Završen 7. Somborski filmski festival: Nagrada Bogdanu Dikliću i omaž Mileni Pavlović Barili
Projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića i koncertom filmske muzike, u nedelju, 6. jula, svečano je zatvoreno sedmo, revijalno izdanje Somborskog filmskog festivala, koji organizuje Kulturni centar „Laza Kostić“.
Otvaranje festivala obeležila je izložba „Milena i magija filma“ u Galeriji Kulturnog centra, posvećena umetnici Mileni Pavlović Barili, koja je još u ranoj mladosti utkala duh filma i glamur Holivuda u svoje likovno stvaralaštvo. Postavka je realizovana uz podršku Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca.
Na svečanom otvaranju festivala, u atrijumu Gradske kuće, glumcu Bogdanu Dikliću uručena je nagrada „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti. Nagradu dodeljuje direkcija festivala u sastavu: Dejan Dabić (selektor), Mihajlo Nestorović (umetnički direktor), Milivoje Mlađenović (programski direktor) i Ksenija Janković (direktorka festivala). U obrazloženju nagrade, između ostalog, stoji da je Diklić izuzetno analitičan, duhovit i promišljen glumac, čije uloge odlikuju preciznost i emocionalna dubina. Tokom više od pola veka karijere, ostvario je više od 200 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu. Nakon uručenja ovog značajnog priznanja usledila je projekcija filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića, u kojem Diklić tumači jednu od glavnih uloga.
Ovogodišnji festival održan je pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“, simbolično ukazujući na snagu filma da oblikuje i preispituje realnost. Festival je otvorila direktorka KC „Laza Kostić“ i festivala, Ksenija Janković, istakavši: „Ponosni smo što smo i ove godine uspeli da održimo festival u nešto drugačijem ruhu, ali sa istom posvećenošću očuvanju kontinuiteta koji su naši sugrađani i gosti zavoleli. Posebnu zahvalnost dugujem gospodinu Bogdanu Dikliću – njegovo prisustvo dodatno je osnažilo viziju Ernesta Bošnjaka da je Sombor zaista mali Holivud.“
Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na zatvaranju istakla da je Sombor plodno tlo za razvoj filmske umetnosti, izrazivši nadu da će festival u godinama koje dolaze zasijati punim sjajem. „Sedmo izdanje završavamo sa tihom pobedom i tihom radošću“, poručila je.
U okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime je festival otvorio vrata i najmlađoj publici. Na festivalu je prikazan i film „Paun“ koji dolazi iz Austrije, zemlje koja je bila ovogodišnji počasni gost festivala.
U okviru govornog programa „Espreso u 11“, drugog dana festivala u bašti Cafe Des Arts, glumac Bogdan Diklić razgovarao je sa selektorom festivala Dejanom Dabićem, vodeći publiku kroz najvažnije trenutke svoje bogate, višedecenijske karijere. Posebno se osvrnuo na film „Mali svet“ Miloša Radovića, koji je otvorio ovogodišnji festival, istakavši da je u pitanju jedan od najboljih scenarija koje je imao priliku da pročita. Otkrio je i da je upravo tokom snimanja tog filma njegova ćerka Sofija proslavila prvi rođendan. Evocirao je i uspomene sa snimanja kultnih ostvarenja „Nacionalna klasa“ i „Maratonci trče počasni krug“, otkrivši da je, pre nego što mu je reditelj Slobodan Šijan dodelio ulogu Mirka, predstavu Maratonci gledao čak 28 puta.
Poslednjeg dana festivala predstavljene su dve značajne filmske knjige „Filmska deca ulice“ autora Saše Radojevića (izdanje Doma omladine Beograda), koja se bavi fenomenom garažnog filma i nezavisne produkcije u savremenim uslovima, i „Stanislav Krakov – među pokretnim slikama“ Mirka Demića (izdanje Filmskog centra Srbije), biografija jednog od pionira srpske kinematografije, koji je rano prepoznao snagu filma kao medija.
Ovogodišnje, revijalno izdanje festivala još jednom je potvrdilo značaj Sombora kao autentičnog filmskog grada, čuvajući duh Ernesta Bošnjaka i otvarajući nove prostore za domaću kinematografiju. Nagrada „Ernest“ nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku – prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu, koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio prvi bioskop.
Foto: Milan Đurđević.
Počeo Sedmi somborski filmski festival
Svečano otvoren Sedmi Somborski filmski festival: Nagrada “Specijalni Ernest” uručena Bogdanu Dikliću
Sombor, 4. jul 2025. – Svečanim programom u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ i atrijumu Gradske kuće večeras je otvoren Sedmi Somborski filmski festival, koji se ove godine održava pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“. Festival traje do 6. jula, a organizuje ga Kulturni centar „Laza Kostić“.
Festival je svečano otvoren izložbom „Milena i magija filma“, posvećenoj umetnici svetskog glasa Mileni Pavlović Barili, koja je u svoje stvaralaštvo rano utkala duh i estetiku filma. Izložbu su otvorile Ksenija Janković, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Violeta Tomić, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca. Prilikom otvaranja izložbe predstavljen je životni i umetnički put Milene Pavlović Barili, a posetioci su imali priliku da vide i njen prvi uljani rad – portret Rudolfa Valentina. Još kao učenica Umetničke škole u Beogradu (1922–1926), Milena je otkrila čaroliju filma u malom bioskopu dvora kralja Aleksandra i kraljice Marije, gde je zavolela glamur i egzotiku filmskih zvezda.
U nastavku večeri, u atrijumu Gradske kuće, uručena je nagrada „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti, a ovogodišnji dobitnik je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje direkcija Somborskog filmskog festivala, u sastavu Dejan Dabić (selektor), Mihajlo Nestorović (umetnički direktor), Milivoje Mlađenović (programski direktor) i Ksenija Janković (direktorka festivala).
U obrazloženju se navodi da je Bogdan Diklić izuzetno analitičan, duhovit i promišljen glumac, čije uloge karakterišu preciznost i dubina. Tokom više od pola veka rada, ostvario je više od 200 uloga na filmu, televiziji i pozorištu, ostavivši neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Njegove antologijske role u filmovima kao što su Nacionalna klasa, Variola vera, Maratonci trče počasni krug, Balkan ekspres, Sabirni centar, Bure baruta, Obrana i zaštita, Falsifikator i mnogi drugi, urezale su se u kolektivnu svest publike svih generacija, potvrđujući njegov status jednog od najznačajnijih glumaca regiona.
Ksenija Janković, direktorka festivala, obratila se publici rečima: „Velika je čast, ali i hrabrost i smelost, stajati večeras pred vama. Ponosni smo što smo uspeli da istrajemo i ove godine održimo festival, u nešto drugačijem ruhu, ali sa željom da očuvamo kontinuitet na koji su navikli naši sugrađani iz Sombora, kao i gosti iz drugih gradova. Zahvaljujem se svim gostima festivala, a posebno gospodinu Bogdanu Dikliću – njegovo prisustvo dodatno je osnažilo našu viziju Ernesta Bošnjaka da je Sombor zaista mali Holivud. Zahvalnost dugujem i lokalnoj samoupravi i Gradu Somboru, kao i našim brojnim sponzorima koji su nam ukazali poverenje i podršku, kao i celom timu Kulturnog centra. Žiža radosti koja u nama tinja je najvažnija – upravo ona nas vodi ka optimističnijoj realnosti. Zajedno ćemo pregurati ovaj ukrštaj stvarnosti i snova.”
Bogdan Diklić, laureat nagrade zahvalio se na priznanju i rekao: „Kada se čovek izuzetno raduje onda je bolje da ćuti. Da ne devalvira trenutak. Ovo je zaista lep trenutak za mene i čast mi je i zahvaljujem se direkciji festivala i vama što ste večeras došli. Ja se nalazim u toj životnoj dobi kada su zaređale gerijatrijske nagrade i priznanja i mislio sam da je Ernest jedna od tih nagrada. Međutim, nije. Zato što se ona dodeljuje za dosadašnji ali i budući doprinos, a to znači da ima šanse da još nešto u budućnosti radim“.
Nagradu je uručio Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika grada Sombora iz oblasti kulture i turzima. Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.
Nakon uručenja nagrade usledila je projekcija filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića, u kome Diklić tumači jednu od ključnih uloga.
Festival je i ove godine otvorio vrata najmlađima, u okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana. Program se nastavlja u subotu, 5. jula, razgovorom sa Bogdanom Diklićem u okviru govornog formata „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts, koji će voditi Dejan Dabić. U nedelju, 6. jula, biće predstavljene knjige „Filmska deca ulice“ autora Saše Radojevića i „Stanislav Krakov – među pokretnim slikama“ Mirka Demića, dok je za zatvaranje festivala zakazana projekcija filma „Granica“ reditelja, somborca Zorana Maširevića (koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“), uz nastup benda Šlagvort, koji izvodi muziku iz kultnih filmskih ostvarenja domaće i strane produkcije.
Ulaz na sve festivalske događaje i projekcije je slobodan.
Foto: Milan Đurđević.
Drugi deo Festivala francuskog filma od 3. do 6. jula u Beogradu i Novom Sadu
Besplatne filmske projekcije pod vedrim nebom na BeeZ Trgu na Novom Beogradu i na tri lokacije u Novom Sadu
Beograd / Novi Sad, jun 2025. – Sedmo izdanje Festivala francuskog filma biće održano od 3. do 6. jula u Beogradu i Novom Sadu, donoseći pažljivo odabrane naslove francuske kinematografije – besplatno i pod vedrim nebom. Tokom četiri dana, publika će uživati u vrhunskim filmskim ostvarenjima koja osvetljavaju bogatstvo, raznolikost i savremeni duh francuskog filma.
Publika u Beogradu imaće priliku da uživa u bioskopu na otvorenom – na BeeZ Trgu (platou između poslovnih kula Ušće). Projekcije počinju u 21 čas, a ulaz je slobodan.
Drugi deo festivala biće otvoren projekcijom filma „Reparacija“ (La Réparation), najnovijeg ostvarenja Oskarom nagrađenog reditelja Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi intrigantnu priču o nestanku slavnog kuvara neposredno nakon osvajanja treće Mišelinove zvezdice. Na platou između kula Ušće (Beeztrg) publika će imati priliku da pogleda i film „Sent-Egziperi“, posvećen čuvenom piscu i pilotu, sa zapaženim ulogama Luja Garela, Dijane Kriger i Vensana Kasela. U subotu i nedelju, festivalski program donosi još dve snažne drame – „Priča o mojoj majci“, dirljivu priču o majčinskoj borbi za dostojanstven život, kao i „Božanstvenu Saru Bernar“, u kojoj Sandrin Kiberlen dočarava život i karijeru jedne od najznačajnijih francuskih glumica s kraja 19. i početka 20. veka.
Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i pokrovitelja. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.
Festival francuskog filma u Novom Sadu – četiri večeri, tri stanice, jedan filmski doživljaj!
U Novom Sadu, Festival francuskog filma održava se od 3. do 6. jula, na tri različite lokacije – pod otvorenim nebom u Kulturnoj stanici Svilara, kao i u klimatizovanim prostorima Kulturnih stanica Eđšeg i Barka. Projekcije u Svilari počinju u 20.30, dok će se u Eđšegu i Barci filmovi prikazivati u dva termina – od 18.00 i 20.00 časova. Ulaz na sve projekcije je slobodan.
I u Novom Sadu na repertoaru će biti inspirativne filmske priče o velikanima francuske umetnosti i istorije – Niki de Sen Fal, Antoanu de Sent-Egziperiju i Sari Bernar, dok će poseban segment festivala biti posvećen začetnicima sedme umetnosti – Braći Limijer, kroz do sada neobjavljene sekvence njihovih prvih filmova.
Festival u Novom Sadu organizuju Francuski institut u Srbiji i njegov ogranak u Novom Sadu, u bliskoj saradnji sa mrežom kulturnih stanica Novog Sada.
Više informacija o programu:
Beograd: https://festivalfrancuskogfilma.rs
Novi Sad: https://linktr.ee/novisadfilm
Francuski institut u Srbiji: https://www.institutfrancais.rs/festival-francuskog-filma-2025/
Ne propustite priliku da uživate u magiji francuskog filma – na velikom platnu, besplatno i u izuzetnoj atmosferi!
Foto: Promo
POČINJE ČETVRTI „SLAUGHTER FESTIVAL”: HEVI METAL I HOROR U NEKADAŠNJOJ DOLJEVAČKOJ KLANICI
U petak, 4. jula 2025. godine, u prostoru nekadašnje klanice u Doljevcu počinje četvrto izdanje „Slaughter Festivala”, koji i ove godine spaja najžešće hevi metal i andergraund bendove sa programom umetničkog horor filma.
Muzički deo festivala donosi raskoš energičnog zvuka, od garažnog roka do ekstremnog metala. Prve večeri, u petak 4. jula od 19 časova, nastupaju „Wan Žulj” (Vlasotince/Ladovica), veterani srpske andergraund scene sa novim materijalom, zatim „Manitu” (garage/hardcore, Niš), čija sirova energija crpi inspiraciju iz severnoameričkog folklora, kao i „Stellar Tomb” (progresivni ekstremni metal, Niš), koji u atmosferičnom izrazu istražuju kosmičke teme, dok „Unbaptised” (melodični death metal, Bugarska) važe za jednu od najperspektivnijih mladih metal formacija u regionu.
