Festivali

Filmovi „Ostrvo Amrum“ Fatiha Akina i „Mlade majke“ braće Darden na Beograd Film Festivalu

Beograd Film Festival nastavlja da okuplja najznačajnija imena savremenog evropskog filma, a ovogodišnje izdanje obeležiće i prikazivanje ostvarenja dvojice izuzetno renomiranih autora. U okviru festivalskog programa biće prikazani filmovi „Ostrvo Amrum“ Fatiha Akina i „Mlade majke“ braće Darden, autora čiji su filmovi decenijama prisutni i nagrađivani na najvažnijim svetskim festivalima.

Film „Ostrvo Amrum“ Fatiha Akina, jednog od najcenjenijih nemačkih reditelja, biće prikazan u nedelju, 1. februara 2026. godine u 17 časova u Velikoj sali mts Dvorane, dok će film „Mlade majke“ kanskih laureata  Žan-Pjera i Lika Dardena biti prikazan u ponedeljak, 2. februara u 17 časova u Velikoj sali mts Dvorane.

Radnja filma „Ostrvo Amrum“ dešava se na ostrvu Amrum u Severnom moru, u proleće 1945. U poslednjim danima Drugog svetskog rata, dvanaestogodišnji Nanning prkosi opasnom moru loveći foke, noću ide u ribolov i radi na obližnjoj farmi kako bi pomogao majci da prehrani porodicu. Uprkos teškim uslovima, život na ovom prelepom, vetrovitom ostrvu gotovo deluje kao raj. Ali kada mir konačno stigne, otkriva se dublja pretnja: neprijatelj je mnogo bliže nego što je Nanning mogao da zamisli.

Film je svetsku premijeru imao u okviru Zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu.

U filmu „Mlade majke“ Džesika, Perla, Džuli, Ariana i Naima smeštene su u dom za mlade majke – pet tinejdžerki koje, suočene sa ranim roditeljstvom, traže šansu za bolji život za sebe i svoje bebe. Film je dobio nagradu za najbolji scenario na Filmskom festivalu u Kanu. 

Fatih Akin na svetsku scenu se probio 2004. godine filmom Glavom kroz zid (Head-On), dobitnikom Zlatnog medveda na Berlinalu. Sledeći veliki međunarodni uspeh ostvario je filmom Na ivici raja (The Edge of Heaven, 2007), nagrađenim za najbolji scenario u Kanu i Evropskom filmskom nagradom. Film Soul Kitchen (2009) doneo mu je Specijalnu nagradu žirija na Venecijanskom festivalu. Godine 2016. režirao je film U ringu (In the Fade) sa Dajanom Kruger i Denisom Mošitom, koji je osvojio brojne nagrade, uključujući Zlatnu palmu za najbolju glumicu u Kanu i Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku. Njegov film Zlatna rukavica (The Golden Glove) premijerno je prikazan na Berlinalu 2019, dok je Rheingold (2022) pogledalo više od milion gledalaca.

Braća Žan-Pjer i Lik Darden su filmski autori iz Belgije koji zajedno potpisuju scenario, režiju i produkciju svojih filmova. Karijeru su započeli krajem sedamdesetih dokumentarnim filmovima, dok međunarodni proboj ostvaruju sredinom devedesetih igranim filmom „La Promesse“. Svetsku slavu donela im je Zlatna palma u Kanu za film „Rosetta“ (1999), a potom i druga Zlatna palma za „Dete“ (2005), čime su ušli u mali krug dvostrukih dobitnika ove nagrade. Njihov opus karakteriše izraziti naturalizam i fokus na marginalizovane likove – mlade, nezaposlene, imigrante i ljude sa društvene periferije Evrope. Tokom godina nagrađivani su i za scenario i režiju u Kanu, uključujući priznanja za filmove „Lorino ćutanje“, „Mladi Ahmed“ i „Tori i Lokita“.

Beograd Film Festival (30. januar – 6. februar) donosi selekciju najznačajnijih filmskih ostvarenja godine, spajajući debitante i afirmisane autore, arthaus poetiku i žanrovski film. Tokom osam dana festival postaje mesto susreta savremene kinematografije, promovišući bioskopsku kulturu i ljubav prema filmu. Festival organizuje Udruženje građana BFF.

Trejler za film „Ostrvo Amrum“: https://www.youtube.com/watch?v=7dnBwKaJARw

Trejler za film „Mlade majke“: youtube.com/watch?si=gH3fnLbJvCqubFql&v=cwyDPOm2cSQ&feature=youtu.be

Karte za filmove su u prodaji na blagajni mts Dvorane i online putem linka: 

https://www.mtsdvorana.rs/film/ostrvo-amrum

https://www.mtsdvorana.rs/film/mlade-majke

Foto: BFF promo, kadrovi iz filma „Ostrvo Amrum“: (c) bombero international GmbH & Co. KG / ialto Film GmbH / Warner Bros. Entertainment GmbH / Gordon Timpen

19. Festival srpskog filma fantastike od 16. do 18. decembra u Beogradu

19. Festival srpskog filma fantastike biće održan od 16. do 18. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Festival koji već dugi niz godina okuplja ljubitelje žanra fantastike predstavlja jedno od ključnih mesta za afirmaciju autora i filmskih ostvarenja ovog tipa, i ove godine donosi raznovrstan program filmova iz Srbije, regiona i sveta. Sticajem okolnosti, ovogodišnje izdanje biće održano u nešto izmenjenom formatu, ali sa snažnom misijom: da umetnost i humanost poveže kroz akciju prikupljanja sredstava za decu obolelu od kancera koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Humanitarna inicijativa započeta je tokom promotivne manifestacije – 12. Zombi šetnje.

19. FSFF će u utorak u 19 časova otvoriti višestruko nagrađivani i Oskarom ovenčan dugometražni animirani i vizualno fascinantni film „Poplava“ (Flow) reditelja Gintsa Zilbalodisа. Film je namenjen svim generacijama, a ulazak na otvaranje festivala i projekciju je besplatan, nakon čega će uslediti tribina na temu „Budućnost animiranog filma na ex-yu prostorima sa najeminentnijim animatorima iz zemlje i regiona“.

Ostatak programa festivala čine „Best of“ filmovi festivala, ali sa izborom filmova prikazivanih na na FSFF otkada je od revijalne postao takmičarska manifestacija (2011-2024), kao i nekoliko tribina.

„Best Of“ selekcija obuhvata 17 filmova i biće prikazana u sredu, 17. decembra. U programu su odabrana domaća ostvarenja, ali i nekoliko filmova iz regiona koji su na FSFF osvojili nagrade. Ova selekcija je podeljena u dva bloka: popodnevni, koji traje od 17 do 20 časova, i večernji – posvećen provokativnijim temama i ostvarenjima, od 21 do 23 časa. Istog dana, u terminu od 20 do 21 čas biće predstavljena vredna publicistička knjiga dr Dejana Ognjanovića „Dolazak horora“ (Orfelin, 2025) na kojoj će govoriti autor.

Zatvaranje festivala biće održano 18. decembra u 19 časova uz poslednju projekciju na velikom platnu ove godine filma „Volja sinovljev“ (r. Nemanja Ćeranić, 2024). Nakon projekcije uslediće tribina „Volja sinovljeva – Stvaranje filmskog univerzuma“.

Glavni gost festivala biće Goce Cvetanovski višestruko nagrađivani makedonski reditelj i reditelj prvog makednoskog dugometražnog animiranog filma „Jon Vardar protiv Galakasijata“, koji je svoju prvu nagradu dobio upravo na ovom festivalau, a danas ih broji na desetine. Goce Cvetanovski će biti gost tribine koja se održava prvog dana festivala.

Festival srpskog filma fantastike upućuje zahvalnost Kulturnom centru Beograda, mts Dvorani i Igoru Stankoviću, direktoru dvorane, umetnicima koji su donirali svoje radove, kompaniji MILSHTEF DOO Obrenovac, reditelju Gocetu Cvetanovskom, kao i svim ljudima dobre volje koji učestvuju u ovoj humanitarnoj akciji namenjenoj deci koja se leče na odeljenju za onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

U donatorsku kutiju, koja će biti postavljena u DKC-u, za mališane koji se bore sa kancerom možete doneti i samo osmeh — ali svaki, pa i najmanji prilog, njima zaista mnogo znači.

Sandens 2026 – Srpsko-crnogorski film „Planina“ premijerno u takmičarskom programu Sandens Film Festivala 2026.

Srpsko-crnogorski dokumentarni film „Planina“ (int. naslov “To Hold a Mountain”) reditelja Biljane Tutorov i Petra Glomazića imaće svetsku premijeru 26. januara 2026. godine na Sandens Film Festivalu u okviru prestižne takmičarske selekcije World Cinema Documentary Competition. U ovom programu prikazuju se najhrabrija i najizuzetnija ostvarenja savremenog filmskog dokumentarnog stvaralaštva autora/ki iz celog sveta. Film je nastao uz podršku Filmskog Centra Srbije (2019). Glavna producentkinja filma je Biljana Tutorov i Wake Up Films iz Novog Sada.

Na udaljenim visovima Sinjajevine, najvećem pašnjačkom području na Balkanu, majka i ćerka ponosno brane svoju planinu i nomadsku stočarsku tradiciju od formiranja vojnog poligona NATO-a. Majku i ćerku povezuje nesvakidašnja ljubav, ali i gorke uspomene.

U septembru 2019. održana je prva međunarodna vojna vežba na Sinjajevini. Započeti su vojni manevri u srcu pašnjaka, bez ikakve prethodne konsultacije sa stočarskim zajednicama koje ovaj pašnjak koriste vekovima. Gara (59), majka šestoro dece, predvodnica lokalne zajednice u borbi za zaštitu planine, i njena najmlađa ćerka Nada (13) vode dve važne životne bitke – ekološku, za očuvanje prirode, i ličnu, porodičnu – suočavanje sa patrijarhatom i nasiljem nad ženama.

Film je sniman na planini Sinjajevini na severu Crne Gore, na lokaciji katuna Okrugljak i široj okolini, u periodu od sedam godina (od 2018. do 2025).

Povodom premijernog prikazivanja na Sandens festivalu, reditelji su izjavili: „Veoma smo srećni da će film imati premijeru na Sandesu koji je jedna od najboljih mogućih platformi za lansiranje autorskog dokumentarnog filma. Naš film je ambiciozan autorski film, ali je izrastao iz našeg aktivizma koji je filmu dao etički okvir. Globalna vidljivost koju Sandens pruža je dragocena kako bi se naširoko govorilo o veoma važnim temama koje Garina i Nadina drama povezuju – militarizacija, ekologija, (nedostatak) prava žena.“

Autorsku ekipu filma čine scenaristi i reditelji Biljana Tutorov i Petar Glomazić, direktorka fotografije Eva Kraljević, montažer Georges Cragg, autor originalne muzike Draško Adžić, dizajner zvuka Julij Zornik, dok je za kolor korekciju bio zadužen Emil Svetlik. Producentkinja filma je Biljana Tutorov, izvršne producentkinje Megan Gelstein i Bianca Oana, kao i producenti Petar Glomazić, Quentin Laurent i Rok Biček, koproducentkinja Dijana Cetina Mlađenović i pridruženi producent Veliša Popović. Glavne protagonistinje u filmu su Mileva Gara Jovanović i Nada Stanišić.

