Partizanska knjiga: uži izbor za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović 2026.
Žiri za dodelu regionalne književne nagrade Jovan Popović objavio je uži izbor od 7 rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Elizabeta Jurić (Hrvatska) – Suhi recidiv, poezija
Jovanka Kozlovački Damjanov (Srbija) – Astronauti idu na more, poezija
Marija Vasiljević (Srbija) – Drugo ime, poezija
Milana Stanulov (Srbija) – Treba hodati ovim ulicama, poezija
Nikola Milošević (Srbija) – Smrt i drugi prestupi, poezija
Snježana Vračar Mihelač (Slovenija) – Ne znam jesmo li ikad toliko sjajile, poezija
Vladana Perlić (Bosna i Hercegovina) – Istočno od sunca, zapadno od mjeseca, poezija
Najuži izbor biće proglašen do 5.11.2026.
Autorki/autoru nagrađenog rukopisa 18.11.2026. u biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.
Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
DIGITAL ART WEEK BELGRADE: SUSRET UMETNOSTI, TEHNOLOGIJE I KRITIČKOG PROMIŠLJANJA UMETNIČKIH PRAKSI
27–31. oktobar 2026. | Francuski institut u Srbiji i Evropska kuća, Beograd
Od 27. do 31. oktobra 2026. godine, Beograd će biti domaćin manifestacije Digital Art Week Belgrade, koja kroz izložbe, radionice, umetničke razgovore i naučno-istraživački simpozijum istražuje odnose između savremene umetnosti, digitalnih tehnologija i društva.
Organizovana u okviru programa French Pulse, ova manifestacija okuplja umetnike, istraživače, tehnološke stručnjake i stvaraoce iz različitih oblasti, otvarajući prostor za interdisciplinarnu saradnju i kritičko promišljanje uticaja tehnologije na kulturu, životnu sredinu i društvo.
Digital Art Week Belgrade polazi od ideje da tehnološki razvoj ne treba posmatrati isključivo kroz inovacije i nove mogućnosti, već i kroz njegove ekološke, društvene i kulturne posledice. Kroz različite umetničke i istraživačke pristupe, program postavlja pitanja o ulozi veštačke inteligencije u kreativnom radu, održivosti digitalnih ekosistema, razvoju video-igara i nevidljivim infrastrukturama koje oblikuju savremeni svet.
PROGRAM
27. oktobar – Otvaranje izložbe Sanje Šikoparije
Manifestacija počinje otvaranjem samostalne izložbe In a Grain of Light umetnice Sanje Šikoparije u Institutu français de Serbie, u 18 časova. Izložba istražuje svetlost, prirodu i biološke teksture kao polazišta za promišljanje odnosa čoveka i prirodnog okruženja. Povezujući biološka i ekološka istraživanja sa digitalnim medijima i skulpturalnim intervencijama velikih dimenzija, umetnica kritički preispituje eksploataciju prirodnih resursa i pojavu takozvanog greenwashinga, odnosno privida ekološke odgovornosti.
U 18.30 časova sledi razgovor sa umetnicom o nastanku i konceptu izložbe.
28. oktobar – Veštačka inteligencija u svakodnevnoj kreativnoj praksi
Radionica Mundane AI, koju vode Jacques Laroche i Uroš Krčadinac, od 10 do 17 časova u Institutu français de Serbie, ponudiće praktičan i kritički pristup upotrebi veštačke inteligencije u umetničkom i kulturnom radu.
U trenutku kada AI sve više utiče na načine stvaranja i produkcije, radionica nastoji da prevaziđe i nekritički tehnološki entuzijazam i apokaliptične scenarije, usmeravajući pažnju na konkretna iskustva umetnika, filmskih autora, pisaca i drugih kulturnih profesionalaca.
Rezultati radionice biće predstavljeni publici istog dana, u 18.30 časova.
29. oktobar – Video-igre kao prostor umetničkog izražavanja
U Evropskoj kući, od 13 do 17 časova, Demagog Studio otvoriće vrata svog kreativnog procesa kroz program Studio Residency / Open Gameplay, koji publici pruža priliku da se upozna sa razvojem i stvaranjem video-igara.
U 18.30 časova sledi razgovor sa Igorom Simićem o razvoju i produkciji video-igara, kreativnim procesima i mogućnostima ovog medija da otvori nova pitanja o savremenom društvu.
Demagog Studio poznat je po narativnim video-igrama i animacijama koje spajaju umetnost i zabavu, istovremeno preispitujući ustaljene obrasce digitalne industrije i dominantne modele eskapizma.
30. oktobar – Vladan Joler: nevidljive strukture digitalnog sveta
Program se nastavlja u Evropskoj kući, od 10 do 15 časova, kroz novi termin programa Studio Residency / Open Gameplay sa Demagog Studiom.
U 18.30 časova, u Institutu français de Serbie, profesor Vladan Joler održaće uvodno predavanje u okviru simpozijuma. Kao istraživač, umetnik i akademik, Joler se bavi kritičkim dizajnom, istraživanjem i vizualizacijom podataka, algoritamskom transparentnošću, eksploatacijom digitalnog rada i nevidljivim infrastrukturama koje povezuju tehnologiju i društvo. Njegov rad otkriva složene sisteme i odnose moći koji stoje iza naizgled nevidljivih procesa digitalnog sveta.
31. oktobar – Simpozijum „Protocologies“
Završni dan manifestacije, od 10 do 18 časova u Institutu français de Serbie, biće posvećen simpozijumu Protocologies.
Učesnici će razmatrati ulogu protokola u umetnosti i kulturi, materijalne i nematerijalne ekologije, filozofiju tehnološke autonomije i srodne teme. Simpozijum okuplja umetnike, pisce, istraživače, kustose i tehnološke stručnjake, podstičući razmenu znanja i interdisciplinarni dijalog o odnosima umetnosti, tehnologije i savremenog društva.
Digital Art Week Belgrade organizuju Center for Digital Curiosity i Kinopravda Institute, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i Evropskom kućom.
DATUM: 27–31. oktobar 2026.
LOKACIJE: Fracnuski institut u Srbiji i Evropska kuća, Beograd.
VIŠE INFORMACIJA: digitalcuriosity.center | kinopravda-institute.org | www.institutfrancais.rs
Neprocenjivo modno iskustvo:
hulapop x priceless u hotelu Indigo Beograd
Domaći dizajn, susreti sa autorima i drugačiji doživljaj kupovine
Drugo izdanje multi-brend hulapop x priceless pop-up-a, održano 16. i 17. oktobra 2026. godine u hotelu Indigo Beograd, okupilo je ljubitelje mode, dizajna i lepote, pružajući im priliku da domaće brendove upoznaju iz drugačije perspektive. Uz podršku kompanije Mastercard, događaj je spojio autorski dizajn, neposredan kontakt sa kreatorima i jedinstven ambijent, stavljajući poseban fokus na promociju domaćih dizajnera i lokalnih brendova. Kao partner događaja, Mastercard je podržao učešće domaćih dizajnera i brendova na hulapop x priceless pop-up-u, omogućivši im da svoj rad predstave novoj publici.
Tokom dva dana, posetioci su imali priliku da upoznaju deset domaćih modnih i beauty brendova: Nina Rajak, JSP, Lily Tailor, Zulum, Exer Art, UniUkiyo, Studio Manufactura, Jovana Kusmuk, Sania Design i Hypeskin. Raznovrsna ponuda obuhvatila je autorsku modu, nakit i proizvode za negu, predstavljajući različite kreativne pristupe i dizajnerske rukopise domaće scene.
video: @hulapop.popup
„Ovo je zaista dobar događaj na više nivoa. Za nas dizajnere predstavlja priliku za umrežavanje i međusobno povezivanje, ali i za upoznavanje novih ljudi. Neki posetioci već poznaju naš rad, dok se drugi prvi put susreću sa našim brendom, ali i sa ostalim učesnicima. To nam otvara mogućnost da svoj rad predstavimo novoj publici. Atmosfera tokom priprema i samog događaja bila je izuzetno pozitivna i inspirativna. Već se radujemo sledećem izdanju“, izjavila je Svetlana Proković, dizajnerka brenda JSP.
Francuski institut u Srbiji okuplja umetnice na drugoj CREATIVE PULSE konferenciji o granicama umetnosti u doba veštačke inteligencije
Kako tehnologija menja način na koji stvaramo umetnost, doživljavamo je i učestvujemo u njoj? Mogu li virtuelna okruženja, interaktivni sadržaji i veštačka inteligencija da prošire granice umetničkog izražavanja i otvore prostor za nove oblike kreativnosti?
O ovim pitanjima razgovaraće francuska koreografkinja Nataša Pakinjon (Natacha Paquignon) i kompozitorka i interdisciplinarna umetnica Olga Janković na drugoj konferenciji u okviru programa CREATIVE PULSE, pod nazivom „Prošireni um, povišena umetnost?“ (The Augmented Mind, the Extended Art?).
Konferencija će biti održana u sredu, 21. oktobra, od 18 do 20 časova, u mts Dvorani (Central Hall), u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji, u okviru programa FRENCH PULSE, posvećenog susretu umetnosti, tehnologije i veštačke inteligencije.
Digitalne tehnologije, od proširene i virtuelne stvarnosti do mešovitih okruženja i interaktivnih sistema, menjaju odnos između umetnika, umetničkog dela i publike. Umesto da bude samo posmatrač, publika sve češće postaje aktivni učesnik umetničkog iskustva, dok se granice između fizičkog i digitalnog prostora, tela i pokreta, zvuka i slike iznova preispituju.
Kako imerzivno stvaralaštvo menja naše iskustvo umetnosti? Na koji način tehnologija utiče na telo, pokret i čulnu percepciju? I kako umetnici koriste nove digitalne alate da razviju drugačije umetničke jezike?
Kroz predstavljanje svojih praksi i iskustava, dve umetnice ponudiće različite perspektive na promene koje tehnologija donosi savremenom stvaralaštvu.
Nataša Pakinjon je francuska plesačica, koreografkinja i umetnička direktorka kompanije Corps Au Bord, čiji rad povezuje pokret, interaktivne i imerzivne tehnologije i veštačku inteligenciju. Kroz predstave, instalacije i iskustvene projekte istražuje kako tehnologija utiče na naše telo, identitet i međusobne odnose, ali i kako čovek može da preuzme aktivnu ulogu u oblikovanju digitalnih sistema. Njena koreografska praksa, inspirisana kineskim borilačkim veštinama, povezuje intuitivni pokret sa analitičkim pristupom i poziva publiku da postane aktivni učesnik umetničkog iskustva. Kompanija Corps Au Bord osnovana je 2007. godine i sedište joj je u Lionu.
