Festivali – PROZAONLINE

Regionalne premijere filmova „Histerični napad smeha“ i „Kad svane“ na Sarajevo Film Festivalu

Na predstojećem 31. Sarajevo Film Festivalu (SFF), koji se održava od 15. do 22. avgusta, biće prikazana dva filma srpskih autora u okviru Takmičarskog programa za kratki film, oba kao regionalne premijere: „Histerični napad smeha“ reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića i „Kad svane“ Stefana Ivančića.

Film „Histerični napad smeha“, koji će svoju svetsku premijeru neposredno pred SFF imati na Locarno Film Festivalu, prati Snežu – ženu koja se upušta u grube igre s muškarcima, dok njen sin pokušava da joj pokvari zabavu. U glavnoj ulozi je hrvatska glumica Snježana Sinovčić-Šiškov, a pored nje u filmu igraju i Momir Milošević, Radivoj Knežević, Alex Elektra, Strahinja Marković i Bojana Lazić.

Film potpisuju rediteljski duo Zorić i Gluščević, poznat po nagrađivanom ostvarenju „Da li ste videli ovu ženu?“, a nastao je u produkciji Čarne Vučinić i Damjana Kneževića ispred kuće NAKED, uz koprodukciju Tene Gojić (DINARIDI FILM).

U trci za nagradu Srce Sarajeva nalazi se i ostvarenje „Kad svane“ Stefana Ivančića, koje donosi priču o samohranoj majci koja, nakon što ostane bez posla, započinje niz sitnih internet prevara kako bi preživela. Glavnu ulogu tumači Milica Janevski, dok u filmu igraju i Radmila Tomović, Milica Stefanović, Dimitrije Baranov i Nadežda Đermanović.

Producentkinja je, takođe, Čarna Vučinić ispred kuće Non-Aligned Films iz Srbije, u saradnji sa Volta Producción iz Španije, Staragara produkcije iz Slovenije, te Antitalent produkcije iz Hrvatske. Producenti su takođe Dragana Jovović i Ognjen Glavonić, a film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i programa Kreativna Evropa – MEDIA. Film je premijerno prikazan pred međunarodnom publikom na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Roterdamu.

Čarna Vučinić, producentkinja, je o prikazivanju filmova na SFF izjavila: “Čast mi je što čak dva filma koja sam producirala imaju regionalne premijere u takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala. Ovaj festival za mene ima lični značaj, tu sam kao studentkinja prikazivala svoje prve filmove, i doživljavam ga kao jedno od najvažnijih mesta za autorski film u regionu. U isto vreme, teško je ne misliti o paradoksu u kom živimo: dok slavimo uspeh domaćih filmova, u Srbiji ove godine nijedan konkurs za kinematografiju nije održan. Pitam se – kako će sutra domaći autori imati priliku da stignu do međunarodnih festivala, kada im nije dozvoljeno da stvaraju?”

Stefan Ivančić, reditelj je povodom regionalne premijere svog filma rekao: “U trenutku kada je kinematografija u Srbiji u institucionalnoj krizi, kada se državni konkursi ne sprovode po zakonu, a najvažniji domaći festival sistematski urušava, veoma je važno što filmski umetnici ostaju relevantni, i što toliko puno sjajnih filmova predstavlja Srbiju na međunarodnom planu – u ovom slučaju na Sarajevo Film Festivalu, najznačajnijoj filmskoj manifestaciji u jugoistočnoj Evropi. Velika mi je čast što je moj kratki film Kad svane jedan od filmova selektovanih za festival, i što zajedno šaljemo sliku u svet da Srbija nije samo ćaci”.

Selektorka Takmičarskog programa – Kratki film Elma Tataragić istakla je da ovogodišnja selekcija donosi deset izuzetnih ostvarenja – od debitantskih filmova do radova renomiranih autora. „Ovogodišnji Takmičarski program za Srce Sarajeva za najbolji kratki film donosi dinamičnu i raznoliku selekciju, koja se ističe hrabrim pristupom u formi i sadržaju, uključujući tri svetske premijere. Kroz spoj socijalnih drama, psiholoških trilera i inovativnih narativa, program osvetljava savremeni trenutak i univerzalna ljudska iskustva“, izjavila je Tataragić.Foto: Kad svane: PromoHisterični napad smeha: Naked, Aleksa Radunović

Novi filmski festival u regionu koji ne smete propustiti – Festival evropskog filma Brežice

Na mestu gde se susreću barokna raskoš, vrhunska vina i filmska magija, grad Brežice postaje nova destinacija za ljubitelje sedme umetnosti iz regiona. Ovaj šarmantni slovenački gradić, poznat po baroknom dvorcu sa čuvenom viteškom salom, vinorodnim brežuljcima, termalnim izvorima, ali i po nekada najvećem vojnom aerodromu bivše Jugoslavije, od prošlog leta dobio je i novu, filmsko-festivalsku dimenziju. Poznate po brojnim domaćim i međunarodnim filmskim produkcijama, Brežice u Sloveniji odavno nose titulu “filmskog grada”. Ovog leta otvaraju svoja vrata publici iz regiona, nudeći joj priliku da uživa u filmskim večerima koje spajaju festivalsku magiju sa pulsirajućom energijom ovog živopisnog grada.

Drugo izdanje Festivala evropskog filma Brežice (FEF Brežice) biće održano od 27. do 30. avgusta 2025. godine u Posavskom muzeju Brežice i donosi pažljivo odabran program od dvanaest ostvarenja sa najznačajnijih evropskih festivala, među kojima će tri filma imati slovenačku premijeru. FEF Brežice, iako mlad festival, već privlači pažnju filmskih profesionalaca i publike iz celog regiona, kombinujući izuzetan filmski repertoar sa jedinstvenim doživljajem destinacije.

U festivalskoj selekciji nalazi se i srpski film “Megdan: Između vode i vatre” reditelja Todora Čapkanova i producenta Alekse Balaševića, sa Viktorom Savićem u glavnoj ulozi. Među odabranim ostvarenjima iz Evrope su i “Armand” norveškog reditelja Halfdana Ulmana Tendela, belgijsko-francuski film “Sent-Egziperi” Pabla Aguera, “Šlager” hrvatskog reditelja Nevia Marasovića, “Partenopa” Paola Sorentina, “Vreme koje imamo” Džona Kroulija, “Limonov: Balada” Kirila Serebrenjikova, francuski film “Nebrušeni dijamant” Agat Ridinger, te animirana ostvarenja “Poplava” letonskog reditelja Gintsa Zilbalodisa, i “Bambi, priča o životu u šumi” Mišela Feslera.

Na Festivalu evropskog filma Brežice slovenačka kinematografija će se predstaviti kratkim igranim filmom “Dejan Zavec, 13. runda” reditelja Gašpera Pavlija, koji prikazuje život svetski poznatog slovenačkog boksera i šampiona Dejana Zaveca, kao i dugometražni dokumentarni film Praslovan o Zoranu Predinu, reditelja Slobodana Maksimovića, koji je osvojio nagradu publike Vesna na 27. Festivalu slovenskog filma u Portorožu. Protagonisti oba filma, Dejan Zavec i Zoran Predin, biće prisutni i na samom festivalu.

Još od osamdesetih godina prošlog veka, Brežice su atraktivna lokacija za poznate svetske filmske autore. Dvorac u Brežicama bio je lokacija za snimanje filma “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” u kojem su glavne uloge tumačili budući dobitnici Oskara, Geri Oldman i Tim Rot. U dvorcu Mokrice britanski pop duo Pet Shop Boys snimio je spot za svoj hit Heart, u kojem igra i Sir Ijan Mekelen, a slikovit ambijent Viteške sale očarao je akcionog heroja Džekija Čena, koji je u njoj i u njenom modelu snimao scene za film “Božji oklop”. (1986). Brojne akcione scene snimane su i na starom gvozdenom mostu preko Save i Krke. Deo televizijske serije” Vetrovi rata”, sa velikim glumcem Robertom Mičamom, sniman je u dvorcu Brežice i njegovoj okolini, a sličnih primera ima mnogo.

„U saradnji sa vrhunskim slovenačkim vinarom Mihom Istenićem, dugogodišnjim prijateljem pokojnog somelijera Stivena Spjurijera, biće prikazan film Rendala Milera Bottle Shock kao poseban događaj. Film prikazuje život čuvenog somelijera Spjurijera (koga tumači Alan Rikman), koji je američko vinarstvo stavio na svetsku mapu“, izjavio je osnivač i programski direktor festivala Aleš Pavlin.

Festival organizuju Opština Brežice, Posavski muzej Brežice i Zavod za preduzetništvo, turizam i omladinu Brežica.

Sarajevo Film festival – Ilya Khrzhanovskiy u fokusu programa „Posvećeno“ na 31. Sarajevo Film Festivalu

Ilya Khrzhanovskiy, istaknuti filmski reditelj, umjetnik i producent, bit će poseban gost na 31. Sarajevo Film Festivalu te će u sklopu programa „Posvećeno“ (Tribute to) biti prikazana retrospektiva njegovih izabranih filmova.

Rođen 1975. u Moskvi, Khrzhanovskiy je studirao u Bonnu, a 1998. diplomirao na Ruskom državnom institutu za kinematografiju (VGIK).

Njegov debitantski film „4“ iz 2005. godine osvojio je brojne međunarodne nagrade, uključujući Zlatni kaktus i nagradu Tigar na Međunarodnom filmskom festivalu u Rotterdamu, te nagrade za najboljeg redatelja u Buenos Airesu i Ateni. Film je prikazan na više od 50 festivala i distribuiran širom svijeta.

Od 2006. radi na svom drugom velikom projektu, „DAU“, multidisciplinarnom projektu na raskršću filma, umjetnosti i antropologije. „DAU“ je najveća koprodukcija s podrškom značajnih fondova i TV kuća, a 2006. uvršten je među 17 najboljih svjetskih projekata u sekciji Atelier Filmskog festivala u Cannesu. Tokom snimanja, prikupljeno je 700 sati materijala iz kojeg je nastalo 14 dugometražnih filmova, tri TV serije te video predstave i znanstveni filmovi. Filmovi su premijerno prikazani u Parizu 2019. godine, gdje je stvoreno imerzivno iskustvo s rekreacijom DAU instituta u Centru Pompidou. U projektu su sudjelovali brojni poznati umjetnici i glumci poput Gérarda Depardieua, Willema Dafoea, Marine Abramović i Briana Enoa.

Filmovi „DAU. Natasha“ i „DAU. Degeneration“ uvršteni su u službeni program Berlinskog filmskog festivala 2020. godine. „DAU. Natasha“ je osvojila Srebrnog medvjeda za izvanredno umjetničko postignuće u kinematografiji, a „DAU. Degeneration“ je bio najbolje ocijenjen od strane međunarodne kritike. Oba filma su osvojila i druge nagrade na festivalima širom svijeta.

Od 2020. godine, Ilya Khrzhanovskiy je umjetnički direktor Memorijalnog centra Babi Yar Holocaust u Kijevu, Ukrajina, najvećeg istraživačkog i memorijalnog centra Holokausta u istočnoj Europi. Kao koproducent, sudjelovao je u nagrađivanim dokumentarcima „Babi Yar. Context“ (2021.) i „The Kiev Trial“ (2022.) Sergeija Loznitse. Aktivno je sudjelovao u postavljanju memorijalnih instalacija u Babi Yaru, uključujući „Mirror Field“ (2020.), „Tree“ (2021.) i drvenu sinagogu „Place for reflection“ (2021.).

Khrzhanovskiy je 2022. godine dobio nagradu Master na Međunarodnom filmskom festivalu u Erevanu za izvanredno postignuće u filmskoj umjetnosti. Također je član žirija vodećih međunarodnih filmskih festivala. U martu 2024. godine, rusko Ministarstvo pravosuđa dodalo ga je na popis stranih agenata, a u septembru 2024. odbio je rusko državljanstvo.

Godine 2025. suosnovao je sa Philippeom Boberom firmu „IP Filmworks“ u Francuskoj. Trenutno radi na novim medijskim i umjetničkim projektima, istražujući nove forme u savremenoj umjetnosti i kinematografiji.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. augusta 2025. godine.

Dosadašnji gosti programa Tribute to (Posvećeno) Sarajevo Film Festivala:

Elia Suleiman (2024), Jessica Hausner (2023), Sergei Loznitsa (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Paweł Pawlikowski (2019), Nuri Bilge Ceylan (2018), Joshua Oppenheimer, Oliver Stone (2017), Amat Escalante (2016), Brillante Mendoza, Atom Egoyan (2015), Michael Winterbottom (2014), Cristi Puiu (2013), Todd Solondz (2012), Lucrecia Martel (2011), Bruno Dumont (2010), Jia Zhang-ke (2009), Todd Haynes (2008), Tsai Ming-Liang, Ulrich Seidl (2007), Abel Ferrara, Béla Tarr (2006), Alexander Payne (2005), Dušan Makavejev, Gaspar Noé (2004), Peter Mullan (2003), Stephen Frears (2002), Mike Leigh (2001), Steve Buscemi (2000).

Sarajevo Film Festival: Promocija rodne ravnopravnosti kroz posebne nagrade i podršku ženama u filmskoj industriji

Tokom protekle decenije, Sarajevo Film Festival aktivno je razvijao programe i strateška partnerstva usmerena na rešavanje pitanja rodne neravnoteže i osnaživanje glasova žena u filmskoj industriji.

Nadovezujući se na Sarajevsku deklaraciju, rezultat konferencije iz 2014. godine koju su zajednički organizovali Vijeće Evrope, Sarajevo Film Festival uz svoju profesionalnu platformu CineLink Industry Days, uveli su ciljane inicijative za promociju rodne ravnopravnosti, osnaživanje filmskih radnica i borbu protiv sistemskih nejednakosti unutar regionalnog i evropskog filmskog okruženja. Od potpisivanja Povelje 50/50 do 2020. godine, Sarajevo Film Festival je pokazao jasnu posvećenost uravnoteženijoj zastupljenosti rediteljica i reditelja u svojim ključnim programskim sekcijama. Ova posvećenost ima veći utjecaj kada se posmatra u odnosu na širi evropski kontekst, gdje su žene i dalje značajno nedovoljno zastupljene, sa samo 26% produkcija koje su režirale žene, prema istraživanju Evropskog audiovizuelnog opservatorija, objavljenog 2023. godine.

Ova putanja osnažuje ulogu Sarajevo Film Festivala kao pokretača kulturnih promjena i njegovu kontinuiranu posvećenost unaprjeđenju jednakosti kako na ekranu tako i unutar industrije.

Pored rastućeg regionalnog dosega, strategija rodne ravnopravnosti Festivala je ojačana kroz saradnju u kojoj sudjeluju ključni partneri: Mastercard, Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini i Slovenački filmski centar, koji podržavaju filmske autorice kroz posebne nagrade.

Fondacija UNIQA SEE Future, koju je 2024. godine osnovala UNIQA, pokrenula je Program podrške filmskim autoricama kako bi ženama pružila mogućnosti za produkciju i umrežavanje širom Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije. Inicijativi su se od tada pridružili Filmski centar Crne Gore i Filmski centar Srbije, a prve dobitnice programa predstavljene su u junu ove godine na Slano Film Days.

Dvije temeljne nagrade, Specijalna nagrada Sarajevo Film Festivala za promociju rodne ravnopravnosti te CineLink Female Voices, uspostavljene kroz ključna institucionalna partnerstva, stoje kao stubovi šire posvećenosti Festivala društvenim promjenama, slaveći rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u filmu kao bitne vrijednosti kako na ekranu tako i van njega.

Specijalna nagrada Sarajevo Film Festivala za promociju rodne ravnopravnosti – u partnerstvu sa kompanijom Mastercard

Osnovana u partnerstvu s kompanijom Mastercard, Specijalna nagrada za rodnu ravnopravnost Sarajevo Film Festivala ima i novčani iznos od od 7.500 eura. Ova nagrada povezuje različite kategorije, a dodjeljuje se rediteljici čiji debitantski rad pokazuje snažan autorski glas i doprinosi rodnoj ravnoteži u kinematografiji. Nagrada odražava zajedničku viziju inkluzivnog pripovijedanja i važnosti davanja platforme novim glasovima u globalnoj kinematografiji.

Ovogodišnju dobitnicu Specijalne nagrade Sarajevo Film Festivala za rodnu ravnopravnost odabrat će tročlani žiri, kojeg čine Anna Croneman, Ivan Marinović i Norika Sefa.

Anna Croneman, švedska filmska i televizijska producentica, koja je preuzela ulogu izvršne direktorice Švedskog filmskog instituta u aprilu 2024. godine. Sa iskustvom u filmskoj industriji, Croneman je stekla zvanje producentice na Švedskom instituta za dramsku umjetnost i od tada je stekla izniman portfelj, producirajući cijenjene TV drame i igrane filmove. Godine 2017. imenovana je za voditeljicu Odjela za televizijsku dramu na švedskoj nacionalnoj televizijskoj kući Sveriges Television (SVT), a tu je funkciju obavljala s velikim uspjehom do svog sadašnjeg imenovanja za izvršnu direktoricu. Pored svojih postignuća na ekranu, Croneman je imala značajne liderske uloge i van ekrana. Bila je potpredsjednica odbora Švedskog filmskog instituta i predsjedavala je sekcijom Udruženja švedskih filmskih i TV producenata za igrane filmove i TV drame. Kao izvršna direktorica, Croneman vodi Švedski filmski institut kroz izazovni period u švedskoj kinematografiji, s fokusom na jačanje filmske produkcije, distribucije i očuvanje naslijeđa.

Ivan Marinović je višestruko nagrađivani reditelj, scenarist i producent iz Crne Gore. Njegov debitantski dugometražni igrani film „Igla ispod praga“ premijerno je prikazan u Takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala 2016. godine. Film je prikazan na više od 50 međunarodnih i regionalnih festivala. Film je ujedno bio i službeni kandidat Crne Gore za Oscara®. Njegov drugi igrani film, „Živi i zdravi“, imao je svjetsku premijeru u glavnom takmičarskom programu Black Nights Film Festivala u Tallinnu, Estonija, 2023. godine. Dobio je pohvale kritičara na regionalnim i evropskim festivalima, osvojivši nekoliko nagrada, uključujući nagradu kritičara FEDEORA. Njegova predstojeća TV serija „Hotel**“, u kojoj glumi Nikola Đuričko, uskoro će imati premijeru. Ivan je i koproducent filmova „Sam samcat“ Bobe Jelčića (Sarajevo Film Festival), „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića (Toronto International Film Festival), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića i „Djeca pjevaju hitove“ Mine Đukić (trenutno u pretprodukciji). Predavao je kao gostujući predavač na FAMU u Pragu i FIOFA Institutu u Ohridu, a održao je i specijaliziranu radionicu (Master Class) na Chapman Univerzitetu u Kaliforniji. Član je Evropske filmske akademije (EFA).

Norika Sefa je filmska rediteljica sa Kosova*, najpoznatija po svom hvaljenom debitantskom filmu iz 2021. godine „Tražeći Veneru“. Film je dobio brojna priznanja po cijelom svijetu, etablirajući se kao hrabri novi glas u savremenoj kinematografiji. Scenaristica i rediteljica, Norika je također producentica i montažerka svojih filmova. Njeni raniji projekti uključuju „Desde Arriba“, kratki dokumentarac snimljen u peruanskoj džungli pod mentorstvom Wernera Herzoga. Njen najnoviji projekt, avangardni kratki film „Kao bolesno žuta“ (2024.), proširuje njen prepoznatljivi stil – koristeći eksperimentalni dokumentarac za istraživanje novog emocionalnog i estetskog terena. Norika je kroz projekcije i govore svoj rad predstavljala na različitim kulturnim i umjetničkim institucijama, često raspravljajući o svom izrazitom filmskom stilu i svom iskustvu na mladoj kosovskoj filmskoj sceni. Uz svoje kreativne radove , aktivno se bavi podučavanjem. Članica je Evropske filmske akademije. Norika je prva dobitnica Nagrade za rodnu ravnopravnost za svoj film „Tražeći Veneru“.