Prema rečima scenaristkinje, rediteljke i producentkinje Biljane Tutorov,  film je zamišljen kao neka vrsta egzistencijalističke bajke ili feminističke vesternopere: „Inspirisale su me naše moćne ženske protagonistkinje koje su bile istinski partneri u filmskom procesu i van njega, njihov organički odnos prema prirodi sa kojom žive u simbiozi, ciklična dramaturgija/koreografija njihovog života, emotivni slojevi priče u kojoj smo učestvovali kroz sedam sezona i gotovo 230 dana boravka u planini“.

Scenarista, reditelj i producent Petar Glomazić, iako je ceo zivot proveo u gradu, imao je privilegiju da odrasta u porodici čvrsto povezanoj sa svojim korenima i ruralnim životom u vrletima crnogorskih planina: „Vođen svojom pasijom da pričam priče, želio sam da pred publiku iznesem ovaj bajkoviti svijet u kojem su priroda i čovjek još uvijek nerskidivo povezani i gdje jednostavni ljudski život omogućuje da lako uočimo temeljne i univerzalne vrijednosti naše egzistencije: ljubav, solidarnost, odricanje za druge, skromnost, neumoran rad. Naše protagonistkinje su se pred nama ukazale kao neprolazni likovi antičke drame“.

Film je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije, Filmskog centra Crne Gore, CNC France – Cinéma du Monde, Slovenačkog filmskog centra, Hrvatskog audiovizualnog centra, PACA Fonda regiona Južna Francuska, RTV Slovenije, Tax Shelter Belgium programa, InMaat Fondacije, Doc Society Climate Story fonda, Uniqua See Future Fondacije, Catapult Film Fund, Chicken & Egg Films, Diane Weyermann fellowship, IDA Enterprise Grant, kao i Saveta Evrope i EURIMAGES-a.

Nakon što je diplomirala istoriju umetnosti na Katoličkom univerzitetu u Luvenu (Belgija), Biljana Tutorov je u Parizu studirala vizuelnu antropologiju na École Pratique des Hautes Études i glumu na Akademiji Žak Lekok (Jacques Lecoq). U Novom Sadu je osnovala nezavisnu producentsku kuću Wake Up Films, kao i CIRCLE – trening inicijativu namenjenu rediteljkama i producentkinjama iz celog sveta. Medju prvim je dobitnicima prestižnog Diane Weyermann Fellowship-a, alumna programa EURODOC i EAVE, članica udruženja DokSrbija, IDA International Documentary Association, Saveta DAE – Documentary Association of Europe i Evropske filmske akademije.

Petar Glomazić je diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Aero-kosmo tehnika i više od 25 radio je kao vazduhoplovni stučnjak u civilnom vazduhoplovstvu. Godine 1996. završio je i dokumentarističku školu RTS-a i radio kao assistant urednika u Redakciji obrazovnog programa. Od 2014. ulazi u svijet filmske produkcije kao producent saradnik u produkciji Wake Up Films iz Novog Sada, a 2021. je osnovao produkcijsku kuću Ardor Films. Član je DAE – Documentary Association of Europe i IDA – International Documentary Association. Dobitnik je prestiznog inauguralnog Diane Weyermann Fellowship-a 2023. „Planina“ je njegov rediteljski debi.

Predstojeće izdanje Filmskog festivala Sandens održava se od 22. januara do 1. februara 2026. godine. Ovo je najznačajniji američki festival nezavisnog filma i pruža priliku perspektivnim filmskim stvaraocima koji se bave autorskim, dokumentarnim i nezavisnim filmom da promovišu svoje projekte i privuku pažnju šire javnosti. Neki od najcenjenijih savremenih reditelja, među kojima su Kventin Tarantino, Pol Tomas Anderson i Daren Aronofski, doživeli su svoj veliki svetski proboj upravo na Sandensu.

Specijalnom projekcijom filma „La Grazia“ najavljen novi festival

Beograd Film Festival otvara film „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša

Specijalnom projekcijom filma „La Grazia“ Paola Sorentina u mts Dvorani najavljen je Beograd Film Festival (BFF), koji će se održati od 30. januara do 6. februara 2026. godine.

Beograd Film Festival donosi u prestonicu duh najznačajnijih evropskih i svetskih manifestacija, ali sa autentičnim beogradskim pečatom. Festival nastaje sa idejom da beogradskoj publici ne uskraćuje najznačajnija filmska ostvarenja iz protekle godine, nudeći pažljivo odabranu selekciju najvećih imena svetskog filma. Misija programa je da poveže etablirane autore i nove glasove, visokobudžetne produkcije i nezavisne filmove.

Festival će biti otvoren u petak, 30. januara u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane filmom „Otac majka sestra brat“, Džima Džarmuša, dobitnikom nagrade Zlatni lav na Filmskom festivalu u Veneciji 2025.

„Otac majka sestra brat“ je igrani film, strukturisan kao triptih, koji prati tri udaljena porodična odnosa u tri različite zemlje. Svako poglavlje smešteno je u sadašnjost: „Otac“ se dešava na severoistoku SAD, „Majka“ u Dablinu, dok je „Sestra brat“ smešten u Pariz. Film je niz karakteroloških studija – tih, posmatrački i bez osude – komedija isprepletena nitima melanholije.

Glavne uloge u filmu tumače Tom Vejts, Adam Drajver, Majim Bjalik, Šarlot Rempling, Kejt Blanšet, Viki Krips, Sara Grin, Indja Mur, Luka Sabat i Fransoaz Lebrin.

Festival organizuje Udruženje građana BFF Beograd Film Festival.

Trejler filma:https://www.youtube.com/watch?v=wuuti4Icz4A

Karte za film su u prodaji na blagajni mts Dvorane i online putem linka: https://www.mtsdvorana.rs/film/otac-majka-sestra-brat

Održani Francusko-srpski filmski susreti u okviru 31. Festivala autorskog filma

Francusko-srpski filmski susreti održani su od 26. do 28. novembra u okviru 31. Festivala autorskog filma.

Tokom tri dana Beograd je ugostio francuske producente, a program je obuhvatio radionice, radne sastanke i panel posvećen fondovima i modelima koprodukcija, uključujući program Aide aux Cinémas du Monde.

Razmatrani su konkretni regionalni projekti, mapirane potencijalne lokacije za snimanje i postavljeni prvi koraci ka novim francusko-regionalnim partnerstvima. 

Francusko-srpski filmski susreti deo su šire inicijative čiji je cilj bio da podstakne filmske koprodukcije, ojača kulturne veze i otvori mogućnosti za nove zajedničke projekte između Francuske i regiona.

Osam francuskih producenata tokom boravka u Beogradu imalo je priliku da upozna autore iz regiona, obiđe ključne lokacije i učestvuje u b2b sastancima i panelima, pri čemu je događaj osmišljen tako da pruži uvid u konkretne projekte i mogućnosti saradnje.

Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelnu delatnost pri Ambasadi Francuske u Srbiji i rukovodilac projekta, na panelu je, između ostalog, predstavila modele finansiranja i u okviru programa Aide aux Cinémas du Monde. Poseban akcenat stavila je na model namenjen međunarodnim koprodukcijama sa francuskim partnerima, koji funkcioniše kao uvodni fond i omogućava pokretanje nezavisnih projekata čak i pre nego što je finansiranje u matičnoj zemlji u potpunosti obezbeđeno — mehanizam posebno važan za autore iz regiona.

Tokom boravka u Beogradu, francuskim producentima prikazane su reprezentativne lokacije za snimanje u enterijerima i eksterijerima, uključujući hotele, kulturne institucije, parkove, gradske trgove i prostore na Kalemegdanu. Tehnička ekipa festivala obezbedila je i pristup pojedinim lokacijama od posebnog interesovanja, poput Rimskog bunara i Barutane.

Francusko-srpski filmski susreti organizovani su u saradnji Ambasade Francuske u Srbiji, Francuskog instituta i Festivala autorskog filma.

Foto: Sofija Milinković.

Počinje 14. GoetheFEST – Na otvaranju film „Keln ’75.“

Četrnaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Previranja iznutra – šumovi spolja / Innere Tubulenzen – äußerer Lärm” publika će moći da pogleda sedam savremenih nemačkih igranih filmova, od kojih će šest premijerno biti prikazano u Srbiji.

Beogradski program 14. GoetheFEST-a održava se od 4. do 7. decembra u Kulturnom centru Beograda, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada, kao i niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

Festival otvara film „Keln ’75.“ reditelja Ida Fluka, drama sa muzičkom pozadinom – biopik o Veri Brandes, tinejdžerki koja se sasvim slučajno našla u to vreme u muškom domenu: organizaciji koncerata. Ovo je istinita priča o aktivnostima koje su dovele do legendarnog koncerta Kita Džereta u Kelnu 1975. – događaja koji je postavio temelje slobodne solističke improvizacije. Solo-album sa tog koncerta prodat je u više od četiri miliona primeraka i postao jedan od najprodavanijih džez albuma svih vremena. Ovaj izuzetno napisan, pametno režiran i sjajno odigran film, međutim – nije o njemu. Već o njoj.

Film „Pobednice“ rediteljke Solin Jusef je coming-of-age priča smeštena u problematičnu berlinsku školu, u kojoj se fudbalski tim devojčica suočava sa društvenim, kulturnim i ličnim izazovima. U fokusu je Mona, kurdska Sirijka, koja izbegavši rat dolazi u atmosferu svakodnevnog mobinga u školi i borbe da bude prihvaćena. Film ne nudi jednostavne odgovore. Umesto toga, kroz autentične emotivne momente, dinamičnu glumu mladog ansambla i svež pripovedački stil, otvara prostor za pitanja: šta znači pobediti? Ko su pobednici kada pravila nisu ista za sve?

 „Nestrpljivo srce“, reditelja Laura Kresa, adaptacija je romana Štefana Cvajga iz 1938. godine, koja nas vodi kroz ponore ljudske nesigurnosti, nemoći i moralne dileme. Edit, ćerka imućnog i uticajnog čoveka, strada u nesreći i završava u invalidskim kolicima. Isak, mladi oficir, pokušava da bude progresivan, ali ne uspeva da komunicira ravnopravno – ni sa njom, ni sa sobom. Ova snažna drama, smeštena u prostoru između želje da se pomogne i nagona da se pobegne, osvojila je tri nagrade Maks Ofils: za najbolji film, najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca.

Dok Kres secira tišinu između pogleda, rediteljka Petra Volpe nas u filmu „Noćna smena“ baca u vrtlog zvukova, alarma i hitnih odluka. Po mišljenju mnogih, to je bio najintenzivniji film ovogodišnjeg Berlinala. Drama smeštena u švajcarsku bolnicu, u kojoj pratimo emocionalni triler sa medicinskom sestrom u središtu. Leoni Beneš, koju pamtimo iz filma „Zbornica“, ponovo briljira u ulozi koja ne traži spektakl, već istinu. U 90 minuta, majstorski spakovana smena, za koju se stiče utisak da je pratimo u realnom vremenu.

Film „Karla“, rediteljke Kristine Turnaces, jedan je od onih koji ne ostavljaju na miru – ne zato što viče, baš zato što šapuće. Snimiti film o zlostavljanju iz perspektive deteta, i to u posleratnoj Nemačkoj, zahteva izuzetnu suptilnost. Film koji uspeva filmskim jezikom da  kaže neizrecivo, jer čini da ga osećamo. Snažan autorski glas koji podvlači ono što odzvanja od kada je to Žizel Peliko tako jasno definisala: sram mora da promeni stranu.