Olga Janković je kompozitorka i interdisciplinarna umetnica koja istražuje mogućnosti susreta opere, savremene muzike, digitalnih tehnologija i interaktivnih medija. U svom radu povezuje izvođače uživo, digitalne pevače, elektronski zvuk, trodimenzionalna okruženja i tehnologije za hvatanje pokreta. Posebno je zainteresovana za mogućnosti koje alati poput MetaHuman i Unreal Engine otvaraju za savremenu operu, kao i za odnos ljudskog glasa i njegove digitalne reprezentacije. Njeni projekti preispituju granice između fizičkog i virtuelnog izvođenja i istražuju kako nove tehnologije mogu da postanu sastavni deo muzičkog i scenskog izraza. Godine 2025. bila je među osnivačima organizacije Nukreator – Centar za interdisciplinarne umetnosti, sa sedištem u Beogradu.
FRENCH PULSE: prostor susreta umetnosti i tehnologije
Kroz tri programska modula – CREATIVE PULSE, DIGITAL ART WEEK i FRENCH VR WEEK – Francuski institut u Srbiji povezuje umetnike, dizajnere, istraživače i stručnjake iz Francuske i Srbije, podstičući razmenu iskustava i razgovor o promenama koje tehnologija donosi umetnosti i kreativnim industrijama.
Prvi događaj u okviru modula CREATIVE PULSE, „Creation Challenged by AI“, bio je posvećen mogućnostima koje veštačka inteligencija otvara u umetnosti, ali i etičkim, kulturnim i društvenim pitanjima koja njena primena pokreće.
Program FRENCH PULSE zamišljen je kao platforma za predstavljanje novih umetničkih praksi, razmenu znanja i susrete sa inovativnim i imerzivnim sadržajima koji publici nude drugačije načine da istraži i razume savremeno stvaralaštvo.
Partner događaja CREATIVE PULSE je AI Asocijacija Srbije. Partneri programa FRENCH PULSE su Telekom Srbija, mts Dvorana, HACNUM, Delegacija Evropske unije, KinoPravda Institute, Center for Digital Curiosity i Fakultet za medije i komunikacije.
Više informacija:
Nataša Pakinjon: https://www.natachapaquignon.
Olga Janković: https://permafrostopera.art/
Više informacija o programu FRENCH PULSE na sajtu Francuskog instituta u Srbiji i na Instagram stranici: https://www.instagram.com/
HULAPOP X PRICELESS POP-UP
NOVO IZDANJE U HOTELU INDIGO
Gde šoping postaje iskustvo
Šoping ponekad može da bude mnogo više od same kupovine. Kada mu damo vreme, prijatan ambijent i dobro društvo, pretvara se u iskustvo koje pamtimo. Upravo na toj ideji počiva novo izdanje hulapop x priceless pop-up-a, koje će 16. i 17. oktobra, uz podršku kompanije Mastercard, biti održano u Hotelu Indigo Beograd (Čika Ljubina 9)
Drugo izdanje hulapop multibrend pop-up-a okuplja pažljivo odabrane domaće modne i beauty brendove i donosi drugačiji pristup kupovini: više vremena za razgledanje i isprobavanje, neposredan kontakt sa dizajnerima i ambijent koji se razlikuje od uobičajene dinamike prodavnice. Mastercard, pokrovitelj i partner hulapop pop-up-a, korisnicima svojih kartica obezbeđuje ekskluzivne popuste i pogodnosti, dok se termini za posetu mogu brzo rezervisati putem Priceless platforme.
Učestvuju: Nina Rajak, JSP, Lily Tailor, Zulum, Exer Art, UniUkyo, Studio Manufactura, Jovana Kusmuk, Sania Design i Hypeskin.
Showroom će ovog puta dobiti i svoju umetničku dimenziju. Prostor će biti obogaćen radovima umetnika Ivane Čuture, Monumenta Memoria, Željke Mićanović Miljković i Natalije Miladinović, koji će dodatno oblikovati atmosferu pop-up-a.
Hulapop x priceless pop-up održava se 16. i 17. oktobra u Hotelu Indigo Beograd, Čika Ljubina 9. Ulaz je slobodan, uz obaveznu rezervaciju termina putem Priceless platforme i ograničen broj mesta.
Instagram: @hulapop.popup
Počinje FRENCH PULSE: Francuska i Srbija kroz umetnost, tehnologiju i nove kreativne prakse
FRENCH PULSE, novi program Francuskog instituta u Srbiji posvećen susretu veštačke inteligencije, tehnologije, digitalnog stvaralaštva i savremene umetnosti, zvanično je pokrenut u sredu, 30. septembra, u mts Dvorani. Tokom više od dva meseca, do 10. decembra, kroz tri programske celine – CREATIVE PULSE, DIGITAL ART WEEK i FRENCH VR WEEK – program će okupiti umetnike, dizajnere, istraživače i stručnjake iz Francuske i Srbije.
Na konferenciji za medije povodom pokretanja programa govorili su Florans Ferari (Florence Ferrari), ambasadorka Francuske u Srbiji, Žistin Emar (Justine Emard), francuska vizuelna umetnica, Karolin Sota (Caroline Sotta), ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, Dalibor Marinović, predsednik AI Asocijacije Srbije i Jelena Kostadinovic Burazor iz mts Dvorane.
Florans Ferari, Ambasadorka Francuske u Srbiji izrazila je zadovoljstvo zbog pokretanja programa, istakavši da je reč o novom programskom segmentu Francuskog instituta koji savremeno francusko stvaralaštvo predstavlja kao inventivno, otvoreno prema svetu i usmereno na velike promene. „Ovde neće biti reči o tehnologiji zbog tehnologije same. Želimo da razumemo šta ona menja u načinu stvaranja, gledanja na svet i zajedničkog života“, istakla je Ferari, dodajući da će FRENCH PULSE povezati različite svetove savremenog stvaralaštva – digitalnu umetnost, virtuelnu realnost, veštačku inteligenciju, video-igre, vizuelne i scenske umetnosti. Ona je naglasila da je novi program, pre svega, prostor dijaloga i rezultat bogate razmene između umetnika, stvaralaca, profesionalaca i kulturnih aktera Srbije i Francuske.
„Kulturna saradnja dobija puni smisao tek kada omogućava da ideje cirkulišu, da razmenjujemo iskustva i da zajedno stvaramo nešto novo“, poručila je ambasadorka.
Ambasadorka se zahvalila timovima Francuskog instituta u Srbiji, kao i francuskim i srpskim partnerima koji su doprineli realizaciji programa, među kojima su Telekom Srbija, mts Dvorana, HACNUM, Francuski institut u Parizu, Delegacija Evropske unije, AI Asocijacija Srbije, KinoPravda Institute, Center for Digital Curiosity, Serbian Games Association, Privredna komora Srbije i Fakultet za medije i komunikacije. Posebnu zahvalnost uputila je mts Dvorani i njenom direktoru Igoru Stankoviću.
Karolin Sota, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, istakla je da je FRENCH PULSE zamišljen kao program koji kroz susrete umetnika i stručnjaka iz Srbije i Francuske publici želi da približi nove umetničke prakse i načine stvaranja. „Ideja je da umetnici i stručnjaci predstave svoj rad, razmene iskustva i razgovaraju o svojim praksama, ali i da različite prostore pretvore u mesta susreta sa inovativnim i imerzivnim sadržajima koji publici nude nove načine za njihovo razumevanje,“ rekla je Sota.
Ona je dodala da je jedan od ciljeva Francuskog instituta da kroz program otvara nove prostore za susret i razmenu, posebno u oblasti digitalne umetnosti, gde, kako je istakla, postoji veliki potencijal za saradnju i međusobnu inspiraciju Francuske i Srbije.
Žistin Emar, francuska vizuelna umetnica, istakla je da će tokom razgovora prvenstveno govoriti o procesu nastanka umetničkog dela i načinu na koji savremene tehnologije menjaju umetničko stvaralaštvo.„Važno mi je da pokažem da umetnik nije tu samo da bi nešto proizveo ili predstavio, već da je sam proces stvaranja način da razumemo svet u kojem živimo. Umetničko delo za mene nije samo ilustracija stvarnosti, već prostor kroz koji pokušavamo da razumemo vreme u kojem živimo. U svom radu istražujem mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, koji su za mene svojevrstan odraz naše ljudskosti i stvaralaštva i mogu nam pomoći da bolje razumemo ko smo. Izazov je da naučimo da živimo sa tim tehnologijama, a da pritom ne zaboravimo da je čovek u središtu stvaranja. Želim da istražim na koje načine veštačka inteligencija može postati deo umetničkog procesa, a da umetnost i dalje ostane refleksija našeg vremena,“ istakla je Emar.
Dalibor Marinović, predsednik AI Asocijacije Srbije, istakao je da saradnja sa Francuskim institutom otvara prostor za povezivanje tehnološkog i kreativnog sektora i razvoj novih partnerstava. „Francuska je jedna od zemalja koje pokazuju kako veštačka inteligencija može da se primenjuje u različitim oblastima, posebno u umetnosti i kulturi. Za nas je važno da kroz ovu saradnju povežemo zajednice koje se ne susreću dovoljno često i otvorimo prostor za razmenu znanja i iskustava. Verujemo da francuski AI ekosistem može biti značajan partner Srbiji i da ova saradnja može doprineti razvoju novih ideja, kao i transferu tehnologije i znanja, “ naglasio je.
Jelena Kostadinović Burazor je izrazila zadovoljstvo što je ova ustanova deo FRENCH PULSE programa, istakavši da susret tehnologije i savremenih umetničkih praksi za mts Dvoranu predstavlja novi i važan programski pravac.
Prvi modul novog projekta pod nazivom CREATIVE PULSE, pokrenut je događajem „Creation Challenged by AI“, posvećen novim mogućnostima, ali i etičkim, kulturnim i društvenim pitanjima koja veštačka inteligencija otvara u umetnosti, a o temi su razgovarali Pjer Fotrel, član francuskog umetničkog kolektiva Obvious, Žistin Emar, vizuelna umetnica koja istražuje odnos čoveka i tehnologije, i Miroslav Kostić, dizajner i produkt-strateg koji se bavi primenom generativne veštačke inteligencije u dizajnu, filmu i kreativnim procesima.
Više informacija o programu FRENCH PULSE na sajtu Francuskog instituta u Srbiji i na Instagram stranici: https://www.instagram.com/
Prvo delo generisano veštačkom inteligencijom prodato na aukciji velike međunarodne aukcijske kuće
Počinje FRENCH PULSE – serija razgovora o susretu umetnosti, tehnologije i veštačke inteligencije u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji
Kada je aukcijska kuća Christie’s u Njujorku 2018. godine ponudila na aukciji delo „Portrait of Edmond de Belamy“, pitanje više nije bilo samo šta umetnik može da napravi uz pomoć tehnologije, već i – može li algoritam sam da stvori umetničko delo?
Portret je prodat za 432.500 dolara, čak 40 puta više od početne procene, čime je ušao u istoriju kao prvo delo generisano veštačkom inteligencijom koje je prodato na aukciji velike međunarodne aukcijske kuće.
Na prvi pogled, „Portrait of Edmond de Belamy“ podseća na nedovršeni portret iz nekog drugog vremena – pomalo zamućeno lice evropskog muškarca, uokvireno zlatnim ramom. Međutim, umesto imena slikara, potpis autora čini matematički algoritam.