Nagrada CineLink Female Voices – Podrška filmovima i serijama o kojima ćete govoriti sutra – u partnerstvu sa Slovenačkim filmskim centrom i Ujedinjenim nacijama u Bosni i Hercegovini

Nagrada CineLink Female Voices (u novčanom iznosu od 20.000 eura) osmišljena je i pokrenuta sa Slovenačkim filmskim centrom kako bi se ukazalo na kontinuirani nedostatak ženskih perspektiva u kinematografiji Jugoistočne Evrope. U okviru programa CineLink Co-Production Market i CineLink Drama, podržava projekte u razvoju koje vode producentice i rediteljice, nudeći im veću vidljivost i finansijsko ohrabrenje da svoj rad ožive. Prepoznajući da je osnaživanje ženskih glasova i priča integralno za unaprjeđenje agende Žene, mir i sigurnost i izgradnju inkluzivnih, miroljubivih društava, Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini pridružile su se 2024. godine kao suosnivač, uz podršku projekta Fonda za izgradnju mira (PBF) Generalnog sekretara UN-a „Žene vode na putu mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini“, koji zajednički provode UN Women, UNFPA i IOM, u partnerstvu s Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Pod istim okvirom, Ujedinjene nacije BiH također podržavaju nagradu „Amira Lekić“, koja odaje počast novim producenticama mlađim od 35 godina u Bosni i Hercegovini, osiguravajući održiv lanac žena koje oblikuju audiovizuelni narativ regije.

Dobitnicu nagrade CineLink Female Voices (ženski glasovi) odabrat će tročlani žiri u sastavu Aida Begić, Nataša Bučar i Dita Rietuma.

Aida Begić rođena je u Sarajevu. Njen debitantski film „Snijeg“ premijerno je prikazan u Cannesu u programu Semaine de la Critique gdje je osvojila Grand Prix. Njen film „Djeca“ premijerno je prikazan u kanskom programu Un Certain Regard gdje je dobio posebnu nagradu žirija. Snimila je kratki film „Album“, dio omnibusa „Mostovi Sarajeva“ koji je imao svjetsku premijeru u programu Specijalna projekcija u Cannesu. Profesorica je na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. Članica je AMPAS-a, EFA-e, UFRBiH-a i SACD-a. Njen igrani film „Ne ostavljaj me“ osvojio je brojne nagrade na festivalima širom svijeta, kao i njen posljednji igrani film „Balada“ koji je premijerno prikazan u Takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala. Sve četiri igrana filma bili su bh. kandidati za Oscara®.

Nataša Bučar direktorica je Slovenskog filmskog centra s velikim iskustvom u filmskoj industriji. Već nekoliko godina vodi Ljubljanski međunarodni filmski festival, najveći međunarodni filmski festival u Sloveniji. Istovremeno je vodila aktivnosti distribucije filmova unutar centra Cankarjev dom. U prošlosti je menadžerska iskustva sticala kao direktorica Festivala slovenskog filma, kao pomoćnica direktora Slovenskog filmskog fonda i kao generalna direktorica Direktorata za medije pri Ministarstvu kulture Slovenije. Godine 2016. imenovana je za direktoricu Slovenačkog filmskog centra. Ponovno je imenovana za voditeljicu glavne slovenačke filmske institucije na još jedan petogodišnji mandat u decembru 2021. godine. Snažna je zagovornica rodne ravnoteže u filmskom sektoru i članica Upravnog odbora Udruženja reditelja Evropske filmske agencije (EFAD), kao i članica Evropske filmske akademije (EFA).

Dita Rietuma, doktorica umjetnosti, filmska je historičarka, kritičarka i direktorica Nacionalnog filmskog centra Latvije. Od 1993. do 2014. godine radila je kao urednica i filmska kritičarka za Dienu, najveće latvijske dnevne novine. Od 2007. godine predaje na Riga Stradins Univerzitetu kao docentica, a trenutno je profesorica na Latvijskoj akademiji za kulturu. Autorica je i koautorica šest knjiga o historiji svjetske kinematografije. Od 2014. godine dr. Rietuma vodi Nacionalni filmski centar Latvije, vladinu instituciju pod Ministarstvom kulture koja oblikuje i provodi nacionalnu filmsku politiku. Dr. Rietuma je članica Evropske filmske akademije od 2014. godine.

Također predstavlja Latviju u Evropskoj filmskoj promociji (EFP) i članica je Udruženja reditelja Evropske filmske agencije (EFAD). U 1995. godini osnovala je latvijski ogranak Međunarodne federacije filmskih kritičara (FIPRESCI).

Kroz ove nagrade i inicijative, Sarajevo Film Festival aktivno stvara prostor za ženske priče, ulaže u njihov razvoj i zalaže se za pravedne, sigurne i inkluzivne industrijske standarde. Partnerstvom s institucijama, nacionalnim filmskim tijelima i liderima privatnog sektora, Sarajevo Film Festival potvrđuje svoju dugoročnu predanost izgradnji ravnopravnijeg i reprezentativnijeg filmskog okruženja u regiji i šire.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. augusta 2025. godine.

* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Palić Film Festival – “Ej, salaši” Maje Uzelac i “Samo mi reci da me voliš” An Le Ni na zatvaranju Festivala evropskog filma Palić

Poslednjeg festivalskog dana, u sredu 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h van konkurencije će biti prikazan dokumentarni film “Ej, salaši” Maje Uzelac, a od 23 časa “Samo mi reci da me voliš” rediteljke An Le Ni.

“Ej, salaši” je svojevrsno putovanje kroz ljude, kroz vreme i kroz prostore: vojvođansku ravnicu i napuštene salaše, mađarska imanja i gradove Zvonka Bogdana – Sombor, Suboticu, Novi Sad, Beograd… Lagano, ali neočekivano, film se kreće kroz pesme Zvonka Bogdana i epohu koja još samo u njima živi. Ovo je i film o celom jednom vremenu koje nestaje – vremenu obeleženom ritualima koji su u Zvonkovim pesmama ispravno definisani kao činioci ikonografije ravnice, boemštine, laganog života koji novo vreme odnosi.

U filmu “Samo mi reci da me voliš”, Žilijen i Mari su 15 godina bili u naizgled stabilnom braku, sve do povratka Anael, Žilijenove ljubavi iz detinjstva. Njeno iznenadno prisustvo budi stare nesigurnosti kod Mari, koja počinje da sumnja u Žilijenovu odanost i preispituje sopstvenu vrednost. Usred ove emotivne oluje, Mari privlači Tomas, harizmatični stranac koji joj nudi pažnju i potvrdu za kojima čezne.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Crna rupa“ Monike Simec (18h) i “Horovođa“ Ondžeja Provaznjika (20h).

U filmu “Crna rupa“ stanari jednog stambenog kvarta sanjaju o boljem životu, ali kada se u grmu jorgovana tajanstveno pojavi crna rupa, moraće da se suoče sa vanzemaljcima, džinovskim paukom i Austrijancem u bridž pantalonama.

Radnja filma “Horovođa“ odigrava se početkom devedesetih godina u Češkoj Republici, kada trinaestogodišnja Karolina dobija mesto u svetski poznatom devojačkom horu, pridružujući se starijoj sestri i drugim ambicioznim mladim talentima. Njen glas ubrzo privlači pažnju poštovanog ali zagonetnog horovođe Mahe. To što je izdvojena joj deluje kao trijumf, sve dok Karolina ne počne da uviđa uznemirujuću cenu te privilegije. Inspirisan stvarnim događajima u ženskom horu „Bambini di Praga“, film istražuje krhku granicu na kojoj se nevinost sudara s moći i nasiljem.

U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan film “Ujka Vanja – Valcer mehurića”, koji predstavlja slobodnu adaptaciju Čehovljevog Ujka Vanje. Ivan, čovek rezigniran i odavno razočaran u život, živi povučeno na udaljenom imanju, gde uzgaja siva goveda. Njegov mir narušava dolazak narcisoidnog zeta Jakaba i njegove nove supruge, lepe i zavodljive Lene.

U selekciji “Eco Dox”, u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici u 17 časova, na programu je film “Tihi klepet ptica” Francišeka Berbeke, priča o pioniru poljskog filma o prirodi koji kreće na svoje poslednje putovanje. Neizmerno zaljubljen u prirodu, skoro pola veka beležio je njene lepote kamerom, ostavljajući za sobom hiljade metara filmske trake. Reditelj osvetljava izuzetnu strast Vlođimeža Puhalskog – i cenu koju je platio zbog te strasti.

U Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazan film “Godina prođe, dan nikako“. Ovaj film prati rediteljku Renatu Lučić u poseti svome ocu, koji živi u ruralnom delu Hrvatske. Njeno rodno selo uglavnom je zapušteno mesto s mnogo lepote, ali vrlo malo toga da ponudi. To je ujedno i mesto koje je s oduševljenjem napustila čim je postala punoletna. Njen otac, Tomo, i njegov najbolji prijatelj, Joso, ostali su, napušteni od strane svojih žena koje su otišle u Austriju i Nemačku. Njih dvojica žive sami i redovno se druže. Renata upada u njihov ritam života. Zabrinuta zbog očeve usamljenosti, pokušava da ga bolje upozna i razume, kao i da shvati zašto se njena porodica raspala.

Od 17 časova u Bioskopu Eurocinema u Subotici, na programu su filmovi iz selekcije EFA Shorts: “2720“ Basila da Kunje, „Buka“ Salome da Suze, „Devojka koja eksplodira“ (Karolin Pođi, Žonatan Vinel), „Čovek koji nije mogao da ćuti“ Nebojše Slijepčevića, i „Lutanje i čuđenje“ Nine Ganc.

U okviru Specijalnih projekcija, u Bioskopu Eurocinema u 17 časova biće prikazana ostvarenja iz programa “Nežne stvarnosti“: “Sentimentalno obrazovanje“ Alme Buhagiar, “U ime dobra“ Anke Tome, “Venera“ Karine-Gabrijele Dašoveanu, “Plavo“ Ane Viždee, i “Istina ili izazov“ Simone Borče.

U Sali Mira Banjac u Bioskopu Abazija, u 19 časova na programu je film “Breaking a Taboo“ koji je nastao u sklopu istoimenog Erasmus + projekta.

U 22h u Bioskopu Abazija, publika će imati priliku da pogleda jedan od poslednjih filmova Milorada Milinkovića – “Čarobna zemlja“. Na ovaj način festival odaje počast nedavno preminulom reditelju, otvarajući i zatvarajući festival njegovim filmovima.

U okviru pratećeg programa, u 10h u Eko centru biće održana ekološka panel diskusija „Od lokalnog do globalnog – Doprinos civilnog društva u borbi protiv klimatskih promena“, u okviru projekta: „Budi svestan problema – budi deo rešenja“ podržanog od strane Evropske unije preko Interreg VI-A IPA programa Mađarska-Srbija. U istom prostoru u 16 :30 biće održan panel u okviru programa Green Charter For Film Festival, koja traži rešenja za smanjenje otpada i zagađenja u filmskoj industriji.

Cena jednodnevne ulaznice za filmove Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice, od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi Glavnog takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Cena jednodnevne ulaznice za dva filma takmičarske selekcije Paralele i sudari je 200 dinara. Ulaznice za program Paralele i sudari mogu se kupiti na blagajni bioskopa Abazija na Paliću pola sata pre početka projekcije.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Gorki List, kao višedecenijski partner Festivala evropskog filma Palić, već 29 godina s ponosom stoji i uz filmsku umetnost koja nadahnjuje i povezuje. Verujući u snagu autentičnog izraza i značaj dijaloga sa publikom, Gorki List će i ove godine tradicionalno dodeliti Nagradu publike za najbolji film. Osluškujući glas gledalaca, Gorki List prepoznaje njihov značaj kao saveznika umetnosti, koja živi kroz one koji je istinski cene i razumeju.

Foto: kadrovi iz filma.

Palić Film Festival – “Nestašne devojke” Urške Đukić i “Miran život” Aleksandrosa Avranasa sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film “Nestašne devojke” Urške Đukić , a u 23h “Miran život” Aleksandrosa Avranasa.

U filmu „Nestašne devojke“ introvertna šesnaestogodišnja Lucija pridružuje se ženskom horu svoje katoličke škole, gde se sprijateljuje sa Anom-Marijom, popularnom i koketnom učenicom treće godine. Međutim, tokom vikenda intenzivnih proba u seoskom manastiru, Lucijino interesovanje za tamnookog radnika na restauraciji dovodi u pitanje njeno prijateljstvo s Anom-Marijom i ostalim devojkama. Dok se suočava s nepoznatim okruženjem i sopstvenom probuđenom seksualnošću, Lucija počinje da preispituje svoja uverenja i vrednosti, narušavajući harmoniju unutar hora.

Radnja filma „Miran život“ smeštena je u Švedsku 2018. godine. Tajanstveni sindrom koji pogađa decu izbeglica izaziva zabrinutost javnosti, lekara i političara. Sergej i Natalija, prinuđeni da napuste zemlju nakon napada u kojem je Sergej jedva preživeo, žive u Švedskoj sa svoje dve ćerke, u iščekivanju odluke o azilu Odbora za migracije. Trude se da vode miran život: vredno rade, uče jezik, šalju decu u švedsku školu, podvrgavaju se redovnim inspekcijama vlasti, i nadaju se da će jednog dana postati državljani Švedske. Ali kada im zahtev bude odbijen, njihova najmlađa ćerka Katja, iznenada pada u neobjašnjivu komu. Suočeni sa moralnom dilemom, Sergejeva i Natalijina otpornost biće testirana. Mogu li da zadrže nadu i spasu svoje ćerke?

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Medeni mesec “ Žane Ozirne i “Restitucija, ili, San i java stare garde“ Želimira Žilnika.

Radnja filma “Medeni mesec“ počinje 23. februara 2022. godine, u malom gradu blizu Kijeva. Taras (35) i Olja (32) provode prvu noć u svom novom stanu. U zoru ih bude eksplozije. Ne uspevaju da napuste grad na vreme, a ruske trupe ubrzo organizuju štab u njihovoj zgradi. Par ostaje zarobljen u stanu bez struje, vode i mobilne veze. Narednih 5 dana, Taras i Olja će istraživati mračne dubine istinske intimnosti između dvoje ljudi i suočiti se sa ključnim egzistencijalnim pitanjima u senci smrtne opasnosti.

U filmu “Restitucija, ili, San i java stare garde“, posle šest decenija života i rada u Nemačkoj, stari muzičar Stevan Arsin vraća se u Srbiju, da privede kraju dugotrajni proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji. Niz susreta sa članovima porodice, prijateljima iz detinjstva i mladosti, i slalom kroz izazove pravno-ostavinskih peripetija otvaraju neočekivano burno novo poglavlje u Stevanovom životu.

U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan film “A šta je s Tomijem?”. Šandor, sin slavnog mađarskog glumca, od mladosti se bori sa teškim alkoholizmom, živeći u senci svog oca. Tokom porodične svađe, njegova ćerka ga izbode nožem – taj šokantan događaj postaje prekretnica i u anonimnim alkoholičarima pronalazi put do trezvenosti. Prošlo je pet godina od tada, a Šandora slučajno na ulici sreće svoju ćerku, koju nije video godinama.

U selekciji “Eco Dox”, u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici u 17 časova, na programu je film “Rascep” koji su režirali Žoao Pedro Prado i Anton Jaremčuk. Ovaj film istražuje suprotstavljene stavove prema nuklearnoj energiji u Nemačkoj i Poljskoj. Radnja je smeštena u Gundremingenu, mestu gde se zatvara prva nemačka nuklearna elektrana, i u Hočevu, gde je u planu izgradnja prvog poljskog nuklearnog objekta do 2033. godine.

U Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazan film „Arhetip“ Andrije Lekića i Igora Toholja. U ovom ostvarenju upoznajemo umetnika Petra Meseldžiju – slikara, pisca i ilustratora, čoveka na granici svetova: istovremeno Novosađanina i kosmopolitu, majstora i improvizatora. Nakon gubitka supruge, Meseldžija pokušava da iznova pronađe stvaralački podsticaj. Film je intiman portret umetnika u traganju za svetlošću nakon tuge.

U selekciji Mladi duh evrope, od 23 časa u Bioskopu Abazija biće prikazani kratki filmovi „Ovce na slobodi “ rediteljke Zofije Klamke, “Biti drvo“ Igora Lazina, “Drveće obojeno katranom“ Kaspera Rudolfa, “Ultraljubičasto“ rediteljke Verle De Vilde, “Heterotopija“ Nikole Nikolića, i “Krečari“ u zajedničkoj režiji Nevene Micić, Katarine Micić, i Filipa Marojevića.

U zajedničkoj selekciji filmova projekta FAFA, u Bioskopu Abazija u 17 časova biće prikazan film “Tiha Noć“ Gabora Detrea, a od 19 časova “Sanjalice“ Vladimira Petrovića, nakon kojeg će biti organizovan razgovor sa rediteljem.

Četvrtog festivalskog dana na programu su i filmovi iz selekcije EFA Shorts. Od 17 časova u Bioskopu Eurocinema u Subotici, publika će moći da vidi ostvarenja “Studija empatije“ Hilke Renfeldt, “Rene ide u rat“ koji su režirali Luka Ferri, Marijakjara Perniza, i Morgan Menegaco, “Smrt heroja” Karin Franc Šerluf, “Aerolin” Aleksisa Kukijas-Pantelisa, i “Toliko od mene” Eve Keneman.

U okviru programa Specijalnih projekcija, u 22h u Bioskopu Abazija biće prikazan dokumentarni film “Prvo poluvreme” Josipa Bošnjaka.

Cena jednodnevne ulaznice za filmove Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Foto: kadrovi iz filma.

Palić Film Festival – „100 litara pivskog zlata“ Temua Nikija i „Ogledala br. 3“ Kristijana Pecolda sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 21. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „100 litara pivskog zlata“ Temua Nikija, a od 23h „Ogledala br. 3“ Kristijana Pecolda.

Radnja filma “100 litara pivskog zlata” odigrava se u malom selu na jugu Finske, gde su sestre srednjih godina Taina i Pirko obećale da će napraviti 100 litara svog čuvenog jakog piva, sahtija, za porodično venčanje. Ali pivo koje su napravile toliko je ukusno da ga same popiju. Boreći se sa užasnim mamurlukom, doživljavaju niz urnebesnih avantura u trci sa vremenom da nabave još piva kako bi spasile venčanje i povratile svoju reputaciju najboljih proizvođača sahtija u selu.

U filmu „Ogledala br. 3“ na vikend putovanju na selo, Laura čudom preživljava saobraćajnu nesreću. Fizički nepovređena, ali duboko potresena, pronalazi utočište kod meštanke koja je bila svedok nesreće i koja joj pruža brižnu, gotovo majčinsku negu. Kada i njen muž i odrasli sin napuste početni otpor prema Laurinom prisustvu, njih četvoro polako grade zajedničku svakodnevicu nalik porodici. Ali prošlost nije nešto što se može zanemariti.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Komatogen“ Igora Čobileanskog (18h) i “Tako je govorio vetar“ (20h) Marije Rigel.