„Dve za jednu“, komedija Natje Brunkhorst, donosi nežnu i duhovitu bajku o novcu, tranziciji i pripadnosti.  Oslonjen na istinite događaje, film kombinuje žanrove porodične drame, komedije, trilera, pa čak i kabaretskog apsurda. Saznanje da je u tunelu uskladišten stari novac DDR-a pokreće pitanja: da li novac čini srećnim? Da li pripadnost ima cenu? Da li kapitalizam stiže kao spas – ili kao sledeći sistem koji treba srušiti?

Festival zatvara Julian Radlmaier, autor koji je već osvojio beogradsku publiku filmom „Krvopije“ (GoetheFEST 2021), a sada nam se vraća sa filmom „Fantomi jula“, koji spaja političku ironiju, romantičnu čežnju i grotesku. U središtu su Ursula, konobarica iz Istočne Nemačke, i Neda, iranska YouTuberka – dve žene koje, svaka na svoj način, pokušavaju da pronađu vezu u svetu koji se raspada. „Fantomi jula“, istovremeno komedija i politička bajka, nas podseća da lepota i ironija mogu koegzistirati čak i u svetu punom pukotina.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.

Pogledajte najavni video: https://www.youtube.com/watch?v=2Fzlxmqxvkk

Trejleri: https://www.youtube.com/watch?v=-nIGtNINIcY

Više informacija o festivalskom programu pročitajte na festivalskom sajtu:

https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/kue/gf5.html

U susret novom festivalu – Ekskluzivna projekcija filma „La Grazia“ Paola Sorentina u mts Dvorani

Beograd Film Festival – od 30. januara do 6. februara 2026.

Beograd Film Festival (Belgrade Film Festival) biće održan od 30. januara do 6. februara 2026. godine, a kao uvod u novo festivalsko izdanje, publika će imati priliku da premijerno pogleda novi film čuvenog italijanskog reditelja Paola Sorentina –„La Grazia“.

Ova ekskluzivna projekcija biće održana u ponedeljak, 8. decembra u 19h u Velikoj sali mts Dvorane, kao posebna najava predstojećeg festivala.

O filmu „La Grazia“

Marijano De Santis (Toni Servillo) je predsednik Republike Italije. Nema veze ni sa jednim pravim predsednikom. On je u potpunosti proizvod autorove mašte. Udovac i katolik, ima ćerku Doroteu, pravnicu poput njega samog. Kako se njegov mandat bliži kraju, usred dana bez događaja, pojavljuju se dve poslednje dužnosti, dve delikatne molbe za predsedničko pomilovanje. Pred njim su moralne dileme koje se prepliću, na način koji je nemoguće raspetljati sa privatnim životom.

„Svakog dana u vestima čitamo o odlukama političara koje proističu iz impulsivnosti, demonstracije sile ili čudnih, iskrivljenih ideja o tome kako ekonomija funkcioniše. Umesto toga, želeo sam da prikažem kako bi političar zapravo trebalo da izgleda,“ izjavio je Sorentino za magazin Variety.

Film je premijerno prikazan u glavnom takmičarskom programu festivala u Veneciji, gde je Toni Servilo osvojio nagradu Coppa Volpi za najboljeg glumca. „La Grazia“ je nominovan za Evropsku filmsku nagradu u dve kategorije — za najboljeg glumca i najbolji scenario.

Uloge u filmu tumače: Toni Servillo, Anna Ferzetti, Orlando Cinque, Massimo Venturiello.

Karte za „La Grazia“ su u prodaji na blagajni mts Dvorane i onlajn putem linka: https://www.mtsdvorana.rs/film/la-grazia

„La Grazia“ će biti na bioskopskom repertoaru od 15. januara 2026.

Uskoro više o Beograd Film Festivalu, filmu otvaranja i celokupnom programu festivala.

Foto: Andrea Pirrello, Avedon

Dodelom nagrada i domaćom premijerom “Yugo Florida” završen 31. Festival autorskog filma

Film “Sorella di Clausura” Ivane Mladenović najbolji na 31. FAF-u

Pobednik 31. Festivala autorskog filma i dobitnik Grand Prix nagrade „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Sorella di Clausura“ autorke Ivane Mladenović.

Nagrada za najbolju režiju pripala je Stefanu Đorđeviću za film „Vetre, pričaj sa mnom“, dok je nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario dobio Simón Mesa Soto za film „Pesnik“.

U selekciji Hrabri Balkan, nagradu za najbolji film osvojio je „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka, dok je nagrada „Veruj u sebe“ za odvažan glas, koju dodeljuje Erste Banka, pripala Dušanu Zoriću i Matiji Gluščeviću za film „Histerični napad smeha“.

Specijalno priznanje festivala dodeljeno je filmu „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, a specijalno priznanje u okviru selekcije Hrabri Balkan filmu „Slet 1988“ Marte Popivode.

Jednoglasnom odlukom žirija Udruženja filmskih umetnika Srbije, nagrada „Aleksandar Petković Petko“ za najbolji snimateljski rad dodeljena je snimateljki Virdžini Sent Marten za film „Majka Tereza“ rediteljke Teone Strugar Mitevske. “Njen rad omogućio je da duboko uronimo u svet protagonista – u minimalističkom ambijentu, kroz visoko estetizovan vizuelni izraz koji potvrđuje njeno snažno razumevanje materijala i suštine portreta Majke Tereze,” stoji u obrazloženju nagrade.

Žiri takmičarskog programa Amra Bakšić Čamo, producentkinja, Goran Bogdan, glumac, i Ilja Kržanovski, reditelj – glavnu nagradu je obrazložio rečima: “Za autorsku preciznost i oštru, ironičnu sliku sveta koji se raspada pod teretom apsurda – film koji se usuđuje da govori o ozbiljnim stvarima bez patetike, moralizovanja ili sentimentalnosti”.

U obrazloženju za nagradu za najbolju režiju, dodeljenu Stefanu Đorđeviću, žiri navodi: “Za režiju koja s izuzetnom preciznošću i nežnošću pretvara lično sećanje u univerzalno iskustvo – i odlazi tamo gde većina od nas ne sme: u prostor između sećanja i zaborava, boli i ljubavi”.

Kada je reč o nagradi za najbolji scenario, istaknuto je: “Za scenario koji sa preciznošću modernog klasika i jezikom  – često loše  – poezije preispituje granice između umetnosti i života, ironije i empatije, pretvarajući priču o neuspehu u duhovitu i dirljivu refleksiju o smislu stvaranja.”

Specijalna nagrada za film “Otapanje vladara” obrazložena je rečima: “Za hrabar i ambiciozan pokušaj reinterpretacije istorije kroz poetski i filozofski filmski jezik, koji otvara prostor za novo promišljanje mita, vlasti i nasleđa.”

Žiri Hrabrog Balkana koji je radio u sastavu Maša Nešković, rediteljka, Dušan Kasalica, reditelj i Andrej Tanasesku, programer i kustos za nagrađeni film “Mirotvorac” je rekao: “U trenutku kada prisustvujemo istoriji koja se ponavlja i iznova se nalazimo u ciklusima mržnje i podela, jedan film se ističe svojom pravovremenom istragom beskompromisne hrabrosti i moralnog idealizma. Rigorozan u slaganju dragocenih, novo-otkrivenih arhiva (i usmenih i vizuelnih), ovaj film balansira između poezije i proceduralnog pristupa, kako bi rekreirao napete događaje koji su doveli do ubistva Josipa Rajhla Kira. Što je još važnije, on ogoljava okolnosti koje su doprinele ovom nedovoljno poznatom istorijskom trenutku – faktore koji odjekuju i 35 godina kasnije”.

U okviru selekcije Hrabri Balkan od prošle godine uspostavljena je nagrada u saradnji sa Erste bankom, pod nazivom #VERUJUSEBE koja se dodeljuje za odvažan glas Hrabrog Balkana. 

Nagradu, koja se sastoji od statue i novčanog iznosa, uručila je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste Banke koja se prisutima obratila rečima: “Jedino što smo želeli ove godine, kao jedan od malobrojnih pokrovitelja je, da pošto-poto budemo uz festival – kada mu je teško i kada se bori za opstanak i kada mu je najveći saveznik zapravo publika. Osetili smo da je ova godina možda i prelomna za festival i da je naša podrška istovremeno i jedno veliko hvala onima koji su festival stvorili, znalački gradili i vodili i ove, a i svih proteklih godina, ali i obećanje da ćemo i u godinama koje dolaze biti uz FAF“.

Nagrada „Veruj u sebe“ za odvažan glas u filmskoj umetnosti dodeljena je “zbog smelosti da svoj pogled upute ka likovima od kojih se pogled najčešće sklanja. U isto vreme neočekivan i dosledan u svojoj formi, ovaj film iznova iznenađuje, budeći i nelagodu i zaigranost i radost. Zorić i Gluščević nas sa dirljivom lakoćom, intuitivno sprovodeći ideje u koje veruju, uvode u svet u kome se ranjivost pred našim očima pretvara u prostor slobode”.

Specijalno priznanje u selekciji Hrabri Balkan za film “Slet 1988” Marte Popivode dodeljeno je zbog složenog načina na koji se povezuje intimna priča o telu sa političkom i istorijskom dimenzijom jugosocijalističke modernosti. “Kombinujući dnevnik tinejdžerke, arhivske snimke poslednjeg sleta i pokrete Sonje Vukićević u brutalističkoj sali, film prikazuje kako se nasleđe socijalizma upisuje u telo i svakodnevicu, u trenutku kada su slet i kolektivni ritual već ispražnjeni, depolitizovani i potkopani rastućim nacionalizmom,” navodi se u obrazloženju.

Nakon uručenja nagrada, festival je zatvoren projekcijom filma “Yugo Florida” reditelja Vladimira Tagića.

FAF na BIS će se održati u subotu i nedelju, 29. i 30. novembra, u mts Dvorani i Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC). Program FAF na BIS se nalazi na linku: https://faf.rs/31-faf-na-bis/

31. Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Foto: Tanja Drobnjak

Veliko interesovanje publike za 31. FAF – do kraja festivala stižu nove domaće premijere

31. Festival autorskog filma (FAF) otvoren je u petak, 21. novembra, premijerom domaćeg ostvarenja „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića. Tokom osam festivalskih dana publika će imati priliku da pogleda 80 filmova raspoređenih u osam programskih celina.

Do sada je održano više premijernih projekcija, a jedan od centralnih događaja festivala biće razgovor sa Emirom Kusturicom, koji će se održati u sredu, 26. novembra, u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Povod je 40 godina od osvajanja Zlatne palme za film „Otac na službenom putu“ na Kanskom festivalu 1985. godine. Razgovor vodi Dunja Kusturica.

Na 31. FAF-u do sada su predstavljeni filmovi „Sirat“, „Linije želje“, „Mačji krik“, „Otapanje vladara“, „DJ Ahmet“, „Sorella di Clausura“, „Fantasy“, „Oho Film“, „Arsa“ „Videti čudovište“, a autori su govorili o svojim ostvarenjima.

Santiago Fillol, scenarista filma „Sirat“, govorio je o nastanku priče i istakao da process saradnje sa rediteljem Oliverom Lašeom funkcioniše poput stvaranja muzike: „Scenariji nastaju kao pesme. Film je rezultat različitih zvukova svih nas koji emituju drugačije vibracije.”