Delo je nastalo u okviru francuskog umetničkog kolektiva Obvious. Za stvaranje portreta koristili su 15.000 istorijskih portreta nastalih između XIV i XX veka, koje su uneli u sistem zasnovan na generativnim adversarijalnim mrežama (GAN). Algoritam je na osnovu tih podataka počeo da generiše sopstvene portrete. Jedan deo sistema stvarao je nove slike, dok je drugi procenjivao da li one izgledaju dovoljno uverljivo da bi mogle da prođu kao dela ljudskog autora. Proces je ponavljan sve dok rezultat nije počeo da podseća na portrete koje bi mogao da napravi čovek.
Kako je nastala ideja za „Portrait of Edmond de Bellamy“, može li algoritam da bude kreativan i gde počinje, a gde se završava uloga čoveka u umetničkom procesu, govoriće Pjer Fotrel (Pierre Fautrel), član kolektiva Obvious, na prvom događaju novog programa FRENCH PULSE, koji pokreće Francuski institut u Srbiji.
Program FRENCH PULSE, kroz tri modula – CREATIVE PULSE, DIGITAL ART WEEK i FRENCH VR WEEK – povezaće umetnike, dizajnere, istraživače i stručnjake iz Francuske i Srbije i otvoriti prostor za razgovor o savremenim promenama koje tehnologija donosi u umetnosti i kreativnim industrijama.
Prvi razgovor, CREATIVE PULSE, biće održan u sredu, 30. septembra u 18 časova u mts Dvorani, u okviru programa „Creation Challenged by AI“, posvećenog novim mogućnostima, ali i etičkim, kulturnim i društvenim pitanjima koja veštačka inteligencija otvara u svetu umetnosti.
Pored Pjera Fotrela, u razgovoru će učestvovati i Žistin Emar (Justine Emard), jedna od najzanimljivijih savremenih umetnica koja istražuje susret čoveka i veštačke inteligencije. U njenom radu granica između čoveka i mašine postaje prostor umetničkog eksperimenta, kroz koji istražuje kako tehnologija posmatra, prepoznaje i reaguje na ljudsko prisustvo. U razgovoru će učestvovati i Miroslav Kostić, dizajner i produkt-strateg koji se bavi primenom generativne AI u dizajnu, filmu i kreativnim procesima.
Partner događaja CREATIVE PULSE je AI Asocijacija Srbije, dok su partneri programa FRENCH PULSE Telekom Srbija, mts Dvorana, HACNUM, Delegacija Evropske unije, KinoPravda Institute, Center for Digital Curiosity i Fakultet za medije i komunikacije.
Više informacija o programu FRENCH PULSE uskoro na sajtu Francuskog instituta u Srbiji i na instagram stranici https://www.instagram.com/
Partizanska knjiga: širi izbor za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović 2026.
Nagrada JP 2026, širi izbor
1. Aida Šečić Nezirović – Gluho bilo (proza, BiH)
2. Anđela Sekulić – Hiperprostor (proza, Crna Gora)
3. Biljana Žikić – Panoramska reklama (poezija, Slovenija)
4. Branka Selaković – Žene dugih vratova (proza, Srbija)
5. Dženeta Zaklan – Rogata sam rođena (poezija, BiH)
6. Elizabeta Jurić – Suhi recidiv (poezija, Hrvatska)
7. Luna Đorđević – Ne obraćajte pažnju na ženu iza zavese (poezija, Srbija)
8. Marija Vasiljević – Drugo ime (poezija, Srbija)
9. Milana Stanulov – Treba hodati ovim ulicama (poezija, Srbija)
10. Milena Ilić – Kormilarka (poezija, Srbija)
11. Milica Rosić – Levom stranom ulice (poezija, Srbija)
12. Nikola Milošević – Smrt i drugi prestupi (poezija, Srbija)
13. Saša Obradović – Beskrajni festival poezije (proza, Srbija)
14. Simeon Cerovina – Dlaka u zalogaju (poezija, Srbija)
15. Snježana Vračar Mihelač – Ne znam da li smo ikad toliko sjajile (poezija, Slovenija)
16. Tino Deželić – Festival bijega (poezija, Hrvatska)
17. Vladana Perlić – Istočno od sunca, zapadno od mjeseca (poezija, BiH)
EVROPSKI MOZAIK: KRATKA ISTORIJA EVROPSKE KULTURE
Francuski institut u Srbiji počinje novu sezonu debata diskusijama o istoriji evropske kulture, koje organizuje u Beogradu i Novom Sadu, povodom gostovanja ugledne francuske intelektualke Emanuele Loaje (Emmanuelle Loyer), profesorke savremene istorije na Sciences Po u Parizu.
Razgovarati o evropskom kulturnom mozaiku znači govoriti o našoj sadašnjosti – o kontinentu previranja, krhkom, a preko potrebnom. U kulturi, kao i u politici, Evropa je ogledalo težnji i ostvarenja. Na nivou celog kontinenta – kniževnost, film, pozorište, slikarstvo… ukrštaju se i prožimaju, razdvajaju i ponovo susreću. Kafei i bulevari, od Pariza do Beograda, od Atine do Beča… sva mesta Evrope čine prostranstvo jedne zajedničke kulturne istorije, koja, od sredine XIX veka do danas, doprinosi oblikovanju zajedničkog horizonta.
Okrugli sto u Beogradu biće priređen u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31), u utorak 22. septembra 2026. u 18.30. U razgovoru sa gošćom učestvovaće Ivan Medenica, teatrolog, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Mina Đurić, vanredni profesor književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Amos Rajhman, direktor francuskog instituta, kao moderator.
Sutradan, u sredu 23. septembra, od 18 sati, Emanuela Loaje učestvovaće u diskusiji o evropskoj kulturi u Francuskom institutu u Novom Sadu (Kreativni distrikt, Bulevar despota Stefana 5). Njeni sagovornici biće Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske i Đorđe Bengin, filozof.
Razgovori će se voditi na francuskom i srpskom uz obezbeđen prevod. Ulaz je slobodan.
Emanuela Loaje (Emmanuelle Loyer) je profesorka savremene istorije na Institutu za političke nauke u Parizu (Sciences Po Paris). Specijalizovana je za kulturnu istoriju savremenih društava. U svojim istraživanjima bavila se umetničkim praksama i politikama, kao i ulogom umetnosti, naročito pozorišta, u procesu sekularizacije društava. Na Sciences Po predaje istoriju u okviru programa Političke humanistike, kao i kurseve posvećene odnosu književnosti i društvenih nauka i transatlantskoj istoriji Francuske i Antila.
Do sada nije prevođena na srpski, navešćemo naslove nekoliko njenih značajnih dela.
Autorka je knjige Narodno pozorište Žana Vilara. Posleratna utopija (1997), a sa Antoanom de Bekom napisala je Istoriju festivala u Avinjonu.
Drugo važno područje njenog rada čine egzil i transnacionalni intelektualni fenomeni. O toj temi objavila je knjigu Od Pariza do Njujorka. Umetnici i intelektualci u egzilu, 1940–1947 (2005).
Autorka je i dela Klod Levi-Stros (2015), biografije slavnog mislioca, u kojoj povezuje istoriju naučnog znanja, antropologiju intelektualnog sveta, iskustvo egzila i istoriju etnologije u Francuskoj.
Njena knjiga Nemilosrdna sadašnjost (2022) posvećena je modernosti i susretu društvenih nauka i književnosti.
FRENCH PULSE: Kako veštačka inteligencija menja umetnost?
FRENCH PULSE: Francuski institut u Srbiji pokreće novi program posvećen tehnologiji, digitalnom stvaralaštvu i savremenoj umetnosti
Beograd, septembar 2026. – Kako veštačka inteligencija menja način na koji stvaramo, pripovedamo i doživljavamo umetnost? Može li AI postati novi kreativni materijal? I šta se dešava sa umetničkim procesom kada tehnologija postane njegov aktivni učesnik?
Na ova i brojna druga pitanja pokušaće da odgovori FRENCH PULSE, novi program Francuskog instituta u Srbiji posvećen susretu tehnoloških inovacija, digitalnog stvaralaštva i savremenih umetničkih praksi.
FRENCH PULSE sastoji se od 3 modula: Creative Pulse, Digital Art Week I French VR Week, koje Francuski institut u Srbiji realizuje sa partnerima.
Prvi modul, CREATIVE PULSE, biće svečano pokrenut u sredu, 30. septembra u 18 časova u mts Dvorani, događajem „Creation Challenged by AI“, koji će okupiti umetnike i stručnjake iz Francuske i Srbije. Konferencija će biti posvećena novim mogućnostima koje veštačka inteligencija donosi umetničkom stvaralaštvu, ali i etičkim, kulturnim i društvenim pitanjima koja njen razvoj otvara.
O temi će razgovarati Pierre Fautrel, član francuskog umetničkog kolektiva Obvious, vizuelna umetnica Justine Emard i dizajner i produkt-strateg Miroslav Kostić.
Pierre Fautrel je član francuskog umetničkog kolektiva Obvious, pionira u istraživanju odnosa između veštačke inteligencije i umetnosti. Obvious je međunarodnu pažnju privukao 2018. godine, kada je njihovo delo nastalo uz pomoć AI prodato na aukciji kuće Christie’s u Njujorku. Kolektiv danas razvija projekte na preseku umetnosti, tehnologije i naučnog istraživanja, uključujući i „Molière Ex Machina“, projekat realizovan u saradnji sa Univerzitetom Sorbona koji spaja pozorište i generativnu veštačku inteligenciju.
Justine Emard je francuska vizuelna umetnica čiji rad istražuje odnose između čoveka i tehnologije, povezujući fotografiju, video i virtuelnu stvarnost sa neuronaukama, organskim životom i veštačkom inteligencijom. Njeni radovi predstavljeni su u vodećim međunarodnim muzejima i umetničkim institucijama, među kojima su Barbican Centre u Londonu, Mori Art Museum u Tokiju, Jeu de Paume i Grand Palais Immersif u Parizu, kao i ZKM u Karlsrueu.
Miroslav Kostić je dizajner i produkt-strateg iz Novog Sada koji se više od 15 godina bavi dizajnom softvera i digitalnih proizvoda. U svom radu istražuje primenu veštačke inteligencije u dizajnu, filmu i kreativnim procesima, a kreirao je i NeutronField, jednu od ranijih platformi za trgovinu AI promptovima. U poslednje vreme posebno se bavi produkcijom filmova uz pomoć generativne AI, među kojima su „Fear in Ratzenstadt“ i „The Almaška Church“, koji rekonstruišu dokumentovane periode Novog Sada za koje ne postoje sačuvani pokretni snimci.
Konferencija će biti na engleskom jeziku, ulaz je besplatan.
Partner događaja CREATIVE PULSE je AI Asocijacija Srbije, dok su partneri programa FRENCH PULSE Telekom Srbija, mts Dvorana, HACNUM, Delegacija Evropske Unije, AI Asocijacija Srbije, KinoPravda Institute, Center for Digital Curiosity i Fakultet za medije i komunikacije.