Filmski program odvija se paralelno u tri festivalska bioskopa. Na glavnom platnu, u 19:30, festival otvara film „Dog of God” (Letonija) – mračna srednjovekovna priča sa elementima crne magije i rotoskopske animacije. Važna napomena je da film nije za decu. U nastavku sledi domaći film „Dartakum” (Srbija), psihološki horor o ratnom veteranu sa Kosova i Metohije, a veče se završava projekcijama domaćih kratkometražnih filmova koji se nalaze u konkurenciji za festivalsku nagradu „Zlatna macola”.
Na lokaciji pored bazena, bioskopski prostor „Water Movie Screen” u 21 čas otvara japanski film „Bakemono” – urbana horor parabola o čudovištu koje vreba goste jeftinog smeštaja u Tokiju. Na istom platnu, program zatvara austrijski film „2551.01: The Kid”, eksperimentalna distopija inspirisana Čaplinovim motivima, ujedno i prvi dobitnik „Zlatne macole” iz 2022. godine.
Treći festivalski bioskop, „Air Movie Screen”, donosi u 21 čas projekciju filma „2551.03: THE END”, završno poglavlje post-apokaliptične potrage čoveka sa majmunskom maskom u režiji Norberta Fafenbihlera. Program od 23 časa zatvara britanski film „The Cellar” – klaustrofobična priča o bekstvu iz podzemnog zatočeništva.
Gosti i žiri ovogodišnjeg festivala su umetnici i stručnjaci prepoznatljivi u domenu horor žanra: Arpad Slančik, subotički umetnik poznat po dark industrial skulpturama, dr Marko Pišev, antropolog i pisac, specijalista za horor i narativnu teoriju strave, i Jovan Ristić, selektor Festivala srpskog filma fantastike.
Pojedinačne ulaznice za sve festivalske večeri dostupne su putem servisa Tickets.rs. Besplatan prevoz iz Niša obezbeđen je svakog dana festivala, sa polaskom u 18 časova ispred Doma vojske Srbije, a povratak iz Doljevca takođe svake večeri po završetku programa.
Slaughter Festival okuplja ljubitelje ekstremne muzike i umetničkog horora, nudeći nesvakidašnju kombinaciju zvuka i senke u autentičnoj industrijskoj atmosferi nekadašnje klanice u Doljevcu.
Pokrovitelji festivala su Opština Doljevac i Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije.
Tamara Dragičević, Andrija Mardešić i Jelena Mišeljić u glavnom žiriju 12. Bašta Festa
Glavni žiri 12. Bašta Festa, koji se održava od 3. do 6. jula u Bajinoj Bašti čine Tamara Dragičević, glumica iz Srbije, Andrija Mardešić, reditelj iz Hrvatske i Jelena Mišeljić, producentkinja iz Crne Gore. Nagrade će biti dodeljene za: najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija), kao i dve specijalne nagrade. Žiri ima pravo da dodeli i dve specijalne nagrade, kao i da neku od nagrada podeli ili ne dodeli.
Tamara Dragičević je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, koja se proslavila ulogama u filmovima “Montevideo, Bog te video!”, kao i “Vojna akademija”, nakon čega su usledile uloge u “Panami”, “Bićemo prvaci sveta”, “Igra u tami”, “Žigosani u reketu”, “Močvara”, kao i prepoznatljiva uloga Silvane Armenulić u seriji i filmu “Toma”, za koju je dobila i nagradu Carica Teodora na Niškim filmskim susretima 2021.
Andrija Mardešić je hrvatski filmski i TV reditelj i scenarista, koji je sa Davidom Kapcem autor dugometražnog igranog filma „Stric“, koji je prikazan na više od 50 festivala i dobitnik 20-ak nagrada.
Jelena Mišeljić je producentkinja i teoretičarka filma, selektorka nekoliko programa za stručno usavršavanje i razvoj filmskih projekata, članica je mreže EWA – Evropske mreže žena u audiovizuelnoj industriji i Evropske filmske akademije.
Na trećem Bašta Festu uspostavljena je i regionalna nagrada za najbolju kameru (Zlatna vizualizacija) nastala u saradnji sa rentalom Cineplanet. Rental Cineplanet nagrađenom direktoru fotografije obezbeđuje rentiranje opreme za naredni filmski projekat u iznosu od 5.000e. Žiri dvanaestog Bašta Festa za ovu nagradu biće Marko Cile Mladenović, direktor fotografije iz Srbije.
Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte takođe dodeljuje svoju nagradu za najbolji film, a njihovo učešće u samom programu podstiče kritički stav lokalne omladine. Ovogodišnji Žiri mladih činiće: Pavle Živanović, Ivana Lukić, Viktor Avramović, Katarina Purković i Anđela Živanović.
Mentorka i saradnica Žirija mladih biće rediteljka Mina Đukić, rediteljka nagrađivanog filma “Neposlušni” (2014) koji je bio prikazan na preko 20 internacionalnih festivala, uključujući i Sandens i Roterdam, a nedavno je režirala i dve TV serije “Mama i tata se igraju rata 2” i “Poseta”.
Palić Film Festival – Ne propustite najbolje evropske filmove iz prethodne godine u predfestivalskom programu 32. Festivala evropskog filma Palić
U ovogodišnjem predfestivalskom programu Festivala Evropskog filma Palić, od 3. do 17. jula u bioskopu Eurocinema i na Gradskom trgu u Subotici, kao i u Plaža Baru na Paliću, publika će moći da pogleda najbolje evropske filmove iz prethodne godine. Ova ostvarenja biće prikazana u osam selekcija: „Europe 4 kids”, “ABIFF”, “Žigmond Vilmoš” „Best of Europe”, “Omaž dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka”, program kratkih mađarskih i slovenačkih filmova, Bioskop na Trgu i Bioskop na plaži.
U okviru selekcije „Europe 4 Kids“, svakog dana od 3. do 9. jula u 17 časova u Bioskopu Eurocinema, biće prikazano sedam animiranih dečijih filmova koji su svoju bioskopu premijeru imali u 2023. i 2024. godini: „Izumitelj“ (Irska), „Mali Alan“ (Danska), „Nerazdvojni (Belgija/Španija), „Niko 3 – Iza polarne svetlosti“ (Finska/Nemačka), „Panda u Africi (Danska), Super kućni patuljci (Nemačka), i „Tajanstvena šuma“ (Francuska). Pred projekcije iz ove selekcije, biće prikazani odabrani kratki filmovi sa Međunarodnog filmskog festivala animacije Bukurešt – ABIFF: „Engram“ (Kina), „Niksina simfonija“ (Kanada), „Oborena“ (Australija), „Repa“ (Estonija), i „Fram“ (Rumunija).
U selekciji „Best of Europe“ istim danima od 19h svi zainteresovani će imati priliku da pogledaju sedam evropskih i domaćih ostvarenja koja su obeležila prethodne dve godine: „Mi nemamo drugu zemlju“ (Norveška) – ovogodišnji dobitnik Oskara za najbolji dokumentarni film, „Porodični ručak“ (Finska), „Priroda ljubavi“ (Francuska), „Seme svete smokve“ (Iran) – dobitnik Specijalne nagrade žirija na Kanskom filmskom festivalu, „Sinovi“ (Danska/Švedska) – prošle godine prikazan u glavnoj takmičarskoj selekciji na Paliću, „Susedna soba“ legendarnog reditelja Pedra Almodovara – osvajač Zlatnog lava na festivalu u Veneciji, i „Univerzalna teorija“ (Nemačka/Austrija/Švajcarska).
U Bioskopu Eurocinema, 10. jula od 17 časova biće prikazana selekcija mađarskih filmova sa Žigmond Vilmoš Međunarodnog filmskog festivala: „Hospicijum“, „Pseće srce“, „Čistilište“, i „Hibernacija“.
Omaž dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“ na programu je od 10. do 14. jula u Bioskopu Eurocinema, u terminu od 19 časova.
U terminima od 17h, u ovom bioskopu će 11. i 12. jula biti prikazani kratki mađarski filmovi „Biti drvo“, „Dete u tebi“, „Mesečina“, „Srećni ljudi“, i „Šibica skitnica“, kao i kratki slovenački filmovi „Iza ugla“, „Kako sam naučila da kačim veš“, „Ostali su ćutali“ i „Tako se završilo leto“.
Od 10. do 14. jula na Gradskom trgu, svake večeri od 21:30 biće prikazan po jedan film iz selekcije „Bioskop na Trgu“: „Dođoh, videh, pobedih“, „Emilija Perez“ – nagrađivano ostvarenje Žaka Odijara, „Majka Mara“ naše rediteljke i glumice Mire Karanović, „Marija“ Pabla Loraina sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi, i „Partenopa“ Paola Sorentina.
U okviru programa „Bioskop na plaži“, 17. jula u Plaža Baru na Paliću biće održana projekcija domaćeg filma „Poslednji krug momci“, akciona komedija reditelja Ilije Stojimirovića.
32. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 19. do 25. jula 2025. godine, na Paliću i u Subotici.
Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
Lidija Kordić voditeljica ceremonije otvaranja 31. Sarajevo Film Festivala
„Upravo na Sarajevo Film Festivalu doživela sam svoju prvu filmsku premijeru, a nakon deset godina u Sarajevu osećam da zaokružujem jedno od najlepših poglavlja svog života – i to na najlepši mogući način“, izjavila je Kordić
Već je postala tradicija da čast da vodi ceremoniju otvaranja Sarajevo Film Festivala pripadne mladoj glumačkoj zvijezdi iz BiH, a ove godine to će biti – Lidija Kordić.
„Velika mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku voditi ceremoniju otvaranja Sarajevo Film Festivala – festivala koji je obilježio važne trenutke mog profesionalnog i ličnog puta. Upravo na Sarajevo Film Festivalu doživjela sam svoju prvu filmsku premijeru, a nakon deset godina u Sarajevu osjećam da zaokružujem jedno od najlepših poglavlja svog života – i to na najlepši mogući način. Za mene je Sarajevo Film Festival najčarobnije vrijeme u Sarajevu – ulice su pune ljudi, ideja, stila, jezika i emocija, mesto gde sam se susrela i upoznala s ljudima koji me inspirišu, gde sam prvi put osetila, i iznova osećam, koliko je film važan i koliku snagu ima“, izjavila je Lidija Kordić.
Glumica rođena u Kotoru diplomirala je glumu na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. U svojoj filmografiji ima niz zapaženih uloga u crnogorskim, srpskim, bosanskohercegovačkim, turskim i talijanskim TV serijama i filmovima, a prošle je godine zablistala u ulozi Ilone Slater u biografskoj drami „Diva Futura“. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, a Kordić je zahvaljujući toj ulozi izabrana za European Shooting Star u Berlinu, čime je osvojila prestižno priznanje za mlade glumce. Osim glume, bavi se i pjevanjem i radi na svom prvom solo albumu.
„Jedva čekam da vidim šta nam sve donosi ovogodišnje izdanje Sarajevo Film Festivala – sigurna sam da će nas, kao i uvek, podsetiti zašto volimo film”, izjavila je Lidija Kordić.
31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.
Predstavljamo program 7. Festivala francuskog filma
Filmske projekcije na otvorenom u Beogradu i širom Srbije
Od Pariza s kraja XIX veka do savremenih tema, od legendi francuske umetnosti do novih glasova autorki i autora, 7. Festival francuskog filma donosi raskošan izbor filmova – od naslova prikazanih na ovogodišnjem Kanskom festivalu do ostvarenja koja na jedinstven način slave istoriju, kulturu i duh francuske kinematografije.
Festival će svečano biti otvoren u sredu, 25. juna u 21 čas na Kosančićevom vencu, projekcijom filma „Reparacija“ u režiji dobitnika Oskara Režisa Varnjijea, koji će tom prilikom biti i specijalni gost festivala.
Publiku širom Srbije očekuju besplatne filmske projekcije na brojnim atraktivnim lokacijama pod vedrim nebom, osim u Nišu gde se ulaz naplaćuje. U Beogradu filmovi će se prikazivati na Kosančićevom vencu, Beograd Bašti, Gardošu, Ciglani i Beeztrgu (plato između poslovnih kula Ušće), dok će se u slučaju kiše program preseliti u mts Dvoranu. Festival gostuje i u više gradova: Zrenjaninu, Novom Sadu (KS Barka, KS Svilara, KS Eđšeg), Užicu (GKC), Nišu (Vilin grad) i Gornjem Milanovcu (KC Mija Aleksić).
Kuma ovogodišnjeg izdanja festivala je istaknuta glumica i rediteljka Mirjana Karanović.
Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i pokrovitelja. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.
Detaljan program i satnice dostupni su na: www.institutfrancais.rs i www.festivalfrancuskogfilma.rs
Svečano otvaranje – „Reparacija“ uz prisustvo Režisa Varnjijea
Festival svečano otvara film „Reparacija“ (La Réparation), najnovije ostvarenje dobitnika Oskara Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi priču o misterioznom nestanku slavnog kuvara nakon dobijanja treće Mišelinove zvezdice.