Reditelj Dane Komljen predstavio je svoj film „Linije želje“, opisujući ga kao priču o kretanju — kroz gradove, države i unutrašnja stanja. Kako kaže, Bosna, Banja Luka, Srbija i Beograd važni su delovi njegovog života, pa je želeo da se osećaj prelaska iz urbanog u prirodno, autentično prenese na film. Završnica filma smeštena je na Vrbas, reku uz koju je odrastao. Naslov je preuzet iz urbanizma i odnosi se na spontane staze koje ljudi ili životinje stvaraju svojim kretnjem — metaforu koja je, kaže, postala ključ za razumevanje čitavog filma.

Rediteljka Sanja Živković govorila je o svom filmu „Mačji krik“, nastalom prema poslednjem scenariju Gorana Paskaljevića. Kako kaže, u prvi mah je pomislila da se producent Vladan Paskaljević šali kada joj je ponudio režiju: „Kasnije sam shvatila koliko bi za njega bilo teško da sam režira scenario svog oca.“ Odrasla u Kanadi, imala je određenu distancu, pa nije osećala pritisak da rekonstruiše Paskaljevićevu poetiku, već je priči pristupila autorski i slobodno.

O filmu „Otapanje vladara“, reditelj Ivan Salatić rekao je da ga je zanimalo da savremeni pristup primeni na period koji u domaćem filmu retko biva obrađivan: „Za naše prostore je atipično ići u prošlost dalje od Drugog svetskog rata, a ostati modernistički. Želeli smo suprotnost državnim filmovima koji učvršćuju mitove.“ Glumac Marko Pogačar, koji igra lik Morlaka, pristupio je ulozi intuitivno, izbegavajući klasičan filmski pristup građenju lika.

Reditelj Georgi M. Unkovski predstavio je svoj film „DJ Ahmet“, nastao iz spontane ideje i ličnih posmatranja. Najviše ga je, kako kaže, zanimala tranzicija između generacija i način na koji se te promene odražavaju na svakodnevni život.

Rediteljka Ivana Mladenović govorila je o filmu „Sorella di Clausura“, zasnovanom na autobiografskom tekstu Lilijane Pelici. „Kada sam radila Ivanu Groznu, upoznala sam muzičarku Anku Pop, koja mi je dala Lilijaninu knjigu. Ona je inspirisala priču o životu na margini, o ženama, iluzijama i razočaranjima“, rekla je Mladenović.

Slovenačka rediteljka KUKLA predstavila je svoj film „Fantasy“ i objasnila da se ideja rodila još pre deset godina, kroz sećanja iz detinjstva i rad na kratkom filmu „Sestre“. „Htela sam da istražim kako je danas biti žena i kako funkcionišu fluidni identiteti“, istakla je.

Reditelj Damjan Kozole govorio je o „Oho filmu“ i podsetio da je kultna umetnička grupa Oho bila jugoslovenska, a ne samo slovenačka. „Put Oho-a u svet išao je preko Beograda. Shvatio sam da niko nije sveobuhvatno obradio njihovo stvaralaštvo, pa je želja da istražim i sagledam ceo materijal bila početna ideja filma.“

Italijanski rediteljski duo Nicolò Massazza i Iacopo Bedogni predstavio je film „Arsa“, koji prati introvertnu mladu ženu po imenu Arsa, koja živi sama na rubu ostrva. Dolazak trojice muškaraca, među kojima je i Andrea koji biva opčinjen njome, pokreće radnju filma. Duo Masbedo, koji deluje od 1999. godine u Milanu i Pjaćenci, poznat je po radu na video-instalacijama, performansima i art-filmovima. „Arsa“ je realizovana u produkciji Eolo Film Productions Beatrice Bulgari i Alción produkcije Luke Bradamantea, uz podršku Rai Cinema.

Reditelj Zoran Amar predstavio je svoj film „Videti čudovište“, podsetivši da projekat nastaje još od 2017. godine, kao nastavak serije koja se bavila raspadom Jugoslavije. Kako kaže, sada je pravi trenutak da film ugleda svetlost dana, jer se istorijski obrasci ponavljaju i odzvanjaju u savremenom trenutku. Dodao je da se antiratnim pokretom s kraja osamdesetih do sada niko nije bavio na sveobuhvatan način – uglavnom su postojale pojedinačne fotografije i nekoliko audio zapisa. „Arhivski materijal je filmu dao ritam i kontekst, postavio je vreme, uzroke i posledice“, objasnio je Amar.

Do kraja festivala publiku očekuju još brojne projekcije, među kojima i premijere filmova iz programa Hrabri Balkan, kao i dva domaća ostvarenja koja se s nestrpljenjem iščekuju — „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića (sreda, 26. novembar u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane) i „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (petak, 28. novembar u 19h u Velikoj sali mts Dvorani).

31. Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

 Program festivala je dostupan na sajtu: https://faf.rs/

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

FAF foto tim: Tanja Drobnjak, Filip Olćan, Nika Marković

Premijerom filma „Kako je ovde tako zeleno?“  Nikole Ležaića počeo 31. Festival autorskog filma

Projekcijom filma „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića, održanom pred rasprodatom velikom salom mts Dvorane i uz ovacije publike, u petak, 21. novembra, otvoren je 31. Festival autorskog filma. 

Otvaranje 31. FAF-a otpočelo je čitanjem ovogodišnjeg uvodnog teksta, priređenog od strane tima Festivala autorskog filma.

Nikola Ležaić, reditelj filma se na otvaranju publici obratio rečima: „Ovo je za mene posebno veče, jer moja porodica prvi put gleda film koji je direktno povezan sa njima. Na početku je projekat imao radni naslov Mama, ali smo ubrzo shvatili da bi to bio deseti film sa tim imenom ove godine. U poslednjih nekoliko nedelja, kada neko kaže ‘majka’, jasno je na koga se misli. Ovo ostvarenje za mene predstavlja svojevrsni ‘povratak kući’, i zaista mi je velika čast što upravo ovim filmom otvaram festival, koji doživljavam kao svoju drugu kuću“.

Po završetku projekcije publici se poklonila autorska i glumačka ekipa.

Ležaićev film prati Nikolu, reditelja koji je zaglavljen u svetu reklama i koji, u želji da unese promenu u život, kupuje stari kombi kako bi ga preuredio u kamper i započeo nova porodična putovanja sa suprugom i ćerkom koja uskoro treba da se rodi. Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove pokojne bake, izbeglice iz rata, mogli da budu vraćeni u njeno rodno selo u Dalmaciji, odlučuje da se na put uputi sa ocem Mirkom, koji se posle 25 godina vraća u porodičnu kuću. Tokom zajedničkog putovanja, Nikola stiče nova, neočekivana saznanja o roditeljstvu, porodici, prolaznosti vremena i maglovitoj prirodi sećanja. Uloge u filmu tumače Filip Đurić, Izudin Bajrović i Stojan Matavulj. 

Film u bioskopsku distribuciju kreće od 27. novembra.

U okviru programa ovogodišnjeg FAF-a biće biće prikazano 80 filmova podeljenih u 8 selekcija. Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

31. Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Program festivala je dostupan na sajtu: https://faf.rs/

Foto: Tanja Drobnjak.

Počinje 31. FAF: Objavljen kompletan program festivala

31. Festival autorskog filma biće održan od 21. do 28. novembra. U okviru programa festivala biće prikazano 80 filmova podeljenih u 8 selekcija.

Na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen program festivala prisutnima su se obratili Stefan Ivančić, selektor festivala, Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke — ovogodišnjeg partnera festivala, Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelne delatnosti Ambasade Francuske, kao i Branislav Glumac iz Francuskog instituta.

Na konferenciji za medije održanoj uoči otvaranja festivala, prisutnima se obratio selektor Stefan Ivančić, koji je predstavio ovogodišnji program. Kako je istakao, takmičarski program je već dugi niz godina definisan tako da predstavlja mlađe autore i autore manje poznate domaćoj publici, a ne isključivo debitantske filmove. Reč je o stvaraocima za koje selektori festivala veruju da će u budućnosti biti vodeći glasovi savremene kinematografije.

U takmičarskoj selekciji biće prikazano 12 filmova, od čega polovinu čine naslovi domaćih autora i autorki iz regiona. Među njima su „Linije želje” Daneta Komljena, „Sorella di Clausura“ Ivane Mladenović, „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, „Bog neće pomoći“ Hane Jušić, „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, „DJ Ahmet“ Georgija M. Unkovskog. Deo ove selekcije su i filmovi „Putovanja i dani“ Šo Mijakea, „Pesnik“ Simona Mesa Sotoa, „Fantomi jula“ Julijana Radlmajera, „Senka mog oca“ Akinole Dejvis mlađeg, „Čudesna reka“ Đaumea Klaret Mušarta. 

Ivančić je najavio i selekciju Hrabri Balkan, u okviru koje će biti prikazano 14 ostvarenja. Među njima su četiri dugometražna filma, „Drakula“ Radu Žudea, „Fantasy“ rediteljke Kukla, „Ne dozvoli da umrem“ Andreja Epurea i dokumentarni film „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka. U programu će biti prikazan i niz kratkih filmova, među kojima su „Slet 1988“, Marte Popivode, „Histerični napad smeha“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Podeljeni grad Kosovska Mitrovica“ Marka Grbe Singha, „Tarik“ Adema Tutića, „Egzistencija je koincidencija“ Veljka Petrovića, „Bazen-rupa“ Ane Vučićević, „Poluotok“ Davida Gaša, „Poslednji tropi“ Tanasisa Trobukisa, „Performans“ Balinta Kenjereša i „Glava za brisanje u pletenom cegeru“ Lili Kos.

Zlata Lukić, senior specijalistkinja za eksterne komunikacije Erste Banke, istakla je značaj partnerstva sa FAF-om: „Veliko nam je zadovoljstvo što i ove godine, po drugi put, podržavamo Festival autorskog filma. Za nas je ovo partnerstvo preraslo u nešto više — u prijateljstvo i priliku da zajedno promovišemo kulturu i autorski filmski izraz. Erste Banka strateški ulaže u kulturu i umetnost jer verujemo da su one temelj svakog društva.“

Nagrada „Veruj u sebe“, koja će biti uručena na zatvaranju festivala, posvećena je mladim autorima i umetnicima. „Ona odražava našu želju da dodatno osnažimo kreativnost, afirmišemo mlade stvaraoce i podržimo njihov dalji razvoj. Kroz zajedničko umrežavanje stvaramo prostor da autorski film živi, raste i inspiriše. Radujemo se ovogodišnjoj selekciji i sigurni smo da ćemo svi uživati“, dodala je Lukić.

Selektor programa predstavio je filmove koji će biti prikazani i u okviru selekcija Sirovo i Bande a part. 

U okviru programa 31. FAF-a biće održani i jubilarni 10. Francusko-srpski filmski susreti. Susrete je najavio Branislav Glumac, ispred Francuskog instituta: „Susreti su jedna od aktivnosti koja je organizovana u sklopu obnavljanja sporazuma o koprodukcijama između Francuske i Srbije. Cilj ovih susreta jeste jačanje veza i otvaranje vrata za mogućnost koprodukcija između naše dve zemlje. Ove godine ćemo ugostiti osam francuskih producenata koji će imati priliku da, između ostalog, istražiti moguće lokacije za snimanje filmova. Organizovaćemo i b2b sastanke, kao i panel koji će moderirati Leticija Kilik na temu koje su dobrobiti koprodukcija sa Francuskom“. 