Više informacija o programu FRENCH PULSE uskoro na sajtu Francuskog instituta u Srbiji i na instagram stranici https://www.instagram.com/
Srpski film „Krečari“ u konkurenciji za evropsku nagradu MIOB In Shorts
Kratkometražni dokumentarni film „Krečari“, koji su režirali mladi autori iz Srbije Nevena Micić, Katarina Micić i Filip Marojević, nalazi se u konkurenciji za MIOB In Shorts Award, nagradu koja slavi izuzetna evropska kratkometražna ostvarenja kroz poseban format u kome pobednika u potpunosti bira publika glasanjem.
Dokumentarac „Krečari“ istražuje izumiranje tradicije proizvodnje kreča na planini Tari. Film prikazuje mukotrpan proces pakovanja i pečenja krečanih peći, nudeći pogled na zanat koji potiskuje industrijalizacija.
Nagrada MIOB In Shorts Award deo je programa festivalske mreže MIOB (Moving Images – Open Borders). Svaki festival član mreže nominuje dva evropska kratkometražna filma za takmičenje, a ovogodišnjih dvanaest odabranih naslova dostupno je za gledanje onlajn od 1. septembra do 15. oktobra 2026. godine, pružajući gledaocima priliku da otkriju filmove i glasaju za svog favorita.
Svih dvanaest filmova može se gledati putem striminga na platformi This Is Short tokom čitavog perioda glasanja. Program potom u novembru putuje na FilmFestival Cottbus u Nemačkoj, gde će biti prikazano svih dvanaest naslova, a pobednik nagrade MIOB In Shorts Award 2026 biće proglašen na svečanom zatvaranju festivala.
Ovogodišnja selekcija obuhvata igrani, dokumentarni i eksperimentalni film i okuplja autentične glasove iz različitih delova Evrope, krećući se između intimnih ličnih priča i širih pitanja identiteta, sećanja, raseljavanja i pripadnosti. Zajedno, ovih dvanaest filmova pruža presek savremenog evropskog kratkometražnog filma u svoj njegovoj formalnoj i tematskoj raznovrsnosti.
Platforma This Is Short nudi besplatan probni period od 14 dana bez unošenja podataka o kreditnoj kartici, nakon čega pretplata iznosi 0,99 evra mesečno. Svaki film ima posebno dugme „Vote“, što proces glasanja čini brzim i jednostavnim. Svih dvanaest filmova dostupno je sa engleskim titlovima, a gledanje i glasanje otvoreni su do 15. oktobra 2026. godine.
Kompletnu selekciju možete pogledati i glasati na:
https://thisisshort.filmchief.com/hub/section/189?back=browse
Festivali okupljeni u okviru mreže Moving Images – Open Borders (MIOB) predstavljaju filmove u njihovom širem kontekstu – smeštaju ih u istorijski okvir, organizuju razgovore sa filmskim kritičarima i daju poseban značaj komentarima i uvidima samih autora. Mreža podstiče javnu raspravu o važnim temama i zalaže se za otvorenu razmenu ideja i mišljenja.
Mrežu čine festivali Crossing Europe Filmfestival Linz (Austrija), Festival evropskog filma Palić (Srbija), Les Arcs European Film Festival (Francuska), Scanorama European Film Forum (Litvanija), Trieste Film Festival (Italija) i FilmFestival Cottbus (Nemačka). Dugogodišnje iskustvo i stručnost ovih festivala objedinjeni su kako bi se zajednički razvijale i unapređivale teme od ključnog značaja za budućnost, poput razvoja publike, zaštite životne sredine i klime, rodne ravnopravnosti i raznovrsnosti u programiranju, kao i pitanja digitalne komunikacije. Pored profesionalne saradnje među festivalima, MIOB aktivno podržava evropske filmove i njihove autore.
IZLOŽBA „NESVRSTANI SVET“ U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI
Gotovo četiri decenije nakon poslednjeg beogradskog samita, kupola Muzeja ponovo povezuje Beograd i nesvrstani svet
BEOGRAD – Šezdeset pet godina nakon Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane 1961. godine u Beogradu, srpska prestonica ponovo je bila mesto susreta predstavnika brojnih zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih država Globalnog juga. Povodom ovog jubileja u Beogradu je održan Komemorativni sastanak kojim je obeležen istorijski značaj Pokreta, a jedan od pratećih kulturnih programa bila je izložba „Nesvrstani svet“ u Muzeju afričke umetnosti.
Izložba je postavljena u kupoli Muzeja – prostoru čija je istorija neraskidivo povezana sa nasleđem Pokreta nesvrstanih. Njena izgradnja započeta je u vreme priprema Beograda za Devetu konferenciju Pokreta nesvrstanih 1989. godine, kada je Muzej bio među prioritetima obnove u susret velikom međunarodnom skupu. Iako nikada nije u potpunosti dovršena, kupola danas predstavlja jedinstven prostor u kojem se susreću istorija, arhitektura i sećanje na jednu epohu.
Izložba „Nesvrstani svet“ uspostavlja vremenski most između važnih istorijskih trenutaka – od osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, preko poslednjeg beogradskog samita 1989. godine, do savremenog trenutka u kojem se ponovo promišljaju pitanja međunarodne saradnje, solidarnosti i odnosa između zemalja Globalnog juga. U tom kontekstu, sama kupola postaje svojevrsni eksponat: njeni nedovršeni zidovi i arhitektonske intervencije iz kasnih osamdesetih svedoče o vremenu kada su se istorija Muzeja afričke umetnosti i istorija Pokreta nesvrstanih neposredno preplele.
Gotovo četiri decenije kasnije, Muzej se i sam nalazi pred novim poglavljem svoje istorije. Za njegov dugoročni razvoj i očuvanje neophodna je sveobuhvatna rekonstrukcija objekta. Projektna dokumentacija je pripremljena, a iz nadležnih institucija stižu uveravanja da bi radovi uskoro trebalo da počnu.
„Posebna vrednost ove izložbe jeste činjenica da je postavljena u prostoru koji i sam nosi snažnu simboliku. Kupola Muzeja nastajala je u vreme kada se Beograd pripremao za poslednji samit Pokreta nesvrstanih, a danas, gotovo četiri decenije kasnije, ponovo postaje mesto susreta i dijaloga. Istovremeno, ona nas podseća da Muzej i dalje čeka rekonstrukciju koja će obezbediti njegov dugoročni razvoj i očuvanje. Nadamo se da će najavljeni radovi uskoro početi i da će Muzej dobiti uslove kakve zaslužuje“, kaže Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti.
Očekuje se da rekonstrukcija bude realizovana u susret velikom jubileju – pedesetogodišnjici Muzeja afričke umetnosti, koja će biti obeležena 2027. godine. Iste godine Beograd će biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO 2027, na kojoj je učešće do sada potvrdilo oko 50 afričkih država. Za Muzej, jedinstvenu instituciju u regionu posvećenu umetnosti i kulturama Afrike, to je prilika da jubilej dočeka u obnovljenom prostoru i dodatno osnaži svoju ulogu mesta kulturnog dijaloga između Srbije i afričkog kontinenta.
Izložba „Nesvrstani svet“ tako nije samo podsećanje na istoriju jednog međunarodnog pokreta, već i na trajne veze koje povezuju Beograd, Srbiju i zemlje Afrike. Dok se u kupoli Muzeja ponovo susreću istorija i savremeni trenutak, izložba otvara prostor za razmišljanje o tome koliko su pitanja saradnje, solidarnosti i odnosa među zemljama Globalnog juga i danas aktuelna.
Izložbu „Nesvrstani svet“ osmislili su 2021. godine kustoski tim Muzeja afričke umetnosti, koji čine Emilia Epštajn, Ana Knežević i Milica Naumov, i dr Nemanja Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dokumentarnu građu za izložbu ustupili su Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Jugoslavije, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Muzej grada Beograda, Muzej Jugoslavije, Radio Beograd, Radio-televizija Srbije i Filmske novosti.
Vođenja kroz izložbu „Nesvrstani svet“ biće organizovana u okviru redovnog programa „Nedelja u MAU“ 13, 20. i 27. septembra u 11 sati.
Награда „Воја Чолановић“ за књигу прича објављену 2025. године
Српско књижевно друштво додељује Награду „Воја Чолановић“ за најбољу књигу прича или приповедака.
Награду за најбољу књигу прича или приповедака објављену у 2025. години добила је збиркa
Јелене Ленголд, Диракова једначина (Архипелаг, Београд)
Образложење жирија – Спој књижевне зрелости, развијеног и негованог стила, дубоке емоционалне истинитости и изузетног приповедачког осећања за детаље умештене у целину чине књигу Диракова једначина Јелене Ленголд достојну овогодишњег победника. Приче Ленголд на сугестиван и препознатљив начин, без сентименталности и патетике, сликају старење, неспокојство мисли о коначности живота и љубави, брачне пукотине, самоћу али и потребу за блискошћу.
Жири се једногласно определио да наградом нагласи ауторкино умеће да сувереним приповедачким, често женским, интроспекитвним гласом, без цензуре и самосажаљења, исприча увек важну причу о жени и мушкарцу, о њиховим различитим галаксијама које, вечно лутајући, теже да се сретну и додирну.
Чланови жирија … Љубица Арсић (председница), Срђан Вучинић и Срђан Тешин
У Београду 25. 8. 2026.г.
Devedeset godina od rođenja Dobrice Erića – sećanje na pesnika koji je opevao zavičaj, prirodu i život
Bio je pesnik rodne grude. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine, a nakon toga je usledilo više od stotinu knjiga. Napisao je tekst za antologijsku numeru „Devojka iz grada“ koja se smatra draguljem narodne muzike. Manje je poznato da se oprobao i kao likovni stvaralac, te da je, zahvaljujući svom jedinstvenom potpisu, i u toj sferi umetnosti ostavio vredna dela, ilustrujući svoje i knjige svojih kolega, prijatelja i savremenika.
Na današnji dan, 22. avgusta 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca, rođen je jedan od najznačajnijih stvaralaca našeg podneblja, pesnik, prozni i dramski pisac – Dobrica Erić. Rođen u prirodi, na livadi, na obali reke Gruže, kao da mu je sam čin rađanja doneo i poetiku obojenu nadahnućem i oduševljenjem prirodom, netaknutim okruženjem i iskonskim poretkom sveta.
Prva četiri razreda završio je u Vraćevšnici, nakon čega je bogato životno iskustvo sticao baveći se različitim zanatima i umetnostima. Široj javnosti svakako je najpoznatiji po svojim pisanim delima, ali se oprobao i u drugim načinima umetničkog izražavanja. I u sferi pisane reči i u sferi likovne umetnosti, Erićevo bogato stvaralaštvo – iako univerzalno u svojoj poruci – prevashodno je obeleženo njegovim zavičajem. Rodno selo, Šumadija i Srbija dominantni su motivi njegovog poetskog izraza. Ovaj velikan naše pisane reči inspiraciju je crpeo iz poja ptica, ritma smene godišnjih doba u svom kraju, šuma i dolova svog zavičaja… Svoju iskonsku ljubav prema rodnom selu, zavičaju i domovini pretočio je u duboko razumevanje prema njihovim potrebama, postajući jedan od pionira i promotera ekološke svesti u našoj javnosti. Potičući iz skromne sredine, naučio je da ceni male stvari, iskrenost, prisnost, čistotu i tihu sreću porodičnog života. Njegovi opisi porodičnog i seoskog života obiluju razigranim i dirljivo ovekovečenim idiličnim prizorima.