U središtu radnje filma “Komatogen“ je Alina, skromna medicinska sestra koja izdržava svog dvadesetdvogodišnjeg sina Radua. Ona pokušava da obnovi bivšu vezu s Pavelom, direktorom agencije za nekretnine. Pavelova pomoć u zapošljavanju Radua u svojoj firmi vodi ka potpuno neočekivanom razvoju događaja – mladić krade 18.000 evra iz kancelarije svog poslodavca.

U filmu “Tako je govorio vetar“ povučeni i osetljivi dečak Hejk živi na farmi sa svojom tetkom Narin. Lokalni tinejdžeri mu se rugaju, smatrajući ga čudnim i slabim. Narin brine o njemu kao o rođenom sinu. Nakon dužeg boravka u inostranstvu, na farmu se vraća Hejkova majka Anahit, lepa žena u kasnim dvadesetim. Meštani otvoreno osuđuju njeno ponašanje jer ne poštuje društvene norme. Neuspevajući da joj oprosti sramotu koju je nanela porodici, Narin odlučuje da se osveti.

Trećeg festivalskog dana ja programu je drugi blok filmova u okviru omaža dobitniku nagrade Underground Spirit, austrijskom reditelju Peteru Čerkaskom. U Bioskopu „Abazija“ na Paliću od 22 časa će publika moći da vidi njegove kratke filmove “Paralelni prostor: između pogleda “, “Srećan kraj“, “Izuzetno telo “, kao i ostvarenje „Pesma u zaboravu“ rediteljke Eve Heler.

U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan film “„Večeras ubijamo“. Tajanstvena smrt u domu za penzionisane glumce navodi zanemarenog glumca Tivadara Tolnaija, nekada detektiva u popularnoj televizijskoj seriji, da preuzme slučaj u svoje ruke. Dok metodično ispituje jednog po jednog osumnjičenog, shvata da će za pronalaženje počinitelja među toliko odličnih glumaca biti potreban majstor detektiv, jer su svi osumnjičeni profesionalni lažovi.

U selekciji “Eco Dox”, u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici u 17 časova, na programu je film “Planina se neće pomeriti” Petre Seliškar. Zekir (20) i Zarif (16) su najstarija braća u porodici pastira. Pola godine provode na visovima Šar planine sa svojom mlađom braćom i sestrama, dvadeset pastirskih pasa i petsto ovaca, dok im roditelji ostaju u selu.. Međutim, kada tinejdžer kroz ekran pametnog telefona počne da mašta o drugačijem životu, postavlja se pitanje: ako Zarif ode, hoće li Zekir moći da sačuva zanat koji se prenosi generacijama i koji su već počeli da predaju mlađima?

U Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “Šestorica iz Morije” rediteljke Dženifer Malman. Nakon što je kamp Morija na Lezbosu izgoreo u septembru 2020. godine, šest izbeglica je proglašeno odgovornim za podmetanje požara na sumnjivom suđenju. Fokus filma je na prepisci između Hasana, jednog od šest osuđenih tinejdžera, i rediteljke. Film koristi kontroverznu presudu kao polazište za kritičko preispitivanje nove evropske migracione politike i strukturne marginalizacije izbeglica.

Trećeg festivalskog dana na programu su filmovi iz selekcije Mladi duh evrope. Od 23 časa u Bioskopu Abazija biće prikazani kratki filmovi „Smrtni čas“ Tomaža Gorkiča, „Apartman 2A” Gaje Mederndorfer,”Male pare” Matjaža Jamnika, “More između nas” Luna Sevnika”, i “Jelka“ Hermana Karlsona.

U zajedničkoj selekciji filmova projekta FAFA, u Bioskopu Abazija u 17 časova biće prikazan “Topli film“ Dragana Jovićevića, a od 19 časova “Čovek kaktus“ Olivera Rudolfa. Nakon obe projekcije biće organizovan razgovor sa festivalskim gostima iz ovih filmova.

U okviru programa Specijalnih projekcija, u Bioskopu Eurocinema u 17 časova na programu je film “Kada je zazvonio telefon“ Ive Radivojević. Ovaj film dobitnik je nagrade MIOB mreže festivala MIOB New Vision Award i biće prikazan na festivalima koji su deo mreže.

Cena jednodnevne ulaznice za filmove Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Foto: kadrovi iz filma.

Palić Film Festival – “Dva tužioca” Sergeja Loznice, „Sve je u redu“ Balinta Danijela Šoša i „Odraz u mrtvom dijamantu“ Elen Kate i Bruna Forzanija sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Drugog festivalskog dana, u nedelju 20. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje “Dva tužioca” ukrajinskog reditelja i scenariste Sergeja Loznice, ovogodišnjeg lauerata nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, „Sve je u redu“ Balinta Danijela Šoša (23h) i „Odraz u mrtvom dijamantu“ Elen Kate i Bruna Forzanija (00:30h).

Pre projekcija filmova, na Letnjoj pozornici će biti uručena nagrada “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca, našem proslavljenom glumcu Svetozaru Cvetkoviću.

Radnja filma “Dva tužioca” Sergeja Loznice smeštena je u Sovjetski Savez 1937. godine. U doba staljinističkih čistki, hiljade pisama nevino optuženih zatvorenika spaljuju se u zatvorskoj ćeliji. Uprkos svemu, jedno od njih stiže na svoje odredište – na sto novoimenovanog lokalnog tužioca, Aleksandra Kornjeva. Kao posvećeni boljševik od integriteta, mladi tužilac sumnja na prekršaj i čini sve što može da se sastane sa zatvorenikom, žrtvom agenata tajne policije, NKVD-a. Njegova potraga za pravdom vodi ga sve do samog vrha – do kancelarije državnog tužioca u Moskvi. Ovo je priča o čoveku koji korača hodnicima totalitarnog režima koji još ne nosi to ime.

„Sve je u redu“ Balinta Danijela Šoša prati Šandora, udovca i oca dvoje dece. Glavni protagonista filma nalazi se pred moralnom dilemom kada postane jedini svedok ozbiljne nesreće u kojoj je povređena njegova pastorka, a koju je izazvao njegov najmlađi sin. Mora da odluči da li će prihvatiti posledice govorenja istine ili slagati kako bi svog sina spasio maloletničkog zatvora.

Glavni junak filma “Odraz u mrtvom dijamantu” je Džon D, sedamdesetogodišnjak koji živi u luksuznom hotelu na Azurnoj obali, zaintrigiran svojim susedom koji ga podseća na najluđe dane mladosti – godine provedene kao špijun na Rivijeri 1960-ih, u svetu koji se brzo razvijao i bio prepun obećanja. Kada sused misteriozno nestane, Džon je primoran da se suoči sa sopstvenim demonima: da li su se njegovi nekadašnji neprijatelji vratili da naruše njegov idilični mir?

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Toksično“ rediteljke Saule Bluvajte (18h) i “Zečji nasip“ Čejen Černić Čanak (20h).

U filmu “Toksično“, nakon što je napusti majka, trinaestogodišnja Marija primorana je da živi s bakom u sumornom industrijskom gradu. Tokom nasilnog sukoba na ulici, Marija upoznaje vršnjakinju Kristinu, devojčicu koja želi da postane manekenka. U želji da joj se približi, Marija se upisuje u tajanstvenu školu manekenstva, u kojoj se devojčice pripremaju za najveći kasting u regionu. Njen složen odnos s Kristinom i napeta, gotovo sektaška atmosfera škole teraju je da se suoči sa sobom i otkrije ko je zapravo.

“Zečji nasip“ prati naizgled uređen život srednjoškolca Marka koji je uzdrman povratkom Slavena, njegovog druga iz detinjstva i zabranjene prve ljubavi. Marko živi s roditeljima i mlađim bratom Fićom, dečakom sa Daunovim sindromom, kome je duboko posvećen. Iako nadareni sportista, Marko se priprema da ispuni očevu želju i postane automehaničar. Neočekivanim pojavljivanjem Slavena na sahrani sopstvenog oca, Marku postaje teško da ostane usredsređen na devojku Petru i na predstojeći kvalifikacioni turnir. A kako voda sve više nadolazi, raste i emocionalni nemir u njemu. Dok meštani neumorno podižu nasipe od vreća s peskom oko svojih domova zbog nabujale reke, Marko gradi svoj unutrašnji bedem – ne bi li obuzdao osećanja. Ipak, poput vode, emocije uvek nađu put…

Drugog festivalskog dana biće prikazani i filmovi u okviru omaža dobitniku nagrade Underground Spirit, austrijskom reditelju Peteru Čerkaskom. U Bioskopu „Abazija“ na Paliću od 22 časa će publika moći da vidi njegove kratke filmove „Spoljni svet“, „Mehanizam snova“, „Uputstvo za mašinu svetlosti i zvuka“, „Dolazak“, i „Voz, ponovo“. U okviru ovog programskog bloka biće održan i razgovor sa Peterom Čerkaskim koji će voditi Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić.

U selekciji “Novi mađarski film”, u Bioskopu Eurocinema u Subotici će u 19 časova biti prikazan film “Odskok”. Tim za gombfudbal greškom dobija veliku sumu novca – i nije spreman da je vrati. Umesto toga, kreću na Evropski kup. Dok nedorasli otac i njegov vredni, ali neuspešni sin pokušavaju da se ponovo povežu, njihov tim beleži neočekivane pobede, a ulozi rastu.

U selekciji “Eco Dox”, u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici u 17 časova, na programu je film “Baštovan, budista i špijun” Hovarda Bustnesa. Bivši producent emisija sa skrivenom kamerom, Rob Mur, razotkriven je kao korporativni špijun. Tvrdeći da je uzbunjivač koji otkriva korupciju, poziva dva novinara da istraže njegove tvrdnje. Ali ubrzo počinje igra obmana i dvostrukih igara. Baštovan, budista i špijun je uzbudljiva priča o borbi za moć, neuspehu i delikatnoj liniji između dobra i zla.

U Art Bioskopu “Lifka” u Subotici, u selekciji “Novi evropski dokumentarni film” od 19 časova će biti prikazano ostvarenje “Američka idila” Oberi Edler . Smešten u srcu okruga Lankaster, ovaj film istražuje eskalaciju tenzija u Elizabettaunu, u Pensilvaniji, gde se nekada miran školski odbor pretvara u bojno polje krajnje desničarskog hrišćanskog pokreta koji nastoji da preuzme kontrolu.

U okviru selekcije MIOB in shorts, u programskom bloku koji počinje u 17h, u Bioskopu Eurocinema na programu su filmovi “Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića, “Porodični portret” Lee Vidaković, “Između ivica dana” Andree Lakatuš, “Poljačka kika” Agate Tracevič, “Morisov Bar” Toma Prezmana i Cora Ederija, i “Razbojnice” Ize Šiše. Po završetku projekcija, publika će moći da glasa za najbolji film u ovoj selekciji.

U zajedničkoj selekciji filmova projekta FAFA, u Bioskopu Abazija u 17 časova biće prikazan film “KIX” (David Mikulan, Balint Reves), a od 19 časova “Sunce nikad više” reditelja Davida Jovanovića, s kojim će biti održan i razgovor po završetku projekcije.

U okviru programa Specijalnih projekcija, u Sali „Mira Banjac“ Bioskopa Abazija, u 21 čas će biti prikazan dokumentarni film “Iza osmeha” posvećen Vladi Divljanu, u režiji Marka Đorđevića.

U pratećem programu festivala, u 16 časova u galeriji Otvorenog univerziteta Subotica, biće otvorena izložba “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik” posvećenih ovom filmskom i televizijskom scenografu, koju je pripremila autorka Aleksandra Gavrik. U 16 :30 u Bioskopu Eurocinema biće prikazan i istoimeni kratki film koji prati izložbu.

U 17 u Bioskopu Abazija, biće otvorena izložba “Sedam karikatura za sedmu umetnost”, Galerije savremene karikature Milenko Kosanović.

Cena jednodnevne ulaznice za filmove Glavnog takmičarskog programa je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, filmovi Glavnog takmičarskog programa će se prikazivati u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Foto: Kadrovi iz filma.

Počinje 32. Festival evropskog filma Palić

Ovogodišnje, 32. izdanje Festivala evropskog filma Palić biće svečano otvoreno na Letnjoj pozornici Palić u subotu 19. jula u 21 čas. Na otvaranju će biti uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, ukrajinskom reditelju Sergeju Loznici, kao i nagrada Underground Spirit za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, austrijskom reditelju Peteru Čerkaskom.

Po završetku svečane ceremonije, publika će moći da pogleda svetsku premijeru filma “Sedef magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića, koji će biti prikazan u glavnom takmičarskom programu van konkurencije.

Radnja filma smeštena je u 1882. godinu, kada je Jelena Ilka Marković pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića u Sabornoj crkvi. Osuđena je na 20 godina zatvora i ubrzo zatim je pronađena mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija glasi da se obesila peškirom o krevet. Tragovi govore da samoubistvo nije bilo moguće. Sedam godina kasnije, istog dana su pronađena dva tela – na obali Save alasi pronalaze telo ubijene devojke, a u Topčiderskoj šumi telo praunuka kneza Miloša. Otkriva se da su ova oba ubistva povezana sa atentatom u Sabornoj crkvi. Posle mnogo vremena, taj slučaj je ponovo otvoren. Jedan propali advokat i šef beogradske policije istražuju njenu smrt, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gđe Marković istina ne donosi ništa dobro. Scenario zajednički potpisuju Milorad Milinković i Dragoljub Stojković, a glavne uloge tumače Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Nebojša Dugalić, Voja Brajović, Luka Grbić, Miona Marković, Jelena Ilić i Mariana Aranđelović.

Uz film otvaranja, Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine filmovi: “Dva tužioca” Sergeja Loznice, „Sanjati lavove“ (Portugal) reditelja Paola Marino-Blanka, „Sve je u redu“ (Mađarska) Balinta Danijela Šoša, „Odraz u mrtvom dijamantu“ (Belgija) rediteljskog dua Elen Kate i Bruno Forzani, „100 litara pivskog zlata“ (Finska) Temua Nikija, „Ogledala br. 3“ (Nemačka) Kristijana Pecolda, „Nestašne devojke“ (Slovenija) Urške Đukić, „Miran život“ (Grčka) Aleksandrosa Avranasa, i „Samo mi reci da me voliš“ (Francuska) rediteljke An Le Ni, i “Ej, salaši“ Maje Uzelac (van konkurencije). Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani na Letnjoj pozornici Palić.

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću biće prikazani filmovi “Lotos” (Litvanija) rediteljke Signe Birkove, “Poverenica” (Turska) rediteljskog para Čagla Zenčirči i Gijom Đovaneti, “Toksično“ (Litvanija) rediteljke Saule Bluvajte, “Zečji nasip“ (Hrvatska) Čejen Černić Čanak, “Komatogen“ (Rumunija) Igora Čobileanskog, “Tako je govorio vetar“ (Jermenija) Marije Rigel, “Medeni mesec “ (Ukrajina) Žane Ozirne, “Restitucija, ili, San i java stare garde“ (Srbija) Želimira Žilnika, “Crna rupa“ (Finska) Monike Simec, i “Horovođa“ (Češka) Ondžeja Provaznjika.

Tokom trajanja festivala, na programu će biti prikazani i filmovi u okviru selekcija Mladi duh Evrope, Novi mađarski film, Novi evropski dokumentarci, Eco dox, Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, EFA Shorts, MIOB in shorts, selekcija filmova sa Žigmond Vilmoš festivala, zajednička selekcija filmova projekta FAFA, selekcija “Nežne stvarnosti”, kao i nekoliko specijalnih projekcija.

U okviru evropske festivalske mreže Moving Images – Open Borders (MIOB), čiji je dugogodišnji član i Festival evropskog filma Palić, biće održana dva programa. MIOB Lab posvećen je razvoju nove generacije filmskih novinara i kritičara, unosi sveže perspektive i savremeni stil pisanja, i nudi odabranim učesnicima jedinstveno i potpuno besplatno iskustvo: vođeno, personalizovano mentorstvo sa vodećim stručnjacima u oblasti novinarstva u kulturi. U okviru MIOB-ove platforme Green Charter For Film Festival, koja traži rešenja za smanjenje otpada i zagađenja, biće održane konsultacije festivalskih predstavnika i eko eksperata koje će kulminirati 23. jula (16 :30, Eko Centar) panelom namenjenim svim akterima u filmskoj i festivalskoj industriji, kao i predstavnicima civilnog sektora i javnih službi.

U okviru prekograničnog projekta FAFA, tokom 32. Festivala evropskog filma Palić biće realizovana radionica za učesnike filmskih škola iz Subotice, Segedina, Novog Sada i Kečkemeta; prikazivanje osam odabranih filmova iz savremene kinematografije Srbije i Mađarske, mladih autora koji se bave društveno angažovanim temama, uz organizovane razgovore sa gostima iz filmova, kao i transfer znanja između projektnih partnera, organizatora filmskih festivala.

U okviru pratećeg programa, u galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biće postavljena izložba “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik” posvećenih ovom filmskom i televizijskom scenografu, koju je pripremila autorka Aleksandra Gavrik. U Bioskopu Abazija biće priređena izložba “Sedam karikatura za sedmu umetnost”, afirmisanih domaćih karikaturista. Tokom trajanja festivala biće održana i promocija knjige Saše Radojevića, „Filmska deca ulice“.

Ekološka panel diskusija „Od lokalnog do globalnog – Doprinos civilnog društva u borbi protiv klimatskih promena“, biće organizovana u okviru projekta: „Budi svestan problema – budi deo rešenja“ podržanog od strane Evropske unije preko Interreg VI-A IPA programa Mađarska-Srbija.

U okviru Erasmus + projekta “Razbijanje tabua”, čiji je cilj podizanje nivoa svesti o problemu ranih brakova romskih devojaka/devojčica i informisanje javnosti, kreiran je i evropski dokumentarni film – omnibus film sastavljen iz 7 priča, iz svake partnerske zemlje. Ovaj omnibus film biće prikazan na festivalu, nakon čega će biti organizovan razgovor sa rediteljem filma.

Foto: kadrovi iz filma.

Palić Film Festival – Selekcije Novi mađarski film, Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox na 32. Festivalu evropskog filma Palić

U okviru 32. Festivala evropskog filma Palić, koji se održava od 19. do 23. jula 2025. na Paliću i u Subotici, biće predstavljene selekcije Novi mađarski film, u kojoj će se naći šest ostvarenja iz ove zemlje, Novi evropski dokumentarni film, koja predstavlja najbolje dokumentarce s evropskog kontinenta, kao i Eco Dox, program baziran na evropskim dokumentarnim ostvarenjima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Ulaz na sve projekcije iz ovih selekcija je besplatan.

U Selekciji Novi mađarski film, u bioskopu Eurocinema biće prikazani filmovi “Slučajno sam napisala knjigu” rediteljke Nore Lakoš, “Rođen sam da služim” Atile Moharoša, “Odskok” Čabe Vekeša, “A šta je s Tomijem?” reditelja Atile Tila, i dva filma Petera Fazakaša – “Večeras ubijamo” i “Ujka Vanja – Valcer mehurića”. Kao i prethodnih godina, Festival evropskog filma Palić ovaj program realizuje u saradnji sa Nacionalnim filmskim institutom Mađarske (Nemzeti Filmintezet/National Film Institute Hungary).

“Slučajno sam napisala knjigu” (19. jul, 15h) je intimna i inspirativna priča o dvanaestogodišnjoj devojčici Nini, koja otkriva isceliteljsku moć pisanja. Dok se upušta u svet reči, Nina počinje da otkriva porodičnu istoriju, suočava se sa davno potisnutom tugom zbog gubitka majke i bolje upoznaje sebe.