Od Sent-Egziperija do Niki de Sen Fal: junaci prošlosti na filmskom platnu
Biografski filmovi zauzimaju posebno mesto u programu: „Sent-Egziperi“ donosi priču o čuvenom piscu i pilotu, a ulogu Antoana tumači šarmantni Luj Garel, uz Dijanu Kriger i Vensana Kasela. „Božanstvena Sara Bernar“ sa Sandrin Kiberlen u glavnoj ulozi oživljava najznačajniju francusku glumica kasnog 19. i ranog 20. veka. Glumicu Charlotte Le Bon, koju publika poznaje iz serije The White Lotus, gledamo u ulozi poznate francusko-američke umetnice Niki de Saint Phalle u filmu „Niki“. Šarlot Le Bon režira svoj upečatljiv debi na velikom platnu, donoseći neuobičajeno živ i suptilan portret ikone francuske umetnosti iz pedesetih godina.
Filmske heroine – između svakodnevice i apsurda
U drami „Otići jednog dana“ rediteljke Ameli Bonen, Žilijet Armane tumači ženu koja se vraća korenima i suočava sa sopstvenim snovima. U drami „Priča o mojoj majci“ Lejla Bekti igra majku odlučnu da svom sinu omogući život uprkos svemu. A u trilerskoj drami „Dalovej“ Sesil de Frans igra spisateljicu uhvaćenu između stvarnosti i virtuelnog sveta.
Ljubav, film i prošlost: povratak Braće Limijer
„Limijer, avantura se nastavlja“ je film koji prikazuje nikad viđene kadrove prve braće filma – Ogista i Luja Limijera – uz komentar i selekciju Tjerija Fremoa, direktora Kanskog festivala. Film je restauratorski dragulj i prava poslastica za filmske zaljubljenike.
Mladi, bunt i sloboda: „Posle njih“ i „Dolina budala“
„Posle njih“ je adaptacija nagrađivanog romana Nikolasa Matjea, coming-of-age dramu o tinejdžerskoj zaljubljenosti i sazrevanju, dok „Dolina budala“ nudi toplo i duhovito putovanje jednog čoveka koji pokušava da pobegne od života – na virtuelnoj regati u sopstvenoj bašti.
Foto: Festivalski promo,
Sedmi Somborski filmski festival od 4. do 6. jula
Bogdan Diklić dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ za doprinos dobrim filmovima
Pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“sedmi Somborski filmski festival biće održan od 4. do 6. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.
Svečano otvaranje festivala biće održano u petak, 4. jula, a program započinje u 19.30 časova otvaranjem izložbe „Milena i magija filma“, posvećene Mileni Pavlović Barili, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“. Svečano festivalsko veče nastavlja se u 20.30 časova u atrijumu Gradske kuće, uz dodelu nagrade „Specijalni Ernest“ i projekciju filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića.
Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“, koja se dodeljuje za doprinos dobrim filmovima, je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje Direkcija festivala u sastavu Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović, a biće uručena na otvaranju festivala.
Predfestivalski program počinje dan ranije, u četvrtak, 3. jula, kada će u 20.30 časova biti prikazan film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime će festival, po tradiciji, simbolično otvoriti vrata najmlađima.
U subotu, 5. jula, program „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts ugostiće laureata festivala Bogdana Diklića, sa kojim će razgovor voditi Dejan Dabić. Uveče, od 21 čas, publika će imati priliku da pogleda film „Paun“ austrijskog reditelja Bernharda Vengera, u atrijumu Gradske kuće. U nedelju, 6. jula, u okviru istog matine formata, biće predstavljena najnovija filmska izdanja iz 2024/25. godine, dok će festival biti svečano zatvoren u 20.30 časova projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića, koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Program zatvaranja upotpuniće nastup benda Šlagvort.
Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i KC „Laza Kostić“ povodom sedmog izdanja festivala je izjavila: „U ovoj eri neizvesnosti, umetnost je zvezda vodilja, koja nas obasjava, oplemenjuje i treperi žižom radosti, ujedinjujući nas i vodeći sve zajedno napred u optmističnu realnost. Nastojali smo da taj plamen učinimo održivim, neprikosnoveno ukazujući koliko je Sombor plodna sredina razvoja filmske umetnosti, ostajući pri ideji festivala panonske i podunavske regije. Ovogodišnje izdanje festivala je revijalnog karaktera i predstavlja osvrt na sve što smo do sada postigli”.
Govoreći o programu Janković je istakla: „Predfestivalski dan posvećen je i ove godine deci, kao najčistijoj i nepresušnoj inspiraciji. Najuzvišenija tačka biće dodela nagrade Specijalni Ernest našem slavnom glumcu Bogdanu Dikliću propraćena filmom Mali svet u kojem se ističe upravo uloga ovogodišnjeg laureata. Filmom Granica Zorana Maširevića nastavljamo s promocijom Sombora kao staništa stecišta filmskih stvaralaca ili somborske regije kao idealne filmske scenografije u okviru programa Kad bi Sombor bio Holivud. Ovogodišnja filmska revija upriličena je tako da bude most ka novim izdanjima festivala novih filmskih ostvarenja, kao i onih filmova koji još čekaju svoj čas potpunog osvetljenja”.
Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.
Sarajevo Film Festival i Slano Film Days – Kroz program podrške filmskim autoricama podržano pet projekata
Fondacija UNIQA SEE FUTURE, u saradnji sa Sarajevo Film Festivalom i Slano Film Days, s ponosom predstavlja selekciju pet filmskih projekata u okviru „Programa podrške filmskim autoricama“ („Female Filmmakers Support Programme“). Pokrenut 2024. godine, ovaj program ima za cilj da podrži i osnaži žene filmske autorice iz šest zemalja Jugoistočne Evrope u kojima UNIQA osiguranje djeluje: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.
Program podrške filmskim autoricama kreiran je s namjerom jačanja prisustva i vidljivosti žena u regionalnoj filmskoj industriji, kroz finansijsku podršku, mentorstvo i profesionalni razvoj. Odabrane autorice ujedno dobijaju podršku kroz CineLink Industry Days, profesionalnu Training and Skills platformu Sarajevo Film Festivala.
Pet odabranih projekata zvanično je predstavljeno na Slano Film Days 2025.
Izabrani projekti su:
• THE POSSESSED (igrani film)
Režija: Ena Sendijarević (Bosna i Hercegovina)
Produkcija: SCCA/pro.ba (BiH), Studio Ruba (Nizozemska)
• AIR IN A BOTTLE (igrani film)
Režija: Aida Begić (Bosna i Hercegovina)
Produkcija: This and That Productions (Srbija)
• EMBRYO (igrani film)
Režija: Maša Šarović (Crna Gora)
Produkcija: KINO d.o.o. (Crna Gora)
• THE LAST NOMADS (dokumentarni film)
Režija: Biljana Tutorov (Srbija)
Produkcija: WAKE UP FILMS (Srbija)
• CONFESSIONS OF A FEMALE GAMER (dokumentarni film)
Režija: Dolya Gavanski
Produkcija: Agitprop (Bugarska), Thea Films (Bugarska)
Ovi projekti izdvojili su se snažnom autorskom vizijom, originalnim pristupom i posvećenošću pričanja važnih i uzbudljivih priča koje odražavaju savremeni trenutak i potiču dijalog. Izabrani projekti će dobiti finansijsku i profesionalnu podršku koja će im pomoći da nastave razvoj i realizaciju svojih projekata u fazama produkcije i postprodukcije.
Ukupan fond programa za 2025. godinu iznosi 180.000 eura, s ciljem snažne posvećenosti principima rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji.
Ova inicijativa prvi put je predstavljena na Slano Film Days 2024.
„Projekat ‘Female Filmmakers’ bio je jedan od prvih većih projekata SEE Future Fondacije, i izuzetno sam ponosan na činjenicu da je već ostavio snažan trag na regionalnoj filmskoj sceni. Posebno sam zahvalan na izvanrednoj saradnji sa Slano Film Days, Sarajevo Film Festivalom, kao i svim partnerima koji su prepoznali važnost projekta i podržali nas u njegovom ostvarenju. Zajedničkim snagama, u kratkom vremenu, uspjeli smo pružiti podršku pet izuzetnih, inspirativnih i talentovanih autorica i na taj način značajno doprinijeti vidljivosti i afirmaciji stvaralaštva u regiji. Čestitam svim dobitnicama i radujem se realizaciji njihovih sjajnih projekata. Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da pogledamo njihove filmove na velikom platnu“, rekao je Adel Bahtanović, predsjednik UNIQA SEE regije.
„Od samog početka, Slano Film Days zamišljen je kao mjesto na kojem se mogu čuti i podržati novi glasovi. Ovaj program prirodni je nastavak te vizije: usmjeren je na isticanje autorica čiji rad izaziva, inspirira i pokreće. Podržavajući njihove stvaralačke puteve, pomažemo oblikovati uključiviju i dinamičniju budućnost kinematografije u našoj regiji“, izjavio je Mirsad Purivatra, autor koncepta i direktor Slano Film Days.
„Kroz partnerstvo s UNIQA-om i njihovom novoosnovanom fondacijom, koja je posvećena podršci umjetnosti, sportu, a sada i filmu, možemo strateški djelovati te adresirati – i nadamo se ispraviti – neke od sistemskih neravnoteža u financiranju filmova. Ova će inicijativa posebno pružiti podršku filmovima i projektima koje stvaraju autorice. Sarajevo Film Festival oduvijek se zalaže za rodnu ravnopravnost u kinematografiji i ponosni smo što tom cilju doprinosimo kroz ovako konkretan i značajan projekt“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.
Festival francuskog filma počinje u Zrenjaninu
Otvaranje festivala uz film „Reparacija“ i dolazak čuvenog francuskog reditelja Režisa Varnjijea
Sedmi Festival francuskog filma biće svečano otvoren u utorak, 24. juna, u Gradskoj bašti u Zrenjaninu, projekcijom filma „Reparacija“ (La Réparation), najnovijeg ostvarenja jednog od najznačajnijih savremenih francuskih reditelja – Režisa Varnjijea (Régis Wargnier), koji će tom prilikom biti specijalni gost festivala.
Dan kasnije, u sredu, 25. juna, u 21 čas, na atraktivnoj lokaciji Kosančićev venac u Beogradu, Varnjije će i zvanično otvoriti glavni festivalski program.
Režis Varnjije je nagrađivani francuski reditelj i scenarista, rođen u Parizu. Svetsku slavu stekao je filmom „Indokina“, koji mu je doneo Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film 1993. godine. Tokom bogate karijere sarađivao je sa mnogim velikim imenima evropske i svetske kinematografije, a njegovi filmovi poznati su po emotivnoj dubini, kompleksnim likovima i izraženom humanističkom pristupu.
Njegov najnoviji film, „Reparacija“, potvrđuje autorski kontinuitet i tematsku doslednost. Radnja filma prati Klaru, ćerku slavnog kuvara koji nestaje nakon što osvoji treću Mišelinovu zvezdicu. Primorana da vodi dva restorana potpuno sama, Klara dobija misteriozni poziv da dođe u Tajvan.
Festival francuskog filma tradicionalno donosi izbor najznačajnijih savremenih i klasičnih ostvarenja jedne od najuticajnijih evropskih kinematografija. Publika će imati priliku da pogleda deset pažljivo odabranih filmova, koji kroz različite žanrove i teme oslikavaju raznolikost i aktuelnost savremenog francuskog filma.
Festival tradicionalno bira kuma ili kumu festivala, a ove godine čast da bude kuma festivala je pripala Mirjani Karanović, glumici i rediteljki.
Glavni program Festivala francuskog filma traje od 25. do 29. juna i od 3. do 6. jula.
U Beogradu, filmovi će se prikazivati na više atraktivnih lokacija na otvorenom: Kosančićev venac, Beograd Bašta (Zvezdara), MTS dvorana (u slučaju kiše), Ciglana, Gardoš (Zemun) i Beeztrg (plato između kula poslovnih centara „Ušće“).
Ovogodišnje izdanje posebno naglašava decentralizaciju i širenje programa van prestonice, kako bi se bogatstvo francuskog filma približilo publici širom Srbije. Francuski filmovi će se gledati i u Gornjem Milanovcu (Kulturni centar ‘Mija Aleksić’), Novom Sadu (Kulturni centar Novog Sada) i Nišu (bioskop ‘Vilin Grad’).“ Program je besplatan (sem projekcija u Nišu).
Festival francuskog filma organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i ljubitelja frankofone kulture. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt sa linijom proizvoda Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.
Više informacija o programu na: www.institutfrancais.rs
Muzički program 12. Bašta Festa u znaku domaće klupske scene
Muzički program dvanaestog Bašta Festa, uz koji ćete plesati pod vedrim nebom na plaži Rača pored reke Drine, okupiće originalna imena domaće klupske scene. Na ovogodišnjem festivalu slušaćemo: MMMMARIJE, DJ Savu Božovića, Funk Technik Group – FTG, kao i tradicionalno Čola veče. Muzički program se od prošle godine vratio na plažu Rača, na obalu Drine, od 23h svake noći u toku trajanja festivala.