Leticija Kilik, regionalna ataše za audiovizuelnu delatnost, objasnila je na koji način Ambasada Francuske učestvuje u ovogodišnjem programu FAF-a. Ona je istakla: „Program je koncipiran tako da francuski producenti, koji dolaze kao gosti, budu upoznati sa projektima autora iz regiona. Ovaj događaj je deo šire inicijative koja ima za cilj razvoj i jačanje saradnje, kao i otvaranje mogućnosti za koprodukcije između francuskih i regionalnih producenata. Francusko-srpski filmski susreti biće održani od 26. do 28. novembra u mts Dvorani“.

31. Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Program 31. FAF-a je dostupan na sajtu i društvenim mrežama festivala:  https://faf.rs/

31. FAF biće svečano otvoren u petak, 21. novembra u 19 časova u mts Dvorani, srpskom premijerom filma „Kako je ovde tako zeleno“ Nikole Ležaića. Projekcije filma otvaranja i filma zatvaranja (Yugo Florida) su rasprodate.

FOTO: Tanja Drobnjak.

FAF – Film “Fantasy” stiže na 31. Festival autorskog filma (FAF)

Dugometražni igrani film „Fantasy“ slovenačke rediteljke i scenaristkinje Kukle premijerno će biti prikazan u Srbiji 23. novembra u 23:15 u MTS dvorani, u okviru selekcije „Hrabri Balkan“ 31. Festivala autorskog filma (FAF). Radnja filma prati Mihrije, Sinu i Jasnu, tri drugarice iz Slovenije, koje odbijaju konzervativne norme svog društva. Njihov život se menja kada upoznaju Fantasy, transrodnu ženu koja im pomaže da preispitaju rod, sopstvene želje i identitet. Glumački ansambl filma “Fantasy” osvojio je Srce Sarajeva za najbolju glumicu na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu.

Rediteljka Kukla je o nastanku i ideji filma rekla: „Prva ideja mi se javila pre desetak godina, dok sam režirala jedan muzički spot u kom su protagonistkinje bile „tomboy“ devojke u sivim trenerkama, koje voze motore i treniraju zajedno. Taj prizor „zaboravljenih“, u širokoj odeći, s repovima nisko vezanim uz liniju kose, devojaka koje su nekako ostale zatočenice svoje porodice i sredine zato što se ne uklapaju u krute obrasce ženstvenosti u patrijarhalnom Balkanu – urezala mi se u glavu i pokrenula lavinu sećanja i vizija: od virdžina, koje su veliki i složeni deo balkanske istorije, pa do nasleđa turbo-folk kulture danas.

Kukla je dodala: „Što sam bila bliže završetku stvaranja filma, sve sam jasnije shvatala da je ta priča, na mnogo načina, odraz mog sopstvenog iskustva odrastanja i života na Balkanu. Ono što sam želela da istražim jeste „Kako je biti žena?“  danas i ovde. U filmu sam htela da žena pokuša da pogleda samu sebe, ako je moguće, sopstvenim očima, ali i da pokažem rodnu alhemiju, raznolikost, tenziju, nasilje i kontradikcije koje oblikuju ne samo ovaj region, već društva svuda u svetu.“

Glavne uloge u filmu tumače Sarah Al Saleh, Alina Juhart, Mina Milovanović, i Mia Skrbinac. U snimanju filma učestvovali su Lazar Bogdanović (kamera), Lukas Miheljak (montaža), Julij Zornik (zvuk), Relja Ćupić (muzika), Maja Šavc (dizajn produkcije), Damir Raković (šminka) kao i producenti Lija Pogačnik, Barbara Daljavec, i Vlado Bulajić.

Kukla, rođena 1991. u Brežicama u Sloveniji, filmska je rediteljka i muzičarka. Godine 2014. završila je filmsku akademiju u Ljubljani (filmska i TV režija). Njen poslednji kratki film „Sestre“ osvojio je Gran pri na Međunarodnom festivalu u Klermon Feranu 2021, kao i Prix du Public na festivalu Premiers Plans u Anžeu. „Fantasy“ je njen prvi dugometražni film, a premijerno je prikazan na prestižnom filmskom festivalu u Lokarnu.

Film „Fantasy“ je nastao uz podršku Slovenačkog filmskog centra, Agencije za film Severne Makedonije, i Media Creative Europe, a koproducenti su Krug Film, RTV Slovenija, i Gliser. Dolazak ekipe filma na 31. FAF omogućila je  Ambasada Republike Slovenije u Beogradu.

Prateći programi 31. Festivala autorskog filma

Festival autorskog filma, koji će se održati od 21. do 28. novembra, donosi bogat prateći program koji obuhvata vodeće teme – od ekologije i održivih filmskih praksi, preko rodnih perspektiva u domaćoj kinematografiji, do međunarodne saradnje u oblasti filma i masterklasova autora. Kroz razgovore, projekcije, radionice i susrete, publika i filmski stvaraoci dobiće priliku da istraže ključna pitanja koja oblikuju današnji filmski pejzaž.

Filmski centar Srbije i MEDIA Desk Srbija organizuju razgovor „Ženski likovi u domaćim filmovima i serijama“ koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 14 časova u prostoru Maršalov salon (mts Dvorana).

Razgovor će otvoriti teme načina na koji su ženski likovi oblikovali predstave o slobodi, identitetu i moći, kao i koliko savremena domaća kinematografija uspeva da prevaziđe ustaljene stereotipe. Učesnici će, kroz analizu i diskusiju, razmatrati ko pripoveda naše priče i kako žene zauzimaju centralno mesto u njima. Filmski autori Uroš Tomić i Kosta Peševski, zajedno s rediteljkama, glumicama i scenaristkinjama, analiziraće prikaze ženskih likova uz isečke iz kultnih ostvarenja poput Petrijin venac, Lepota poroka, Nije lako sa muškarcima, Otvorena vrata i Crna svadba. Cilj programa je podsticanje kritičkog promišljanja kulture i veće zastupljenosti različitih glasova u domaćem filmu.

U utorak, 25. novembra u 14 časova (Maršalov salon, mts Dvorana) glavni animator hvaljenog dokumentarnog filma Pepeo (2025), Kote Kamačo (Kote Camacho), održaće masterklas Animirati neizrecivo – o autorskoj animaciji u filmu Pepeo (2025) koji pruža uvid u stvaralački proces u kojem se dokumentarna istina prepliće s poetskom animacijom. 

Kamačo će govoriti o umetničkim i tehničkim postupcima kojima su vizualizovani sećanje, trauma i unutrašnji pejzaži oblikovani iskustvima Drugog svetskog rata. Program će pokazati kako su intimna i često neizgovorena svedočanstva pretočena u univerzalni vizuelni jezik, te kako animacija može da poveže istoriju, emociju i imaginaciju i približi ih publici širom sveta.

U četvrtak, 27. novembra u 14 časova, u sali 2 mts Dvorane, FAF u saradnji sa Akademskim filmskim centrom Doma kulture Studentski grad i platformom Green Art Incubator organizuje program „U fokusu: film, ekologija, održivost“, posvećen ekološkim temama i održivim praksama u savremenom filmu.

Program otvaraju kratkometražni dokumentarni filmovi nastali na radionici KINO-EKO, snimani na Staroj planini, Tari, u Malom Iđošu i Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koje su realizovali studenti umetničkih i društvenih fakulteta. Nakon projekcija sledi panel o održivim filmskim praksama, uz učesnike Tijanu Mićanović (Green Art Incubator), Milana Milosaljevića i Duška Stanivuka (AFC).

U sklopu 31. FAF-a biće održani i deseti Francusko-srpski filmski susreti, od 26. do 28. novembra. Susrete organizuju Ambasada Republike Francuske i Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i Filmski centar Srbije. Ove godine, susreti će krunisati uspešnu filmsku saradnju Francuske i zemalja iz regiona kroz niz susreta i radionica, a u cilju podrške regionalnim filmskim projektima pri pronalaženju francuskih partnera i koproducenata. Tokom trajanja Francusko-srpskih filmskih susreta, filmski akteri i producenti iz zemalja Zapadnog Balkana imaće priliku da predstave svoje projekte u različitim fazama razvoja delegaciji francuskih producenata koji će boraviti u Beogradu.

I ove godine, u saradnji sa Radio Aparatom, pre i tokom festivala publika će imati priliku da čuje šta o svojim ostvarenjima imaju da kažu autori filmova iz programa ovogodišnjeg FAF-a. U okviru radijskog serijala Autori u etru, sa gostima festivala razgovaraćemo o temama koje ih okupiraju u umetničkom radu, njihovom filmskom putu i svemu drugom što ne staje u jedan Q&A. 

31. Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Program 31. FAF-a je dostupan na sajtu i društvenim mrežama festivala:  https://faf.rs/

Foto: FAF promo

Održana konferencija za medije povodom 31. Festivala autorskog filma

Fokus na domaćim stvaraocima i autorima iz regiona: 80 filmova na 31. Festivalu autorskog filma

31. Festival autorskog filma biće održan od 21. do 28. novembra. Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani o programu, ali i izazovima održavanja festivala, govorili su Srdan Golubović, selektor i predsednik Saveta festivala, Srđan Vučinić, umetnički direktor i Milena Debeljković Sekulić, operativna direktorka festivala.

Srdan Golubović je na početku svog obraćanja istakao da se festival, sada već tradicionalno, održava u društveno izazovnim okolnostima: „Festival se, nekako tradicionalno, dešava u turbulentnom vremenu. Ove godine izazova je verovatno više nego ranijih, i ovogodišnji festival možda najviše podseća na prva izdanja iz sredine devedesetih.“

Golubović je dodao da, uprkos svemu, FAF i dalje ima važnu ulogu u kulturnom životu Beograda: „Za ovih 30 godina, Festival autorskog filma postao je važan deo života Beograda i potreba – kako autorima, tako i gledaocima. FAF je za mnoge od nas prozor, izlaz, doza kiseonika, makar kao privid nekog normalnog života.”

Govoreći o fokusu festivala, Golubović je istakao da je ove godine posvećen domaćim autorima: „Imamo više domaćih i regionalnih autora, kao i manjinskih koprodukcija nego ranijih godina. Festival se ove godine održava bez podrške Ministarstva kulture i grada Beograda, isključivo zahvaljujući sredstvima iz Media Kreativne Evrope, Mreže festivala Jadranske regije, Erste banke, Francuske ambasade i Francuskog instituta.“

On je predstavio i filmove koji otvaraju i zatvaraju festival: „Festival otvara Kako je ovde tako zeleno? Nikole Ležaića, poznatog po Tilva Roš, a zatvara Yugo Florida Vladimira Tagića. Iako filmovi imaju određene tematske sličnosti, rediteljski senzibilitet i doživljaj sveta su potpuno različiti.“ Nadovezao se i na zabrinjavajuće stanje u domaćoj kinematografiji: „Ovo je jedna od prvih godina u kojoj nije raspisan konkurs Filmskog centra Srbije. To praktično znači da je filmskim stvaraocima, kao i umetnicima iz drugih oblasti, uskraćeno pravo na rad. Više nego ikada ranije, svi mi koji se bavimo kulturnim manifestacijama imamo obavezu da podržimo umetnike koji sa velikim naporom i strašću stvaraju filmove.“

Ove godine, Festival autorskog filma predstaviće najznačajnija ostvarenja savremenog svetskog filma, među kojima su Jedan običan incident Džafara Panahija, dobitnika Zlatne palme u Kanu, Sirat Olivija Lašea, Tajni agent Klebera Mendonsa Filja i Snovi, dobitnik Zlatnog medveda u Berlinu. 