“Rođen sam da služim” (19. jul, 19h) je dirljivi portret savremenog ropstva i tragične sudbine dvojice ranjive, ugrožene braće iz Transilvanije. Ovo je film baladne poetike o nadi, borbi i veri mladih ljudi čije su sudbine uvek ugrožene neuspehom i tragedijom.

U filmu “Odskok” (20. jul, 19h) tim za gombfudbal greškom dobija veliku sumu novca – i nije spreman da je vrati. Umesto toga, kreću na Evropski kup. Dok nedorasli otac i njegov vredni, ali neuspešni sin pokušavaju da se ponovo povežu, njihov tim beleži neočekivane pobede, a ulozi rastu.

„Večeras ubijamo“ (21. jul, 19h) prikazuje tajanstvenu smrt u domu za penzionisane glumce, koja navodi zanemarenog glumca Tivadara Tolnaija, nekada detektiva u popularnoj televizijskoj seriji, da preuzme slučaj u svoje ruke. Dok metodično ispituje jednog po jednog osumnjičenog, shvata da će za pronalaženje počinitelja među toliko odličnih glumaca biti potreban majstor detektiv, jer su svi osumnjičeni profesionalni lažovi.

U filmu “A šta je s Tomijem?” (22. jul, 19h) Šandor, sin slavnog mađarskog glumca, od mladosti se bori sa teškim alkoholizmom, živeći u senci svog oca. Tokom porodične svađe, njegova ćerka ga izbode nožem – taj šokantan događaj postaje prekretnica i u anonimnim alkoholičarima pronalazi put do trezvenosti. Prošlo je pet godina od tada, a Šandora slučajno na ulici sreće svoju ćerku, koju nije video godinama.

“Ujka Vanja – Valcer mehurića” (23. jul, 19h) predstavlja slobodnu adaptaciju Čehovljevog Ujka Vanje. Ivan, čovek rezigniran i odavno razočaran u život, živi povučeno na udaljenom imanju, gde uzgaja siva goveda. Njegov mir narušava dolazak narcisoidnog zeta Jakaba i njegove nove supruge, lepe i zavodljive Lene.

U selekciji Novi evropski dokumentarni film, u Art bioskopu “Lifka” biće prikazani filmovi “Društvena zamka – Pet žena protiv velike petorke” (Francuska) rediteljke Elize Žado (19. jul), “Američka idila” (Francuska) Oberi Edler (20. jul), “Šestorica iz Morije” (Nemačka) Dženifer Malman (21. jul) „Arhetip“ (Srbija) Andrije Lekića i Igora Toholja (22. jul), i “Godina prođe, dan nikako” (Hrvatska) Renate Lučić (23. jul). Sve projekcije iz ove selekcije počinju u 19 časova.

Selekcija Eco Dox u istom bioskopu predstaviće ostvarenja “Ožiljci rasta” (Austrija, Nemačka) rediteljskog dua Monika Grasl i Linda Osuski (19. jul), “Baštovan, budista i špijun” (Norveška, Velika Britanija, Nemačka) Hovarda Bustnesa (20. jul), Planina se neće pomeriti” (Slovenija, Francuska, Severna Makedonija) Petre Seliškar (21. jul), “Rascep” (Nemačka) koji su režirali Žoao Pedro Prado i Anton Jaremčuk (22. jul), i “Tihi klepet ptica” (Poljska) Francišeka Berbeke (22. jul). Projekcije počinju u 17 časova.

Selektor ova dva programa je Igor Toholj.

***

32. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 19. do 23. jula 2025. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda više od 140 filmova u 16 selekcija.

Foto: Kadrovi iz filmova.

Prvi dan Art Front festivala u Sremskoj Mitrovici donosi muziku koja spaja generacije

Treći po redu Art Front festival, koji će biti održan 15. i 16. avgusta na Hipodromu u Sremskoj Mitrovici, prvog dana okuplja izvođače različitih žanrova, ali s istom moći da dirnu publiku i pomere granice domaće i regionalne muzičke scene.

Publiku očekuje nastup Senide Hajdarpašić, poznatije kao Senidah, slovenačke hip-hop, R&B i trep zvezde, čiji hitovi „Slađana“, „Replay“, „Mišići“, „Omen“, „Level“, „Behute“, „Delija“ i „Dopamin“ imaju milione pregleda i slušanja. Njena karijera je eksplodirala 2019. godine, a jedinstveni miks R&B-a, trepa i modernog zvuka lansirao ju je u sam vrh muzičke industrije regiona. Senidah je poznata po upečatljivom scenskom nastupu i emotivnom glasu, a njene pesme su osvojile publiku u čak 72 zemlje preko Spotify-a. Do sada je objavila dva albuma i preko 20 singlova, ostajući inovativna i prepoznatljiva na sceni.

Na festival stiže i Neno Belan & The Fiumens. Belan, legendarni hrvatski kantautor čije su pesme obeležile brojne ljubavne priče i mladosti širom regiona, više od četiri decenije stvara muziku koja spaja mediteransku kanconu, pop i rock. Njegova saradnja sa bendom Fiumens traje već 27 godina, a kroz njihove pesme oseća se autentična mediteranska magija koja briše granice između generacija i pretvara svaki koncert u zajedničko pevanje i slavlje.

Jedan od najslušanijih regionalnih bendova, mostarski Zoster, već godinama osvaja publiku snažnim porukama tolerancije, mira, ljubavi i nade. Njihova muzika slobodno plovi kroz reggae, ska, jazz, blues, pop i rock, dok je harizmatični frontmen Mario Knezović autor tekstova i muzike koji svojim scenskim nastupom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Grupa je početkom juna objavila spot za novu pesmu „Ne okrećem se tata“, prvi singl sa nadolazećeg, šestog po redu albuma.

Prvo veče Art Front festivala još jednom potvrđuje misiju festivala, da kroz raznolikost i vrhunske nastupe spoji generacije, probudi emocije i dokaže da muzika nema granica.

Pored muzičkog programa, posetioce festivala očekuje i bogat propratni sadržaj. Ulaznice su dostupne po cenama od 1.500 RSD za jedan dan ili komplet od dva dana za 2.500 RSD na tickets.rs i svim njegovim prodajnim mestima.

Foto: Čedomir Nedeljković i Kristijan Žabić // Festivalski promo,

Palić Film Festival – Takmičarski program 32. Festivala evropskog filma Palić

Filmski program festivala će u subotu, 19. jula u 21h na Letnjoj pozornici Palić, zvanično otvoriti svetska premijera filma “Sedef magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića, koji će biti prikazan u glavnom takmičarskom programu van konkurencije.

Scenario zajednički potpisuju Milorad Milinković i Dragoljub Stojković, a glavne uloge tumače Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Nebojša Dugalić, Voja Brajović, Luka Grbić, Miona Marković, Jelena Ilić i Mariana Aranđelović.

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čine još i filmovi “Dva tužioca” ukrajinskog reditelja i scenariste Sergeja Loznice, ovogodišnjeg lauerata nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, „Sanjati lavove“ (Portugal) reditelja Paola Marino-Blanka, „Sve je u redu“ (Mađarska) Balinta Danijela Šoša, „Odraz u mrtvom dijamantu“ (Belgija) rediteljskog dua Elen Kate i Bruno Forzani, „100 litara pivskog zlata“ (Finska) Temua Nikija, „Ogledala br. 3“ (Nemačka) Kristijana Pecolda, „Nestašne devojke“ (Slovenija) Urške Đukić, „Miran život“ (Grčka) Aleksandrosa Avranasa, i „Samo mi reci da me voliš“ (Francuska) rediteljke An Le Ni. Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani na Letnjoj pozornici Palić.

Film “Dva tužioca” Sergeja Loznice, koji će biti prikazan u nedelju 20. jula u 21 čas, istorijska je drama zasnovana na istoimenoj noveli Georgija Demidova. Radnja prati mladog sovjetskog tužioca koji pokušava da izdejstvuje pravdu za jednog zatvorenika tokom Staljinove Velike čistke. Film je imao svetsku premijeru glavnom takmičarskom programu 78. filmskog festivala u Kanu, gde je osvojio nagradu Fransoa Šalea (François Chalais Prize).

Festival će 23. jula u 21 čas zatvoriti dokumentarni film „Ej, salaši“ Maje Uzelac, koji će biti prikazan van konkurencije. Ovo ostvarenje je svojevrsno putovanje kroz ljude, kroz vreme i kroz prostore: vojvođansku ravnicu i napuštene salaše, mađarska imanja i gradove Zvonka Bogdana – Sombor, Suboticu, Novi Sad, Beograd…
Lagano, ali neočekivano, film se kreće kroz pesme Zvonka Bogdana i epohu koja još samo u njima živi. Ovo je i film o celom jednom vremenu koje nestaje – vremenu obeleženom ritualima koji su u Zvonkovim pesmama ispravno definisani kao činioci ikonografije ravnice, boemštine, laganog života koji novo vreme odnosi.

Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, a žiri čine Nikola Joce (Nemačka) – programska menadžerka Berlinale Talents programa, Holi Danijel (Velika Britanija) – direktorka industrijske sekcije Red Sea festivala u Džedi u Saudijskoj Arabiji (Velika Britanija), i Zoran Amar (Srbija) – reditelj i filmski pedagog.

Selektorka programa “Paralele i sudari” je Julija Sinkevič, a žiri ovog programa čine Piter Veber (Velika Britanija) – reditelj, Bernd Buder (Nemačka) – programski direktor filmskog festivala u Kotbusu u Nemačkoj, i Toni Salkovski (Severna Makedonija) – producent.

FIPRESCI žiri (žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara) 32. Festivala evropskog filma Palić čine Davide Manjizi (Italija), Kata Đirke (Mađarska) i Li Singer (Velika Britanija).

Na 32. izdanju Festivala evropskog filma Palić će biti dodeljene i nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su ukrajinski reditelj Sergej Loznica u kategoriji inostranih stvaralaca i glumac Svetozar Cvetković u kategoriji domaćih stvaralaca.

Foto: kadrovi iz filmova.

Pyramid Festival 2025 na Rtnju od 4 do 10. avgusta 2025. godine

KOLO – Putovanje kroz Psytrance, umetnost i duhovnost

Pyramid Festival se vraća od 4. do 10. avgusta 2025. godine sa svojim KOLO izdanjem na planini Rtanj u Srbiji. Ovaj novi koncept Boutique Festivala savršeno kombinuje svetske zvezde psytrance muzičkog pravca, duhovne prakse, kreativnost, ekološke inicijative i bogate slavenske kulturne tradicije, čime se izdvaja među Psytrance festivalima u celom svetu.

Festival će biti podeljen u dve međusobno povezane faze: Healing Days (Dani isceljenja) i Tribal Days (Plemenski dani). Srce ovogodišnjeg Pyramid Festivala je tema „kolo“, inspirisana tradicionalnim slavenskim „Kolo“ plesom, koji simbolizuje jedinstvo, zajednicu i ciklus života.

Tokom sedam dana, učesnici će zaroniti u svet muzike, umetnosti i duhovnih praksi, koje, sjedinjene u Kolo, prevazilaze tipično festivalsko iskustvo.

Pyramid Selo će otvoriti svoje kapije 2. avgusta 2025. godine za sve posetioce koji ranije žele da se smeste i spreme za isceljujuće iskustvo na jednoj od najčarobnijih lokacija u Srbiji.

Karte će uskoro biti dostupne u pretprodaji! Pratite Pyramid Festival kanale kako biste bili među prvima koji će osigurati svoju kartu po najboljoj ceni.

Website: pyramidfestival.com
Aftermovie: Pogledajte Ovde.

Sarajevo Film Festival – CineLink Books 2025: Sedam regionalnih književnih dela u ovogodišnjem izboru

Drugo izdanje CineLink Books Sarajevo Film Festivala predstavlja izbor izvanrednih književnih naslova iz regiona, pažljivo odabranih zbog njihovog visokog potencijala za filmsku i TV adaptaciju. Sarajevo Film Festival pokrenuo je program CineLink Books s ciljem jačanja veza između izdavačkog i audiovizuelnog sektora bivše Jugoslavije.

U ovogodišnjem izboru CineLink Books 2025. sedam je književnih dela: „Balada o ubici i ubici i ubici“, autor: Dalibor Pejić, izdavač: Geopoetika, Srbija; „Bejturan i ruža“, autor: Aleksandar Hemon, izdavač: Buybook, Bosna i Hercegovina; „Bespotreban čovjek“, autor: Edin Salčinović, izdavač: Vrijeme, Bosna i Hercegovina; „ I onda opet, iz početka“, autor: Filip Grujić, izdavač: Booka, Srbija; „Pitanje anatomije“, autorica: Marina Vujčić, izdavač: Fraktura, Hrvatska; „Samo jedna od“, autorica: Petra Prtajin, izdavač: Ljevak, Hrvatska i „Zvezdana šuma“, autorica: Jasminka Petrović, izdavač: Kreativni centar, Srbija.

Uspešan početak 2024. godine već je rezultirao konkretnom saradnjom, pa je produkcijska kuća Antitalent iz Hrvatske otkupila prava na knjigu „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ Nađe Petrović (Geopoetika, Srbija). CineLink Books i dalje potvrđuje svoju misiju: istaknuti potencijal regionalne književnosti za adaptaciju i olakšati prelaz dela sa stranica na ekrane.

U aprilu ove godine, forum Exploring Synergies je ponudio praktičnu simulaciju writer’s rooma koristeći roman „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ kao studiju. U organizaciji Sarajevo Film Festivala, događaj je poslužio kao centralna platforma za upoznavanje autora i izdavača s procesom književne adaptacije. Predvođen priznatim scenaristima i rediteljima Goranom Stankovićem i Vukom Ršumovićem, writer’s room okupio je izdavače, autore i filmske stvaraoce iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore, potičući dinamičnu razmjenu ideja i iskustva književne i filmske industrije. Simulacija je imala za cilj demistifikovati proces adaptacije – nudeći praktične uvide u razvoj likova, epizodičnu strukturu i zajedničko pripovedanje – uz istovremeno naglašavanje ključne uloge vlasništva i upravljanja intelektualnim vlasništvom (IP) u oblikovanju održivih filmskih i televizijskih projekata.

Kroz inicijative poput Exploring Synergies i CineLink Books, Sarajevo Film Festival ostaje posvećen kontinuiranom jačanju saradnje između izdavačkog i audiovizuelnog sektora – podržavajući rast obje industrije i podstičući saradnju među disciplinama.

CineLink Books nastavlja isticati književno bogatstvo regiona i stvarati plodno tlo za saradnju između autora, izdavača i filmskih stvaralaca. Ove priče – bilo da su epske, intimne, mračne ili šašave – spremne su za sledeće poglavlje na ekranu.

Odabrane knjige će biti predstavljene na posebnoj sesiji tokom CineLink Industry Days 31. Sarajevo Film Festivala, gde će biti predstavljene etabliranim producentima iz regije i šire.

Predstavljamo izbor CineLink Books 2025.:

Balada o ubici i ubici i ubici, Dalibor Pejić (Geopoetika, Srbija)

Sudbine troje neobičnih neznanaca isprepliću se kada se nađu u istom automobilu, na putu prema moru. Relja pokušava pobeći od besmislenog života u gradu i ponižavajuće, transakcijske veze sa starijom ženom. Jana traži mir posetom rodnom mestu svog preminulog ljubavnika. Pepolo želi… pa, to ostaje misterija. Večno nasmijani ljudski div izgleda kao da juri nedostižnog leptira kojeg samo on vidi. Kako se približavaju svom odredištu, na površinu izlazi mračna istina – svako od njih u prošlosti je ubio nekoga. Snovima nalik reminiscencije otkrivaju ratne traume i epizode bespotrebnog nasilja.

Bejturan i ruža, Aleksandar Hemon (Buybook, Bosna i Hercegovina)

Kada jednog junskog dana 1914. nadvojvoda Franz Ferdinand uz veliku pompu stiže u Sarajevo, Rafael Pinto zaokupljen je mlevenjem bilja za pultom svoje apoteke. Pinto je daleko od pomisli da će sukob ogromnih razmera zapaliti svijet. A onda svet eksplodira… U rovovima u Galiciji, surovu stvarnost ratnog nasilja Pinto uspeva preživeti samo zahvaljujući pažnji saborca Osmana, svoga zaštitnika i ljubavnika, čoveka od akcije i harizmatičnog pripovedača, koji upotpunjuje Pintinu poetsku dušu. Zajedno beže iz rovova, preživljavaju gotovo sigurnu smrt, susreću se sa špijunima i boljševicima, putuju preko planina i kroz pustinje, iz sveta u svet, stižući do Šangaja, i sve to samo zahvaljujući Pintinoj ljubavi prema Osmanu – kao i povremenoj upotrebi opijata. Ovaj lirski i potresni ep, prožet Hemonovom prepoznatljivom pesničkom prozom, istražuje rat, opstanak, izgnanstvo i odanost.

Bespotreban čovjek, Edin Salčinović (Vrijeme, Bosna i Hercegovina)

Poigravajući se registrima popularne i šund-kulture, Salčinović u svom debitantskom romanu vešto pripoveda, glasom novinara crne hronike, o graničnim područjima jedne moguće sarajevske stvarnosti. Bizarno samoubistvo ratnog veterana, neuspjela pljačka banke, slučaj pedofila ubice iz više klase, ubistvo punice iz klasnih pobuda te okultno ubistvo iz strasti. Ovaj hibridni roman otkriva Salčinovića kao jednog od retkih glasova koji se fluidno kreće između ironije i duboke filozofske refleksije.

I onda opet, iz početka, Filip Grujić (Booka, Srbija)

Centralni lik novog romana Filipa Grujića pravi je „junak našeg doba“, mladić na prelasku iz dvadesetih u tridesete, upravo izašao iz duge veze s nejasnom idejom šta želi od života. Njegova svakodnevica rastrzana između porodice (razvedeni otac i majka, njihovi novi partneri i njihovi vremešni, ali vrlo živopisni roditelji), prijatelja, devojaka i obaveza, komične epizode, snažan autoironijski ton i bolno iskrena promišljanja o tome šta uopšte znači biti sretan u trećoj deceniji XXI vijeka, sve su to dijelovi kompleksne, ali majstorski složene literarne slagalice koju bez preterivanja možemo nazvati prvim pravim ozbiljnim milenijalskim romanom u srpskoj književnosti. Nakon dva hvaljena ranija dela, ovaj roman potvrđuje Grujića kao jednog od najznačajnijih savremenih glasova u regiji.

Pitanje anatomije, Marina Vujčić (Fraktura, Hrvatska)

Kada gospodin Florijan Bauer objavi zanimljiv oglas u kojem traži „ženu koja će mu milovati leđa – samo leđa“, on ne zna da će to preokrenuti njegov uređeni život. Jedina koja se odazvala, Veronika Vinter, bankarska službenica vođena znatiželjom i finansijskom potrebom, jednako je nespremna za promene koje predstoje. Zajedno, oni se kreću kroz emocionalne barijere i otkrivaju neophodnost ljudskog dodira. Marina Vujčić u „Pitanju anatomije“ ispisala je neviđeno toplu ljudsku priču, s puno duhovitosti i humora.

Samo jedna od, Petra Prtajin (Ljevak, Hrvatska)

Za tinejdžere u urbanim sredinama, malo je stvari brutalnije od izolacije. Pia, koju su vršnjaci odbacili i maltretiraju je, pokušava da se uklopi – samo da bi bila još više ismijana. Sama i razoružana, povlači se u sebe. Ali prihvatajući svoj status izgnanice, otkriva neočekivana prijateljstva i krhku, marginalnu zajednicu. Ovaj moćni debitantski roman 21-godišnje autorice, sa sirovom se iskrenošću bavi emocionalnim nasiljem adolescencije, a napisan je poetskim jezikom i neustrašivim glasom nove generacije.