Beogradski DJ duo MMMMARIJE su autorke i voditeljke muzičke emisije MMMMARIJE NA APARATU na Radio Aparatu, kao i članice redakcije Oblakoder magazina – Marija Todorović i Marija Milić. Poznate po eklektičnim muzičkim izborima i energičnim nastupima, vešto kombinuju različite žanrove i stvaraju jedinstvene zvučne pejzaže.
DJ Savo Božović publici je poznat kao veliki ljubitelj kvalitetne soulful muzike, a pažnju je privukao svojim autentičnim žurkama na kojima može da se čuje svaki muzički žanr – od soula, fanka i repa, pa do ex-Yu disko bisera.
Subota, 5. jul, rezervisana je za Bašta žurku i Čola veče – veče pesama najvoljenijeg pevača domaće publike – Zdravka Čolića.
Funk Technik Group – FTG su stalni domaćini Bašta žurki, a ovaj DJ duo čine Stefan Saveski i Nebojša Ilić iz Beograda koji se pojavljuju krajem 2015. godine i započinju b2b vrtešku na gramofonima. Pored Jazz / Soul / Funk / Disco / Boogie muzike koja je oblikovala i usmerila ovaj DJ dvojac, u njihovim setovima možete čuti i Reggae / Afrobeat / Hip Hop i Dance muziku.
Dvanaesti Bašta Fest – internacionalni festival kratkog igranog filma, održava se od 3. do 6. jula 2025. Kao i prethodnih godina, festival okuplja najzanimljivije filmske autore i glumce iz čitavog sveta na jednom mestu – u Bajinoj Bašti!
Svi programi Bašta Festa održavaju se u Bajinoj Bašti – na otvorenom i BESPLATNI SU, i svi su dobrodošli da se pridružite i uživaju u filmsko-muzičko-edukativnoj avanturi.
BAŠTA FEST – Tri svetske i 19 srpskih premijera u takmičarskoj selekciji 12. Bašta Festa
Na 12. Bašta Festu, koji će biti održan od 3. do 6. jula u Bajinoj Bašti, biće prikazano 27 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program.
U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Francuske, Brazila, Turske, Litvanije, Austrije, Belgije, Španije, Irana, Argentine, Kolumbije, Čilea, Malezije, Engleske, a Bašta Fest je naročito ponosan što je među njima i 11 filmova iz regiona.
Publika će moći da vidi svetske premijere domaćih filmova „Maroko“ Staše Bajac, „Satkani“ Miloša Živanovića i „Metak u pušci“ Karmen Obrdalj, dok će „Miris sveže farbe“ Nađe Petrović i „Beli dani“ Nevene Desivojević imati srpske premijere.
Filmovi će se takmičiti za nagrade glavnog žirija: za najbolji film „Zlatna imaginacija“, za najbolju mušku i žensku ulogu „Zlatna interpretacija“, kao i dve specijalne nagrade. Osim toga tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.
Za prikazivanje 12. na Bašta Festu stiglo je oko 500 prijavljenih filmova, a pred selektorkom Majom Šušom bio je veoma težak zadatak.
„Ove godine se susrećemo sa jednom veoma zanimljivom činjenicom, a to je da od osnivanja festivala u programu imamo više filmova koje potpisuju žene rediteljke. Ovo se desilo sasvim slučajno, bez ikakve prethodne odluke, izborom najboljih filmova od onih koji su bili prijavljeni. Tako ove godine gledamo filmove 18 rediteljki i 12 reditelja, a i sam program zatvaramo sjajnim debitantskim filmom 78 dana domaće rediteljke Emilije Gašić”, navela je Maja Šuša.
Nazivi ovogodišnjih blokova filmova su: Moj dan slobode, I šta sada, mama?, One dolaze, Moja mladost moja stvar, Satkani od snova, i Oni odlaze.
“Očekuju nas filmovi koji kritički preisputuju slobode, osećaj mladih ljudi u okviru njihovih sredina, snove koji se (ne) ispunjavaju, odnose sa majkom i porodicom. Imamo 3 svetske premijere, 19 srpskih premijera, nova ostvarenja, kao i filmove koji su imali svoje svetske premijere u Kanu, Berlinu, Veneciji, Sandensu, Lokarnu. Takmičarski program i otvaramo Kanskim pobednikom, dobitnikom Evropskog Oskara, filmom Čovek koji nije mogao da ćuti Nebojše Slijepčevića, ogromnim uspehom za kratki film (i film uopšte) regionalne kinematografije. Mladi autori su veoma hrabri, inspirativni i teme i pristupi kojima se bave su sveži i autentični. Baš se radujem da publici u Bajinoj Bašti prikažemo ovogodišnji program!” dodala je umetnička direktorka i selektorka festivala Maja Šuša.
Bašta Fest nastavlja i staru tradiciju da, u okviru revijalnog programa, festival zatvara dugometražnim ostvarenjem koje je prema mišljenju Bašta tima obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu, 6. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku “Borići”, publika će imati priliku da pogleda film “78 dana” rediteljke Emilije Gašić, koji će nakon projekcije zatvoriti festival. Ovaj film nanizao je uspehe nakon svetske premijere u Roterdamu, na festivalima širom sveta dobio je niz nagrada za najbolji film, najbolji debitanski film, najbolju montažu, najbolju režiju. Na prošlogodišnjem festivalu na Paliću dobio je nagradu žirija za najbolji film, a i nagradu publike.
Rediteljka Emilija Gašić je ovim povodom rekla: “O Bašta Festu sam imala prilike da čujem jako lepe stvari sa svih strana i to dugi niz godina. Drago mi je što ove godine mi zatvaramo festival, pa imam prilike da dođem i osetim tu magiju o kojoj znam iz priče. Dopada mi se što je festival nastao iz želje da donese kulturni sadržaj u druge krajeve Srbije i što je posvećen mladima, pa uključuje i srednjoškolce u svoj rad“. Iz vrlo sličnih pobuda je nastao i moj prvi dugometražni film – 78 dana, koji zatvara festival. Snimali smo ga u mom rodnom kraju u Vrnjačkoj Banji, u kućimoje babe i dede. U filmu igraju devojčice i dečaci iz tih krajeva kojima je ovo i prvi film. Od početka pisanja, pa do premijere, film prati velikodušnost i ljubav. Od komšija koji su nam zajmili livade, preko članova naših porodica koji su pravili mostove, igračke vodenice, davali odeću za kostim ili delili svoje uspomene iz devedesetih. Slični se sličnima raduju, pa eto nas na Bašta Festu!”
Balkanski festival filmske režije – Održana srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ na Balkanskom festivalu filmske režije: „Deca željna radosti i života su bili naša podrška“
foto Nemanja Nikolić
U četvrtak, 12. juna u MTS dvorani, održana je srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ reditelja Emira Kapetanovića, u okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ prvog Balkanskog festivala filmske režije.
Na konferenciji za medije Balkanskog festivala filmske režije, o filmu su govorili scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković. Radnja ovog ostvarenja smeštena je u decembar 2023. godine. Glumačka trupa kreće na turneju sa predstavom o Deda Mrazu kako bi proširili praznično veselje u malim mestima postratne Bosne i Hercegovine. Dok su deca oduševljena, pojava Djeda Mraza ponovo rasplamsava stare sukobe među odraslima.
Scenarista Vahid Duraković je o ideji za film rekao: „Priča je kreirana na osnovu istinitog događaja koji se desio negde 2000. godine. Mi smo, u stvarnom životu, kao jedna amaterska grupa 2000. napravili priču o Djeda Mrazu. Onda se pojavio problem, pošto su u predstavi igrali uglavnom Bošnjaci, a mi smo trebali da igramo u naselju gde su uglavnom Hrvati. Problem je bio – odakle Bošnjacima pravo da igraju Svetog Nikolu. A kada smo išli gde su većina Bošnjaci, onda je postojao otpor jer to nije u duhu tradicije Bošnjaka i Islama. Zanimljivo je da tu imamo decu na jednoj strani, a ona su željna Deda Mraza, radosti, života, – oni su bili naša podrška. S druge strane imamo odrasle koji su u svojim nekim podelama, i iracionalnim ponašanjem ubijaju radost”.
Producent Jasmin Duraković naveo je da je rad na snimanju filma trajao desetak godina te da „nije bio lak put“. Premda je film zasnovan na istinitoj priči, producent filma je istakao da su se držali toga da ovo ostvarenje bude i road movie, i komedija: „Da te neke teške, bosanske etničke teme, prikažemo na način koji ne mora biti teška drama i tegoba“.
Gost festivala u četvrtak bio je i francuski glumac Žeremi Galiana, koji tumači jednu od glavnih uloga u ostvarenju „Pol i Polet se kupaju“ reditelja Džetra Masija, premijerno prikazanog u Srbiji u okviru Međunarodnog takmičarskog programa „Misterije filma“. U ovom filmu mladi Amerikanac Paul, koji sanja da postane fotograf, živi u Parizu i radi dosadan posao u agenciji za nekretnine. Jednog dana upoznaje Polet, elegantnu Francuskinju opsednutu mračnim aspektima istorije grada. Njihova veza se razvija kroz neobične razgovore i zajedničke trenutke, uključujući i posetu stanu za koji veruju da je nekada pripadao Adolfu Hitleru. Film istražuje granice romantike, identiteta i istorijskog sećanja kroz prizmu neobične ljubavne priče.
„Glavni razlog zbog kojeg sam odlučio da radim sa rediteljem Džetrom Masijem je činjenica da sam se osetio zaista željenim. Trebalo je da snimamo film u septembru, ali već sam imao probe za predstavu za koju sam potpisao ugovor. Nakon što sam mu rekao da sam zauzet u to vreme, uspeo je da pomeri čitavo snimanje za avgust jer je želeo da radi sa mnom. Takođe i činjenica da je sam finansirao svoju viziju, naterala me je da je i ja pratim. To je i jedan od kvaliteta filma – izgleda kao da ima pravi budžet, ali Džetro ga je u potpunosti samostalno finansirao.“
U četvrtak 12. juna, u okviru pratećeg programa BFFR-a u Domu omladine Beograda održan je i tematski masterklas Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans), koji je realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske (Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Programme. Na masterklasu su govorile Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen. Pre panela održane su Specijalne projekcije dva filma – „Fidan” rediteljke Alcin Jeltan i “Once upon a time in the future: 2121” rediteljke Serpil Altin.
Istog dana održan je i masterklas “Ko je stariji – producent ili reditelj” legendarnog producenta Pjera Spenglera, čija karijera traje više od 50 godina – od originalnog Supermena i Tri musketara, preko Undergrounda Emira Kusturice, do saradnji sa Gajem Ričijem i Likom Besonom. Ovaj specijalni gost BFFR-a predstavio je ekskluzivan uvid u stvaranje velikih evropskih i holivudskih produkcija i kompleksan odnos reditelja i producenta. Razgovor je vodio direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl.
Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.
Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/
Održana festivalska pretpremijera filma „Tapija“ Luke Mihailovića na Balkanskom festivalu filmske režije: Ovo je film o osamostaljenju
U sredu, 11. juna u Domu omladine Beograda, u okviru prvog Balkanskog festivala filmske režije, održana je festivalska pretpremijera filma „Tapija“ reditelja Luke Mihailovića.
Povodom prvog prikazivanja filma reditelj Luka Mihailović je rekao: „Sve što sam do sada napisao je utemeljeno u realnosti, pa tako i ovde. Ovo je film o osamostaljenju kroz beg od jednog problema u neku novu sredinu, koja našem junaku donosi neke nove mogućnosti da iz tih svojih problema izađe. Ali, bavimo se i nekim temama koje su bitne za srpsko selo. Ideja za scenario nije krenula iz žanra, već iz nekog ličnog momenta i problema koje bi junak mogao da ima. Imali smo produkciju sa malim brojem snimajućih dana i nije mi bilo teško da autorsku konstrukciju koju sam imao u startu ukalupim u američki B horor film iz osamdesetih godina.“
Film „Tapija“ se otvara femicidom u mračnoj šumi. Laki, 25-godišnji diplomirani istoričar umetnosti, odlučuje da se osamostali u zapuštenoj vikendici svog pradede. Međutim, i u idiličnoj prirodi ga prate anksioznost, paralize sna i osećaj da ga neko posmatra. Kada sazna da je vlasnik zemlje koja može da mu promeni život, Laki se zaljubljuje, ali osećaj da ga neko progoni ne nestaje u malom selu u kojem se desilo ubistvo.
Uloge u filmu tumače Denis Murić, Teodora Dragičević, Andrija Kuzmanović, Vladimir Kovačević, Milan Pelivanović, Snežana Jeremić, Miloš Đurović, Ljiljana Stjepanović, Toma Trifunović, Deana Kostić, Marko Marković, Dimitrije Ilić.
Luka Mihailović (1997) je studirao filmsku režiju u klasi profesora Darka Bajića na Fakultetu Dramskih Umetnosti. Snima nekoliko kratkih igranih i dokumentarnih filmova od kojih se izdvajaju „Ludi“ i „Jedan poziv“. Za diplomski rad na fakultetu, piše scenario i režira celovečernji igrani film „Indigo Kristal“ (2023), koji je bio jedan od najgledanijih filmova te godine, a naredne godine je proglašen za najguglaniji film u Srbiji 2024. godine. Takođe je režirao kratkometražni dokumentarni film „Ko je Crni Cerak?“ (2024). „Tapija“ mu je drugi film koji potpisuje kao scenarista i reditelj.
