izdavač: V.B.Z
ZAGREB – 2011.
Jedna, u svakom slučaju, doborodošla knjiga, i neophodna, ne samo, rekao bih, sa stanovišta viđenja događaja čoveka upućenog nego i rokenrolu predanog.
„Rock 21. Stoljeća“ jeste prikaz zbivanja koja su na autora Aleksandra Dragaša ostavila više nego snažan utisak. A. Dragaš je uz ’malu’ pomoć svoga prijatelja Ante Perkovića i priredio ovu knjigu, koja sadrži izbor tekstova objavljenih u zagrebačkom ’Večernjem listu ’ u periodu od 2000. do 2010. godine. Naravno, u toj, prvoj dekadi ovog trećeg milenijuma ništa revolucionarno se nije dogodilo u rokenrol sferi, ali taj neki kontinuitet, potvrđen i sadržajem ove knjige, itekako je prisutan.
Knjiga je koncipirana na način autorovih viđenja-predstavljanja novih (tačnije u poslednjih deset godina) albuma, potom su tu i kantautori, koncertne aktivnosti i, kako to stoji u samom uvodu, „in memoriam“ tekstovi.
Recenzije se odnose na izvođače i njihova ostvarenja iz gotovo svih muzičkih rok podžanrova (pank, postpank, artrok, dens, indi, kantri hevi…. ) u poslednjih deset godina. Pisane su i na način postepenog uvođenja u karijeru određene grupe, pa tek onda slovom o tada aktuelnom albumu što je, van svake sumnje, dokaz da se ovde radi o visokoobrazovanom zaljubljeniku u rok. Nisam naišao na favorizovanje pojedinih grupa u onom izvornom smislu, izuzev, možda je to tekst vezan za Joannau Newsom i njeno ostvarenje ’Have One On Me’ u kom autor smelo tvrdi da je taj album najbolje što je čuo u poslednjih dvadeset godina?!
Prikazi nisu šturi, što bi se reklo, već su bazirani na neophodnim uvodima vezanim za grupu i ranija ostvarenja, gotovo kao kraća storija.
Tekstovi plene ozbiljnom konstruktivnošću ali i iskrenošću, što je jednako stvaranju realne slike o izvođačima i njihovim ostavrenjima. Tu su i prikazi koncertnih aktivnosti koja kreću od nastupa Nila Janga u Wiesenu, zatim Stounsa u Beču.
Knjiga „Rock 21. stoljeća“ nam konačno daje odgovor na večito pitanje: gde je rokenrol danas? To što su mladi danas prigrlili minorne muzičke forme, ponajmanje znači da je rok umro. Šta uostalom i očekivati od generacija bezidejnoorijentisanih jer rašireno je saznanje da njih knjiga i ne zanima! Ostaje ono ko će mlade uputiti u rock lektiru ako ih ne zaintrigiraju naslovi poput ovog onda je problem mnogo ozbiljniji.
Odgovor i nije naročito težak , to su samo naslovi ovakvih , rock potkovanih autora jer ovakva štiva ne podležu kritici nego preporuci. I , kako piše autor u tekstu o Damiru Avdiću (Mrtvi su mrtvi): komu nije jasno, nikada mu neće ni biti!
Izdavačkoj kući ’V.B.Z sve pohvale za još jedno sjajno izdanje koje za temu ima isključivo rokenrol !
U Šapcu, 02.februara 2012. godine