U takmičarskom programu naći će se tri domaća filma: Vetre, pričaj sa mnom Stefana Đorđevića, Sorella di Clausura Ivane Mladenović i Linije želje Daneta Komljena. Posebna pažnja posvećena je i regionalnim autorima: tu su filmovi Hane Jušić, makedonski DJ Ahmet i Otapanje vladara Ivana Salatića.

Golubović je istakao i posebne projekcije u čast velikih ličnosti srpske i jugoslovenske kinematografije: „Posebno izdvajamo Mačiji krik Sanje Živković, po poslednjem scenariju Gorana Paskaljevića. Film će biti prikazan van konkurencije i podseća na velikog reditelja, a producirao ga je njegov sin Vladimir Paskaljević.“

Jedan od ključnih događaja biće i projekcija restaurirane verzije filma Emira Kusturice Otac na službenom putu, u čast 40 godina od osvajanja Zlatne palme u Kanu.

Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala, osvrnuo se na značaj FAF-a u izazovnim vremenima i dilemu oko njegovog održavanja: „Bio sam uveren da festival treba da se održi i posle bombardovanja 1999. i tokom pandemije 2020. Danas, 2025, nisam siguran, ali opet ne bih bio siguran ni da je otkazivanje prava odluka. To je jedna Hamletovska dilema između biti ili ne, gde postoji jedno veliko ništa i jedno malo nešto, koje će možda nekom, ko je danas student, zadržati slike iz ovih filmova u sećanju za nekih 20 godina i možda mu nešto značiti.“

Vučinić je naglasio i konkretne razloge pobune FAF-a – prošlogodišnji jubilarni 30. FAF, koji ima značaj u kulturi Beograda od 1994. godine, od Sekretarijata grada Beograda dobio je nula dinara, a ove godine ni Ministarstvo kulture takođe nije podržao festival. On ovo vidi kao deo šireg sistema koji „želi da sruši kulturu Srbije, a pre svega Beograda, i ugrozi opstanak ključnih festivala poput Bitefa, Festa i Martovskog festivala“.

„FAF će se održati uprkos tome – jer je sinonim kulture u Beogradu,“ zaključio je Vučinić.

Milena Debeljković, operativna direktorka festivala, predstavila je detalje vezane za kupovinu ulaznica i sale u kojima će biti prikazan ovogodišnji program: „Pored mts Dvorane i Dvorane Kulturnog centra Beograda, filmovi će biti prikazani u Art bioskopu Kolarac, Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova), Cine Grand Big Rakovica, a vraćamo se i u Dom kulture Studentski grad. Program će biti prikazan i u Nišu, u bioskopu Delta Planet Cine Grand Niš.“ Debeljković je istakla da je festival uspeo da održi obim sličan ranijim izdanjima: „Ove godine imamo 80 filmova, što je vrlo fascinantno.“

U žiriju glavnog takmičarskog programa ove godine su: Ilja Križanovski, ruski reditelj, Amra Bakšić Čamo, producentkinja i osnivačica CineLink Sarajevo i Goran Bogdan, glumac.

31. FAF su podržali: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Više informacija o celokupnom programu festivala biće uskoro dostupno na sajtu i društvenim mrežama festivala.

FOTO: Tanja Drobnjak.

„Yugo Florida“ – film koji je osvojio region, sada pred domaćom publikom u okviru Festivala autorskog filma

Jedan od najiščekivanijih domaćih naslova godine, „Yugo Florida“ reditelja Vladimira Tagića, biće prikazan premijerno pred domaćom publikom na 31. Festivalu autorskog filma – u petak, 28. novembra u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Film, koji je već osvojio srca publike i kritike širom regiona, zatvoriće ovogodišnje izdanje festivala nakon zapaženog uspeha na Sarajevo Film Festivalu i Filmskom festivalu u Herceg-Novom, gde je Andrija Kuzmanović osvojio tri prestižne nagrade za glavnu ulogu – „Srce Sarajeva“ i „Zlatnu mimozu“, kao i nagradu za najboljeg reditelja debitanta na 10. izdanju Džada Film Festa u Podgorici.

„Yugo Florida“ je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Sarajevo Film Festivala, gde je dočekan ovacijama pred prepunom salom Narodnog pozorišta. Publika i kritika prepoznale su emotivnu snagu i autentičnost Tagićevog debitantskog filma, koji na suptilan način spaja generacijske razlike, tišine i neizgovorene emocije.

U središtu priče je Zoran, čovek naviknut na rutinu i rad iza kamera u produkciji rijaliti programa, koji neočekivano kreće na poslednje zajedničko putovanje sa svojim ocem. Na tom putovanju nižu se životne situacije, dirljive i duhovite, kroz koje se postepeno otkriva njihov odnos i ono što je do sada ostajalo neizrečeno. Reč je o toploj priči s dozom humora, o generaciji koja je odrastala devedesetih i koja se danas suočava s vremenom u kojem su bliskost i razumevanje postali retke vrednosti.

Reditelj Vladimir Tagić, poznat po serijama „Jutro će promeniti sve“, „Deca zla“ i „Sablja“, ovim filmom ostvaruje svoj dugometražni debi. O projektu kaže: „Ovo je priča koja je dugo živela u meni i bilo mi je važno da je ispričam bez patetike, sa tišinom između rečenica.“

Tagić je dodao da mu je saradnja sa scenaristom Milanom Ramšak Markovićem bila dragocena zbog objektivnog pogleda na lično iskustvo koje je želeo da prenese na platno.

Glavni glumac Andrija Kuzmanović, koji je za ovu ulogu prošao kroz vidljivu transformaciju, ostvario je jedno od svojih najintenzivnijih tumačenja do sada, a nakon osvajanja priznanja izjavio je da su ga ovacije u Sarajevu su me potresle i da mu je ovo filmsko ostvarenje izuzetno važan

U filmu, pored Kuzmanovića i Nikole Pejakovića koji tumači oca, igraju i Hana Selimović, Jovana Stojiljković, Snježana Sinovčić Šiškov i drugi istaknuti regionalni glumci.

Film je koprodukcija Srbije (Sense Production), Bugarske (Contrast Films), Francuske (La Belle Affaire), Hrvatske (Eclectica) i Crne Gore (Adriatic Western), nastao uz podršku evropskih fondova Kreativna Evropa MEDIA i Eurimages.

Foto: FAF promo

Srpska premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića na 31. Festivalu autorskog filma

Srpska premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, biće održana u sredu, 26. novembra u 19 časova u mts Dvorani, u okviru takmičarskog programa ovogodišnjeg Festivala autorskog filma. 

Nakon zapaženog međunarodnog festivalskog puta i brojnih priznanja širom sveta, film stiže pred domaću publiku, na festival koji već tri decenije promoviše autorski izraz i hrabru filmsku poetiku.

Stefan Đorđević, autor filma je povodom srpske premijere izjavio: „Posle dugog putovanja po svetu, Vetre, pričaj sa mnom se konačno vraća tamo gde je nastao, među svoje. Premijera na Festivalu autorskog filma, u prisustvu porodice i prijatelja, za mene je trenutak koji ponovo budi osećaj zajedništva, i duboko verujem da ćemo našom energijom oživeti sećanje na one koji više nisu sa nama“.

Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju.

U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici. Uloge tumače: Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović i pas Lija.

Film je do sada osvojio brojne nagrade širom sveta: Glavnu nagradu za najbolji film na Bolzano Film Festivalu Bozen (BFFB) u Italiji, nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku, kao i Glavnu nagradu na 31. Sarajevo Film Festivalu. Dobitnik je i East of Europe nagrade na CineFest Miskolc festivalu u Mađarskoj, dok je direktor fotografije Marko Brdar nagrađen za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru (CYIFF). Film je, takođe, osvojio Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi, nagradu za najbolji film na Valdivia International Film Festivalu u Čileu, kao i specijalno priznanje na Lima Alterna Međunarodnom filmskom festivalu u Peruu. Poslednja u nizu nagrada je Grand Prix na CinEast festivalu u Luksemburgu

„Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske. Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg

Reprizne projekcije filma biće održane 27. novembra u 12.30 časova u mts Dvorani (sala 6) i 28. novembra u 14 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. 

Ulaznice za projekcije na FAF-u biće uskoro u prodaji.

Foto: Promo, autor fotografije Stefana Đorđevića je Nikola Krtinić

Premijere domaćih filmova na 31. Festivalu autorskog filma

31. Festival autorskog filma (21–28. novembar) donosi pažljivo birani program domaćih autorskih ostvarenja koji će biti prikazani u okviru Glavnog i Takmičarskog programa. 

Ove godine FAF osebnu pažnju posvećuje domaćim ostvarenjima, ističući snagu, raznovrsnost i autentičnost savremenog autorskog izraza na domaćoj sceni. 

Domaći autori i autorke poslednjih godina sve snažnije osvajaju svetske festivalske selekcije i privlače međunarodnu pažnju, a ovogodišnji program FAF-a donosi filmove koji u fokus stavljaju lične priče, preispitivanje identiteta, složene porodične odnose i društvene okolnosti koje oblikuju život na ovim prostorima.

Festival se u petak, 21. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane otvara premijerom filma „Kako je ovde tako zeleno?“ reditelja Nikole Ležaića, koji se posle skoro 15 godina vraća na filmsku scenu, nakon kultnog ostvarenja „Tilva Roš”. Ležaićevo novo ostvarenje već je prepoznato u regionu, ostvarivši značajna priznanja na festivalima u Puli i Herceg Novom.

Osvajač nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji film na ovogodišnjem Sarajevskom filmskom festivalu, kao i dobitnik brojnih međunarodnih priznanja, film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića premijerno stiže na FAF u sredu, 26. novembra, u 19 časova u sali 1 mts Dvorane. U pitanju je lična priča Stefana koji se ponovo okuplja sa porodicom kako bi proslavio rođendan svoje bake prvi put nakon nedavne smrti svoje majke. Ovaj povratak kući, vođen željom da završi film o svojoj majci i pokušajem da se iskupi spasavanjem psa lutalice, pokrenuće introspektivno putovanje za Stefana.

Jedan od najiščekivanijih domaćih naslova godine „Yugo Florida“ reditelja Vladimira Tagića, imaće čast da zatvori 31. Festival autorskog filma – u petak, 28. novembra, u 19 časova u sali 1 mts Dvorane. Zoran noći provodi pred monitorima u režiji rijaliti programa, gledajući učesnike kako spavaju. Ovu “uzbudljivu” svakodnevnicu prekinu iznenadne okolnosti, koje ga ponovo povežu sa otudjenim ocem i povedu na emotivno, poslednje zajedničko putovanje. Andrija Kuzmanović, glavni glumac filma, nagrađen je nagradama za najbolju mušku ulogu na Sarajevo Film Festivalu i Filmskom festivalu u Herceg Novom.

Dane Komljen, dobro poznat publici FAF-a, na festival dolazi sa svojim novim ostvarenjem „Linije želje“. Radnja filma prati Branka koji živi na marginama Beograda, izolovan i neispavan, opsednut svojim mlađim bratom čije ga čudno ponašanje uznemirava. Kako paranoja raste, Branko shvata da čudnovatost nije u njegovom bratu, već u njemu samom. Film će biti prikazan u subotu, 22. novembra u 16.30 časova u sali 6 mts Dvorane.