Drugog festivalskog dana, na programu je bila i srpska premijera filma „Srcolomci“ grčkog reditelja Denisa Ilijadisa. Na konferenciji za medije u MTS dvorani, o ovom ostvarenju govorili su reditelj filma i glavna glumica Konstantina Mesini.
„Kada sam ja odrastao, sedamdesetih godina prošlog veka, bihejviorizam je bio česta tema. Sama ta da ideja, da ono što ste vi kao ličnost umnogome zavisi od okruženja u kome odrastate – od vaših roditelja, države u kojoj živite, društva – ta ideja mi je bila možda i strašnija nego priče o serijskim ubistvima, duhovima, i monstrumima. U ovom filmu sam se zapravo poigrao s tom idejom, zbog toga što u današnje doba te ideje vraćaju – da ljudi gube svoju individualnost i utapaju se u mišljenje mase, većine koja nas okružuje“, naveo je Ilijadis.
Konstantina Mesini je u svojoj ulozi rekla: „To je jedna osoba koja je imala teško detinjstvo, koja je izabrala i voli da bude nezavisna, koja je sluša nikoga i jednostavno nema izbora da se ponaša drugačije od onoga kako se ponaša. To je u ovom filmu vrlo lepo prikazano“. Govoreći o svojim glumačkim uzorima, Mesini je posebno navela Beatris Dal, Izabel Ađani, Žilijet Binoš i Nastasju Kinski.
Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.
Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/
Foto potpisi: Andrija Popović.
Srpskom premijerom filma “Kontinental ‘25” Radu Žudea svečano otvoren prvi Balkanski festival filmske režije
U utorak, 10. juna u MTS dvorani, svečanom ceremonijom i srpskom premijerom filma “Kontinental ‘25” Radu Žudea, otvoren je prvi Balkanski festival filmske režije.
Darko Bajić, jedan od osnivača festivala i umetnički direktor manifestacije, na otvaranju je rekao: “Energija Balkana treba da postane misija – da sve ono što je specifično u našoj kulturnoj sredini moramo preneti u svet. Ne smemo ličiti ni na koga. Zato ovde postoje tri programa koji su potpuno različiti i traže od mladih, novih autora, nova iskušenja i novi prkos; traže da provociraju gledaoce. Hoće da vide vas, u bioskopu koji je ostrvo slobode. U bioskop dođete i vodite dijalog sa filmom. Vodite dijalog jedni s drugima, osećate reakcije gledalaca oko vas, izađete iz dvorane i ponesete film sa sobom. To je najveće bogatstvo koje svaki reditelj priželjkuje”.
Uroš Tomić, suosnivač festivala i programski direktor, predstavio je tri programske celine festivala: “Ako Balkan posmatramo kao jedan prostor, prva celina je Buđenje Balkana, čija Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića. Druga programska celina je Međunarodni takmičarski program Misterije filma čija glavna nagrada nosi ime Dušana Makavejeva. I Žika i Mak su krenuli iz Kino kluba Beograd, a mi sad pokušavamo da ih spojimo na jednom mestu, gde tražimo takve autore. Želimo i da edukujemo mlađe kolege reditelje da i Srbija ima ozbiljnu filmsku tradiciju, na koju treba da se oslanjaju i gde će naći neverovatan izvor. Kroz treći program Povratak žanru podsetili smo da se naše starije kolege polako vraćaju žanrovskim filmovima, a neke kolege čak i počinju karijere žanrovskim filmom, i to smo hteli da podržimo”
Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, na otvaranju je rekla: “Darko, Uroš i ja smo jako dugo imali ovu ideju. Prošle godine smo uspeli da napravimo manifestaciju Godišnja nagrada reditelja koja je okupila preko 200 autora iz čitavog regiona, kao i platformu na kojoj mogu pogledati ostvarenja koja su nastala u proteklih godinu dana i oceniti ko je među njima te godine bio najuspešniji. Ta manifestacija nam je pružila priliku da se upoznamo i da ostvarimo jako lepu saradnju sa svim udruženjima i organizacijama reditelja, kao i srodnim organizacijama širom Balkana. Ove godine imamo prijatelje s nama i jedan novi projekat i misiju”.
Vinko Brešan, selektor Balkanskog takmičarskog programa “Povratak žanru”, u svom obraćanju je naveo: “Kada me je Darko zvao da budem selektor jednog programa Balkanskog festivala filmske režije, naravno da sam se rado odazvao. Ne samo zato što je Darko prijatelj, nego zato što mislim da je to važno. Postoji zaista iskrena vera da je Balkan specifičan prostor kreativnih ljudi, specifične energije, koji je vrlo često nepravedno zanemaren u nekim svetskim kartama filma. Ovaj festival to ne može ispraviti, ali može dokazati da ta nepravda postoji, i da ovde zaista postoje vrhunski filmski reditelji koji itekako imaju šta ispričati“.
Nakon uvodnih obraćanja, prikazan je kratak film posvećen Živojinu Pavloviću i Dušanu Makavejevu. Prisutnima se obratio i muzičar Momčilo Bajagić Bajaga, čija je pesma „Buđenje ranog proleća“ korišćena za ovaj film.„Velika mi je čast što su baš ovu moju kompoziciju izabrali da bude neka vrsta himne festivala. S obzirom da je ovo prvo izdanje festivala, želim mu puno uspeha i nadam se da će svake godine biti sve veći“, rekao je Bajaga.
Producent čuvenog holivudskog hita “Supermen” ali i dobitnika Zlatne Palme “Underground”, Pjer Spengler, i legendarni reditelj Lordan Zafranović koji je napravio neke od najvećih filmskih dela domaće kinematografije, pridružili su se Bajagi na sceni i zajedno otvorili festival.
„Veoma sam srećan što sam u Beogradu, za koji me vežu lepa sećanja“, istakao je Pjer Spengler, prisetivši se da je upravo u našoj prestonici snimao i deo čuvenog Kusturičinog filma „Underground.
„Zahvalio bih porodici Bajić na izuzetnom zalaganju za našu profesiju“, naveo je Lordan Zafranović, te se podsetio svojih susreta sa legendama srpskog filma Živojinom Pavlovićem i Dušanom Makavejevim. „Bilo mi je izuzetno iskustvo biti drug sa takvim velikanima kao što su njih dvoje. Mislim da su te nagrade za mlade autore izuzetna prigoda i podstrek da se srpski film vrati u ona zlatna vremena, kada je zaista bio izuzetno kvalitetan i možda jedan od najboljih u Evropi. Zato mi se i dopada ovaj festival, jer propagira jednu regiju koja je puna ne samo energije, već i hrabrosti i svega onoga što film treba da ima.“
Drugog festivalskog dana, u sredu 11. juna u 21 čas u Domu omladine Beograda, biće održana festivalska pretpremijera filma “Tapija” reditelja Luke Mihailovića. Povodom prve projekcije svog drugog dugometražnog ostvarenja, ovaj autor je naveo: „Dobio sam priliku da se malo poigram sa žanrom i mislim da je to bitno za našu kinematografiju. Pogotovo u ovo vreme, jer smo se malo polarizovali na takozvani komercijalni i arthaus festivalski film, koji su na dva potpuno različita koloseka. Ako film prođe na festivalima, ne dođe do domaće publike i bude slabo ispraćen, a ako film dobro prođe u bioskopima ima stigmu da je bez umetničke vrednosti. Mislim da treba da se zaborave te granice i da je film – film, bilo žanrovski ili autorski. Svaki film može da dodirne publiku, i to je zapravo najbitnije.“
Podsećamo, na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje se održava do 14. juna MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, u tri takmičarske selekcije se nalazi ukupno 24 ostvarenja, među kojima su čak 17 srpske premijere.
U Glavnom takmičarskom program “Buđenje Balkana”, pored filma “Kontinental ’25” na repertoaru su srpske premijere ostvarenja “Stvari zbog kojih ubijaš” Alireze Katamija (Turska), “I ostalo će uslediti” Pelin Esmera (Turska), “Srcolomci” Denisa Ilijadisa (Grčka), “Djeda Mraz u Bosni” Emira Kapetanovića (BIH), i “Ali šta je sa Tomijem?” Atile Tila (Mađarska), U ovoj selekciji biće prikazani i domaći film “Sunce nikad više” Davida Jovanovića (Srbija) i “Kad je muka Redjo” Ibera Dearija (Severna Makedonija).
U okviru Međunarodnog takmičarskog programa “Misterije filma” publika će moći da premijerno u Srbiji moći da pogleda filmove “Kod” Judžina Kotlarenka (SAD), “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno” Hernana Roselija (Argentina), “Pavements” Aleksa Rosa Perija (SAD), “Univerzalni jezik” Metjua Renkina (Kanada), “Bićete opet zajedno” Honasa Truebe (Španija), “Paul i Polet se kupaju” Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), “Postaće pepeo” Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i ostvarenje “Porodična terapija” Sonje Prosenc (Slovenija).
Balkanski takmičarski program “Povratak žanru” predstaviće filmove “Tapija” Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua (Rumunija), “Sutra umirem” Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), “Ka nepoznatoj zemlji” Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), “Blok 5” Klemena Dvornika (Slovenija), “Ćao Bela” Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), “Živi i zdravi” Ivana Marinovića (Crna Gora), i “Dražen” Danila Šerbedžije (Hrvatska).
Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.
Balkanski festival filmske režije posebno se zahvaljuje porodici Pavlović – Snežani, Mileni i Nenadu, kao i porodici Dušana Makavejeva.
Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/
Foto: Andrija Popović.
Više od 30 gostiju iz inostranstva na prvom Balkanskom festivalu filmske režije u Beogradu
U programu će biti prikazana filmska ostvarenja koja su osvajala nagrade na velikim svetskim festivalima. Publika će imati prilike da premijerno vidi 17 filmova među kojima je i film „Tapija” Luke Mihailovića. Festival otvara film Radu Žudea “Kontinental ’25” dobitnik Srebrnog medveda za scenario, a zatvara „Stvari zbog kojih ubijaš“ Alireze Katamija, dobitnika nagrade za najbolju režiju na festivalu Sandens.
Na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje počinje u utorak 10. juna i traje do subote 14. juna u MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, među gostima biće preko 30 filmskih umetnika i drugih značajnih ličnosti iz filmske industrije.
Gosti iz Glavnog takmičarskog programa programu “Buđenje Balkana“ biće reditelj Denis Ilijadis i glumica Konstantina Mesini, akteri grčkog filma “Srcolomci”, scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković (Djeda Mraz u Bosni, BIH), reditelj Atila Til i glumac Sabolč Turoči (Ali šta je sa Tomijem?, Mađarska), rediteljka Pelin Esmer (“I ostalo će uslediti”, Turska), kao i članovi žirija: Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).
U ovoj selekciji publika će moći premijerno u Srbiji da pogleda ostvarenje “Kontinental ’25” proslavljenog reditelja Radu Žudea (Rumunija), koje će i otvoriti festival, kao i filmove “Stvari zbog kojih ubijaš” Alireze Katamija (Turska), “Sunce nikad više” Davida Jovanovića (Srbija) i “Kad je muka Redjo” Ibera Dearija (Severna Makedonija).
Među gostima Međunarodnog takmičarskog programa “Misterije filma“ su glumci Žeremi Galijana (“Paul i Polet se kupaju”, Velika Britanija / Francuska), Monika Almiral iz filma “Postaće pepeo (Španija), i Katarina Stegnar (“Porodična terapija”, Slovenija), i članovi žirija: producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska) i montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska), kojima će se u odlučivanju o nagradama pridružiti proslavljeni domaći glumac Svetozar Cvetković.
Publika će u selekciji “Misterije filma“ videti i filmove “Kod” Judžina Kotlarenka (SAD), “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno” Hernana Roselija (Argentina), “Pavements” Aleksa Rosa Perija (SAD), “Univerzalni jezik” Metjua Renkina (Kanada), i “Bićete opet zajedno” Honasa Truebe (Španija).
U okviru Balkanskog takmičarskog programa “Povratak žanru” gosti će biti reditelji Danilo Šerbedžija (“Dražen”, Hrvatska), Nikol Čibulja (“Sutra umirem”, Mađarska), Jani Sever (Ćao Bela, Slovenija), i Klemen Dvornik (“Blok 5”, Slovenija), reditelj i selektor ovog programa Vinko Brešan iz Hrvatske, kao i članovi žirija Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska), koji će o laureatima odlučiti sa trećim članom žirija iz Srbije – rediteljem Milošem Avramovićem.
U ovoj selekciji biće prikazani još i filmovi “Tapija” Luke Mihailovića, čiji će se akteri pokloniti publici na srpskoj festivalskoj pretpremijeri, “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua (Rumunija), “Ka nepoznatoj zemlji” Mahdija Flejfela Grčka), i “Živi i zdravi” Ivana Marinovića (Crna Gora).