Zvezdana šuma, Jasminka Petrović (Kreativni centar, Srbija)

Srdačna priča o prijateljstvu između usamljenog drveta po imenu Radoslav i energične veverice Dace. Kada Radoslav prizna da je tužan, Daca kreće da ujedini šumske životinje da mu pomognu. Inspirisane starom legendom o zvezdanoj magiji, životinje sade seme i preko noći šuma procveta. Ova šarmantna priča bogata maštom, duhovitošću i toplinom, podseća mlade čitatelje na moć jedinstva, empatije i zajedničkog truda. Čarobna bajka za decu i porodicu.

31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025. godine.

Završen 7. Somborski filmski festival: Nagrada Bogdanu Dikliću i omaž Mileni Pavlović Barili

Projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića i koncertom filmske muzike, u nedelju, 6. jula, svečano je zatvoreno sedmo, revijalno izdanje Somborskog filmskog festivala, koji organizuje Kulturni centar „Laza Kostić“.

Otvaranje festivala obeležila je izložba „Milena i magija filma“ u Galeriji Kulturnog centra, posvećena umetnici Mileni Pavlović Barili, koja je još u ranoj mladosti utkala duh filma i glamur Holivuda u svoje likovno stvaralaštvo. Postavka je realizovana uz podršku Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca.

Na svečanom otvaranju festivala, u atrijumu Gradske kuće, glumcu Bogdanu Dikliću uručena je nagrada „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti. Nagradu dodeljuje direkcija festivala u sastavu: Dejan Dabić (selektor), Mihajlo Nestorović (umetnički direktor), Milivoje Mlađenović (programski direktor) i Ksenija Janković (direktorka festivala). U obrazloženju nagrade, između ostalog, stoji da je Diklić izuzetno analitičan, duhovit i promišljen glumac, čije uloge odlikuju preciznost i emocionalna dubina. Tokom više od pola veka karijere, ostvario je više od 200 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu. Nakon uručenja ovog značajnog priznanja usledila je projekcija filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića, u kojem Diklić tumači jednu od glavnih uloga.

Ovogodišnji festival održan je pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“, simbolično ukazujući na snagu filma da oblikuje i preispituje realnost. Festival je otvorila direktorka KC „Laza Kostić“ i festivala, Ksenija Janković, istakavši: „Ponosni smo što smo i ove godine uspeli da održimo festival u nešto drugačijem ruhu, ali sa istom posvećenošću očuvanju kontinuiteta koji su naši sugrađani i gosti zavoleli. Posebnu zahvalnost dugujem gospodinu Bogdanu Dikliću – njegovo prisustvo dodatno je osnažilo viziju Ernesta Bošnjaka da je Sombor zaista mali Holivud.“

Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ je na zatvaranju istakla da je Sombor plodno tlo za razvoj filmske umetnosti, izrazivši nadu da će festival u godinama koje dolaze zasijati punim sjajem. „Sedmo izdanje završavamo sa tihom pobedom i tihom radošću“, poručila je.

U okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime je festival otvorio vrata i najmlađoj publici. Na festivalu je prikazan i film „Paun“ koji dolazi iz Austrije, zemlje koja je bila ovogodišnji počasni gost festivala.

U okviru govornog programa „Espreso u 11“, drugog dana festivala u bašti Cafe Des Arts, glumac Bogdan Diklić razgovarao je sa selektorom festivala Dejanom Dabićem, vodeći publiku kroz najvažnije trenutke svoje bogate, višedecenijske karijere. Posebno se osvrnuo na film „Mali svet“ Miloša Radovića, koji je otvorio ovogodišnji festival, istakavši da je u pitanju jedan od najboljih scenarija koje je imao priliku da pročita. Otkrio je i da je upravo tokom snimanja tog filma njegova ćerka Sofija proslavila prvi rođendan. Evocirao je i uspomene sa snimanja kultnih ostvarenja „Nacionalna klasa“ i „Maratonci trče počasni krug“, otkrivši da je, pre nego što mu je reditelj Slobodan Šijan dodelio ulogu Mirka, predstavu Maratonci gledao čak 28 puta.

Poslednjeg dana festivala predstavljene su dve značajne filmske knjige „Filmska deca ulice“ autora Saše Radojevića (izdanje Doma omladine Beograda), koja se bavi fenomenom garažnog filma i nezavisne produkcije u savremenim uslovima, i „Stanislav Krakov – među pokretnim slikama“ Mirka Demića (izdanje Filmskog centra Srbije), biografija jednog od pionira srpske kinematografije, koji je rano prepoznao snagu filma kao medija.

Ovogodišnje, revijalno izdanje festivala još jednom je potvrdilo značaj Sombora kao autentičnog filmskog grada, čuvajući duh Ernesta Bošnjaka i otvarajući nove prostore za domaću kinematografiju. Nagrada „Ernest“ nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku – prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu, koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio prvi bioskop.

Foto: Milan Đurđević.

Počeo Sedmi somborski filmski festival

Svečano otvoren Sedmi Somborski filmski festival: Nagrada “Specijalni Ernest” uručena Bogdanu Dikliću

Sombor, 4. jul 2025. – Svečanim programom u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ i atrijumu Gradske kuće večeras je otvoren Sedmi Somborski filmski festival, koji se ove godine održava pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“. Festival traje do 6. jula, a organizuje ga Kulturni centar „Laza Kostić“.

Festival je svečano otvoren izložbom „Milena i magija filma“, posvećenoj umetnici svetskog glasa Mileni Pavlović Barili, koja je u svoje stvaralaštvo rano utkala duh i estetiku filma. Izložbu su otvorile Ksenija Janković, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Violeta Tomić, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca. Prilikom otvaranja izložbe predstavljen je životni i umetnički put Milene Pavlović Barili, a posetioci su imali priliku da vide i njen prvi uljani rad – portret Rudolfa Valentina. Još kao učenica Umetničke škole u Beogradu (1922–1926), Milena je otkrila čaroliju filma u malom bioskopu dvora kralja Aleksandra i kraljice Marije, gde je zavolela glamur i egzotiku filmskih zvezda.

U nastavku večeri, u atrijumu Gradske kuće, uručena je nagrada „Specijalni Ernest“ za dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti, a ovogodišnji dobitnik je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje direkcija Somborskog filmskog festivala, u sastavu Dejan Dabić (selektor), Mihajlo Nestorović (umetnički direktor), Milivoje Mlađenović (programski direktor) i Ksenija Janković (direktorka festivala).

U obrazloženju se navodi da je Bogdan Diklić izuzetno analitičan, duhovit i promišljen glumac, čije uloge karakterišu preciznost i dubina. Tokom više od pola veka rada, ostvario je više od 200 uloga na filmu, televiziji i pozorištu, ostavivši neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Njegove antologijske role u filmovima kao što su Nacionalna klasa, Variola vera, Maratonci trče počasni krug, Balkan ekspres, Sabirni centar, Bure baruta, Obrana i zaštita, Falsifikator i mnogi drugi, urezale su se u kolektivnu svest publike svih generacija, potvrđujući njegov status jednog od najznačajnijih glumaca regiona.

Ksenija Janković, direktorka festivala, obratila se publici rečima: „Velika je čast, ali i hrabrost i smelost, stajati večeras pred vama. Ponosni smo što smo uspeli da istrajemo i ove godine održimo festival, u nešto drugačijem ruhu, ali sa željom da očuvamo kontinuitet na koji su navikli naši sugrađani iz Sombora, kao i gosti iz drugih gradova. Zahvaljujem se svim gostima festivala, a posebno gospodinu Bogdanu Dikliću – njegovo prisustvo dodatno je osnažilo našu viziju Ernesta Bošnjaka da je Sombor zaista mali Holivud. Zahvalnost dugujem i lokalnoj samoupravi i Gradu Somboru, kao i našim brojnim sponzorima koji su nam ukazali poverenje i podršku, kao i celom timu Kulturnog centra. Žiža radosti koja u nama tinja je najvažnija – upravo ona nas vodi ka optimističnijoj realnosti. Zajedno ćemo pregurati ovaj ukrštaj stvarnosti i snova.”

Bogdan Diklić, laureat nagrade zahvalio se na priznanju i rekao: „Kada se čovek izuzetno raduje onda je bolje da ćuti. Da ne devalvira trenutak. Ovo je zaista lep trenutak za mene i čast mi je i zahvaljujem se direkciji festivala i vama što ste večeras došli. Ja se nalazim u toj životnoj dobi kada su zaređale gerijatrijske nagrade i priznanja i mislio sam da je Ernest jedna od tih nagrada. Međutim, nije. Zato što se ona dodeljuje za dosadašnji ali i budući doprinos, a to znači da ima šanse da još nešto u budućnosti radim“.

Nagradu je uručio Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika grada Sombora iz oblasti kulture i turzima. Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.

Nakon uručenja nagrade usledila je projekcija filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića, u kome Diklić tumači jednu od ključnih uloga.

Festival je i ove godine otvorio vrata najmlađima, u okviru predfestivalskog programa prikazan je dečiji film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana. Program se nastavlja u subotu, 5. jula, razgovorom sa Bogdanom Diklićem u okviru govornog formata „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts, koji će voditi Dejan Dabić. U nedelju, 6. jula, biće predstavljene knjige „Filmska deca ulice“ autora Saše Radojevića i „Stanislav Krakov – među pokretnim slikama“ Mirka Demića, dok je za zatvaranje festivala zakazana projekcija filma „Granica“ reditelja, somborca Zorana Maširevića (koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“), uz nastup benda Šlagvort, koji izvodi muziku iz kultnih filmskih ostvarenja domaće i strane produkcije.

Ulaz na sve festivalske događaje i projekcije je slobodan.

Foto: Milan Đurđević.

Drugi deo Festivala francuskog filma od 3. do 6. jula u Beogradu i Novom Sadu

Besplatne filmske projekcije pod vedrim nebom na BeeZ Trgu na Novom Beogradu i na tri lokacije u Novom Sadu

Beograd / Novi Sad, jun 2025. – Sedmo izdanje Festivala francuskog filma biće održano od 3. do 6. jula u Beogradu i Novom Sadu, donoseći pažljivo odabrane naslove francuske kinematografije – besplatno i pod vedrim nebom. Tokom četiri dana, publika će uživati u vrhunskim filmskim ostvarenjima koja osvetljavaju bogatstvo, raznolikost i savremeni duh francuskog filma.

Publika u Beogradu imaće priliku da uživa u bioskopu na otvorenom – na BeeZ Trgu (platou između poslovnih kula Ušće). Projekcije počinju u 21 čas, a ulaz je slobodan.

Drugi deo festivala biće otvoren projekcijom filma „Reparacija“ (La Réparation), najnovijeg ostvarenja Oskarom nagrađenog reditelja Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi intrigantnu priču o nestanku slavnog kuvara neposredno nakon osvajanja treće Mišelinove zvezdice. Na platou između kula Ušće (Beeztrg) publika će imati priliku da pogleda i film „Sent-Egziperi“, posvećen čuvenom piscu i pilotu, sa zapaženim ulogama Luja Garela, Dijane Kriger i Vensana Kasela. U subotu i nedelju, festivalski program donosi još dve snažne drame – „Priča o mojoj majci“, dirljivu priču o majčinskoj borbi za dostojanstven život, kao i „Božanstvenu Saru Bernar“, u kojoj Sandrin Kiberlen dočarava život i karijeru jedne od najznačajnijih francuskih glumica s kraja 19. i početka 20. veka.

Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i pokrovitelja. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt – Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.

Festival francuskog filma u Novom Sadu – četiri večeri, tri stanice, jedan filmski doživljaj!

U Novom Sadu, Festival francuskog filma održava se od 3. do 6. jula, na tri različite lokacije – pod otvorenim nebom u Kulturnoj stanici Svilara, kao i u klimatizovanim prostorima Kulturnih stanica Eđšeg i Barka. Projekcije u Svilari počinju u 20.30, dok će se u Eđšegu i Barci filmovi prikazivati u dva termina – od 18.00 i 20.00 časova. Ulaz na sve projekcije je slobodan.

I u Novom Sadu na repertoaru će biti inspirativne filmske priče o velikanima francuske umetnosti i istorije – Niki de Sen Fal, Antoanu de Sent-Egziperiju i Sari Bernar, dok će poseban segment festivala biti posvećen začetnicima sedme umetnosti – Braći Limijer, kroz do sada neobjavljene sekvence njihovih prvih filmova.

Festival u Novom Sadu organizuju Francuski institut u Srbiji i njegov ogranak u Novom Sadu, u bliskoj saradnji sa mrežom kulturnih stanica Novog Sada.

Više informacija o programu:

Beograd: https://festivalfrancuskogfilma.rs
Novi Sad: https://linktr.ee/novisadfilm
Francuski institut u Srbiji: https://www.institutfrancais.rs/festival-francuskog-filma-2025/

Ne propustite priliku da uživate u magiji francuskog filma – na velikom platnu, besplatno i u izuzetnoj atmosferi!

Foto: Promo

POČINJE ČETVRTI „SLAUGHTER FESTIVAL”: HEVI METAL I HOROR U NEKADAŠNJOJ DOLJEVAČKOJ KLANICI

U petak, 4. jula 2025. godine, u prostoru nekadašnje klanice u Doljevcu počinje četvrto izdanje „Slaughter Festivala”, koji i ove godine spaja najžešće hevi metal i andergraund bendove sa programom umetničkog horor filma.

Muzički deo festivala donosi raskoš energičnog zvuka, od garažnog roka do ekstremnog metala. Prve večeri, u petak 4. jula od 19 časova, nastupaju „Wan Žulj” (Vlasotince/Ladovica), veterani srpske andergraund scene sa novim materijalom, zatim „Manitu” (garage/hardcore, Niš), čija sirova energija crpi inspiraciju iz severnoameričkog folklora, kao i „Stellar Tomb” (progresivni ekstremni metal, Niš), koji u atmosferičnom izrazu istražuju kosmičke teme, dok „Unbaptised” (melodični death metal, Bugarska) važe za jednu od najperspektivnijih mladih metal formacija u regionu.

Filmski program odvija se paralelno u tri festivalska bioskopa. Na glavnom platnu, u 19:30, festival otvara film „Dog of God” (Letonija) – mračna srednjovekovna priča sa elementima crne magije i rotoskopske animacije. Važna napomena je da film nije za decu. U nastavku sledi domaći film „Dartakum” (Srbija), psihološki horor o ratnom veteranu sa Kosova i Metohije, a veče se završava projekcijama domaćih kratkometražnih filmova koji se nalaze u konkurenciji za festivalsku nagradu „Zlatna macola”.

Na lokaciji pored bazena, bioskopski prostor „Water Movie Screen” u 21 čas otvara japanski film „Bakemono” – urbana horor parabola o čudovištu koje vreba goste jeftinog smeštaja u Tokiju. Na istom platnu, program zatvara austrijski film „2551.01: The Kid”, eksperimentalna distopija inspirisana Čaplinovim motivima, ujedno i prvi dobitnik „Zlatne macole” iz 2022. godine.

Treći festivalski bioskop, „Air Movie Screen”, donosi u 21 čas projekciju filma „2551.03: THE END”, završno poglavlje post-apokaliptične potrage čoveka sa majmunskom maskom u režiji Norberta Fafenbihlera. Program od 23 časa zatvara britanski film „The Cellar” – klaustrofobična priča o bekstvu iz podzemnog zatočeništva.

Gosti i žiri ovogodišnjeg festivala su umetnici i stručnjaci prepoznatljivi u domenu horor žanra: Arpad Slančik, subotički umetnik poznat po dark industrial skulpturama, dr Marko Pišev, antropolog i pisac, specijalista za horor i narativnu teoriju strave, i Jovan Ristić, selektor Festivala srpskog filma fantastike.

Pojedinačne ulaznice za sve festivalske večeri dostupne su putem servisa Tickets.rs. Besplatan prevoz iz Niša obezbeđen je svakog dana festivala, sa polaskom u 18 časova ispred Doma vojske Srbije, a povratak iz Doljevca takođe svake večeri po završetku programa.

Slaughter Festival okuplja ljubitelje ekstremne muzike i umetničkog horora, nudeći nesvakidašnju kombinaciju zvuka i senke u autentičnoj industrijskoj atmosferi nekadašnje klanice u Doljevcu.

Pokrovitelji festivala su Opština Doljevac i Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije.

Tamara Dragičević, Andrija Mardešić i Jelena Mišeljić u glavnom žiriju 12. Bašta Festa

Glavni žiri 12. Bašta Festa, koji se održava od 3. do 6. jula u Bajinoj Bašti čine Tamara Dragičević, glumica iz Srbije, Andrija Mardešić, reditelj iz Hrvatske i Jelena Mišeljić, producentkinja iz Crne Gore. Nagrade će biti dodeljene za: najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija), kao i dve specijalne nagrade. Žiri ima pravo da dodeli i dve specijalne nagrade, kao i da neku od nagrada podeli ili ne dodeli.

Tamara Dragičević je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, koja se proslavila ulogama u filmovima “Montevideo, Bog te video!”, kao i “Vojna akademija”, nakon čega su usledile uloge u “Panami”, “Bićemo prvaci sveta”, “Igra u tami”, “Žigosani u reketu”, “Močvara”, kao i prepoznatljiva uloga Silvane Armenulić u seriji i filmu “Toma”, za koju je dobila i nagradu Carica Teodora na Niškim filmskim susretima 2021.

Andrija Mardešić je hrvatski filmski i TV reditelj i scenarista, koji je sa Davidom Kapcem autor dugometražnog igranog filma „Stric“, koji je prikazan na više od 50 festivala i dobitnik 20-ak nagrada.

Jelena Mišeljić je producentkinja i teoretičarka filma, selektorka nekoliko programa za stručno usavršavanje i razvoj filmskih projekata, članica je mreže EWA – Evropske mreže žena u audiovizuelnoj industriji i Evropske filmske akademije.

Na trećem Bašta Festu uspostavljena je i regionalna nagrada za najbolju kameru (Zlatna vizualizacija) nastala u saradnji sa rentalom Cineplanet. Rental Cineplanet nagrađenom direktoru fotografije obezbeđuje rentiranje opreme za naredni filmski projekat u iznosu od 5.000e. Žiri dvanaestog Bašta Festa za ovu nagradu biće Marko Cile Mladenović, direktor fotografije iz Srbije.

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte takođe dodeljuje svoju nagradu za najbolji film, a njihovo učešće u samom programu podstiče kritički stav lokalne omladine. Ovogodišnji Žiri mladih činiće: Pavle Živanović, Ivana Lukić, Viktor Avramović, Katarina Purković i Anđela Živanović.

Mentorka i saradnica Žirija mladih biće rediteljka Mina Đukić, rediteljka nagrađivanog filma “Neposlušni” (2014) koji je bio prikazan na preko 20 internacionalnih festivala, uključujući i Sandens i Roterdam, a nedavno je režirala i dve TV serije “Mama i tata se igraju rata 2” i “Poseta”.

Palić Film Festival – Ne propustite najbolje evropske filmove iz prethodne godine u predfestivalskom programu 32. Festivala evropskog filma Palić

U ovogodišnjem predfestivalskom programu Festivala Evropskog filma Palić, od 3. do 17. jula u bioskopu Eurocinema i na Gradskom trgu u Subotici, kao i u Plaža Baru na Paliću, publika će moći da pogleda najbolje evropske filmove iz prethodne godine. Ova ostvarenja biće prikazana u osam selekcija: „Europe 4 kids”, “ABIFF”, “Žigmond Vilmoš” „Best of Europe”, “Omaž dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka”, program kratkih mađarskih i slovenačkih filmova, Bioskop na Trgu i Bioskop na plaži.