Film „Mačiji krik“, rađen po poslednjem scenariju Gorana Paskaljevića, u režiji Sanje Živković, biće prikazan u subotu, 22. novembra, u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Nakon što mu nestane ćerka, Stamen, penzionisani radnik iz nekada industrijskog gradića u Srbiji, mora da se izbori sa nefunkcionalnim sistemom kako bi dobio starateljstvo nad unukom koja boluje od oboljenja poznatog kao „Sindrom mačjeg plača“.

Novo ostvarenje rediteljke Ivane Mladenović, film „Sorella di Clausura“, biće prikazano u utorak, 25. novembra, u 19 časova u sali 6 mts Dvorane. Tridesetšestogodišnja Stela je visoko obrazovana, ali ne uspeva da se zaposli. Zaljubljuje se u srpskog muzičara Bobana nakon što ga vidi na televiziji i uz pomoć starlete-muzičarke Vere seli se u Bukurešt u želji da ga upozna i pobegne od siromaštva.

Festival će uskoro otkriti još domaćih naslova, uključujući filmove iz selekcije „Hrabri Balkan“ koji dodatno osvetljavaju raznolikost regionalne filmske scene.

31. FAF su podržali: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Više informacija o programu biće uskoro dostupno na sajtu i društvenim mrežama festivala.

FOTO: FAF promo

Pobednici najznačajnijih svetskih festivala na 31. Festivalu autorskog filma

Festival autorskog filma (FAF), koji će ove godine biti održan od 21. do 28. novembra donosi izbor nagrađivanih naslova sa najznačajnijih svetskih festivala. 

Publika će imati priliku da u sali 1 mts Dvorane pogleda filmove autora čija su dela obeležila ovu festivalsku sezonu i osvojila priznanja u Kanu, Veneciji, Lokarnu, Berlinu, Čikagu…

Nagrađivani film „Sirat“ Olivera Lašea, dobitnik nagrade žirija u Kanu i španski kandidat za Oskara, jedan je od istaknutih naslova ovogodišnjeg FAF-a. Radnja filma prati oca i sina koji dolaze na rejv žurku u izolovanom planinskom području južnog Maroka. Traže Mar, ćerku i sestru, nestalu pre nekoliko meseci na jednoj od sličnih maratonskih rejv zabava. Bezuspešno pokazuju njenu fotografiju posetiocima, okruženi elektronskom muzikom i posebnom vrstom slobode kakvu nikad ranije nisu videli. Publika će film moći da pogleda u subotu, 22. novembra od 19 časova.

Film „Jedan običan incident“, dobitnik Zlatne palme na Kanskom festivalu, u režiji iranskog autora Džafara Panahija, istražuje posledice naizgled bezazlenog događaja koji razotkriva duboke društvene i moralne tenzije. Ono što počinje kao manja nesreća pokreće niz eskalirajućih posledica. Film će biti prikazan u nedelju, 23. novembra u 19 časova.

Film „Zvuk pada“ nemačke autorke Maše Šilinski, dobitnik nagrade žirija u glavnom takmičarskom programu Kanskog festivala i nemački kandidat za Oskara, biće prikazan u nedelju, 23. novembra u 21.30 časova. Četiri devojke, Alma, Erika, Angelika i Lenka, provode mladost na istoj farmi u severnoj Nemačkoj. Dok se dom menja tokom jednog veka, odjeci prošlosti ostaju u njegovim zidovima. Iako razdvojene vremenom, njihovi životi počinju da liče jedan na drugi. 

Dobitnik brojnih međunarodnih nagrada i brazilski kandidat za Oskara, film „Tajni agent“ Klebera Mendonsa Filja biće prikazan u utorak, 25. novembra u 19 časova. Glavnu ulogu u filmu igra Vagner Moura, poznat po legendarnom liku Pabla Escobara u seriji „Narcos“. Radnja filma dešava se u Brazilu, 1977. godine. Marselo, tehnološki stručnjak u ranim četrdesetim, je u bekstvu. Stiže u Resife tokom karnevalske nedelje, nadajući se da će se ponovo sresti sa sinom, ali ubrzo shvata da je grad daleko od nenasilnog utočišta koje traži.  

Film „Snovi“ koji je obeležio istoriju Berlinala kao prvi norveški laureat Zlatnog medveda, u režiji Daga Johana Haugeruda biće prikazan u četvrtak, 27.11. u 22h. Radnja filma istražuje Johanu i njene intimne zapise o prvoj ljubavi koji izazivaju neslaganje unutar njene porodice, podstičući njenu majku i baku da preispitaju sopstvenu stvarnost i snove.

Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/29-faf

Više informacija o programu 31. FAF-a biće uskoro dostupno na sajtu i društvenim mrežama festivala.

FOTO: FAF promo

31. Festival autorskog filma od 21. do 28. novembra u Beogradu i širom Srbije

„Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića otvara 31. FAF

31. Festival autorskog filma (FAF), jedan od najuglednijih i najuticajnijih filmskih festivala u regionu, biće održan od 21. do 28. novembra u Beogradu i gradovima širom Srbije.

Ovogodišnji FAF donosi raznovrstan program koji spaja pobednike svetskih filmskih festivala, nove filmove autora koje publika voli i prepoznaje, kao i ostvarenja koja pomeraju granice i otkrivaju nove tokove u savremenom autorskom filmu.

FAF i ove godine potvrđuje status kultne manifestacije posvećene autorskom filmu, mestu gde se slavi sloboda izraza, promišlja o stvarnosti i podstiče dijalog između stvaralaca i publike.

Festival će biti otvoren u petak, 21. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane projekcijom filma „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića.

Radnja filma prati Nikolu, reditelja koji je zaglavljen u svetu reklama. U želji da unese promenu u svoj život, on kupuje stari kombi kako bi ga preuredio u kamper i započeo porodična putovanja sa suprugom i ćerkom koja uskoro treba da se rodi. Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove pokojne bake, izbeglice iz rata, mogli da budu vraćeni u njeno rodno selo u Dalmaciji, kreće na put sa ocem, Mirkom, koji se nakon 25 godina vraća u porodičnu kuću. Tokom putovanja, Nikola stiče neočekivane uvide o roditeljstvu, porodici, prolaznosti vremena i maglovitoj prirodi sećanja. Uloge u filmu tumače: Filip Đurić, Izudin Bajrović, Stojan Matavulj.

Autorke vizuelnog rešenja ovogodišnjeg izdanja Festivala autorskog filma su Selena Kučević i Katarina Stanojlović.

Govoreći o ideji koja stoji iza dizajna, autorke ističu: „Identitet 31. Festivala autorskog filma teži da komunicira na emotivnom nivou. Jutro, odnosno svetlo koje iznova ispunjava tamni prostor, noseći je element idejnog koncepta. Odnos između ova dva prostora mesto je napetosti, ali i promene. Svetlo, predstavljeno belom bojom, stvara uslove za film, za autorstvo, za događaj, dok linije služe kao nagoveštaj kretanja i susreta. Identitet festivala zamišljen je kao poziv na poverenje u proces, u pokret i u svetlo koje uvek pronalazi način da istraje.“

Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za otvaranje 31. FAF-a mogu se kupiti od srede, 5. novembra na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta https://www.mtsdvorana.rs/film/kako-je-ovde-tako-zeleno.

Više informacija o programu 31. FAF-a biće uskoro dostupno na sajtu i društvenim mrežama festivala.

Foto: FAF promo

Katalin Ladik nastupa na festivalu “Šare i Šavovi”

Oda telu kao poslušnom i buntovnom instrumentu

Subota, 8. november u 20.00, Bioskop Balkan

Katalin Ladik će nastupiti na festivalu Šare i šavovi, defileu minimalističkog muzičkog izraza, koji se od 7. do 9. novembra održava u Bioskopu Balkan, i njen nastup, zakazan za subotu, 8. novembar u 20 časova obećava da će biti jedan od najsnažnijih umetničkih doživljaja ovog događaja i sezone.  

Katalin Ladik u Bioskopu Balkan donosi performans i instalaciju „Fonopoetika“. Njena kreativnost otvara dijaloge između unutrašnjih svetova izvođača i publike, intenzivirajući festivalski program u jedan višeslojni umetnički doživljaj. Razgovor sa umetnicom, koji će voditi Vera Kopicl i Silvia Dražić, dodatno će osvetliti metodološke i poetske slojeve njenog stvaralaštva. 

photo by Éva Szombat 

Nastup Katalin Ladik u Bioskopu Balkan u vremenu kada komunikacija i umetnost prolaze kroz neprekidne transformacije predstavlja važan svetionik razgovora o granicama izraza i slobode. Katalin kroz spoj tradicionalnih i avangardnih medija stvara umetnički prostor koji izaziva publiku na kontemplaciju, preispitujući slojeve jezika, tela i identiteta.

Dodelom nagrada i projekcijom filma “78 dana” zatvoren 12. Bašta Fest

Dvanaesto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, zatvoreno u nedelju 26. oktobra u Bioskopu “Vlaja” Ustanove “Kultura” dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća i projekcijom filma “78 dana” rediteljke Emilije Gašić.

Glumica Tamara Dragičević, članica glavnog festivalskog žirija, prisutnima se obratila rečima: “Imam tremu i odgovornost pred ovom mladošću, lepotom i talentom. Hvala vam i presrećna sam. Dilema da li treba da dokazujemo da možemo i uprkos svemu što nam rade i što pokušavaju da nas ugase i unište, ne postoji. Treba da počnemo od svog dvorišta i da im pokažemo da smo jaki. Da će umetnost zauvek da živi, i da nas nikada neće pobediti i ugasiti”.

Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film dobilo je ostvarenje “Naša soba” reditelja Žaumea Klareta Muksarta. „Ovaj film na svojevrstan način utelovljuje ideju festivala počni od svog dvorišta, pokazujući da je sopstvena soba i prostor intime i prostor sveta. U zatvorenim prostorima vidimo različite vrste brige i nežnosti koje zajedno grade priču o unutrašnjoj slobodi. Preplićući narativnu suptilnost i čulnost, ovaj film, u kojem se malo događa, a mnogo oseća, otvara mogućnost za refleksiju, daleko od buke“, navodi se u obrazloženju žirija.

Nagrada “Zlatna interpretacija” za najbolju mušku ulogu dodeljena je glumcu Goranu Bogdanu za ulogu u filmu “Čovek koji nije mogao da ćuti” reditelja Nebojše Slijepčevića. Bogdan je po mišljenju žirija “maestralno izgradio lik iznutra oslanjajući se na pogled, disanje i unutrašnju napetost koja postaje središte filma”. Žiri je naveo i da “njegova igra postaje svedočanstvo o ćutanju koje govori najglasnije”.

“Zlatnu interpretaciju” za najbolju žensku ulogu dobila je glumica Merilu Kabane za ulogu u filmu “Galama”.  Žiri je u svom obrazloženju, između ostalog naveo: “Predivno divljaštvo koje pršti iz svake scene, vešto pomešano sa krhkošću i dubokom emotivnošću je ono što nagrađenu izvedbu čini jedinstvenom. Mlada glumica drčno i sa lakoćom kanališe energiju i staloženost lika na način na koji bi joj pozavidele i mnogo iskusnije koleginice”.