Gosti tematskog masterklasa Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans), koji će biti realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske (Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Programme, biće Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen. Pre panela će biti održane Specijalne projekcije dva filma – „Fidan” rediteljke Alcin Jeltan i “Once upon a time in the future: 2121” rediteljke Serpil Altin u Domu omladine u Sali “Amerikana”.
Masterklas “Ko je stariji – producent ili reditelj” legendarnog producenta Pjera Spenglera, čija karijera traje više od 50 godina – od originalnog Supermena i Tri musketara, preko Undergrounda Emira Kusturice, do saradnji sa Gajem Ričijem i Likom Besonom, predstavljaće ekskluzivan uvid u stvaranje velikih evropskih i holivudskih produkcija i kompleksan odnos reditelja i producenta. Razgovor će voditi direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl.
Jedinstveni masterklas Gluma u montaži, montaža u glumi – Bergman vs. Makavejev o tome kako se gluma oblikuje kroz montažu, a montaža u odnosu na glumu biće održan sa čuvenom švedskom montažerkom Silvijom Ingemarsdotter („Jesenja sonata“, „Fani i Aleksandar“, „Montenegro“), koja će poređenjem rada sa Bergmanom i Makavejevim osvetliti dve suštinski različite poetike. Uz nju, legendarni srpski glumac podeliće svoja neposredna iskustva sa snimanja Makovih filmova i otkriti kako je Makavejev režirao i inspirisao svoje glumce. Masterklas će moderirati Mina Đukić (rediteljka) i Olga Kosarić (montažerka).
Ajdin Orak, reditelj, glumac i producent iz Turske, održaće masterklas Savremena filmska proizvodnja u Turskoj (Contemporary film production in Turkey) gde će se govoriti o procesima produkcije, distribucije i festivalima – umetničke i mejnstrim kinematografije Turske.
Sa posebnom pažnjom bismo voleli da istaknemo prisustvo gosta Bila Andersona, predsedavajućeg Evropske federacije filmskih reditelja, koja je pružila podršku osnivanju Balkanskog festivala filmske režije.
Podsećamo, u saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a dugogodišnjoj borbi mladih sineasta za bioskop, u okviru festivala, biće organizovane specijalne projekcije filmova “Zaseda” Živojina Pavlovića (11. jun) i “Sweet Movie” Dušana Makavejeva (13. jun), uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti značaj i poetiku ovih autora. U okviru programa Povratak žanru, biće prikazan i film “Karađorđeva smrt” Đorđa Kadijevića (12. jun), nakon čega će uslediti razgovor sa našim legendarnim autorom.
Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.
Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/
Film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića na Balkanskom festivalu filmske režije
U četvrtak, 12. juna u 17.30 časova u mts Dvorani biće prikazan film „Sunce nikad više“ reditelja Davida Jovanovića, kao deo glavnog takmičarskog programa prvog Balkanskog festivala filmske režije.
Festival koji je osnovao profesor Darko Bajić posvećen je savremenim autorima regiona, a takmičarska selekcija s ponosom nosi ime velikog Živojina Žike Pavlovića.
Karte su dostupne putem linka: https://www.mtsdvorana.rs/projekcija?id=64929 ili na blagajni mts Dvorane.
Radnja filma prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta.
Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.
Svetska premijera filma održana je krajem prošle godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Talinu, dok je srpska premijera upriličena na 30. Festivalu autorskog filma. Na jubilarnom FAF-u direktor fotografije Mladen Teofilović i kolorista filma Nikola Marinković su osvojili nagradu Veruj u sebe u okviru takmičarske selekcije Hrabri Balkan.
Film mladog reditelja nagrađen je priznanjem studentskog žirija na festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu, kao i Počasnim priznanjem u okviru međunarodne takmičarske selekcije Glocal Images na festivalu Cyprus Film Days na Kipru.
„Sunce nikad više“ je diplomski rad Davida Jovanovića, realizovan u koprodukciji Fakulteta dramskih umetnosti i produkcijske kuće Pointless Films koja stoji iza najnagrađivanijeg srpskog filma iz 2023. godine „Ovuda će proći put“.
Producenti filma „Sunce nikad više“ pozivaju sve Domove kulture u Srbiji da, ukoliko su zainteresovani za prikazivanje, kontaktiraju reditelja Davida Jovanovića putem mejla na david@pointlessfilms.rs. Filmska ekipa će se rado odazvati pozivu.
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=OX1Di1eZbZwFoto: Pointless Films
Na prvom Balkanskom festivalu filmske režije, u tri takmičarske selekcije, 17 premijera u Srbiji
Na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje će biti održano od 10. do 14. juna MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, u tri takmičarske selekcije biće prikazano 24 ostvarenja, među kojima će biti čak 17 premijerno.
Glavni takmičarski program “Buđenje Balkana” predstavlja hrabre i snažne glasove i vizije savremenog balkanskog filma. U ovoj selekciji će premijerno u Srbiji biti prikazani filmovi “Kontinental ’25” proslavljenog reditelja Radu Žudea (Rumunija), “Stvari zbog kojih ubijaš” Alireze Katamija (Turska), “I ostalo će uslediti” Pelin Esmera (Turska), “Srcolomci” Denisa Ilijadisa (Grčka), “Djeda Mraz u Bosni” Emira Kapetanovića (BIH), i “Ali šta je sa Tomijem?” Atile Tila (Mađarska), U ovoj selekciji biće prikazani i domaći film “Sunce nikad više” Davida Jovanovića (Srbija) i “Kad je muka Redjo” Ibera Dearija (Severna Makedonija).
Selektor programa “Buđenje Balkana” je Darko Bajić, a žiri čine reditelji Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska). Glavna nagrada, GRAND PRIX festivala, nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog Crnog talasa.
Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, a glavna nagrada nosi ime ovog legendarnog autora. U selekciji su reditelji iz različitih delova sveta koji pomeraju granice moralnih i narativnih konvencija, kombinujući filmske žanrove i forme na jedinstven način. U okviru ovog programa publika će moći da premijerno u Srbiji moći da pogleda filmove “Kod” Judžina Kotlarenka (SAD), “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno” Hernana Roselija (Argentina), “Pavements” Aleksa Rosa Perija (SAD), “Univerzalni jezik” Metjua Renkina (Kanada), “Bićete opet zajedno” Honasa Truebe (Španija), “Paul i Polet se kupaju” Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), “Postaće pepeo” Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i ostvarenje “Porodična terapija” Sonje Prosenc (Slovenija).
Selektor programa “Misterija filma” je Uroš Tomić, a članovi žirija su članovi žirija su producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska), montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska), i glumac Svetozar Cvetković (Srbija). Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da su svi članovi žirija ove selekcije sarađivali u svojoj karijeri sa Dušanom Makavejevim.
Balkanski takmičarski program “Povratak žanru” okuplja filmove koji se svesno i vešto oslanjaju na žanrovske obrasce – ali ih istovremeno savijaju, remete i osvežavaju. U ovoj selekciji će na programu biti filmovi “Tapija” Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua (Rumunija), “Sutra umirem” Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), “Ka nepoznatoj zemlji” Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), “Blok 5” Klemena Dvornika (Slovenija), “Ćao Bela” Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), “Živi i zdravi” Ivana Marinovića (Crna Gora), i “Dražen” Danila Šerbedžije (Hrvatska).
Selektor programa “Povratak žanru” je Vinko Brešan, a žiri čine producent Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska) i Miloš Avramović (Srbija).
U okviru pratećeg programa festivala biće organizovani masterklasovi, među kojima i Gluma i montaža: Bergman i Makavejev. Producent legendarnih filmova Supermen i Underground, Pjer Spengler, održaće mini masterklas, a razgovor sa njim vodiće direktor Filmskog centra Srbije Ivan Karl. Kroz tematski masterklas Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu , koji će biti realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske ( Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Civil Society Support Programme, otvoriće se savremene perspektive ženskog autorstva u regionu.
U saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a dugogodišnjoj borbi mladih sineasta za bioskop, u okviru festivala, biće organizovane specijalne projekcije filmova Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti značaj i poetiku ovih autora. U okviru programa Povratak žanru, biće prikazan i film Đorđa Kadijevića, nakon čega će uslediti razgovor sa našim legendarnim autorom.
Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.
Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/
Foto: Stilovi iz fima.
Beogradski foto kolektiv Belgrade Raw i Jelena Nikolić na Sarajevo Photography Festivalu: Gledanje kao pokušaj razumevanja
Izložba „Malo toga mi je gadno, mnogo toga mi je žao“ (Not many things disgust me a lot of things make me sad) beogradskog fotografskog kolektiva Belgrade Raw i umetnice Jelene Nikolić biće otvorena u petak, 13. juna u 18 časova u galeriji Manifesto u okviru ovogodišnjeg Sarajevo Photography Festivala.
Ovaj zajednički projekat beogradskog kolektiva usmerava naš pogled i ka spolja i ka unutra – postavljajući pitanje da li istina može biti podeljena s drugima ili se može osetiti samo pojedinačno. Izložbe Belgrade Raw kolektiva mahom izlaze iz okvira galerija – smeštaju ih u napuštene prostore, stanove i ulice, brišući granice između umetnosti i svakodnevice. Oni ne ne nudi idealizovanu sliku grada, već poziva na dublje, pažljivije i empatičnije gledanje. Njihova praksa je istovremeno umetnička i društvena, dokumentarna i poetska – podsećajući da je svakodnevica vredna pažnje, a posmatranje otpor zaboravu.
Izložba „Malo toga mi je gadno, mnogo toga mi je žao“ rezultat je dugotrajnog procesa posmatranja i beleženja svakodnevice – grada, prostora, odnosa i nas samih u njima. Kroz dokumentarne i umetničke fotografije, postavlja se pitanje istine u slici, značenja koje nastaje van izvornog konteksta i uloge posmatrača u procesu tumačenja.
„Vidimo zato što tražimo, čula su uvek gladna, razum je pripitomljeni divljak“, navodi se u umetničkom konceptu izložbe, koja istražuje granice između učestvovanja i distanciranog posmatranja, između dokumentovanja i interpretacije.
U zajedničkom projektu, Belgrade Raw i Jelena Nikolić ispituju koliko lično i kolektivno iskustvo oblikuju način na koji opažamo i delimo stvarnost – i da li deljenje znači razumevanje, ili samo pokušaj razumevanja. Ova izložba dolazi kao svojevrsna retrospektiva i novo poglavlje u radu Belgrade Raw kolektiva, koji već 15 godina dosledno i inovativno preispituje granice dokumentarne fotografije, pozivajući na dublje promišljanje svakodnevice. Njihov rad je podjednako umetnički i društveni čin; precizan, empatičan i dragocen u vremenu površnog gledanja.
Belgrade Raw je fotografski kolektiv osnovan 2009. godine u Beogradu. Kroz rad u mediju fotografije, kolektiv istražuje urbane, socijalne i političke fenomene života u gradu. Njihove aktivnosti uključuju izložbe, radionice, multimedijalne projekte i publikacije kroz koje uvek aktivno preispituju prirodu medija fotografije i pitanje autorstva. U prethodnim godinama izlagali su u Beču, Pitsburgu, Londonu, Trebinju i Novom Sadu. Kolektiv čini deset članova.
Jelena Nikolić (1990) je vizuelna umetnica iz Beograda. Diplomirala je slikarstvo i nove medije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U svom radu koristi strategije posmatranja, ponavljanja, uvećavanja i približavanja. Do sada je imala četiri samostalne i brojne grupne izložbe u zemlji i inostranstvu.
Sarajevo Photography Festival, najznačajniji regionalni događaj posvećen umetničkoj i dokumentarnoj fotografiji, održaće se od 9. do 15. juna 2025. godine na više lokacija u Sarajevu. Ovogodišnja tema festivala je Weltschmerz, termin koji opisuje tugu zbog nesklada između ideala i stvarnosti. U okviru takmičarskog programa, finalisti iz više od 65 zemalja predstaviće se u osam kategorija. Pobednici će biti proglašeni na ceremoniji u Narodnom pozorištu, a izložba nagrađenih radova biće otvorena u Umjetničkoj galeriji BiH.
Više informacija na: https://sarajevophotofest.com/Foto: Belgrade Raw
Novi filmski festival – Prvi Balkanski festival filmske režije od 10. do 14. juna u Beogradu
Prvo izdanje Balkanskog festivala filmske režije (BFFR) biće održano od 10. do 14. juna MTS u Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda. Festival će 10. juna, u Velikoj sali MTS Dvorane u 19.30, otvoriti srpska premijera novog filma slavnog rumunskog reditelja Radu Žudea – Kontinental ’25, nagrađenog na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu za najbolji scenario. Uz film otvaranja, na BFFR-u će premijerno u Srbiji biti prikazano još 18 ostvarenja.
Svaka od tri festivalske selekcije – Buđenje Balkana, Misterije filma i Povratak žanru – predstaviće pažljivo odabranu takmičarsku selekciju od po 8 filmova. U konkurenciji se nalaze ostvarenja reditelja različitih generacija – od debitantskih radova novih talenata, do filmova iskusnih autora koji nastavljaju da istražuju granice filmske forme, jezika i izraza. Osnivači festivala su Darko Bajić, koji je i umetnički direktor manifestacije, Uroš Tomić (programski direktor festivala) i Darja Bajić (direktorka festivala).