Kao pisac, urednik, izdavač i neizostavan činilac kulturnog života Srbije, sarađivao je, stvarao i drugovao sa najznačajnijim akterima naše kulture poput Duška Radovića, Desanke Maksimović, Pere Zubca, Minje Subote, Milića od Mačve, Dragana Lakićevića i mnogih drugih. Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Oktobarska nagrada, Vukova nagrada… Zaslužni je građanin grada Beograda, dok je u gružanskom kraju srednja škola u Kniću ponela njegovo ime, uz održavanje sada već tradicionalne manifestacije „Dobričino praskozorje“ u selu Konjuša. U poslednjih nekoliko godina objavljene su tri izuzetne monografije različitih autora o njegovom životu i radu.
Svoj zavičaj i svoj rod proslavio je stihom i perom, pišući i za decu i za odrasle. Njegova dela namenjena najmlađima neizostavan su deo udžbenika, školskih lektira, brojnih zbornika i antologija. Među delima koja je pisao za odrasle javnosti su dominantno poznata ona patriotska, posvećena ljubavi prema otadžbini. Međutim, ceo jedan korpus njegovog lirskog i erotskog stvaralaštva još uvek čeka da bude uistinu otkriven, proučen, vrednovan i popularizovan.
Izdavačka kuća Mascom imala je čast da još za života Dobrice Erića štiti njegova autorska prava, što nastavlja da čini i danas, zajedno sa njegovim naslednicima, sa ciljem očuvanja sećanja na njegovu jedinstvenu ličnost, bogat opus i zasluženo mesto u kulturnom životu Srbije.
“Na dan devedesete godišnjice rođenja Dobrice Erića, nadamo se da će mu se u narednom periodu – tokom kojeg se približavamo stogodišnjem jubileju – domovina koju je opevao odužiti kapitalnim kritičkim izdanjem njegovih dela, te da će se naći izdavač dostojan da izvede ovaj zahtevan poduhvat,” izjavili su iz Mascoma.
Sarajevo Film Festival – Žiri Takmičarskog programa – igrani film 32. Sarajevo Film Festivala
Žiri Takmičarskog programa – igrani film 32. Sarajevo Film Festivala čine glumica Emily Watson (predsednica), reditelj Igor Bezinović, glumica Sara Klimoska, direktor Evropske filmske akademije Matthijs Wouter Knol i rediteljica Athina Rachel Tsangari.
Watson se pridružuje bogatoj plejadi filmskih autorica i autora koji su predsjedali žirijem Sarajevo Film Festivala u prethodnim izdanjima: Mike Leigh (2004), Miki Manojlović (2005), Jasmila Žbanić (2006), Jeremy Irons (2007), Nuri Bilge Ceylan (2008), Mirjana Karanović (2009), Cristi Puiu (2010), Ari Folman (2011), Kornél Mundruczó (2012), Danis Tanović (2013), Béla Tarr (2014), Călin Peter Netzer (2015), Elia Suleiman (2016), Michel Franco (2017), Asghar Farhadi (2018), Ruben Östlund (2019), Michel Hazanavicius (2020), Jasna Đuričić (2021), Sebastian Meise (2022), Mia Wasikowska (2023), Paul Schrader (2024) i Sergei Loznitsa (2025).
Žiri će dodijeliti nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskom programu – igrani film.
Dobitnici će biti objavljeni u petak, 21. avgusta na ceremoniji dodele nagrada.
Predsednica žirija
Emily Watson
Glumica, Ujedinjeno Kraljevstvo
Dva puta nominovana za nagradu Oscar®, Emily Watson nesumnjivo spada u svetski glumački vrh, što je dodatno potvrđeno 2015. godine kada je odlikovana Redom Britanskog Carstva u rangu časnice (OBE) za svoj doprinos dramskoj umetnosti.
Gledatelji su je nedavno mogli vidjeti u liku Mary Shakespeare u adaptaciji nagrađivanog istorijskog romana Maggie O’Farrell „Hamnet“ koju je režirala Chloé Zhao.
Među njenim značajnim filmskim ostvarenjima su: „Lomeći valove“ Larsa von Triera (Evropska filmska nagrada za najbolju glumicu, nominacija za nagradu Oscar® u kategoriji najbolje glumice), „Hilary i Jackie“ (nominacija za nagradu Oscar® u kategoriji najbolje glumice), „Božja stvorenja“ uz Paula Mescala, „Te sitnice“ uz Cilliana Murphyja, za koji je na Berlinaleu nagrađena prestižnim Srebrnim medvjedom za najbolju sporednu ulogu, Netflixova drama „Steve“, fantastični ep „Legenda o Ochiju“, BBC-jeva produkcija „Kralj Lear“ u režiji Richarda Eyrea, kao i „Na plaži Chesil“, „Hilary i Jackie“, „Gosford Park“, „Pijani od ljubavi“, „Crveni zmaj“, „Put rata“, „Kradljivica knjiga“, „Svjedočanstvo mladosti“, „Everest“, višestruko nagrađivana drama „Teorija svega“, „Molly Moon“, „Ana Karenjina“, „Belle“, „Some Girl(s)“, „Cemetery Junction“, „Gospođica Potter“, „The Water Horse“, „Mrtva nevjesta“, „Angelin prah“, „Boksač“ i „Metroland“.
Imala je i glavnu ulogu uz Oliviju Williams i Marka Stronga u HBO Max televizijskoj seriji „Dina: Proročanstvo“, čije je snimanje druge sezone upravo završeno.
Emily Watson također ima bogatu pozorišnu karijeru, uključujući brojne produkcije s Royal Shakespeare Company. Godine 2002. dobila je izuzetne kritike za glavne uloge u predstavama „Ujak Vanja“ i „Na Tri kralja, ili kako hoćete“ u teatru Donmar Warehouse. Obje predstave igrale su se istovremeno, a režirao ih je Sam Mendes.
Prošle godine Watson je primila prestižnu nagradu Richard Harris na dodeli Nagrada britanskog nezavisnog filma (BIFA), čime je odato priznanje njenom izuzetnom doprinosu britanskom filmu. Ostala priznanja uključuju počasnu nagradu Joseph Plateau na Filmskom festivalu u Gentu (2024), nagradu za životno delo na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastianu (2015) i BAFTA nagradu za najbolju glumicu (2011) za ulogu u filmu „Posrednica“.
Pored toga, Emily Watson bila je nominovana 2019. godine s HBO/Sky mini-serijom „Černobil“ za nagrade Emmy i Zlatni globus.
Igor Bezinović
Reditelj, Hrvatska
Igor Bezinović je hrvatski reditelj rođen 1983. godine u Rijeci. Diplomirao je filmsku režiju na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu te filozofiju, sociologiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Njegov film „Fiume e morte!“ (2025) osvojio je brojne nagrade, uključujući Evropsku filmsku nagradu za najbolji dokumentarni film, kao i AFA nagrade (Adriatic Film &TV Awards) za najbolji film, režiju i scenario.
Također, autor je dokumentarnih filmova „Blokada“ (2012) i „Veruda – Film o Bojanu“ (2015) za koje je dobio nagrade Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarni film. Njegov debitantski dugometražni igrani film „Kratki izlet“ (2017) premijerno je prikazan u Rotterdamu, a osvojio je Veliku zlatnu arenu za najbolji film na Pulskom filmskom festivalu.
Snimio je brojne kratke filmove prikazane na međunarodnim filmskim festivalima među kojima su Rotterdam, DOK Leipzig, IDFF Jihlava, CPH:DOX, Kurzfilmtage Winterthur, Bijenale mladih umetnika Europe i Mediterana, Venecijansko bijenale arhitekture, Muzej pokretne slike i Guanajuato.
Sara Klimoska
Glumica, Severna Makedonija
Sara Klimoska je glumica iz Severne Makedonije. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, od kada gradi zapaženu karijeru na domaćim i međunarodnim filmskim i televizijskim projektima.
Najnoviju glavnu ulogu ostvarila je u filmu „Zbogom, Kopakabano“ koji je režirao Milčo Mančevski, a čija je premijera najavljena za 2026. godinu. Riječ je o njezinoj trećoj suradnji s nagrađivanim rediteljem, nakon filmova „Vrba“ i „Kajmak“.
Među njezinim zapaženijim filmskim naslovima izdvajaju se i „Nećeš biti sama“ Gorana Stolevskog, premijerno prikazan na Sundanceu, „Domaćinstvo za početnike“, predstavljen na Filmskom festivalu u Veneciji, „Preeksponirano“ rediteljice Eleonore Veninove, te „Bauk“ Gorana Radovanovića. Na međunarodnoj sceni ostvarila je uloge i u filmovima „Nico“ rediteljice Eline Gehring, „Family Secrets“ Malika Vitthala te „Reply“ Jasona Lestera.
Učestvovala je u programima Talents Sarajevo Sarajevo Film Festivala i Berlinale Talents. Godine 2022. bila je nominovana za nagradu Srce Sarajeva za ulogu u televizijskoj seriji „Močvara“. Godinu ranije dobila je nagradu European Shooting Star zahvaljujući izvedbi u filmu „Lena i Vladimir“ reditelja Igora Aleksova.
Pored glume, Klimoska se sve više posvećuje i režiji te pisanju scenarija. Trenutno razvija svoj drugi kratkometražni film „Chained“.
Matthijs Wouter Knol
Direktor Evropske filmske akademije, Nizozemska
Matthijs Wouter Knol cenjeni je filmski producent, predavač, urednik i novinar iz Nizozemske. Od 2021. obnaša dužnost direktora Evropske filmske akademije. Odgovoran je za izvršno upravljanje Akademijom, njezinu viziju te celokupno programsko oblikovanje sadašnjih i budućih aktivnosti, uključujući razvoj brenda i publike, razmenu znanja, projekte filmske baštine te godišnju dodelu Evropskih filmskih nagrada.
Prije nego što je magistrirao savremenu istoriju na Univerzitetu u Leidenu u Nizozemskoj i Kraljevskom nizozemskom institutu u Rimu u Italiji, radio je kao urednik časopisa i novinar. Od 2001. godine delovao je u Amsterdamu kao kreativni producent i pridruženi producent na 30 nagrađivanih dokumentarnih filmova, surađujući s istaknutim rediteljima kao što su Heddy Honigmann, Maria Augusta Ramos i Mani Kaul. Za ARTE je koproducirao digitalno izdanje 40 restauriranih djela nizozemskog dokumentarista Johana van der Keukena, nagrađeno priznanjem Prix Cahiers du Cinéma 2006. godine. Nakon kraćeg angažmana na IDFA-i (2007 – 2008), 12 je godina bio dio vodećeg tima Berlinalea, najprije kao voditelj programa Berlinale Talentsa (2008 – 2014), a potom kao direktor European Film Marketa (2014 – 2020).