U okviru selekcije „Europe 4 Kids“, svakog dana od 3. do 9. jula u 17 časova u Bioskopu Eurocinema, biće prikazano sedam animiranih dečijih filmova koji su svoju bioskopu premijeru imali u 2023. i 2024. godini: „Izumitelj“ (Irska), „Mali Alan“ (Danska), „Nerazdvojni (Belgija/Španija), „Niko 3 – Iza polarne svetlosti“ (Finska/Nemačka), „Panda u Africi (Danska), Super kućni patuljci (Nemačka), i „Tajanstvena šuma“ (Francuska). Pred projekcije iz ove selekcije, biće prikazani odabrani kratki filmovi sa Međunarodnog filmskog festivala animacije Bukurešt – ABIFF: „Engram“ (Kina), „Niksina simfonija“ (Kanada), „Oborena“ (Australija), „Repa“ (Estonija), i „Fram“ (Rumunija).

U selekciji „Best of Europe“ istim danima od 19h svi zainteresovani će imati priliku da pogledaju sedam evropskih i domaćih ostvarenja koja su obeležila prethodne dve godine: „Mi nemamo drugu zemlju“ (Norveška) – ovogodišnji dobitnik Oskara za najbolji dokumentarni film, „Porodični ručak“ (Finska), „Priroda ljubavi“ (Francuska), „Seme svete smokve“ (Iran) – dobitnik Specijalne nagrade žirija na Kanskom filmskom festivalu, „Sinovi“ (Danska/Švedska) – prošle godine prikazan u glavnoj takmičarskoj selekciji na Paliću, „Susedna soba“ legendarnog reditelja Pedra Almodovara – osvajač Zlatnog lava na festivalu u Veneciji, i „Univerzalna teorija“ (Nemačka/Austrija/Švajcarska).

U Bioskopu Eurocinema, 10. jula od 17 časova biće prikazana selekcija mađarskih filmova sa Žigmond Vilmoš Međunarodnog filmskog festivala: „Hospicijum“, „Pseće srce“, „Čistilište“, i „Hibernacija“.

Omaž dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“ na programu je od 10. do 14. jula u Bioskopu Eurocinema, u terminu od 19 časova.

U terminima od 17h, u ovom bioskopu će 11. i 12. jula biti prikazani kratki mađarski filmovi „Biti drvo“, „Dete u tebi“, „Mesečina“, „Srećni ljudi“, i „Šibica skitnica“, kao i kratki slovenački filmovi „Iza ugla“, „Kako sam naučila da kačim veš“, „Ostali su ćutali“ i „Tako se završilo leto“.

Od 10. do 14. jula na Gradskom trgu, svake večeri od 21:30 biće prikazan po jedan film iz selekcije „Bioskop na Trgu“: „Dođoh, videh, pobedih“, „Emilija Perez“ – nagrađivano ostvarenje Žaka Odijara, „Majka Mara“ naše rediteljke i glumice Mire Karanović, „Marija“ Pabla Loraina sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi, i „Partenopa“ Paola Sorentina.

U okviru programa „Bioskop na plaži“, 17. jula u Plaža Baru na Paliću biće održana projekcija domaćeg filma „Poslednji krug momci“, akciona komedija reditelja Ilije Stojimirovića.

32. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 19. do 25. jula 2025. godine, na Paliću i u Subotici.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Lidija Kordić voditeljica ceremonije otvaranja 31. Sarajevo Film Festivala

„Upravo na Sarajevo Film Festivalu doživela sam svoju prvu filmsku premijeru, a nakon deset godina u Sarajevu osećam da zaokružujem jedno od najlepših poglavlja svog života – i to na najlepši mogući način“, izjavila je Kordić

Već je postala tradicija da čast da vodi ceremoniju otvaranja Sarajevo Film Festivala pripadne mladoj glumačkoj zvijezdi iz BiH, a ove godine to će biti – Lidija Kordić.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku voditi ceremoniju otvaranja Sarajevo Film Festivala – festivala koji je obilježio važne trenutke mog profesionalnog i ličnog puta. Upravo na Sarajevo Film Festivalu doživjela sam svoju prvu filmsku premijeru, a nakon deset godina u Sarajevu osjećam da zaokružujem jedno od najlepših poglavlja svog života – i to na najlepši mogući način. Za mene je Sarajevo Film Festival najčarobnije vrijeme u Sarajevu – ulice su pune ljudi, ideja, stila, jezika i emocija, mesto gde sam se susrela i upoznala s ljudima koji me inspirišu, gde sam prvi put osetila, i iznova osećam, koliko je film važan i koliku snagu ima“, izjavila je Lidija Kordić.

Glumica rođena u Kotoru diplomirala je glumu na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. U svojoj filmografiji ima niz zapaženih uloga u crnogorskim, srpskim, bosanskohercegovačkim, turskim i talijanskim TV serijama i filmovima, a prošle je godine zablistala u ulozi Ilone Slater u biografskoj drami „Diva Futura“. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, a Kordić je zahvaljujući toj ulozi izabrana za European Shooting Star u Berlinu, čime je osvojila prestižno priznanje za mlade glumce. Osim glume, bavi se i pjevanjem i radi na svom prvom solo albumu.

„Jedva čekam da vidim šta nam sve donosi ovogodišnje izdanje Sarajevo Film Festivala – sigurna sam da će nas, kao i uvek, podsetiti zašto volimo film”, izjavila je Lidija Kordić.

31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.

Predstavljamo program 7. Festivala francuskog filma

Filmske projekcije na otvorenom u Beogradu i širom Srbije

Od Pariza s kraja XIX veka do savremenih tema, od legendi francuske umetnosti do novih glasova autorki i autora, 7. Festival francuskog filma donosi raskošan izbor filmova – od naslova prikazanih na ovogodišnjem Kanskom festivalu do ostvarenja koja na jedinstven način slave istoriju, kulturu i duh francuske kinematografije.

Festival će svečano biti otvoren u sredu, 25. juna u 21 čas na Kosančićevom vencu, projekcijom filma „Reparacija“ u režiji dobitnika Oskara Režisa Varnjijea, koji će tom prilikom biti i specijalni gost festivala.

Publiku širom Srbije očekuju besplatne filmske projekcije na brojnim atraktivnim lokacijama pod vedrim nebom, osim u Nišu gde se ulaz naplaćuje. U Beogradu filmovi će se prikazivati na Kosančićevom vencu, Beograd Bašti, Gardošu, Ciglani i Beeztrgu (plato između poslovnih kula Ušće), dok će se u slučaju kiše program preseliti u mts Dvoranu. Festival gostuje i u više gradova: Zrenjaninu, Novom Sadu (KS Barka, KS Svilara, KS Eđšeg), Užicu (GKC), Nišu (Vilin grad) i Gornjem Milanovcu (KC Mija Aleksić).

Kuma ovogodišnjeg izdanja festivala je istaknuta glumica i rediteljka Mirjana Karanović.

Detaljan program i satnice dostupni su na: www.institutfrancais.rs i www.festivalfrancuskogfilma.rs

Svečano otvaranje – „Reparacija“ uz prisustvo Režisa Varnjijea

Festival svečano otvara film „Reparacija“ (La Réparation), najnovije ostvarenje dobitnika Oskara Režisa Varnjijea (Indokina), koje donosi priču o misterioznom nestanku slavnog kuvara nakon dobijanja treće Mišelinove zvezdice.

Od Sent-Egziperija do Niki de Sen Fal: junaci prošlosti na filmskom platnu

Biografski filmovi zauzimaju posebno mesto u programu: „Sent-Egziperi“ donosi priču o čuvenom piscu i pilotu, a ulogu Antoana tumači šarmantni Luj Garel, uz Dijanu Kriger i Vensana Kasela. „Božanstvena Sara Bernar“ sa Sandrin Kiberlen u glavnoj ulozi oživljava najznačajniju francusku glumica kasnog 19. i ranog 20. veka. Glumicu Charlotte Le Bon, koju publika poznaje iz serije The White Lotus, gledamo u ulozi poznate francusko-američke umetnice Niki de Saint Phalle u filmu „Niki“. Šarlot Le Bon režira svoj upečatljiv debi na velikom platnu, donoseći neuobičajeno živ i suptilan portret ikone francuske umetnosti iz pedesetih godina.

Filmske heroine – između svakodnevice i apsurda

U drami „Otići jednog dana“ rediteljke Ameli Bonen, Žilijet Armane tumači ženu koja se vraća korenima i suočava sa sopstvenim snovima. U drami „Priča o mojoj majci“ Lejla Bekti igra majku odlučnu da svom sinu omogući život uprkos svemu. A u trilerskoj drami „Dalovej“ Sesil de Frans igra spisateljicu uhvaćenu između stvarnosti i virtuelnog sveta.

Ljubav, film i prošlost: povratak Braće Limijer

„Limijer, avantura se nastavlja“ je film koji prikazuje nikad viđene kadrove prve braće filma – Ogista i Luja Limijera – uz komentar i selekciju Tjerija Fremoa, direktora Kanskog festivala. Film je restauratorski dragulj i prava poslastica za filmske zaljubljenike.

Mladi, bunt i sloboda: „Posle njih“ i „Dolina budala“

„Posle njih“ je adaptacija nagrađivanog romana Nikolasa Matjea, coming-of-age dramu o tinejdžerskoj zaljubljenosti i sazrevanju, dok „Dolina budala“ nudi toplo i duhovito putovanje jednog čoveka koji pokušava da pobegne od života – na virtuelnoj regati u sopstvenoj bašti.

Foto: Festivalski promo,

Sedmi Somborski filmski festival od 4. do 6. jula

Bogdan Diklić dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ za doprinos dobrim filmovima

Pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“sedmi Somborski filmski festival biće održan od 4. do 6. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Svečano otvaranje festivala biće održano u petak, 4. jula, a program započinje u 19.30 časova otvaranjem izložbe „Milena i magija filma“, posvećene Mileni Pavlović Barili, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“. Svečano festivalsko veče nastavlja se u 20.30 časova u atrijumu Gradske kuće, uz dodelu nagrade „Specijalni Ernest“ i projekciju filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića.

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“, koja se dodeljuje za doprinos dobrim filmovima, je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje Direkcija festivala u sastavu Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović, a biće uručena na otvaranju festivala.

Predfestivalski program počinje dan ranije, u četvrtak, 3. jula, kada će u 20.30 časova biti prikazan film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime će festival, po tradiciji, simbolično otvoriti vrata najmlađima.

U subotu, 5. jula, program „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts ugostiće laureata festivala Bogdana Diklića, sa kojim će razgovor voditi Dejan Dabić. Uveče, od 21 čas, publika će imati priliku da pogleda film „Paun“ austrijskog reditelja Bernharda Vengera, u atrijumu Gradske kuće. U nedelju, 6. jula, u okviru istog matine formata, biće predstavljena najnovija filmska izdanja iz 2024/25. godine, dok će festival biti svečano zatvoren u 20.30 časova projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića, koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Program zatvaranja upotpuniće nastup benda Šlagvort.

Ksenija Janković, direktorica Somborskog filmskog festivala i KC „Laza Kostić“ povodom sedmog izdanja festivala je izjavila: „U ovoj eri neizvesnosti, umetnost je zvezda vodilja, koja nas obasjava, oplemenjuje i treperi žižom radosti, ujedinjujući nas i vodeći sve zajedno napred u optmističnu realnost. Nastojali smo da taj plamen učinimo održivim, neprikosnoveno ukazujući koliko je Sombor plodna sredina razvoja filmske umetnosti, ostajući pri ideji festivala panonske i podunavske regije. Ovogodišnje izdanje festivala je revijalnog karaktera i predstavlja osvrt na sve što smo do sada postigli”.

Govoreći o programu Janković je istakla: „Predfestivalski dan posvećen je i ove godine deci, kao najčistijoj i nepresušnoj inspiraciji. Najuzvišenija tačka biće dodela nagrade Specijalni Ernest našem slavnom glumcu Bogdanu Dikliću propraćena filmom Mali svet u kojem se ističe upravo uloga ovogodišnjeg laureata. Filmom Granica Zorana Maširevića nastavljamo s promocijom Sombora kao staništa stecišta filmskih stvaralaca ili somborske regije kao idealne filmske scenografije u okviru programa Kad bi Sombor bio Holivud. Ovogodišnja filmska revija upriličena je tako da bude most ka novim izdanjima festivala novih filmskih ostvarenja, kao i onih filmova koji još čekaju svoj čas potpunog osvetljenja”.

Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop.

Sarajevo Film Festival i Slano Film Days – Kroz program podrške filmskim autoricama podržano pet projekata

Fondacija UNIQA SEE FUTURE, u saradnji sa Sarajevo Film Festivalom i Slano Film Days, s ponosom predstavlja selekciju pet filmskih projekata u okviru „Programa podrške filmskim autoricama“ („Female Filmmakers Support Programme“). Pokrenut 2024. godine, ovaj program ima za cilj da podrži i osnaži žene filmske autorice iz šest zemalja Jugoistočne Evrope u kojima UNIQA osiguranje djeluje: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.

Program podrške filmskim autoricama kreiran je s namjerom jačanja prisustva i vidljivosti žena u regionalnoj filmskoj industriji, kroz finansijsku podršku, mentorstvo i profesionalni razvoj. Odabrane autorice ujedno dobijaju podršku kroz CineLink Industry Days, profesionalnu Training and Skills platformu Sarajevo Film Festivala.

Pet odabranih projekata zvanično je predstavljeno na Slano Film Days 2025.

Izabrani projekti su:

• THE POSSESSED (igrani film)

Režija: Ena Sendijarević (Bosna i Hercegovina)

Produkcija: SCCA/pro.ba (BiH), Studio Ruba (Nizozemska)

• AIR IN A BOTTLE (igrani film)

Režija: Aida Begić (Bosna i Hercegovina)

Produkcija: This and That Productions (Srbija)

• EMBRYO (igrani film)

Režija: Maša Šarović (Crna Gora)

Produkcija: KINO d.o.o. (Crna Gora)

• THE LAST NOMADS (dokumentarni film)

Režija: Biljana Tutorov (Srbija)

Produkcija: WAKE UP FILMS (Srbija)

• CONFESSIONS OF A FEMALE GAMER (dokumentarni film)

Režija: Dolya Gavanski

Produkcija: Agitprop (Bugarska), Thea Films (Bugarska)

Ovi projekti izdvojili su se snažnom autorskom vizijom, originalnim pristupom i posvećenošću pričanja važnih i uzbudljivih priča koje odražavaju savremeni trenutak i potiču dijalog. Izabrani projekti će dobiti finansijsku i profesionalnu podršku koja će im pomoći da nastave razvoj i realizaciju svojih projekata u fazama produkcije i postprodukcije.

Ukupan fond programa za 2025. godinu iznosi 180.000 eura, s ciljem snažne posvećenosti principima rodne ravnopravnosti u filmskoj industriji.

Ova inicijativa prvi put je predstavljena na Slano Film Days 2024.

„Projekat ‘Female Filmmakers’ bio je jedan od prvih većih projekata SEE Future Fondacije, i izuzetno sam ponosan na činjenicu da je već ostavio snažan trag na regionalnoj filmskoj sceni. Posebno sam zahvalan na izvanrednoj saradnji sa Slano Film Days, Sarajevo Film Festivalom, kao i svim partnerima koji su prepoznali važnost projekta i podržali nas u njegovom ostvarenju. Zajedničkim snagama, u kratkom vremenu, uspjeli smo pružiti podršku pet izuzetnih, inspirativnih i talentovanih autorica i na taj način značajno doprinijeti vidljivosti i afirmaciji stvaralaštva u regiji. Čestitam svim dobitnicama i radujem se realizaciji njihovih sjajnih projekata. Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da pogledamo njihove filmove na velikom platnu“, rekao je Adel Bahtanović, predsjednik UNIQA SEE regije.

„Od samog početka, Slano Film Days zamišljen je kao mjesto na kojem se mogu čuti i podržati novi glasovi. Ovaj program prirodni je nastavak te vizije: usmjeren je na isticanje autorica čiji rad izaziva, inspirira i pokreće. Podržavajući njihove stvaralačke puteve, pomažemo oblikovati uključiviju i dinamičniju budućnost kinematografije u našoj regiji“, izjavio je Mirsad Purivatra, autor koncepta i direktor Slano Film Days.

„Kroz partnerstvo s UNIQA-om i njihovom novoosnovanom fondacijom, koja je posvećena podršci umjetnosti, sportu, a sada i filmu, možemo strateški djelovati te adresirati – i nadamo se ispraviti – neke od sistemskih neravnoteža u financiranju filmova. Ova će inicijativa posebno pružiti podršku filmovima i projektima koje stvaraju autorice. Sarajevo Film Festival oduvijek se zalaže za rodnu ravnopravnost u kinematografiji i ponosni smo što tom cilju doprinosimo kroz ovako konkretan i značajan projekt“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Festival francuskog filma počinje u Zrenjaninu

Otvaranje festivala uz film „Reparacija“ i dolazak čuvenog francuskog reditelja Režisa Varnjijea

Sedmi Festival francuskog filma biće svečano otvoren u utorak, 24. juna, u Gradskoj bašti u Zrenjaninu, projekcijom filma „Reparacija“ (La Réparation), najnovijeg ostvarenja jednog od najznačajnijih savremenih francuskih reditelja – Režisa Varnjijea (Régis Wargnier), koji će tom prilikom biti specijalni gost festivala.

Dan kasnije, u sredu, 25. juna, u 21 čas, na atraktivnoj lokaciji Kosančićev venac u Beogradu, Varnjije će i zvanično otvoriti glavni festivalski program.

Režis Varnjije je nagrađivani francuski reditelj i scenarista, rođen u Parizu. Svetsku slavu stekao je filmom „Indokina“, koji mu je doneo Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film 1993. godine. Tokom bogate karijere sarađivao je sa mnogim velikim imenima evropske i svetske kinematografije, a njegovi filmovi poznati su po emotivnoj dubini, kompleksnim likovima i izraženom humanističkom pristupu.

Njegov najnoviji film, „Reparacija“, potvrđuje autorski kontinuitet i tematsku doslednost. Radnja filma prati Klaru, ćerku slavnog kuvara koji nestaje nakon što osvoji treću Mišelinovu zvezdicu. Primorana da vodi dva restorana potpuno sama, Klara dobija misteriozni poziv da dođe u Tajvan.

Festival francuskog filma tradicionalno donosi izbor najznačajnijih savremenih i klasičnih ostvarenja jedne od najuticajnijih evropskih kinematografija. Publika će imati priliku da pogleda deset pažljivo odabranih filmova, koji kroz različite žanrove i teme oslikavaju raznolikost i aktuelnost savremenog francuskog filma.

Festival tradicionalno bira kuma ili kumu festivala, a ove godine čast da bude kuma festivala je pripala Mirjani Karanović, glumici i rediteljki.

Glavni program Festivala francuskog filma traje od 25. do 29. juna i od 3. do 6. jula.

U Beogradu, filmovi će se prikazivati na više atraktivnih lokacija na otvorenom: Kosančićev venac, Beograd Bašta (Zvezdara), MTS dvorana (u slučaju kiše), Ciglana, Gardoš (Zemun) i Beeztrg (plato između kula poslovnih centara „Ušće“).

Ovogodišnje izdanje posebno naglašava decentralizaciju i širenje programa van prestonice, kako bi se bogatstvo francuskog filma približilo publici širom Srbije. Francuski filmovi će se gledati i u Gornjem Milanovcu (Kulturni centar ‘Mija Aleksić’), Novom Sadu (Kulturni centar Novog Sada) i Nišu (bioskop ‘Vilin Grad’).“ Program je besplatan (sem projekcija u Nišu).