Umetnički direktor festivala Darko Bajić je povodom osnivanja ove manifestacije izjavio: „Danas se reditelj nalazi i pred novim slatko -gorkim iskušenjima nove tehnologije. Ako je odbaciš, ona će te prevazići, ali ako je bezrezervno prihvatiš, ona će te pretvoriti u realizatora replikanta koji proizvodi audiovizuelne sadržaje. Moramo biti spremni da iskoristimo veštačku inteligenciju i da ne dozvolimo da ona iskoristi umetnike.“
Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ predstavlja hrabre i snažne glasove i vizije savremenog balkanskog filma. Fokusiran na igrane filmove, program okuplja dela priznatih autora i nova ostvarenja reditelja u usponu — donoseći najautentičnije filmove proteklog perioda, bilo da zrače stilskom smelošću ili da nas osvajaju snagom priče i dubinom autorskog pogleda. Selekciju svake festivalske edicije bira jedan gostujući reditelj sa Balkana, čime se obezbeđuje svež i ličan uvid u savremenu filmsku scenu regiona. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog Crnog talasa. Kroz ovaj program, festival ima cilj da prikaže i podrži najhrabrije i najznačajnije filmove sa Balkana, ali i da podstakne dijalog među autorima iz regiona. Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić.
Uroš Tomić je o predstojećem festivalu rekao: „Balkanski festival filmske režije pokrećemo iz uverenja da reditelj predstavlja ključnu instancu u stvaranju filmova. U savremenom medijskom svetu, posebno u vremenu televizijske hiperprodukcije, ta uloga se sve više zanemaruje ili delegira. Reditelj se sve češće svodi na izvršioca tuđe vizije. Želimo da podsetimo i publiku i kolege da režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti. Potreba za reafirmacijom rediteljske pozicije nije nostalgična, već nužnost profesionalnog i etičkog razjašnjenja uloge filmskog autora. Ovaj festival je ujedno i prilika da se posle dužeg perioda vratimo bioskopu. U vremenima važnih i turbulentnih društvenih dešavanja, bioskop ne mora biti shvaćen samo kao mesto zabave i zbog toga potisnut – on može ostati prostor za dublje promišljanje, dijalog i drugačije poglede na svet.“
Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, a glavna nagrada nosi ime ovog legendarnog autora. U ovom stilski raznolikom programu festival traga za autorima sličnim Makavejevu – onima koji se kroz svoje filmove bave temama od usamljenosti i otuđenja, političke represije do oslobođene seksualnosti. U selekciji su reditelji iz različitih delova sveta koji pomeraju granice moralnih i narativnih konvencija, kombinujući filmske žanrove i forme na jedinstven način. To može biti otkačena komedija, ekscentrična ljubavna priča sa klasičnijom naracijom, ili snažno metaforička drama koja kombinuje fikciju sa dokumentarnim materijalom. BFFR traga za autorima koji, poput Makavejeva, veruju da film može istovremeno biti duhovit, komunikativan i zabavan, dok se bavi duboko egzistencijalnim temama i ljudskim dramama. Selektor ovog programa je Uroš Tomić.
Balkanski takmičarski program “Povratak žanru” ističe činjenicu da nakon decenija dominacije festivalskog filma, autori sa Balkana sve hrabrije i slobodnije posežu za žanrom – ne iz komercijalne kalkulacije, već iz potrebe da kroz prepoznatljive forme pričaju nove, uzbudljive i stilski precizne priče. Ova selekcija okuplja filmove koji se svesno i vešto oslanjaju na žanrovske obrasce – ali ih istovremeno savijaju, remete i osvežavaju. Od trilera, sportskih drama i muzičkih filmova, do crnih komedija, horora i filmova koji prepliću više žanrova – ovo je selekcija u kojoj žanr nije okvir, već alat za slobodu izraza.
Selektor Balkanskog takmičarskog programa „Povratak žanru“, reditelj Vinko Brešan, o novom filmskom festivalu je rekao: “Na Balkanskom festivalu filmske režije i redatelja, osim slavljenja talenta, važan element jest i stavljanje akcenta na zanat, vještinu, znanje korištenja raznovrsnih alata pri režiranju filma. Na ovom Festivalu dobio sam zahvalan zadatak selektora sekcije koja obraća pažnju na žanr, odnosno žanrovski film. Naravno, odabrao sam filmove čijim autorima žanr nije bio cilj već isključivo sredstvo, alat da ispričaju priče koje nas se tiču. Oni tim filmovima dokazuju zašto je film najpopularnija umjetnost. Balkanski festival filmske režije tako predstavlja redatelje koji su pravi majstori pripovijedanja i vjerujem kako će publika uživati u njihovim filmovima.“
Nagrada za najbolji film u svakoj selekciji biće dodeljena reditelju pobedničkog filma.Pored glavne nagrade, žiri će dodeliti i Specijalnu nagradu žirija za izuzetno ostvarenje u jednoj od sledećih oblasti: gluma, scenario, montaža, kamera, muzika, scenografija, kostimografija ili dizajn zvuka.
BELDOCS HITOVI I BELDOCS ONLINE DO 4. JUNA!
Najveći hitovi i nagrađeni filmovi Beldocsa – online i u bioskopu Tuckwood Cineplex
Zbog velikog interesovanja publike, Beldocs i ove godine predstavlja svoj program “na bis”. Ne propustite program Beldocs Hitovi, reprizne projekcije najgledanijih i nagrađivanih filmova 18. izdanja festivala. Programi su pred publikom sve do 4. juna 2025, onlajn i u bioskopu Takvud.
Prema rečima organizatora, upravo završeni 18. Beldoocs imao je rekordnu posetu i brojne rasprodate projekcije. To je i razlog više da se publika nagradi prilikom da pogleda najtraženije filmove 18. Beldocsa.
Zbog velikog interesovanja publike, Beldocs i ove godine predstavlja svoj program “na bis”. Ne propustite program Beldocs Hitovi, reprizne projekcije najgledanijih i nagrađivanih filmova 18. izdanja festivala. Programi su pred publikom sve do 4. juna 2025, onlajn i u bioskopu Takvud.
Projekcijom filma “Fiume o Morte!” i dodelom nagrade publike za Najbolji evropski film Marku Đorđeviću, završen 18. Beldocs festival
Ovacije za film “Ej Salaši” Maje Uzelac
Projekcijom filma “Fiume o morte!” reditelja Igora Bezinovića, sinoć je u Domu omladine Beograda završen 18. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.
Nagradu publike, za Najbolji evropski film dobio je Marku Đorđeviću za film “Iza osmeha”.
Pre projekcije filma zatvaranja, “Fiume o Morte!” publici se obratio i reditelj, Igor Bezinović rekavši da je velika čast dobiti priliku da zatvori Beldocs festival i da je dirnut prepunom salom gde ljudi sede i na stepenicama i stoje sa strane.
Poslednjeg dana festivala premijeru svog dokumentarca “Ej salaši”, imala je i rediteljka, Maja Uzelac.
Marko Đorđević – foto Luka Knežević Strika
Tokom predhodnih 7 dana, prikazano je 86 filmova na deset različitih lokacija, Beldocs je ugostio mnogo autora iz celog sveta, a ono po čemu će ovaj festival biti upamćen su unapred rasprodate projekcije i pune sale za gotovo sve filmove, zato od danas od 4. juna u bioskopu Tuckwood, zbog velikog interesovanja publike, Beldocs organizuje poseban program Beldocs Hitovi – program repriznih projekcija najgledanijih i nagrađivanih filmova 18. izdanja festivala. Program možete pogledati na ovom linku: Beldocs hitovi
Kao i prethodnih, Beldocs vam je i ove godine omogućio da pogledate jedan broj filmova iz udobnosti vašeg doma. Beldocs Online počinje danas i traje do 3. juna do ponoći.
Sve informacije dostupne su na sajtu beldocs.rs
„Marble Ass“ 30 godina kasnije, Ben Rivers pred publikom Beldocsa petog dana festivala
Peti dan 18. Beldocs festivala imao je vrlo posećene programe tokom celog dana.
Jugoslovenska kinoteka i Kinoteka u Kosovskoj ulici imale su najviše filmova na repertoaru, kao i gostiju festivala.Ono što je obeležilo peti dan Beldocsa su svakako projekcije dva filma iz Srpskog takmičarskog programa u Domu omladine Beograda:“Skriveno u lišću” – kratkometražni fim Milana Milosavljevića i “Ko će pokucati na vrata mog doma”, rediteljke Maje Novaković, koji su nagrađeni velikim aplauzom mnogobrojne publike.
U Jugoslovenskoj kinoteci prikazan je kultni film reditelja Želimira Žilnika – “Marble Ass”, a povodom trideset godina od premijere, koja je bila davne 1995. godine.
Kulturni centar Beograda je ovom prilikom pripremio posebnu izložbu “Moj život” u galeriji Artget, izložbu Merlinkinih umetničkih radova i ličnih predmeta koji su sačuvani iz njenog doma u beogradskom Planetarijumu.
U Kinoteci u Kosovskoj 11 prikazan je film „Bogankloh“, reditelja Ben Riversa, koji je gost ovogodišnjeg Beldocsa.
MARBLE ASS, Jugoslovenska kinoteka. foto: Luka Knežević Strika
Pune sale za Đorđa Kadijevića, Beatris Dal i Dejvida Linča četvrtog dana Beldocs festivala
Darko Bajić predstavio film o Đorđu Kadijeviću u okviru projekta Film davne budućnosti
Četvrti dan 18. Beldocsa obeležile su rasprodate projekcije u Domu omladine Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci. U okviru Srpskog takmičarskog programa prikazani su filmovi Inventar Ivana Markovića, o rekonstrukciji Sava Centra, i Gvozdene kapije Barbare Knežević, koji istražuje kulturno i ekološko nasleđe Đerdapske klisure.
Veliku pažnju izazvao je i film Sveto mesto Đorđe Kadijević, deo serijala Film davne budućnosti, koji je premijerno prikazan u prisustvu samog Kadijevića. Nakon projekcije, publika je imala priliku da prisustvuje razgovoru sa ekipom filma koji je vodio Dejan Ognjanović. Autor serijala Darko Bajić istakao je važnost očuvanja filmskog nasleđa, a Kadijević se dirljivim rečima zahvalio autorima.
Foto: Marko Petrović
Poslednji na repertoaru u Domu omladine Beograda bio je in memoriam film posvećen nedavno preminulom reditelju i multimedijalnom umetniku — Dejvidu Linču — Dejvid Linč: Ne gledaj u mene. Izuzetno posećena projekcija, kao i ona u Jugoslovenskoj kinoteci gde je prikazan film Pasija po Beatris Dal.
U galeriji Neon dodeljene su Beldocs Industry Days nagrade, među kojima se izdvajaju: My Name is Enough (Najbolji projekat u razvoju), Sentence from Birth (Najbolji projekat u produkciji), i Granddaughter (DAE nagrada za podsticaj talenta).
Kompletan program dostupan je na www.beldocs.rs.
Film o Ljubivoju Tadiću otvorio Srpski takmičarski program 18. Beldocsa
Otvoren program „Fokus: Poljska“
Pet premijera iz Srpskog takmičarskog programa drugog dana festivalaDrugi dan 18. Beldocs festivala počeo je premijerama domaćih autora iz Srpskog takmičarskog programa. U Domu omladine Beograda su prikazani su filmovi „Crni Ljubivoje“, Predraga Velinovića, „Kada je zazvonio telefon, autorke Ive Radivojević, „Binag Biang Ekspres“ NIkole Stojanovića, „Grand Prize“ Anje Koprivšek, dok su u Oslobođenom SKC-u prikazana dva filma – „Skriveno u lišću“ Milana Milosavljevića i „Ko će pokucati na vrata mog doma“, rediteljke Maje Novaković.
Sinoć je zvanično počeo i program „Fokus: Poljska“ u Jugoslovenskoj kinoteci, a mnogobrojni poljski autori su gosti ovogodišnjeg Beldocsa.
Predrag Velinović i Ljubivoje Tadić / foto: Marko Ilić
Tokom trećeg dana Beldocsa u Domu omladine Beograda publiku očekuju još tri premije Srpskog takmičarskog programa, među kojima su film „Bila sam umetnica“, rediteljke Eme Teokarević, film o Vladi Divljanu – „Iza osmeha“, Marka Đorđevića i „Krila i Tlo“, Stefana Maleševića.
Treći dan Beldocsa donosi i najavljivani biografski film „Monika Beluči sreće Mariju Kalas“ Janisa Dimolicasa, takođe u Domu omladine Beograda s početkom u 21.30
Gost selektor Beldocsa, Galeb Nikačević u okviru specijalnog programa koji ove godine nosi naziv „Bitka za stvarnost“, predstaviće film „Blum – gospodari svoje budućnosti“ Jasmile Žbanić, za koji su planule karte, a koji se prikazuje u Jugoslovenskoj kinoteci u 18.00.
Program festivala možete sikunuti sa ovog linka: beldocs.rs
Želimir Žilnik otvorio 18. Beldocs festival
Osamnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, otvorio je sinoć reditelj Želimir Žilnik, čiji je film „Restitucija ili, san i java stare garde“ prikazan u punoj Velikoj sali Doma omladine Beograda.