Tokom karijere pokrenuo je nekoliko novih edukacijskih i industrijskih platformi. Zagovara veću raznolikost, jednakost i uključivost, te uvodi modele podrške tim ciljevima u sklopu Berlinale Talentsa, European Film Marketa i Europske filmske akademije. Predaje i mentorira na različitim filmskim školama. Također, moderira i učestvuje kao govornik na međunarodnim događanjima filmske industrije, te je bio član žirija na festivalima u Buenos Airesu, Jerusalemu, Istanbulu i Locarnu.
Athina Rachel Tsangari
Rediteljica, scenaristica i producentica, Grčka
Athina Rachel Tsangari smatra se jednom od ključnih pokretačica grčkog novog vala. Njezini žanrovski hibridni filmovi istražuju odnose moći i žudnje u kontekstu roda, klase i drugosti.
„The Slow Business of Going“ (2001.), njezin dugometražni diplomski film osvojio je niz međunarodnih nagrada za najbolji film i najbolju režiju, a danas se nalazi u stalnoj filmskoj zbirci njujorške MoMA-e.
Njen drugi dugometražni film „Attenberg“ (2010.) premijerno je prikazan u glavnom takmičarskom programu Filmskog festivala u Veneciji, gdje je osvojio glumačku nagradu Coppa Volpi i nagradu za režiju Lina Mangiacapre. Nakon toga, snimila je film „Chevalier“ (2015.) koji je ovenčan nagradom za najbolji film na BFI London Film Festivalu, te je bio nominovan u kategoriji najboljeg stranog filma za nagradu Independent Spirit. Oba su filma bila grčki kandidati za nagradu Oscar® u kategoriji najboljeg međunarodnog filma.
Njena kratkometražna drama „Kapsula“, gotički „sunshine noir“ film i videoinstalacija, bila je dio izložbe Documenta 13, po narudžbi Zaklade DESTE.
Pod okriljem svoje atenske producentske kuće HAOS FILM producirala je niz nagrađivanih filmova, među kojima su „Kinetta“ i „Alpe“ Yorgosa Lanthimosa te „Digger“ Georgisa Grigorakisa, a bila je i koproducentica filma „Prije ponoći“ Richarda Linklatera.
Članica Udruženja redatelja Amerike (DGA) i američke Akademije filmskih umjetnosti i znanosti (AMPAS), Tsangari je bila članica žirija u Cannesu, Berlinu, Locarnu, Sundanceu, Torontu, na Ficunamu (CDMX), u Melbourneu te na Cinéma du Réel i Visions du Réel. Predsedala je žirijem u Veneciji, Göteborgu i na BFI London.
Bila je umetnička direktorica laboratorija Oxbelly Screenwriting & Directing Laba u njegovim prvim godinama. Trenutačno je mentorica za režiju na Torino Film Labu.
Predavala je film na Harvardu (AFVS), Univerzitetu Texas u Austinu (UT Austin), institutu Le Fresnoy, u Film Fabrici Béle Tarra, te trenutačno na California Arts Instituteu.
Njezin poslednji dugometražni film „Harvest“, neovestern s Calebom Landryjem Jonesom i Harryjem Mellingom u glavnim ulogama, snimljen na Škotskom gorju, premijerno je prikazan u takmičarskom programu u Veneciji 2024. godine, te je otad distribuiran diljem svijeta.
32. Sarajevo Film Festival će se održati od 14. do 21. avgusta 2026. godine.
ПРОТЕСТ ПРОТИВ ФИЗИЧКОГ НАПАДА НА ПИСЦА ВЛАДИМИРА АРСЕНИЈЕВИЋА
Српско књижевно друштво најоштрије осуђује физички напад организоване групе грађана на писца Владимира Арсенијевића, поводом његовог Уставом и законима Републике Србије зајемчених права на, у овом случају, обележавање годишњице злочина у Сребреници.
Забрињавајуће је да то није први случај физичког насртаја на Владимира Арсенијевића и на Удружење Крокодил.
СКД такође протестује због изрицања прекршајне казне починиоцима сматрајући да тако благe казне неће одвратити евентуалне друге нападе истих или других група на Уставом и законима гарантованa права свакога ко критички јавно износи своје ставове.
Сваки наш уметник/уметница, писац/списатељица, научник/научница заједничко је добро, репрезент вредности у друштву, али и ван граница земље, а јавно добро се мора штитити, и органима реда и правосуђем и иницијативама и акцијама грађана.
Толеранцијом насиља, изостанком заштите физичког интегритета и правне сигурности, отвара се пут некажњивом кршењу закона, нападима на слободе и безбедност грађана, имовину и јавна добра, што је неспојиво с принципима и тежњама грађана али и органа власти у Србији.
Сваки напад на особу која у границама закона критички суди о друштвеним проблемима умањује снагу друштва и шансе за његов развој.
Толеранција застрашивања некажњавањем или благим кажњавањем насртаја на физички интегритет и личност, покушајима изгона појединаца и мишљења из јавности, слаби моћ друштва да се репродукује и развија што је сврха постојања сваке политичке и културне заједнице.
Ненад Милошевић
председник УО СКД
Počinje glasanje za nominovane za AFA nagrade 2026.
Partneri i organizatori Adriatic Film & TV Awards – AFA nagrada 2026. na Slano Film Days, filmskom događaju u Slanom u Hrvatskoj, pozvali su više od 800 članova Filmske i TV Akademije Jadranske regije, da glasaju za najbolja ostvarenja!
Glasanje za najznačajnija filmska i televizijska ostvarenja s područja bivše Jugoslavije za sezonu 2025/2026. počinje danas i trajaće do 21. augusta 2026, kada će članovi Akademije, profesionalci iz filmske struke iz celog regiona, izabrati nominovane za AFA nagrade, a onda i dobitnike Adriatic Film Awards.
Dobitnici AFA nagrada će biti proglašeni na svečanoj ceremoniji koja će biti održana u oktobru u Porto Montenegru u Tivtu u Crnoj Gori, koji je glavni partner događaja.
Nominovane, a onda i dobitnike AFA nagrada bira više od 800 članova Filmske i TV Akademije Jadranske regije, koju su pokrenuli osnivači Mreže festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd i Zagreb Film Festival.
„AFA nagrade uspostavili smo s jasnim ciljem – da promovišemo najkvalitetnije regionalne filmove i televizijske serije i da izgradimo platformu preko koje regionalni projekti dobijaju dodatnu promociju i priliku da se predstave na međunarodnom tržištu. Iza tih nagrada stoji snažna strukovna zajednica: stotine filmskih i televizijskih profesionalaca različitih disciplina iz cijele regije, koji gledaju prijavljena ostvarenja i biraju nominacije i dobitnike. Uvjeren sam da upravo u tom zajedničkom radu struke – u vrednovanju autora i njihovu predstavljanju široj zajednici – leži smisao i snaga ovih nagrada„, izjavio je Mirsad Purivatra, predsednik Filmske i TV Akademije Jadranske regije.
„Najveća snaga Akademije njezini su članovi. Zato nas posebno raduje što je u samo godinu dana broj porastao s oko 600 na više od 800 članova, što pokazuje da filmski i televizijski profesionalci prepoznaju vrijednost AFA nagrada. Aktivno članstvo važan je doprinos povezivanju i jačanju regionalne filmske zajednice, a svim kolegicama i kolegama zahvaljujemo na podršci“, izjavila je Lana Matić u ime partnera, Zagreb Film Festivala.
„Posebno nam je drago što se Adriatic Film Awards održava u Crnoj Gori, zemlji koja je kroz svoju istoriju bila mjesto susreta kultura i ideja i koja je otvorenost prema svijetu gradila kao jednu od svojih najvažnijih vrijednosti. Upravo to je čini prirodnim domaćinom ovakve manifestacije. Porto Montenegro se na to prirodno nadovezuje, kao ambijent u kojem su kultura, kreativnost i međunarodna razmjena način na koji se svakodnevno živi i stvara. Kao lokalnog partnera AFA-e u Crnoj Gori, raduje nas što učestvujemo u projektu od međunarodnog značaja, koji daje veću vidljivost i prepoznatljivost autorima i stvaraocima iz regiona. Uvjereni smo da će njegov značaj, domet i obim iz godine u godinu biti sve veći“, izjavila je Katarina Milačić, izvršna direktorka kompanije Strategist.
Ove godine biće održano drugo izdanje dodele AFA nagrada za najbolja ostvarenja iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova*, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije.
Biće dodeljeno deset AFA nagrada. U kategoriji filmova biće dodeljeno sedam nagrada: za najbolji film (producentu i reditelju), najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, Zvezdu u usponu (u cross-sekciji s TV dramom), najbolju režiju, najbolji scenario i najbolji debitantski film. U kategoriji TV serija dodeljuju se tri AFA nagrade: za najbolju seriju, najbolju glavnu glumicu i najboljeg glavnog glumca.
Svečana ceremonija dodele AFA nagrada za 2026. godinu će se održati od 23. do 25. oktobra u Porto Montenegru u Tivtu, u Crnoj Gori, koji je glavni partner događaja. Na istoj lokaciji prošle godine je održana inauguralna dodela AFA nagrada.
* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.—
Van okvira: Zulum Manifest predstavlja radove deset finalista u Madlenianumu
Nakon višemesečnog konkursa koji je okupio gotovo sto umetnika iz Srbije i regiona, projekat Zulum Manifest ulazi u završnu fazu događajem „Van okvira“, koji će biti održan u petak, 26. juna 2026. godine s početkom u 19.30 u Operi i teatru Madlenianum.
Tokom večeri publici će prvi put biti predstavljeni radovi deset finalista konkursa, kao i ekskluzivna umetnička kolekcija nastala u saradnji sa brendom Zulum Concept. Kroz različite umetničke prakse – od ilustracije, grafičkog dizajna i slikarstva do tattoo i mural umetnosti – finalisti su odgovorili na zadatu temu inspirisanu porukom „Čist zid znači nem narod“ (Muro pulito, popolo muto), promišljajući odnos između javnog prostora, slobode izražavanja i savremenog društva.
Finalisti Zulum Manifesta su:
• Boris Stajevski, karikaturista i digitalni ilustrator
• Aleksandar Topić, grafički dizajner
• Nevena Kostić, vizuelna umetnica i slikarka
• Milan Miletić, vizuelni umetnik i grafički dizajner
• David Radonjić, slikar i muralista
• Aleksandra Maslar, tattoo umetnica
• Jelena Trifunović, linijska ilustratorka
• Aleksandar Srbljanin, vizuelni umetnik
• Sofija Milovanović, vizuelna umetnica
• David Đorđević, dizajner tekstila
Odabrani radovi postali su deo kolekcije Zulum Manifest, projekta koji je pokrenuo domaći streetwear i lifestyle brend Zulum Concept sa idejom da otvori prostor za saradnju umetnika različitih generacija, medija i senzibiliteta.
Zulum Manifest je zamišljen kao platforma koja povezuje autore i stvara mogućnosti za nove saradnje i zajedničke projekte, a koji umetnicima pruža vidljivost, podršku i prostor za razvoj njihovih ideja.