Festival francuskog filma organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i ljubitelja frankofone kulture. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt sa linijom proizvoda Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties.

Više informacija o programu na: www.institutfrancais.rs

Muzički program 12. Bašta Festa u znaku domaće klupske scene

Muzički program dvanaestog Bašta Festa, uz koji ćete plesati pod vedrim nebom na plaži Rača pored reke Drine, okupiće originalna imena domaće klupske scene. Na ovogodišnjem festivalu slušaćemo: MMMMARIJE, DJ Savu Božovića, Funk Technik Group – FTG, kao i tradicionalno Čola veče. Muzički program se od prošle godine vratio na plažu Rača, na obalu Drine, od 23h svake noći u toku trajanja festivala.

Beogradski DJ duo MMMMARIJE su autorke i voditeljke muzičke emisije MMMMARIJE NA APARATU na Radio Aparatu, kao i članice redakcije Oblakoder magazina – Marija Todorović i Marija Milić. Poznate po eklektičnim muzičkim izborima i energičnim nastupima, vešto kombinuju različite žanrove i stvaraju jedinstvene zvučne pejzaže.

DJ Savo Božović publici je poznat kao veliki ljubitelj kvalitetne soulful muzike, a pažnju je privukao svojim autentičnim žurkama na kojima može da se čuje svaki muzički žanr – od soula, fanka i repa, pa do ex-Yu disko bisera.

Subota, 5. jul, rezervisana je za Bašta žurku i Čola veče – veče pesama najvoljenijeg pevača domaće publike – Zdravka Čolića.

Funk Technik Group – FTG su stalni domaćini Bašta žurki, a ovaj DJ duo čine Stefan Saveski i Nebojša Ilić iz Beograda koji se pojavljuju krajem 2015. godine i započinju b2b vrtešku na gramofonima. Pored Jazz / Soul / Funk / Disco / Boogie muzike koja je oblikovala i usmerila ovaj DJ dvojac, u njihovim setovima možete čuti i Reggae / Afrobeat / Hip Hop i Dance muziku.

Dvanaesti Bašta Fest – internacionalni festival kratkog igranog filma, održava se od 3. do 6. jula 2025. Kao i prethodnih godina, festival okuplja najzanimljivije filmske autore i glumce iz čitavog sveta na jednom mestu – u Bajinoj Bašti!

Svi programi Bašta Festa održavaju se u Bajinoj Bašti – na otvorenom i BESPLATNI SU, i svi su dobrodošli da se pridružite i uživaju u filmsko-muzičko-edukativnoj avanturi.

BAŠTA FEST – Tri svetske i 19 srpskih premijera u takmičarskoj selekciji 12. Bašta Festa

Na 12. Bašta Festu, koji će biti održan od 3. do 6. jula u Bajinoj Bašti, biće prikazano 27 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program.

U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Francuske, Brazila, Turske, Litvanije, Austrije, Belgije, Španije, Irana, Argentine, Kolumbije, Čilea, Malezije, Engleske, a Bašta Fest je naročito ponosan što je među njima i 11 filmova iz regiona.

Publika će moći da vidi svetske premijere domaćih filmova „Maroko“ Staše Bajac, „Satkani“ Miloša Živanovića i „Metak u pušci“ Karmen Obrdalj, dok će „Miris sveže farbe“ Nađe Petrović i „Beli dani“ Nevene Desivojević imati srpske premijere.

Filmovi će se takmičiti za nagrade glavnog žirija: za najbolji film „Zlatna imaginacija“, za najbolju mušku i žensku ulogu „Zlatna interpretacija“, kao i dve specijalne nagrade. Osim toga tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

Za prikazivanje 12. na Bašta Festu stiglo je oko 500 prijavljenih filmova, a pred selektorkom Majom Šušom bio je veoma težak zadatak.

„Ove godine se susrećemo sa jednom veoma zanimljivom činjenicom, a to je da od osnivanja festivala u programu imamo više filmova koje potpisuju žene rediteljke. Ovo se desilo sasvim slučajno, bez ikakve prethodne odluke, izborom najboljih filmova od onih koji su bili prijavljeni. Tako ove godine gledamo filmove 18 rediteljki i 12 reditelja, a i sam program zatvaramo sjajnim debitantskim filmom 78 dana domaće rediteljke Emilije Gašić”, navela je Maja Šuša.

Nazivi ovogodišnjih blokova filmova su: Moj dan slobode, I šta sada, mama?, One dolaze, Moja mladost moja stvar, Satkani od snova, i Oni odlaze.

“Očekuju nas filmovi koji kritički preisputuju slobode, osećaj mladih ljudi u okviru njihovih sredina, snove koji se (ne) ispunjavaju, odnose sa majkom i porodicom. Imamo 3 svetske premijere, 19 srpskih premijera, nova ostvarenja, kao i filmove koji su imali svoje svetske premijere u Kanu, Berlinu, Veneciji, Sandensu, Lokarnu. Takmičarski program i otvaramo Kanskim pobednikom, dobitnikom Evropskog Oskara, filmom Čovek koji nije mogao da ćuti Nebojše Slijepčevića, ogromnim uspehom za kratki film (i film uopšte) regionalne kinematografije. Mladi autori su veoma hrabri, inspirativni i teme i pristupi kojima se bave su sveži i autentični. Baš se radujem da publici u Bajinoj Bašti prikažemo ovogodišnji program!” dodala je umetnička direktorka i selektorka festivala Maja Šuša.

Bašta Fest nastavlja i staru tradiciju da, u okviru revijalnog programa, festival zatvara dugometražnim ostvarenjem koje je prema mišljenju Bašta tima obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu, 6. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku “Borići”, publika će imati priliku da pogleda film “78 dana” rediteljke Emilije Gašić, koji će nakon projekcije zatvoriti festival. Ovaj film nanizao je uspehe nakon svetske premijere u Roterdamu, na festivalima širom sveta dobio je niz nagrada za najbolji film, najbolji debitanski film, najbolju montažu, najbolju režiju. Na prošlogodišnjem festivalu na Paliću dobio je nagradu žirija za najbolji film, a i nagradu publike.

Rediteljka Emilija Gašić je ovim povodom rekla: “O Bašta Festu sam imala prilike da čujem jako lepe stvari sa svih strana i to dugi niz godina. Drago mi je što ove godine mi zatvaramo festival, pa imam prilike da dođem i osetim tu magiju o kojoj znam iz priče. Dopada mi se što je festival nastao iz želje da donese kulturni sadržaj u druge krajeve Srbije i što je posvećen mladima, pa uključuje i srednjoškolce u svoj rad“. Iz vrlo sličnih pobuda je nastao i moj prvi dugometražni film – 78 dana, koji zatvara festival. Snimali smo ga u mom rodnom kraju u Vrnjačkoj Banji, u kućimoje babe i dede. U filmu igraju devojčice i dečaci iz tih krajeva kojima je ovo i prvi film. Od početka pisanja, pa do premijere, film prati velikodušnost i ljubav. Od komšija koji su nam zajmili livade, preko članova naših porodica koji su pravili mostove, igračke vodenice, davali odeću za kostim ili delili svoje uspomene iz devedesetih. Slični se sličnima raduju, pa eto nas na Bašta Festu!”

Balkanski festival filmske režije – Održana srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ na Balkanskom festivalu filmske režije: „Deca željna radosti i života su bili naša podrška“

foto Nemanja Nikolić

U četvrtak, 12. juna u MTS dvorani, održana je srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ reditelja Emira Kapetanovića, u okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ prvog Balkanskog festivala filmske režije.

Na konferenciji za medije Balkanskog festivala filmske režije, o filmu su govorili scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković. Radnja ovog ostvarenja smeštena je u decembar 2023. godine. Glumačka trupa kreće na turneju sa predstavom o Deda Mrazu kako bi proširili praznično veselje u malim mestima postratne Bosne i Hercegovine. Dok su deca oduševljena, pojava Djeda Mraza ponovo rasplamsava stare sukobe među odraslima.

Scenarista Vahid Duraković je o ideji za film rekao: „Priča je kreirana na osnovu istinitog događaja koji se desio negde 2000. godine. Mi smo, u stvarnom životu, kao jedna amaterska grupa 2000. napravili priču o Djeda Mrazu. Onda se pojavio problem, pošto su u predstavi igrali uglavnom Bošnjaci, a mi smo trebali da igramo u naselju gde su uglavnom Hrvati. Problem je bio – odakle Bošnjacima pravo da igraju Svetog Nikolu. A kada smo išli gde su većina Bošnjaci, onda je postojao otpor jer to nije u duhu tradicije Bošnjaka i Islama. Zanimljivo je da tu imamo decu na jednoj strani, a ona su željna Deda Mraza, radosti, života, – oni su bili naša podrška. S druge strane imamo odrasle koji su u svojim nekim podelama, i iracionalnim ponašanjem ubijaju radost”.

Producent Jasmin Duraković naveo je da je rad na snimanju filma trajao desetak godina te da „nije bio lak put“. Premda je film zasnovan na istinitoj priči, producent filma je istakao da su se držali toga da ovo ostvarenje bude i road movie, i komedija: „Da te neke teške, bosanske etničke teme, prikažemo na način koji ne mora biti teška drama i tegoba“.

Gost festivala u četvrtak bio je i francuski glumac Žeremi Galiana, koji tumači jednu od glavnih uloga u ostvarenju „Pol i Polet se kupaju“ reditelja Džetra Masija, premijerno prikazanog u Srbiji u okviru Međunarodnog takmičarskog programa „Misterije filma“. U ovom filmu mladi Amerikanac Paul, koji sanja da postane fotograf, živi u Parizu i radi dosadan posao u agenciji za nekretnine. Jednog dana upoznaje Polet, elegantnu Francuskinju opsednutu mračnim aspektima istorije grada. Njihova veza se razvija kroz neobične razgovore i zajedničke trenutke, uključujući i posetu stanu za koji veruju da je nekada pripadao Adolfu Hitleru. Film istražuje granice romantike, identiteta i istorijskog sećanja kroz prizmu neobične ljubavne priče.

„Glavni razlog zbog kojeg sam odlučio da radim sa rediteljem Džetrom Masijem je činjenica da sam se osetio zaista željenim. Trebalo je da snimamo film u septembru, ali već sam imao probe za predstavu za koju sam potpisao ugovor. Nakon što sam mu rekao da sam zauzet u to vreme, uspeo je da pomeri čitavo snimanje za avgust jer je želeo da radi sa mnom. Takođe i činjenica da je sam finansirao svoju viziju, naterala me je da je i ja pratim. To je i jedan od kvaliteta filma – izgleda kao da ima pravi budžet, ali Džetro ga je u potpunosti samostalno finansirao.“

U četvrtak 12. juna, u okviru pratećeg programa BFFR-a u Domu omladine Beograda održan je i tematski masterklas Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans), koji je realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske (Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Programme. Na masterklasu su govorile Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen. Pre panela održane su Specijalne projekcije dva filma – „Fidan” rediteljke Alcin Jeltan i “Once upon a time in the future: 2121” rediteljke Serpil Altin.

Istog dana održan je i masterklas “Ko je stariji – producent ili reditelj” legendarnog producenta Pjera Spenglera, čija karijera traje više od 50 godina – od originalnog Supermena i Tri musketara, preko Undergrounda Emira Kusturice, do saradnji sa Gajem Ričijem i Likom Besonom. Ovaj specijalni gost BFFR-a predstavio je ekskluzivan uvid u stvaranje velikih evropskih i holivudskih produkcija i kompleksan odnos reditelja i producenta. Razgovor je vodio direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl.

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/

Održana festivalska pretpremijera filma „Tapija“ Luke Mihailovića na Balkanskom festivalu filmske režije: Ovo je film o osamostaljenju

U sredu, 11. juna u Domu omladine Beograda, u okviru prvog Balkanskog festivala filmske režije, održana je festivalska pretpremijera filma „Tapija“ reditelja Luke Mihailovića.

Povodom prvog prikazivanja filma reditelj Luka Mihailović je rekao: „Sve što sam do sada napisao je utemeljeno u realnosti, pa tako i ovde. Ovo je film o osamostaljenju kroz beg od jednog problema u neku novu sredinu, koja našem junaku donosi neke nove mogućnosti da iz tih svojih problema izađe. Ali, bavimo se i nekim temama koje su bitne za srpsko selo. Ideja za scenario nije krenula iz žanra, već iz nekog ličnog momenta i problema koje bi junak mogao da ima. Imali smo produkciju sa malim brojem snimajućih dana i nije mi bilo teško da autorsku konstrukciju koju sam imao u startu ukalupim u američki B horor film iz osamdesetih godina.“

Film „Tapija“ se otvara femicidom u mračnoj šumi. Laki, 25-godišnji diplomirani istoričar umetnosti, odlučuje da se osamostali u zapuštenoj vikendici svog pradede. Međutim, i u idiličnoj prirodi ga prate anksioznost, paralize sna i osećaj da ga neko posmatra. Kada sazna da je vlasnik zemlje koja može da mu promeni život, Laki se zaljubljuje, ali osećaj da ga neko progoni ne nestaje u malom selu u kojem se desilo ubistvo.

Uloge u filmu tumače Denis Murić, Teodora Dragičević, Andrija Kuzmanović, Vladimir Kovačević, Milan Pelivanović, Snežana Jeremić, Miloš Đurović, Ljiljana Stjepanović, Toma Trifunović, Deana Kostić, Marko Marković, Dimitrije Ilić.

Luka Mihailović (1997) je studirao filmsku režiju u klasi profesora Darka Bajića na Fakultetu Dramskih Umetnosti. Snima nekoliko kratkih igranih i dokumentarnih filmova od kojih se izdvajaju „Ludi“ i „Jedan poziv“. Za diplomski rad na fakultetu, piše scenario i režira celovečernji igrani film „Indigo Kristal“ (2023), koji je bio jedan od najgledanijih filmova te godine, a naredne godine je proglašen za najguglaniji film u Srbiji 2024. godine. Takođe je režirao kratkometražni dokumentarni film „Ko je Crni Cerak?“ (2024). „Tapija“ mu je drugi film koji potpisuje kao scenarista i reditelj.

Drugog festivalskog dana, na programu je bila i srpska premijera filma „Srcolomci“ grčkog reditelja Denisa Ilijadisa. Na konferenciji za medije u MTS dvorani, o ovom ostvarenju govorili su reditelj filma i glavna glumica Konstantina Mesini.

„Kada sam ja odrastao, sedamdesetih godina prošlog veka, bihejviorizam je bio česta tema. Sama ta da ideja, da ono što ste vi kao ličnost umnogome zavisi od okruženja u kome odrastate – od vaših roditelja, države u kojoj živite, društva – ta ideja mi je bila možda i strašnija nego priče o serijskim ubistvima, duhovima, i monstrumima. U ovom filmu sam se zapravo poigrao s tom idejom, zbog toga što u današnje doba te ideje vraćaju – da ljudi gube svoju individualnost i utapaju se u mišljenje mase, većine koja nas okružuje“, naveo je Ilijadis.

Konstantina Mesini je u svojoj ulozi rekla: „To je jedna osoba koja je imala teško detinjstvo, koja je izabrala i voli da bude nezavisna, koja je sluša nikoga i jednostavno nema izbora da se ponaša drugačije od onoga kako se ponaša. To je u ovom filmu vrlo lepo prikazano“. Govoreći o svojim glumačkim uzorima, Mesini je posebno navela Beatris Dal, Izabel Ađani, Žilijet Binoš i Nastasju Kinski.

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/

Foto potpisi: Andrija Popović.

Srpskom premijerom filma “Kontinental ‘25” Radu Žudea svečano otvoren prvi Balkanski festival filmske režije

U utorak, 10. juna u MTS dvorani, svečanom ceremonijom i srpskom premijerom filma “Kontinental ‘25” Radu Žudea, otvoren je prvi Balkanski festival filmske režije.

Darko Bajić, jedan od osnivača festivala i umetnički direktor manifestacije, na otvaranju je rekao: “Energija Balkana treba da postane misija – da sve ono što je specifično u našoj kulturnoj sredini moramo preneti u svet. Ne smemo ličiti ni na koga. Zato ovde postoje tri programa koji su potpuno različiti i traže od mladih, novih autora, nova iskušenja i novi prkos; traže da provociraju gledaoce. Hoće da vide vas, u bioskopu koji je ostrvo slobode. U bioskop dođete i vodite dijalog sa filmom. Vodite dijalog jedni s drugima, osećate reakcije gledalaca oko vas, izađete iz dvorane i ponesete film sa sobom. To je najveće bogatstvo koje svaki reditelj priželjkuje”.

Uroš Tomić, suosnivač festivala i programski direktor, predstavio je tri programske celine festivala: “Ako Balkan posmatramo kao jedan prostor, prva celina je Buđenje Balkana, čija Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića. Druga programska celina je Međunarodni takmičarski program Misterije filma čija glavna nagrada nosi ime Dušana Makavejeva. I Žika i Mak su krenuli iz Kino kluba Beograd, a mi sad pokušavamo da ih spojimo na jednom mestu, gde tražimo takve autore. Želimo i da edukujemo mlađe kolege reditelje da i Srbija ima ozbiljnu filmsku tradiciju, na koju treba da se oslanjaju i gde će naći neverovatan izvor. Kroz treći program Povratak žanru podsetili smo da se naše starije kolege polako vraćaju žanrovskim filmovima, a neke kolege čak i počinju karijere žanrovskim filmom, i to smo hteli da podržimo”

Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, na otvaranju je rekla: “Darko, Uroš i ja smo jako dugo imali ovu ideju. Prošle godine smo uspeli da napravimo manifestaciju Godišnja nagrada reditelja koja je okupila preko 200 autora iz čitavog regiona, kao i platformu na kojoj mogu pogledati ostvarenja koja su nastala u proteklih godinu dana i oceniti ko je među njima te godine bio najuspešniji. Ta manifestacija nam je pružila priliku da se upoznamo i da ostvarimo jako lepu saradnju sa svim udruženjima i organizacijama reditelja, kao i srodnim organizacijama širom Balkana. Ove godine imamo prijatelje s nama i jedan novi projekat i misiju”.

Vinko Brešan, selektor Balkanskog takmičarskog programa “Povratak žanru”, u svom obraćanju je naveo: “Kada me je Darko zvao da budem selektor jednog programa Balkanskog festivala filmske režije, naravno da sam se rado odazvao. Ne samo zato što je Darko prijatelj, nego zato što mislim da je to važno. Postoji zaista iskrena vera da je Balkan specifičan prostor kreativnih ljudi, specifične energije, koji je vrlo često nepravedno zanemaren u nekim svetskim kartama filma. Ovaj festival to ne može ispraviti, ali može dokazati da ta nepravda postoji, i da ovde zaista postoje vrhunski filmski reditelji koji itekako imaju šta ispričati“.

Nakon uvodnih obraćanja, prikazan je kratak film posvećen Živojinu Pavloviću i Dušanu Makavejevu. Prisutnima se obratio i muzičar Momčilo Bajagić Bajaga, čija je pesma „Buđenje ranog proleća“ korišćena za ovaj film.„Velika mi je čast što su baš ovu moju kompoziciju izabrali da bude neka vrsta himne festivala. S obzirom da je ovo prvo izdanje festivala, želim mu puno uspeha i nadam se da će svake godine biti sve veći“, rekao je Bajaga.

Producent čuvenog holivudskog hita “Supermen” ali i dobitnika Zlatne Palme “Underground”, Pjer Spengler, i legendarni reditelj Lordan Zafranović koji je napravio neke od najvećih filmskih dela domaće kinematografije, pridružili su se Bajagi na sceni i zajedno otvorili festival.