Publici su se pre početka filma obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković, umetnički direktor Marko Grba Singh i selektor Igor Stanojević.
Marko Grba Singh, Mara Prohaska Marković, Igor Stanojević – foto Luka Knežević Strika
Dvočasovni Žilnikov film „Restitucija ili, san i java stare garde“ publika je pozdravila ovacijama i dugim aplauzom. Film prati starog muzičara Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile, suočavajući se s porodicom, prijateljima i nizom pravnih izazova.
Po završetku filma publika je uživala u zanimljivom razgovoru sa Žilnikom I Milanom Kovačevićem, glavnim glumcem.
trailer: https://www.youtube.com/watch?v=VMxzYvho9IY
Drugog dana 18. Beldocsa publiku očekuje više od 20 premijera, od čega nekoliko preojekcija iz srpskog takmičarskog programa: u Domu omladine Beograda biče prikazani filmovi „Crni Ljubivoje“, Predraga Veselinovića, „Kada je zazvonio telefon“, Ive Radivojević, „Biang Biang ekspres“ i „Grand Prize“ Anje Koprivšek, dok će u Oslobođenom SKC-u biti prikazani filmovi „Skriveno u lišću“ u režiji Milana Milosavljeviča i „Ko će pokucati na vrata mog doma“ Maje Novaković.
Program festivala možete sikunuti sa ovog linka: beldocs.rs
12. Bašta Fest od 3. do 6. jula pod sloganom “Počni od svog dvorišta!”
Dvanaesto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, biće održano od 3. do 6. jula 2025. godine. Ovogodišnji slogan festivala “Počni od svog dvorišta!” upućuje nas da za svaki progres treba da da počnemo od sebe, od lokalnog, sa osvrtom na to šta smo mi kao pojedinci uradili i doprineli. Bašta Fest od svog postojanja poziva na decentralizaciju, pa i okretanje ka manjim sredinama, zajednicama, sa fokusom na mlade čije filmove prikazuje i koji čine najveći deo festivalske publike. Autorka vizuelnog identiteta je Milica Milosavljević.
Ova manifestacija, koju su osnovali glumci Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, usko je orijentisana na zajednički rad reditelja i glumaca, a fokus na kvalitetnim glumačkim interpretacijama ima veliki uticaj na pozitivno pozicioniranje Bašta Festa među internacionalnim festivalima kratkometražnog filma.
Bašta Fest je od izuzetnog značaja za decentralizaciju kulture, budući da je usmerio raznolik filmski, muzički, edukativni i prateći program na ovu predivnu regiju. Ideja je od samog početka bila da se neverovatna priroda Bajine Bašte i okoline otvori za što veći broj posetilaca, a ovaj festival postao je kulturna oaza koja pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.
Spremite se za četiri dana besplatnog filmskog, edukativnog i muzičkog programa na otvorenom!
Predstavljen srpski takmičarski program 18. Beldocsa
Na konferenciji za medije povodom početka 18. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs (od 21. do 27. maja 2025. godine) danas su predstavljeni domaći autori i srpski takmičarski program. Beldocs će otvoriti film Želimira Žilnika „Restitucija, ili san i java stare garde“, u sredu, 21. maja u 20 h u Domu omladine Beograda.
Prisutnima su se na početku obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković i Igor Stanojević, selektor Beldocsa.
Foto: Anamarija Vitaz
Američka fotografkinja Deanna Dikeman na Sarajevo Photography Festivalu sa serijom Leaving and Waving
Fotografisanje ritualnih trenutaka rastanaka između umetnice i roditelja tokom 27 godina
Sarajevo Photography Festival, najznačajniji regionalni događaj posvećen umetničkoj fotografiji, održaće se od 9. do 15. juna na više lokacija u Sarajevu. Ove godine, festival okuplja fotografe, kustose, umetničke institucije i publiku iz regiona i sveta, a pod temom Weltschmerz otvara prostor za promišljanje savremenih društvenih i ekoloških izazova kroz umetničku prizmu.
Jedna od najiščekivanijih izložbi festivala jeste rad američke umetnice Deanne Dikeman, koja će 9. juna u 19 časova u Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine predstaviti svoj emotivni fotografski projekat Leaving and Waving.
Ova izuzetna serija nastajala je tokom 27 godina i beleži ritualne trenutke rastanaka između umetnice i njenih roditelja — prizore u kojima joj mašu dok ona odlazi iz porodične kuće. Prva fotografija nastala je 1991. godine, bez ambicije da postane umetnički rad. „Samo sam snimala te fotografije kao način da se nosim s tugom zbog odlaska“, kaže Dikeman.
Vremenom, ovaj čin je prerastao u intimni ritual, a niz fotografija postao je svedočanstvo o prolaznosti, ljubavi, gubitku i tihoj lepoti svakodnevice. Serija, koja se završava 2017. godine nakon smrti njene majke, poslednjom fotografijom napuštenog prilaza kući, snažan je dokument kraja jednog životnog poglavlja.
„Vrednost Deanninog fotografskog ciklusa nije samo u pripovedanju priče na najjednostavniji mogući način, već i u izboru običnih ljudi kao nosilaca emocije. Ona uspeva da kroz svakodnevicu i lične gubitke ispriča univerzalnu priču i izdvoji se kao umetnica snažne empatije. U kontekstu ovogodišnje teme festivala – Weltschmerz, njen rad nas podseća da umetnost, iako ne može zaustaviti smrt, može da zaustavi trenutak,“ kaže Armin Ćosić, dizajner izložbe.
Deanna Dikeman, govoreći o prirodi svoje umetnosti, dodaje: „Ja sam fotografkinja. Ne mogu da zamislim da mi veštačka inteligencija može bilo šta dati. Moje fotografije su ljudske. U njima se vidi život, vreme, osećanja, znoj i suze. AI ne zna kako je to izgubiti majku. Ne zna kako je to stati ispred kuće i mahnuti nekome koga voliš dok se vozi niz ulicu. To su stvari koje su vredne. I one su u sredini – u sredini svakodnevice, tuge, radosti. Tu živi umetnost.“
U okviru takmičarskog programa festivala, finalisti izabrani iz preko 65 zemalja sveta predstaviće se u osam kategorija, a dobitnici će biti proglašeni na svečanoj ceremoniji u Narodnom pozorištu. Nakon dodele biće otvorena i izložba nagrađenih radova u Umjetničkoj galeriji BiH.
Članovi ovogodišnjeg međunarodnog žirija su ugledna imena svetske fotografije i vizuelne umetnosti Alessia Glaviano (PhotoVogue), Kiana Hayeri (nagrađivana dokumentarna fotografkinja), Marina Paulenka (Fotografiska Berlin) i Irfan Hošić (istoričar umetnosti i kustos).
Više informacija o programu festivala dostupno je na: https://sarajevophotofest.com
Foto: Deanna Dikeman.
Istorijski filmovi na 18. Beldocsu – od 21-27.maja 2025.
Prošlost na ekranu: Sećanja, snimci i istine na Beldocsu
Istorijski filmovi na 18. Beldocsu
Na predstojećem Beldocsu, koji počinje u sredu, 21. maja i traje sve do 27.maja, posebna pažnja posvećena je istorijskim filmovima koji otvaraju vrata prošlosti kroz objektiv moćnih arhivskih snimaka, zaboravljenih priča i novih, hrabrih pogleda na stare istine.
„Obračun u Helsinkiju“ – Brežnjev na telefonu
Sarajevo Film Festival – Sarajevo Film Festival pobedničke kratke i dokumentarne filmove kvalificira za Oscare®
Sarajevo Film Festival dobio je još jedno priznanje američke Akademije filmskih nauka i umetnosti: Američka Akademija prepoznala je Sarajevo Film Festival kao izniman svetski festival te mu dodelila status „kvalifikacijskog filmskog festivala“. To znači da će pobednički filmovi u odabranim kategorijama biti u mogućnosti kvalifikovati se za nominaciju za Akademijinu nagradu Oscar®.
Nakon što je 2019. uvršten na listu prestižnih svetskih festivala čiji se dobitnici u kategoriji kratkometražnog filma automatski kvalificiraju za razmatranje za nominaciju za nagradu Oscar®, od sada tu privilegiju imaju i dobitnici Srca Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film.
Američka Akademija filmskih nauka i umetnosti uvela je kategoriju „kvalifikacijski filmski festivali“ kako bi istaknula filmove koji su nagrađeni na relevantnim svetskim festivalima. Prema odluci američke Akademije filmskih nauka i umetnosti, dobitnici Srca Sarajeva za najbolji dokumentarni film, Srca Sarajeva za najbolji kratki film te dobitnik Kandidature za nagradu Evropske filmske akademije u kategoriji Najbolji kratki film automatski se kvalificiraju za nominaciju za Oscara®.
Time se priznaje izvrsnost koju ostvaruju dobitnici nagrada na Sarajevo Film Festivalu te se, ako ispunjavaju ostala pravila Akademije, kvalificiraju za razmatranje za nominaciju za nagrade Oscar®.
Prijave za programe 31. Sarajevo Film Festivala otvorene su do 25.5.2025. Pravila za prijavljivanje i formular za prijavu su na web stranici Sarajevo Film Festivala, www.sff.ba.
31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.
Sarajevo Film Festival – Veće Evrope i Sarajevo Film Festival predstavljaju Specijalnu nagradu Perspektive mladih (Youth Perspectives)
Sarajevo Film Festival i Veće Evrope predstavljaju Specijalnu nagradu Perspektive mladih, koja će prvi put biti dodeljena na 31. Sarajevo Film Festivalu. Ova nova, specijalna festivalska nagrada, u fokus će staviti perspektive i pristupe mladih u suočavanju s aktuelnim izazovima, te očekivanja budućih generacija.
Nagrada će biti dodeljena filmu koji se bavi ulogom mladih u oblikovanju društava i demokratija, kao i njihovim iskustvima i težnjama, te pitanjima koja se njih najviše tiču.
Vrednost nagrade je 7500 evra i dodeljivaće se naredne tri godine.
Mladi ljudi oblikuju evropska društva 21. veka u okruženju koje karakteriše eksponencijalno širenje digitalne sfere, značajne demografske promene i rapidna degradacija okoliša. Kako i sami prolaze kroz promene, kao pojedinci i kao društvena grupa, problemi i krize nesrazmerno pogađaju mlade.
Milioni mladih ljudi širom Evrope i susednih regija trpe posledice rata, sukoba i ekoloških katastrofa. Ipak, mladi često imaju ključnu ulogu u iznalaženju rešenja za ostvarivanje jednakosti i inkluzije, prevazilaženje sukoba, antagonizama i društvene polarizacije, za osnaživanje svih osoba, bez obzira na poreklo, u ostvarenju njihovih ljudskih prava.
„Dok radimo na širenju prostora za perspektive mladih u našoj organizaciji i državama članicama, branimo slobodu umetničkog izražavanja i važnost audiovizuelne umetnosti istovremeno kao reference i kao platforme za mlade ljude. Filmovi oblikuju demokratske vrednosti u kulturološki raznolikim društvima. Transformativni potencijal kinematografije često se odražava u nuđenju svežih i novih perspektiva. Ovom nagradom želimo podstaknuti više angažmana po pitanju kako je to biti mlada osoba danas, te kako će ovaj vek oblikovati osobe koje su u njemu i rođene“, izjavio je Tobias Flessenkemper, šef Odeljenja za mlade Veća Evrope u Strazburu.
„Kroz niz inicijativa, programa i aktivnosti, Sarajevo Film Festival pruža podršku mladima u njihovom kreativnom stvaralaštvu. Specijalnom nagradom Perspektive mladih, koju od ove godine dodeljuju Sarajevo Film Festival i Veće Evrope, stavljamo u fokus filmove koji reflektuju stvarnost i razmišljanja mladih danas – izazove pred njima, njihove strahove i nade, približavamo ih publici i ukazujemo na ključnu ulogu koju mladi imaju u oblikovanju budućnosti“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.
Bojana Urumova, šefica kancelarije Veća Evrope u Sarajevu izjavila je: „Sarajevo Film Festival, jedan od najvećih kulturnih događaja na Balkanu, prošle je godine obeležio svoj 30. rođendan. U 2025. godini obeležavamo trideset godina mira u Bosni i Hercegovini. Specijalnom nagradom Perspektive mladih, Veće Evrope još jednom obnavlja svoje snažno partnerstvo s omiljenim festivalom. Pomažući mladim filmašima da svoje priče ispričaju što široj publici, nadamo se da ćemo dati svoj doprinos prevazilaženju podela i povezivanju ljudi, što je ključni zadatak u ovo vreme globalnih izazova.“
Ova inicijativa nastavak je dugogodišnje saradnje između Veća Evrope i Sarajevo Film Festivala, gde film služi kao platforma za promociju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Nagrada takođe doprinosi strateškom prioritetu omladinskog sektora Veća Evrope o zajedničkom životu u mirnim i inkluzivnim društvima, te naporima da se podrže mladi koji se aktivno zalažu za mir i pomirenje.
31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. avgusta 2025.