Svaki od deset finalista dobio je honorar u iznosu od 500 evra, kao i promotivnu podršku kroz marketing i PR kampanju. Zvanična prodaja kolekcije počinje na dan događaja, dok će Zulum Manifest nastaviti da se razvija kroz buduće umetničke saradnje i nove projekte.
Tribina: Mark Blok, istoričar u Panteonu / Conférence : Marc Bloch, un historien au Panthéon (16/06 – 18h)
Tribina : Mark Blok, istoričar u Panteonu
16. jun 2026. u 18 časova
Francuski institut u Srbiji, Knez Mihailova 31
Povodom svečanog polaganja posmrtnih ostataka Marka Bloka u kriptu Panteona, francuskog nacionalnog mauzoleja, Francuski institut u Srbiji i časopis L’Histoire pozivaju vas na tribinu posvećenu životu i delu ove velike ličnosti francuske i evropske istorije.
Istoričar, medievista, suosnivač École des Annales i pripadnik Pokreta otpora, Mark Blok je duboko obnovio istorijsku nauku i trajno obeležio društvene i humanističke nauke.
Učestvuju:
- Valeri Anan, direktorka redakcije časopisa L’Histoire
- Smilja Dušanić Marjanović, istoričarka, profesorka na Filozofskom fakultetu
- Dubravka Stojanović, istoričarka, profesorka na Filozofskom fakultetu
- Moderator: Vukašin Zorić, asistent na Filozofskom fakultetu.
Dođite da zajedno sa nama otkrijete izuzetan životni put prvog istoričara u Panteonu i da saznate više o njegovom delu i nasleđu.
Ulaz je slobodan, na francuskom i srpskom jeziku, (prevod obezbeđen).
Upoznajte „Metod u ludilu“ kroz razgovore sa Vesnom Perunović
Susreti sa umetnicom u Galeriji DOTS svake subote u junu od 13 do 15 časova
Galerija DOTS i umetnica Vesna Perunović tokom juna organizuju susrete sa publikom i vođenja kroz aktuelnu izložbu „Metod u ludilu – Gestovi otpora: Gradnja. Razgradnja. Obnavljanje.“ („Method to Madness – Gestures of Resilience: Making. Unmaking. Remaking.“), koja traje do 27. juna.
Tokom naredne tri subote u junu – 13, 20. i 27. juna, od 13 do 15 časova – Vesna Perunović ćevoditi posetioce kroz izložbu, predstavljajući radove, procese i ideje koje oblikuju ovu višeslojnu postavku.
Posetioci će imati priliku da saznaju kako je nastala instalacija „Obrnuti kod“ („Reverse Code“), u kojoj je na Brajevom pismu ručno ispisana Deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kako je oblikovana instalacija „Mi i oni“, sastavljena od dve hiljade PVC vezica, zašto video-radovi zauzimaju važno mesto u umetničkoj praksi Vesne Perunović, kao i na koji način se teme gradnje, razgradnje i obnavljanja provlače kroz čitavu izložbu.
Video sa izložbe i vođenja Leonide Kovač: https://www.youtube.com/watch?v=bDsVSOpeGpM&feature=youtu.be
Izložba „Metod u ludilu“ okuplja radove u različitim medijima – od crteža, fotografije i video-radova do asemblaža, umetničkih knjiga i prostornih instalacija – kroz koje umetnica istražuje odnos između gesta, procesa i vremena.
Izložba je otvorena do 27. juna 2026. godine.
Galerija DOTS nalazi se u Bulevaru vojvode Bojovića 4 u Beogradu.
Supernatural festival poslao moćnu poruku: Vrata Nove Zemlje su otvorena, treba samo zakoračiti
Beograd, 8. jun 2026 – Proteklog vikenda priroda je u samom srcu grada, u Domu kulture Silosi, ponovo okupila hiljade posetilaca na 13. Supernatural festivalu, u organizaciji Supernatural fondacije. Uz podršku partnera koji dele iste vrednosti: OTP banka Srbija, Mastercard, Yettel Srbija, Dom kulture Silosi, Bee centar i Gaia pokret, ulaz na festival bio je slobodan.
Ovogodišnja tema „Nova Zemlja“, inspirisana idejama Ričarda Bakminstera Fulera, oživela je kroz raznovrsne sadržaje koji su slavili sklad između čoveka i prirode. Festival je još jednom potvrdio svoju ulogu mesta susreta različitih generacija, zajednica i inicijativa koje teže istom cilju – da stvaramo novi svet i vratimo se prirodi.
Povratak prirodi kao put ka Novoj Zemlji
Posebnu pažnju posetilaca ove godine privukle su izuzetno posećene radionice u medonosnom vrtu Silosa u kojima su biljke i prirodni materijali bili polazna tačka stvaranja.
„Kućna biljna apoteka“ poznatog novinara i travara Momčila Antonijevića pokazala je kako da lek pronađemo u prirodi, predavanje o permakulturi Jelene Božić približilo je osnove života u skladu sa prirodom i njenim ciklusima, dok je radionica Ivane Biočine, osnivačice Instituta održive mode, otkrila zašto je lan najbolja tkanina na planeti i koje biljke su korisne za prirodno bojenje.
Jedan od upečatljivijih trenutaka festivala bio je muzički performans biljaka u Yettel ekosistemu, po prvi put izveden u Srbiji. „Frekvencija biljaka“ u okviru Zero Zero DJ seta, omogućila je publici da „čuje“ biljke, koje su uz pomoć senzora i sintisajzera stvarale ambijentalne melodije u sopstvenom ritmu.
Tokom oba dana festivala, zahvaljujući partneru festivala OTP banci, na obali Dunava održan je OTP bazar sa 19 izlagača – malih proizvođača, zanatlija i poljoprivrednih gazdinstava – koji stvaraju proizvode oslonjene na prirodu: kozmetiku, eterična ulja, meleme, organske proizvode od voća i povrća, i još mnogo toga. Zahvaljujući aplikaciji OTP banke, Go POS, koju su koristili izlagači, posetioci su imali mogućnost beskontaktnog plaćanja putem platnih kartica i mobilnog novčanika.
Na mlađima svet ostaje: Dečije radionice koje su inspirisale najmlađe učesnike
I najmlađi posetioci festivala istraživali su prirodu na zabavan i kreativan način. Bee centar Silosa uveo ih je u čudesan svet pčela, a na radionici zemljane arhitekture sa Draganom Kojičić iz Centra za zemljanu arhitekturu otkrili su magiju stvaranja peskom, zemljom i prirodnim bojama.
Zajedno sa volonterima i posetiocima OTP bazara oslikali su 20 kućica za pse, koje će postati dom napuštenim životinjama u prihvatilištu za pse JKP “Veterina Beograd” i njihovom Azilu u Resniku.
Dok su u Yettel ekosistemu stariji uživali u zvucima biljaka i izložbi skulptura Viktora Kiša inspirisanoj Novom Zemljom, mališani su u radionici „Mini ekosistem“ Dečijeg grada stvarali sopstvene svetove, otkrivajući pečurke i čaroban spoj prirode i tehnologije.
U ritmu Dunava: muzika, umetnost i zajedništvo
Festival je otvoren matineom u medonosnom vrtu Silosa na Dunavu, gde je uz muziku i prijatelje obeleženo 19 godina rada Supernatural fondacije. Tom prilikom pružena je i podrška inicijativi Beogradskog udruženja pčelara i njihovog predsednika Stanka Rajića za uspostavljanje nacionalnog Dana pčelarstva, inspirisanog rodonačelnikom srpskog pčelarstva, prof. Jovanom Živanovićem.
Veliko interesovanje vladalo je i za Supernatural shop by Mastercard, gde su posetioci podržali rad fondacije kupovinom festivalskih majica od organskog pamuka koje je dizajnirao Dechko Tzar – a za prvih 100 posetilaca koji su obavili kupovinu beskontaktnim plaćanjem kompanija Mastercard je obezbedila poklon – biljku čuvarkuću, kao simbol nege, trajanja i povezanosti sa domom.
Muzički program dodatno je podigao atmosferu, a nastupi izvođača kao što su Nikola Lučić, „Kanda Kodža i Nebojša“, „Elemental“, i DJ-a Igora Šćepanovića Šćepe okupili su publiku svih generacija na obali Dunava i pokazali pravu energiju festivala.
„Vrata Nove Zemlje su otvorena svima koji su spremni da naprave prvi korak“, poručuju organizatori, uz zahvalnost hiljadama posetilaca, više od 25 učesnika i partnerima koji potvrđuju da festival iz godine u godinu raste kao mesto povezivanja ljudi i prirode.
Vidimo se i naredne godine.
Supernatural festival tim
PK: Eu priznanje za Vladimira Vujovića
Zbirka kratkih priča Slobodni udarci Vladimira Vujovića (Partizanska knjiga, 2025) osvojila je Special Mention priznanje i jedna je od tri nagrađene knjige ovogodišnje Evropske nagrade za književnost (EUPL – The European Union Prize for Literature) za 2026. godinu, koju dodjeljuje Evropska unija posredstvom programa „Kreativna Evropa”.
Ovogodišnja laureatkinja je Dora Kapralova iz Češke (za knjigu Mariborska hipnoza, izdavač: Větrné mlýny), a dobitnici posebnih priznanja su Vladimir Vujović iz Crne Gore (za knjigu Slobodni udarci, izadavač: Partizanska knjiga) i Elen Fredrik iz Francuske (za knjigu Reke beline, izdavač: Gallimard/Collection Verticales).
Sedmočlani evropski žiri, sastavljen od književnih eksperata s profesionalnim uticajem, pročitali su prevedene odlomke 14 knjiga i odabrali jednu laureatkinju i dobitnike dva posebna priznanja, čija su imena otkrivena na ceremoniji organizovanoj u okviru Varšavskog međunarodnog sajma knjiga.
Svi autori iz užeg izbora će biti kontinuirano promovisani na evropskoj sceni, sa ciljem da dopru do šire i međunarodne publike, kao i da se povežu s čitaocima izvan svojih nacionalnih i jezičkih granica.
Za zbirku Slobodni udarci Vladimir Vujović je već dobio književne nagrade „Đura Đukanov” i „Edo Budiša”.
Svečano zatvaranje 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026
Ovogodišnje izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026, biće svečano zatvoreno u subotu, 30. maja u 19 časova, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Ovom prilikom biće dodeljena nagrada Arhitektonski događaj godine, koja predstavlja priznanje Društva arhitekata Beograda za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji vrednosti arhitektonske kulture grada Beograda. Na zatvaranju BINA govoriće arhitekte dr Milena Kordić, predsednica DAB -a i predstavnik članova žirija dr Jelena Bogosavljević.
Nagrada Arhitektonski događaj godine predstavlja priznanje Društva arhitekata Beograda za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji vrednosti arhitektonske kulture grada Beograda. Ona obuhvata ideje, aktivnosti i ostvarenja koja donose iskorak u oblasti arhitekture, otvaraju nove prostore kreativnog delovanja i ukazuju na potencijalne pravce daljeg razvoja stvaralačke misli i arhitektonske prakse. Nagrada se dodeljuje kako pojedincima, tako i institucijama.
