfere javnog i privatnog života. Pored bavljena fenomenom materijalnosti umetničke prakse, Lagator i Micić su bliske ili povezujuće i u samim postupcima i procedurama rada sa različitim vrstama proizvodnih sirovina, readymade predmeta, artefakata, njihovim kontinuiranim prikupljanjem i stvaranjem svojevrsnih otvorenih arhiva materijala koje omogućavaju da se isti stalno dopunjava, ispituje i otvara za dalja moguća vizuelna i značenjska interpretiranja. U Izloženim radovima ili preciznije studijama slučaja autorke nas suočavaju sa brojnim pitanjima koja se tiču efekata i posledica koje na savremenu svakodonevicu ostavljaju forme, mehanizmi, strategije kapitalističke logike.”
Prvo vođenje i razgovor sa umetnicama i teoretičarkom kulture Elke Krasny zakazano je za subotu, 29. novembar, u 18 časova.
Irena Lagator Pejović (1976, Cetinje) – vizuelna umetnica, teoretičarka umetnosti i vanredna profesorka na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici. Na crnogorskoj, regionalnoj i međunarodnoj sceni prisutna je od 2000. godine, a njena dela se nalaze u kolekcijama javnih institucija kao što su FRAC Marsej, Francuska; Villa Pacchiani, Italija; MSU Crne Gore; MSU Beograd i MSURS Banja Luka; Muzej novca u Beogradu, Nacionalna biblioteka Crne Gore i Narodni muzej Crne Gore. Samostalnom izložbom Misliti slikom predstavljala je Crnu Goru na 55. Venecijanskom bijenalu. Lagator je jedna od sedam dobitnika Uneskove nagrade za promociju umetnosti, koja joj je dodeljena na 4. Cetinjskom bijenalu 2002. godine.
Jelena Micić (1986, Knjaževac) – magistratura na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020) na Odseku za tekstualnu skulpturu. Master studije filozofije (2012), kao i diplomske studije na Katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) Univerziteta u Beogradu. Trenutno na PhD studijama filozofije u Beču. Dobitni*ca je nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos (2021), Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne radove (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i kültür gemma! (2018) u Beču. Radovi se nalaze u Federalnoj kolekciji Austrije, kolekciji Grada Beča i Muzeju grada Beča. U periodu 2021–2025. godine figurira kao umetnička direkcija festivala za umetnost i aktivizam WIENWOCHE.
Realizaciju izložbe su, pored Ministarstva kulture Republike Srbije, pomogli Austrijski kulturni forum Beograd, Austrijski kulturni forum Vašington i Ministarstvo kulture i medija Crne Gore.
Više o umetnicama na:
МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО – КРУПАРА
Време: 27–30. новембар 2025. године
Место: комплекс Крупара, Бачко Душаново
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).
Међународна књижевна колонија СКД–Крупара је место сусрета књижевника и књижевних преводилаца. Место прожимања језика, култура, књижевних приступа и искустава. Место размене и подстицаја.
То је прилика да се, у непосредном сусрету, писци и преводиоци упознају боље, дубље, свестраније, свеобухватније.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.
У комплексу Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Рафаел Бодримон (Raphaël Raudrimont), Француска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
DUKLJANSKI KNJAZ
Džep sa tajnama sa zadovoljstvom predstavlja
triptih „DUKLJANSKI KNJAZ“ (Jedne dukljanske noći,Rastanak, Smrt)
Produkcija: DŽEP SA TAJNAMA
Uloge: Vladimir-MILO PEROVIĆ
Kosara – ISKRA ZEKOVIĆ
Film su pomogli : TURISTIČKA ORGANIZACIJA BAR,
RESTO BAR “TARACA” – KOTOR,
ARTIKULACIJA DOO – PODGORICA
OPŠTINA BAR Opstina Bar
Tekst, muzika, produkcija – MOMČILO ZEKOVIĆ ZEKO
Montaža, Kolorizacija – GOJKO BRKULJAN @gojko.berkuljan
Snimatelj, kamera, fotografija – MIODRAG MIKA MARKOVIĆ @mika_markovic
Gafer – MARKO VUKOVIĆ; Rasvjetljivač – LUKA CVIJOVIĆ
Snimatelj tona – BOBAN RADOJEVIĆ; Šminka I frizure – MILKA STOJANOVIĆ
Kostimografkinja – LINA LEKOVIĆ
Muzički aranžer – SENAD DREŠEVIC Senad Dresevic
Kostimi – MUZEJ SREDNJEVJEKOVNIH AVANTURA – KOTOR/KRSTAC
DRAGICA FILIPOVIC – CNP
Prevod na makedonski jezik – Aleksandar i Zagorka Donski
Lokacija – OJ Zavičajni muzej JU Kulturni centar Bar
Hvala: Danilu Orlandiću, Dušanu Raičeviću, Aleksandri NIkezić, Branislavu Banu Neneziću, Iku Đuroviću, Goranu Pajoviću, Slavenku Šućuru, Nikoli Pajoviću, Srđi Filipoviću, Ediju Krivokapiću, Danici Rajković, Miki Markoviću, Gojku Berkuljanu, Senadu Dreševiću, Milu Peroviću i Iskri Zeković, stanovnicima Starog Bara