„Veoma sam srećan što sam u Beogradu, za koji me vežu lepa sećanja“, istakao je Pjer Spengler, prisetivši se da je upravo u našoj prestonici snimao i deo čuvenog Kusturičinog filma „Underground.

„Zahvalio bih porodici Bajić na izuzetnom zalaganju za našu profesiju“, naveo je Lordan Zafranović, te se podsetio svojih susreta sa legendama srpskog filma Živojinom Pavlovićem i Dušanom Makavejevim. „Bilo mi je izuzetno iskustvo biti drug sa takvim velikanima kao što su njih dvoje. Mislim da su te nagrade za mlade autore izuzetna prigoda i podstrek da se srpski film vrati u ona zlatna vremena, kada je zaista bio izuzetno kvalitetan i možda jedan od najboljih u Evropi. Zato mi se i dopada ovaj festival, jer propagira jednu regiju koja je puna ne samo energije, već i hrabrosti i svega onoga što film treba da ima.“

Drugog festivalskog dana, u sredu 11. juna u 21 čas u Domu omladine Beograda, biće održana festivalska pretpremijera filma “Tapija” reditelja Luke Mihailovića. Povodom prve projekcije svog drugog dugometražnog ostvarenja, ovaj autor je naveo: „Dobio sam priliku da se malo poigram sa žanrom i mislim da je to bitno za našu kinematografiju. Pogotovo u ovo vreme, jer smo se malo polarizovali na takozvani komercijalni i arthaus festivalski film, koji su na dva potpuno različita koloseka. Ako film prođe na festivalima, ne dođe do domaće publike i bude slabo ispraćen, a ako film dobro prođe u bioskopima ima stigmu da je bez umetničke vrednosti. Mislim da treba da se zaborave te granice i da je film – film, bilo žanrovski ili autorski. Svaki film može da dodirne publiku, i to je zapravo najbitnije.“

Podsećamo, na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje se održava do 14. juna MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, u tri takmičarske selekcije se nalazi ukupno 24 ostvarenja, među kojima su čak 17 srpske premijere.

U Glavnom takmičarskom program “Buđenje Balkana”, pored filma “Kontinental ’25” na repertoaru su srpske premijere ostvarenja “Stvari zbog kojih ubijaš” Alireze Katamija (Turska), “I ostalo će uslediti” Pelin Esmera (Turska), “Srcolomci” Denisa Ilijadisa (Grčka), “Djeda Mraz u Bosni” Emira Kapetanovića (BIH), i “Ali šta je sa Tomijem?” Atile Tila (Mađarska), U ovoj selekciji biće prikazani i domaći film “Sunce nikad više” Davida Jovanovića (Srbija) i “Kad je muka Redjo” Ibera Dearija (Severna Makedonija).

U okviru Međunarodnog takmičarskog programa “Misterije filma” publika će moći da premijerno u Srbiji moći da pogleda filmove “Kod” Judžina Kotlarenka (SAD), “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno” Hernana Roselija (Argentina), “Pavements” Aleksa Rosa Perija (SAD), “Univerzalni jezik” Metjua Renkina (Kanada), “Bićete opet zajedno” Honasa Truebe (Španija), “Paul i Polet se kupaju” Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), “Postaće pepeo” Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i ostvarenje “Porodična terapija” Sonje Prosenc (Slovenija).

Balkanski takmičarski program “Povratak žanru” predstaviće filmove “Tapija” Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua (Rumunija), “Sutra umirem” Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), “Ka nepoznatoj zemlji” Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), “Blok 5” Klemena Dvornika (Slovenija), “Ćao Bela” Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), “Živi i zdravi” Ivana Marinovića (Crna Gora), i “Dražen” Danila Šerbedžije (Hrvatska).

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Balkanski festival filmske režije posebno se zahvaljuje porodici Pavlović – Snežani, Mileni i Nenadu, kao i porodici Dušana Makavejeva.

Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/

Foto: Andrija Popović.

Više od 30 gostiju iz inostranstva na prvom Balkanskom festivalu filmske režije u Beogradu

U programu će biti prikazana filmska ostvarenja koja su osvajala nagrade na velikim svetskim festivalima. Publika će imati prilike da premijerno vidi 17 filmova među kojima je i film „Tapija” Luke Mihailovića. Festival otvara film Radu Žudea “Kontinental ’25” dobitnik Srebrnog medveda za scenario, a zatvara „Stvari zbog kojih ubijaš“ Alireze Katamija, dobitnika nagrade za najbolju režiju na festivalu Sandens.

Na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje počinje u utorak 10. juna i traje do subote 14. juna u MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, među gostima biće preko 30 filmskih umetnika i drugih značajnih ličnosti iz filmske industrije.

Gosti iz Glavnog takmičarskog programa programu “Buđenje Balkana“ biće reditelj Denis Ilijadis i glumica Konstantina Mesini, akteri grčkog filma “Srcolomci”, scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković (Djeda Mraz u Bosni, BIH), reditelj Atila Til i glumac Sabolč Turoči (Ali šta je sa Tomijem?, Mađarska), rediteljka Pelin Esmer (“I ostalo će uslediti”, Turska), kao i članovi žirija: Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).

U ovoj selekciji publika će moći premijerno u Srbiji da pogleda ostvarenje “Kontinental ’25” proslavljenog reditelja Radu Žudea (Rumunija), koje će i otvoriti festival, kao i filmove “Stvari zbog kojih ubijaš” Alireze Katamija (Turska), “Sunce nikad više” Davida Jovanovića (Srbija) i “Kad je muka Redjo” Ibera Dearija (Severna Makedonija).

Među gostima Međunarodnog takmičarskog programa “Misterije filma“ su glumci Žeremi Galijana (“Paul i Polet se kupaju”, Velika Britanija / Francuska), Monika Almiral iz filma “Postaće pepeo (Španija), i Katarina Stegnar (“Porodična terapija”, Slovenija), i članovi žirija: producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska) i montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska), kojima će se u odlučivanju o nagradama pridružiti proslavljeni domaći glumac Svetozar Cvetković.

Publika će u selekciji “Misterije filma“ videti i filmove “Kod” Judžina Kotlarenka (SAD), “Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno” Hernana Roselija (Argentina), “Pavements” Aleksa Rosa Perija (SAD), “Univerzalni jezik” Metjua Renkina (Kanada), i “Bićete opet zajedno” Honasa Truebe (Španija).

U okviru Balkanskog takmičarskog programa “Povratak žanru” gosti će biti reditelji Danilo Šerbedžija (“Dražen”, Hrvatska), Nikol Čibulja (“Sutra umirem”, Mađarska), Jani Sever (Ćao Bela, Slovenija), i Klemen Dvornik (“Blok 5”, Slovenija), reditelj i selektor ovog programa Vinko Brešan iz Hrvatske, kao i članovi žirija Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska), koji će o laureatima odlučiti sa trećim članom žirija iz Srbije – rediteljem Milošem Avramovićem.

U ovoj selekciji biće prikazani još i filmovi “Tapija” Luke Mihailovića, čiji će se akteri pokloniti publici na srpskoj festivalskoj pretpremijeri, “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua (Rumunija), “Ka nepoznatoj zemlji” Mahdija Flejfela Grčka), i “Živi i zdravi” Ivana Marinovića (Crna Gora).

Gosti tematskog masterklasa Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans), koji će biti realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske (Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Programme, biće Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen. Pre panela će biti održane Specijalne projekcije dva filma – „Fidan” rediteljke Alcin Jeltan i “Once upon a time in the future: 2121” rediteljke Serpil Altin u Domu omladine u Sali “Amerikana”.

Masterklas “Ko je stariji – producent ili reditelj” legendarnog producenta Pjera Spenglera, čija karijera traje više od 50 godina – od originalnog Supermena i Tri musketara, preko Undergrounda Emira Kusturice, do saradnji sa Gajem Ričijem i Likom Besonom, predstavljaće ekskluzivan uvid u stvaranje velikih evropskih i holivudskih produkcija i kompleksan odnos reditelja i producenta. Razgovor će voditi direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl.

Jedinstveni masterklas Gluma u montaži, montaža u glumi – Bergman vs. Makavejev o tome kako se gluma oblikuje kroz montažu, a montaža u odnosu na glumu biće održan sa čuvenom švedskom montažerkom Silvijom Ingemarsdotter („Jesenja sonata“, „Fani i Aleksandar“, „Montenegro“), koja će poređenjem rada sa Bergmanom i Makavejevim osvetliti dve suštinski različite poetike. Uz nju, legendarni srpski glumac podeliće svoja neposredna iskustva sa snimanja Makovih filmova i otkriti kako je Makavejev režirao i inspirisao svoje glumce. Masterklas će moderirati Mina Đukić (rediteljka) i Olga Kosarić (montažerka).

Ajdin Orak, reditelj, glumac i producent iz Turske, održaće masterklas Savremena filmska proizvodnja u Turskoj (Contemporary film production in Turkey) gde će se govoriti o procesima produkcije, distribucije i festivalima – umetničke i mejnstrim kinematografije Turske.

Sa posebnom pažnjom bismo voleli da istaknemo prisustvo gosta Bila Andersona, predsedavajućeg Evropske federacije filmskih reditelja, koja je pružila podršku osnivanju Balkanskog festivala filmske režije.

Podsećamo, u saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a dugogodišnjoj borbi mladih sineasta za bioskop, u okviru festivala, biće organizovane specijalne projekcije filmova “Zaseda” Živojina Pavlovića (11. jun) i “Sweet Movie” Dušana Makavejeva (13. jun), uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti značaj i poetiku ovih autora. U okviru programa Povratak žanru, biće prikazan i film “Karađorđeva smrt” Đorđa Kadijevića (12. jun), nakon čega će uslediti razgovor sa našim legendarnim autorom.

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/

Sarajevo Film Festival – Sarajevo Film Festival pobedničke kratke i dokumentarne filmove kvalificira za Oscare®

Sarajevo Film Festival dobio je još jedno priznanje američke Akademije filmskih nauka i umetnosti: Američka Akademija prepoznala je Sarajevo Film Festival kao izniman svetski festival te mu dodelila status „kvalifikacijskog filmskog festivala“. To znači da će pobednički filmovi u odabranim kategorijama biti u mogućnosti kvalifikovati se za nominaciju za Akademijinu nagradu Oscar®.

Nakon što je 2019. uvršten na listu prestižnih svetskih festivala čiji se dobitnici u kategoriji kratkometražnog filma automatski kvalificiraju za razmatranje za nominaciju za nagradu Oscar®, od sada tu privilegiju imaju i dobitnici Srca Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film.

Američka Akademija filmskih nauka i umetnosti uvela je kategoriju „kvalifikacijski filmski festivali“ kako bi istaknula filmove koji su nagrađeni na relevantnim svetskim festivalima. Prema odluci američke Akademije filmskih nauka i umetnosti, dobitnici Srca Sarajeva za najbolji dokumentarni film, Srca Sarajeva za najbolji kratki film te dobitnik Kandidature za nagradu Evropske filmske akademije u kategoriji Najbolji kratki film automatski se kvalificiraju za nominaciju za Oscara®.

Time se priznaje izvrsnost koju ostvaruju dobitnici nagrada na Sarajevo Film Festivalu te se, ako ispunjavaju ostala pravila Akademije, kvalificiraju za razmatranje za nominaciju za nagrade Oscar®.

Prijave za programe 31. Sarajevo Film Festivala otvorene su do 25.5.2025. Pravila za prijavljivanje i formular za prijavu su na web stranici Sarajevo Film Festivala, www.sff.ba.

31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.

Sarajevo Film Festival – Veće Evrope i Sarajevo Film Festival predstavljaju Specijalnu nagradu Perspektive mladih (Youth Perspectives)

Sarajevo Film Festival i Veće Evrope predstavljaju Specijalnu nagradu Perspektive mladih, koja će prvi put biti dodeljena na 31. Sarajevo Film Festivalu. Ova nova, specijalna festivalska nagrada, u fokus će staviti perspektive i pristupe mladih u suočavanju s aktuelnim izazovima, te očekivanja budućih generacija.

Nagrada će biti dodeljena filmu koji se bavi ulogom mladih u oblikovanju društava i demokratija, kao i njihovim iskustvima i težnjama, te pitanjima koja se njih najviše tiču.

Vrednost nagrade je 7500 evra i dodeljivaće se naredne tri godine.

Mladi ljudi oblikuju evropska društva 21. veka u okruženju koje karakteriše eksponencijalno širenje digitalne sfere, značajne demografske promene i rapidna degradacija okoliša. Kako i sami prolaze kroz promene, kao pojedinci i kao društvena grupa, problemi i krize nesrazmerno pogađaju mlade.

Milioni mladih ljudi širom Evrope i susednih regija trpe posledice rata, sukoba i ekoloških katastrofa. Ipak, mladi često imaju ključnu ulogu u iznalaženju rešenja za ostvarivanje jednakosti i inkluzije, prevazilaženje sukoba, antagonizama i društvene polarizacije, za osnaživanje svih osoba, bez obzira na poreklo, u ostvarenju njihovih ljudskih prava.

„Dok radimo na širenju prostora za perspektive mladih u našoj organizaciji i državama članicama, branimo slobodu umetničkog izražavanja i važnost audiovizuelne umetnosti istovremeno kao reference i kao platforme za mlade ljude. Filmovi oblikuju demokratske vrednosti u kulturološki raznolikim društvima. Transformativni potencijal kinematografije često se odražava u nuđenju svežih i novih perspektiva. Ovom nagradom želimo podstaknuti više angažmana po pitanju kako je to biti mlada osoba danas, te kako će ovaj vek oblikovati osobe koje su u njemu i rođene“, izjavio je Tobias Flessenkemper, šef Odeljenja za mlade Veća Evrope u Strazburu.

„Kroz niz inicijativa, programa i aktivnosti, Sarajevo Film Festival pruža podršku mladima u njihovom kreativnom stvaralaštvu. Specijalnom nagradom Perspektive mladih, koju od ove godine dodeljuju Sarajevo Film Festival i Veće Evrope, stavljamo u fokus filmove koji reflektuju stvarnost i razmišljanja mladih danas – izazove pred njima, njihove strahove i nade, približavamo ih publici i ukazujemo na ključnu ulogu koju mladi imaju u oblikovanju budućnosti“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Bojana Urumova, šefica kancelarije Veća Evrope u Sarajevu izjavila je: „Sarajevo Film Festival, jedan od najvećih kulturnih događaja na Balkanu, prošle je godine obeležio svoj 30. rođendan. U 2025. godini obeležavamo trideset godina mira u Bosni i Hercegovini. Specijalnom nagradom Perspektive mladih, Veće Evrope još jednom obnavlja svoje snažno partnerstvo s omiljenim festivalom. Pomažući mladim filmašima da svoje priče ispričaju što široj publici, nadamo se da ćemo dati svoj doprinos prevazilaženju podela i povezivanju ljudi, što je ključni zadatak u ovo vreme globalnih izazova.“

Ova inicijativa nastavak je dugogodišnje saradnje između Veća Evrope i Sarajevo Film Festivala, gde film služi kao platforma za promociju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Nagrada takođe doprinosi strateškom prioritetu omladinskog sektora Veća Evrope o zajedničkom životu u mirnim i inkluzivnim društvima, te naporima da se podrže mladi koji se aktivno zalažu za mir i pomirenje.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. avgusta 2025.

Regionalne premijere filmova „Histerični napad smeha“ i „Kad svane“ na Sarajevo Film Festivalu

Novi filmski festival u regionu koji ne smete propustiti – Festival evropskog filma Brežice

Sarajevo Film festival – Ilya Khrzhanovskiy u fokusu programa „Posvećeno“ na 31. Sarajevo Film Festivalu

Sarajevo Film Festival: Promocija rodne ravnopravnosti kroz posebne nagrade i podršku ženama u filmskoj industriji

Palić Film Festival – “Ej, salaši” Maje Uzelac i “Samo mi reci da me voliš” An Le Ni na zatvaranju Festivala evropskog filma Palić

Palić Film Festival – “Nestašne devojke” Urške Đukić i “Miran život” Aleksandrosa Avranasa sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Palić Film Festival – „100 litara pivskog zlata“ Temua Nikija i „Ogledala br. 3“ Kristijana Pecolda sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Palić Film Festival – “Dva tužioca” Sergeja Loznice, „Sve je u redu“ Balinta Danijela Šoša i „Odraz u mrtvom dijamantu“ Elen Kate i Bruna Forzanija sutra na programu Festivala evropskog filma Palić

Počinje 32. Festival evropskog filma Palić

Palić Film Festival – Selekcije Novi mađarski film, Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox na 32. Festivalu evropskog filma Palić

Prvi dan Art Front festivala u Sremskoj Mitrovici donosi muziku koja spaja generacije

Palić Film Festival – Takmičarski program 32. Festivala evropskog filma Palić

Pyramid Festival 2025 na Rtnju od 4 do 10. avgusta 2025. godine

Sarajevo Film Festival – CineLink Books 2025: Sedam regionalnih književnih dela u ovogodišnjem izboru

Završen 7. Somborski filmski festival: Nagrada Bogdanu Dikliću i omaž Mileni Pavlović Barili

Svečano otvoren Sedmi Somborski filmski festival: Nagrada “Specijalni Ernest” uručena Bogdanu Dikliću

Drugi deo Festivala francuskog filma od 3. do 6. jula u Beogradu i Novom Sadu

POČINJE ČETVRTI „SLAUGHTER FESTIVAL”: HEVI METAL I HOROR U NEKADAŠNJOJ DOLJEVAČKOJ KLANICI

Tamara Dragičević, Andrija Mardešić i Jelena Mišeljić u glavnom žiriju 12. Bašta Festa

Palić Film Festival – Ne propustite najbolje evropske filmove iz prethodne godine u predfestivalskom programu 32. Festivala evropskog filma Palić

Lidija Kordić voditeljica ceremonije otvaranja 31. Sarajevo Film Festivala

Predstavljamo program 7. Festivala francuskog filma

Sedmi Somborski filmski festival od 4. do 6. jula

Sarajevo Film Festival i Slano Film Days – Kroz program podrške filmskim autoricama podržano pet projekata

Festival francuskog filma počinje u Zrenjaninu

Muzički program 12. Bašta Festa u znaku domaće klupske scene

BAŠTA FEST – Tri svetske i 19 srpskih premijera u takmičarskoj selekciji 12. Bašta Festa

Balkanski festival filmske režije – Održana srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ na Balkanskom festivalu filmske režije: „Deca željna radosti i života su bili naša podrška“

Održana festivalska pretpremijera filma „Tapija“ Luke Mihailovića na Balkanskom festivalu filmske režije: Ovo je film o osamostaljenju

Srpskom premijerom filma “Kontinental ‘25” Radu Žudea svečano otvoren prvi Balkanski festival filmske režije

Više od 30 gostiju iz inostranstva na prvom Balkanskom festivalu filmske režije u Beogradu

Sarajevo Film Festival – Sarajevo Film Festival pobedničke kratke i dokumentarne filmove kvalificira za Oscare®

Sarajevo Film Festival – Veće Evrope i Sarajevo Film Festival predstavljaju Specijalnu nagradu Perspektive mladih (Youth Perspectives)

You missed

Sarajevo Film Festival – Predstavljamo programe Open Air i Open Air premijere 31. Sarajevo Film Festivala

„Razgovori kod Zlatnog papagaja“ Olge Kepčije (izdanje: Jugoton/Croatia Recrods, Beograd 2025)

MM Concerts novi događaji

Palić Film Festival – Uručenjem nagrada najboljim filmovima svečano zatvoren 32. Festival evropskog filma Palić