Kriterijumi za dodelu Nagrade zasnivaju se na savremenosti, društvenoj angažovanosti, kritičkom pristupu i odgovornosti. Arhitektonski događaj podrazumeva jasno izražen kreativni i kritički odnos prema arhitektonskoj kulturi, doprinosi pozitivnim promenama i predstavlja pomak u odnosu na profesionalni, društveni i kulturni okvir sredine. Takođe, otvara i problematizuje relevantne teme od značaja za razvoj i afirmaciju vrednosti i etike, te doprinosi unapređenju identiteta i urbanog ambijenta grada.
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ
ЗА 2025. ГОДИНУ
„Ја говорим гласно. Ја говорим разговетно. Сви чују.“
Биљана Јовановић, Улрике Мајнхоф (1976)
CAОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА
На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2025. годину коју додељује
Српско књижевно друштво ‒ ради афирмације књижевних вредности које су биле део аутентичног књижевног говора Биљане Јовановић: модерног и урбаног сензибилитета и духа побуне против малограђанског морала, конвенција и норми, табуа и забрана свих врста, друштвених и књижевних ‒ пристигло је 190 књигa. У шири избор уврштено је 18 наслова, а у ужи следећих девет:
1. Саша Каралић, Затвор Марије Терезије, Геопоетика издаваштво, Београд, 2025.
2. Татјана Бијелић, Рихтање ребра, Имприматур д.о.о., Београд, 2025.
3. Далибор Пејић, Балада о убици и убици и убици, Геопоетика издаваштво, Београд, 2025.
4. Иван Антић, Кајзермилен глич, Енклава, Београд, 2025.
5. Даница Павловић, Забава код мојих ја, Културни центар Новог Сада, 2025.
6. Стевица Шепра Михајлов, У 3:10 за Ковин, Партизанска књига, Кикинда, 2025.
7. Саша Илић, Рт, Академска књига, Нови Сад, 2025.
8. Дивна Попов, Сенка воденог жига, Службени гласник, Београд, 2025.
9. Дејан Атанацковић, Тајни роман Горана Гроловића, ИП Бесна кобила, Београд, 2025.
На седници одржаној 23. маја 2026. године, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Виолета Стојменовић, Саша Ћирић и Даница Вукићевић, председница, једногласно је донео одлуку да Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2025. годину добију
две књиге:
Рт Саше Илића
и
Забава код мојих ја Данице Павловић
PETI „SLAUGHTER FESTIVAL“ OD 3. DO 4. JULA U DOLJEVCU!
Peti Internacionalni festival umetničkih horor filmova i autorskih bendova hevi metal mizike „Slaughter Festival“ održaće se 3. i 4. jula 2026. godine u nekadašnjoj Doljevačkoj klanici, u organizaciji udruženja građana „Slaughter Art Faktory“ iz Doljevca. Ulaz je besplatan za sve posetioce.
Na ovogodišnjem festivalu biće prikazano dvadesetak dugometražnih i kratkometažnih filmova na tri bioskopska platna u glavnoj klaničkoj sali, kao i na otvorenom prostoru u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Posetioci mogu besplatno da koriste i 9D bioskop. Ekskluziva ovogodišnjeg festivala biće premijera restauriranog i u celosti prikazanog na ovogodišnjeg Kanskom festivalu filma „Demoni“ Kena Rasela, koji je svih ovih godina bio cenzurisan.
Peti „Slaughter Festival“ autorskih heavi metal bendova donosi 12 bendova na tri stejdža iz zemlje i inostranstva. Svoj nastup su među prvima potvrdili „Seldom Pretty“ iz Italije i „Warhammer“ iz Grčke. https://youtu.be/oYkn4SHMRas?list=RDoYkn4SHMRas i https://youtu.be/gccXBVgCuCE?list=RDgccXBVgCuCE
Festival nudi jedinstvenu kombinaciju umetničkog horor filma i autorske hevi metal muzike u autentičnom industrijskom ambijentu nekadašnje klanice. Prateći program obuhvata murale, strip performanse i izložbu fotografija i skulptura. Klanica nudi besplatan kamping, sportske terene i bazen.
—
Naučno fantastična bina i Ekspertinejdžeri na Naučnom pikniku
Četvrti Naučni piknik, koji se 29. i 30. maja useljava u zeleni raj Arboretuma Šumarskog fakulteta pod sloganom „Misli zeleno“, donosi dvostruku dozu naučne zabave – dva programa koja naša publika već obožava sa Festivala nauke: Naučno fantastičnu binu i Ekspertinejdžere!
Naučno fantastična bina sa raznovrsnim interaktivnim sadržajima, kroz spoj nauke, igre, priče i performansa, približava kompleksne pojave najmlađoj publici i podstiče radoznalost. Kroz dinamične eksperimente, scenske narative i edukativne demonstracije, učesnici će imati priliku da istraže teme od prirodnih fenomena i svemira, preko nevidljivog sveta čestica, do svakodnevnih znanja poput finansijske pismenosti i kritičkog razmišljanja.
Kao i ranijih godina, jedan od vrhunaca ovog programa su Eksplodirajuća otkrića – interaktivni naučni šou-program koji je naš Milan Popović u poslednjih 10 godina izveo nekoliko stotina puta u sedam zemalja, sa najatraktivnijim naučnim demonstracijama i najluđim naučnim pričama o otkrićima, incidentima i prirodnim fenomenima.
Zorana Kurbalija Novičić, koja već godinama oduševljava svojim programima na Festivalu nauke i Naučnom pikniku, ove godine dolazi iz Švedske u Beograd i predstavlja– Priče koje otključavaju nauku, pozivajući nas da zajedno otvorimo Torbu radoznalosti i kroz obične stvari otkrijemo nauku koja nas okružuje.
Majkl Gregori (Michael Gregory) iz Francuske predstaviće se programom Dosije čestica – tragom nevidljivog sveta: ovaj dinamičan šou, pomoću običnih predmeta, objašnjava fiziku iza projekta CERN.
Jedinstvena predstava Čuvari zmajevog blaga će kroz igru učiti mališane o osnovama finansijske pismenosti; u ovom programu Erste Banke naučićemo mališane kako se upravlja novcem, zašto je važno da od malih nogu učimo da štedimo i kako se, uz malo znanja, gradi sigurna budućnost.
Ekspertinejdžeri, najmlađi ali najperspektivniji učesnici Naučnog piknika, donose poseban izazov – jednu temu, ali iz više naučnih uglova! Vođeni idejom „Misli zeleno“, učenici pristupaju istom problemu kroz različite školske predmete, pokazujući koliko je nauka povezana i moćna kada se udruži. Učenici iz Gimnazije „Sveti Sava“, koji nam dolaze iz Požege, vode nas kroz svet fizike i otkrivaju zakone prirode koji oblikuju svet oko nas. Osnovna škola „Svetozar Miletić“ pristupa temi kroz ekologiju, ukazujući na značaj očuvanja životne sredine i odgovornog odnosa prema prirodi, kroz primer očuvanja ostrva Lida. Iz Matematičke gimnazije stiže pametna bašta – spoj programiranja, matematike i ekologije, gde tehnologija postaje saveznik prirode, dok učenici iz Osnovne škole „Stevan Sinđelić“ i Šeste beogradske gimnazije, kroz matematiku, pokazuju kako brojevi, modeli i formule mogu pomoći u razumevanju i rešavanju ekoloških izazova.
Zajedno sa programom Polje inovacija i Bašta ideja, Festival predstavlja idealnu naučno popularnu zabavu za sve uzraste, a najmlađi posetioci će imati priliku i da se poigraju na Eko poligonu. Eko poligon predstavlja inovativni spoj ekologije, fizičkog razvoja i čiste dečije kreativnosti. Napravljen od recikliranih materijala, ovaj jedinstveni prostor motiviše decu da kroz igru istražuju svoje motoričke sposobnosti i razvijaju maštu. Ovde svest o očuvanju prirode raste zajedno sa dečijim osmesima i veštinama.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke, u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, na jedinstvenoj lokaciji Arboretuma Šumarskog fakulteta. Partner manifestacije je Yettel fondacija, a prijatelj Naučnog piknika kompanija Ball Corporation. Ostali prijatelji nauke i prirode su Erste banka, McDonalds Srbija, National Geographic Srbija, RNIDS i Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Više informacija o programima možete pronaći na našem sajtu: https://festivalnauke.rs/
Program „Reci: SkulptUra” u bašti Muzeja afričke umetnosti – o otpadu kao savremenom kulturnom i ekološkom pitanju
U bašti Muzeja afričke umetnosti, u periodu od 20. maja do 15. septembra 2026. godine, biće realizovan program „Reci: SkulptUra”, koji predstavlja prateći programski segment tekuće izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, autorke i kustoskinje Ivane Vojt.
Tematska izložba Muzeja afričke umetnosti „Reci: Art – Otpad kao resurs” predstavlja upotrebne predmete, nakit i suvenire nastale od otpadnih materijala u podsaharskoj Africi, ukazujući na jedan od ključnih globalnih izazova – sve veću količinu otpada i mogućnosti njegove transformacije u vredan resurs.
Prateći program „Reci: SkulptUra” u dvorištu Muzeja donosi umetničke reakcije tri mlada lokalna umetnika na tekuću izložbu. Autori radova – Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović – diplomirali su primenjeno vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Njihove skulpturalne interpretacije posmatraju otpad kao teret čovečanstva, ali i kao materijal koji otkriva naše navike, slabosti i odgovornosti. Umetnici ukazuju na proces gomilanja koji nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo. Kada čovek gradi monumente od otpada, pretvarajući deponije u nove sakralne pejzaže, taj čin postaje opomena: svaki naslagani sloj smeća predstavlja deo naše zajedničke memorije. Umetnici podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo.
U okviru izložbe „Reci: SkulptUra”, ambalaža svakodnevnih prehrambenih proizvoda – među kojima su pakovanja Začina C, C supa i dodataka jelima, THOMY majoneza i Garden Gourmet obroka – dobila je novi život kroz skulpturalne radove tri mlada umetnika koje je kompanija Nestlé Srbija podržala na početku njihove umetničke karijere i profesionalnog razvoja.
Nestlé, kao najveći svetski proizvođač hrane i pića, svestan je svoje odgovornosti kada je održivi razvoj u pitanju, a kroz ovu izložbu šalje snažnu poruku o značaju cirkularnosti. Ova načela Nestlé oslikava kroz svoju proizvodnju i operacije. Upravo je njihova fabrika u Surčinu prva u Srbiji koja je dostigla cilj Zero Waste to Landfill u prehrambenoj industriji, što znači da otpad ne završava na komunalnim deponijama, već se odvaja, predaje na reciklažu ili konvertuje za proizvodnju energije. Na globalnom nivou, gotovo 90% Nestlé ambalaže dizajnirano je za reciklažu.
Izložba „Reci: Art – Otpad kao resurs” otvorena je do 15. septembra, a više informacija možete naći na sajtu Muzeja, www.mau.rs