Žiri je istakao da je u ovogodišnjoj konkurenciji dominacija ženskih likova bila toliko jaka i superiorna, te da su zbog toga dodelili dva posebna priznanja “za snažne, emotivne i hrabre izvedbe koje su sa suverenošću iznele mlade glumice”. Jedna je Anđelka Petrović za lik Eme u filmu “Miris sveže farbe” rediteljke Nađe Petrović, a druga specijalna nagrada ide Dani Poletan za lik Nine u filmu “Metak u pušci” Karmen Obrdalj.

Specijalna nagrada dodeljena je i filmu “Moja mama je krava” rediteljke Moare Pasoni. “Kroz formu meditativnog vesterna, autorica stvara snažnu metaforu ljudske borbe protiv okrutnosti koja nas okružuje – kada sigurnost zameni surovost, u svetu koji gori, gde se život i smrt neprestano isprepliću, film prikazuje da čak i kad svaka pobuna deluje uzaludno, postoji tračak nade. Nada u ljudsku prirodu da se suprotstavljamo čak i kad nam se cini da jaguari pobeđuju”, naveo je žiri.

Glavni žiri festivala činili su glumica Tamara Dragičević, reditelj Andrija Mardešić i producentkinja Jelena Mišeljić.

Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru dobio je Tin Ostrošić za rad na filmu “Jogurt, sok, cigarete” Josipa Lukića. O nagradi dodeljenoj u saradnji sa rentalom Cineplanet odlučio je direktor fotografije Marko Cile Mladenović.

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili : Ivana Lukić, Pavle Živanović, Katarina Purković, Jovana Đurić i Anđela Živanović, svoju nagradu dodelio je filmu “Satkani” Miloša Živanovića, dok je specijalnu nagradu dodelio glumici Ivani Vuković za ulogu u filmu “Maroko” rediteljke Staše Bajac.  Mentorka i saradnica Žirija mladih bila je rediteljka Mina Đukić.

Bašta Pitch žiri u sastavu: Mina Đukić, Zoran Galić, i Maja Šuša, za najbolji projekat je proglasio „Sestre“ rediteljke Sare Ećimović i producentkinje Marije Đokić, „za duboko potresan i intiman pitch, koji nam na licu mesta neposredno prenosi dirljivost i važnost teme kojom je autorka izabrala da se bavi i prenosi ideju da je neke rane moguće zaceliti možda jedino kroz film”.

Dvanaesti Bašta Fest završen je projekcijom filma „78 dana“ rediteljke Emilije Gašić, koji je zatvorio festival. Bašta Fest je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti ostvarenju koje je po mišljenju festivalskog tima obeležilo prethodnu godinu.

Tokom tri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 27 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja.

Svetske džez zvezde Dave Holland, Danilo Perez i Tord Gustavsen na 28. Pančevačkom džez festivalu

Kulturni centar Pančeva najavljuje 28. izdanje Pančevačkog džez festivala, koji će se održati 30. i 31. oktobra i 2. novembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Tokom tri festivalska dana publiku očekuje šest koncerata vrhunskih umetnika savremene džez scene, od intimnih solo nastupa i akustičnih trija do savremenih improvizovanih formi i energičnih fjužn eksperimenata.

Pančevački džez festival, jedan od najdugovečnijih i najuglednijih muzičkih događaja u Srbiji, već gotovo tri decenije neguje umetnički integritet i otvorenost prema različitim stilskim pravcima, promovišući autorski izraz, saradnju i dijalog generacija. Ovogodišnje izdanje donosi nastupe izuzetnih umetnika koji svojim delovanjem oblikuju savremenu svetsku i domaću džez scenu.

Festival 30. oktobra otvara pijanista i kompozitor Tord Gustavsen, umetnik čiji zvuk spaja introspektivnu liriku, jednostavnu melodijsku lepotu i meditativni ritam skandinavske tradicije. Njegov solo resital u Pančevu biće retka prilika da se publika susretne sa muzikom koja prožima tišinu i improvizaciju, i u kojoj svaka nota ima duhovnu težinu. Gustavsen je višestruko nagrađivani autor, sa brojnim izdanjima za prestižnu kuću ECM, čija se poetika prepoznaje po mekoj dinamici i profinjenom zvuku. Njegovi koncerti poznati su po atmosferi introspekcije i jedinstvenoj emotivnoj komunikaciji sa publikom, zbog čega se njegovo treće gostovanje u Srbiji smatra jednim od najiščekivanijih događaja festivala.

Nakon njega, iste večeri, nastupiće Serbian All Stars sa projektom Past, Present and Future, programom koji spaja tradiciju i savremeni izražaj domaće džez scene. Kvartet okuplja vodeće muzičare i pedagoge sa Fakulteta muzičke umetnosti i njihove mlade saradnike, a repertoar čine autorska tumačenja klasika domaće džez istorije – od Duška Gojkovića i Lale Kovačeva do Bore Rokovića, Stjepka Guta i Miće Markovića. Kroz ovaj muzički dijalog između generacija, ansambl prikazuje kontinuitet i razvoj džeza u Srbiji, ističući njegovu vitalnost, raznovrsnost i otvorenost prema novim pravcima.

Drugog dana festivala, 31. oktobra, publika će uživati u koncertu legendarnog kontrabasiste Davea Hollanda, koji će nastupiti u triju sa saksofonistom Jaleelom Shawom i bubnjarom Nasheetom Waitsom. Holland je jedan od najcenjenijih umetnika savremenog džeza, dobitnik brojnih nagrada, među kojima su i dve Grammy nagrade, i autor koji je tokom bogate karijere sarađivao sa Milesom Davisom, Herbiejem Hancockom, Chickom Coreom, Stanom Getzom i mnogim drugima. Njegov aktuelni trio donosi energičan i savršeno uravnotežen zvuk, u kojem se prožimaju iskustvo, improvizatorska sloboda i neiscrpna muzička radoznalost.

Iste večeri uslediće nastup Yuval Cohen Quarteta, čiju muziku karakterišu izražena liričnost i sklad između džeza, klasične i savremene kompozicije. Njegov najnoviji album Winter Poems izdat za ECM, obeležen je sofisticiranim autorskim rukopisom i poetskim tonom koji spaja emotivnu dubinu i tehničku preciznost. Na koncertu u Pančevu Cohen će predstaviti svoj kvartet sa programom koji osvetljava novu estetiku akustičnog džeza, prepoznatljivog po čistim linijama i bogatim harmonijskim teksturama.

Završno festivalsko veče, 2. novembra, donosi koncert izuzetnog trija koji čine Danilo Perez, John Patitucci i Adam Cruz — trojica muzičara čije zajedničko stvaralaštvo oblikuje savremeni zvuk svetskog džeza. Njihov nastup predstavlja spoj virtuoznosti, iskustva i uzajamnog razumevanja, zasnovan na višegodišnjoj saradnji Pereza i Patituccija u legendarnom sastavu Wayne Shorter Quarteta. Trio donosi autorski program ispunjen kompleksnim ritmičkim strukturama i izraženom melodijskom ekspresijom, uz prepoznatljiv, topao akustični zvuk.

Festival će zatvoriti Siema Ziemia, mladi kvartet čiji nastup donosi osveženje na evropskoj sceni. Njihova muzika balansira između kompozicije i improvizacije, spajajući akustične i elektronske elemente u savremeni, energični izraz. Ovaj ansambl, koji je pažnju evropske publike privukao nastupima na festivalima u Londonu, Amsterdamu i Lionu, donosi novi pogled na savremeni džez, u kojem se ritam i zvuk stapaju u pulsirajuću, gotovo plesnu strukturu. Njihov nastup u Pančevu zaključiće festival u savremenom, energičnom duhu.

Ulaznice za 28. Pančevački džez festival dostupne su na blagajni Kulturnog centra Pančeva po ceni od 700 dinara za jedno festivalsko veče. Više informacija o programu i izvođačima dostupno je na sajtu Kulturnog centra Pančeva i zvaničnim kanalima festivala.

Bašta Fest – Edukativni program 12. Bašta Festa otvara pitanja aktuelnosti na polju filmske produkcije

Na ovogodišnjem Bašta Festu, koji se održava od 24. do 26. oktobra u Bajinoj Bašti, poslednjeg festivalskog dana u 15 časova, u bioskopu „Vlaja“ biće održano predavanje na temu „Nova scena odgovornosti“ gde će se predstaviti jedna od prvih koordinatorki intimnosti na Balkanu. Producentkinja Kristina Marković govoriće o zanimanju koordinatora intimnosti i značaju ove profesije u filmskoj produkciji.

„Koordinator intimnosti je stručna osoba koja se stara da su granice, sigurnost i pristanak svih uključenih strana jasno dogovoreni kada su u pitanju scene telesne bliskosti, seksualnosti, obnaženosti i svih ostalih vidova intimnosti. Podržava glumce u zoni bezbednog, reditelje u kreativnom izrazu, a produkciju u pravnim okvirima i efikasnosti. Osnove odgovornosti su rad na komunikaciji i uspostavljanju ispravnih radnih uslova tokom pripreme i snimanja, na koreografiji, potrebnim rekvizitama, protetici, kostimima koji olakšavaju sam scenski pokret itd. U suštini, to je posao koji kombinuje umetnost, etiku i psihofizičku sigurnost“, objašnjava Kristina.

“Koordinator intimnosti doprinosi sigurnijem i efikasnijem snimanju time što unapred razjašnjava sve detalje scena bliskosti i uklanja mogućnost neprijatnih iznenađenja na setu. Time se smanjuje rizik od nesporazuma, povreda i potencijalnih pravnih posledica, kao što su tužbe zbog nepoštovanja granica ili neprikladnog ponašanja, i na kraju krajeva štedi vreme snimanja kao i novac”, istakla je Kristina Marković. Ona je dodala: „S obzirom da se ova profesija tek uspostavlja u našem regionu, smatram da je jako značajno da dobijemo vidljivost i da mladi ljudi dobiju ideju i neki vid edukacije o ovoj zaista plemenitoj i važnoj ulozi u našoj industriji. Već uveliko dobijamo podršku od svih kolega i jako sam srećna da su ljudi otvoreni za napredak i rast u ovom pravcu. Posebno me raduje da se prvi put predstavljamo na Bašta Festu koji je za mene zaista poseban, jer sam kao student svoju prvu premijeru imala baš na prvom Bašta Festu pre 12 godina, i milo mi je da tu premijernu tradiciju i nastavim“.

U okviru 12. Bašta Festa biće održan i šesti Bašta Pitch, radionica namenjena mladim filmskim autorima i producentima za prezentaciju projekata za kratki igrani film. Ovo je prvi korak, priprema za dalje prezentacije njihovih radova, koje ih čekaju tokom čitave karijere u procesu finansiranja filma. Deset učesnika će raditi sa mentorima: producentom Milanom Stojanovićem, producentkinjom Martinom Krivokapić i rediteljem Raškom Miljkovićem. Ovogodišnji žiri koji će izabrati pobednika Bašta Pitch-a čine rediteljka Mina Đukić, producent Zoran Galić, kao i umetnička direktorka festivala Maja Šuša.

Učesnici šestog Bašta Pitcha su: „Srce u pete“ – reditelj Petar Lakić i producent Danilo Mladenović; „Torta Svetog Duje“ – rediteljka Lana Pavkov i producentkinja Milena Božić; „Sestre“ – rediteljka Sara Ećimović i producentkinja Marija Đokić, „Stan broj 9“ – rediteljka Tina Veličković i producentkinja Martina Petreska (Severna Makedonija); „Načini povratka kući“ – reditelj Vanja Vujin i producentkinja Mina Adamović.

U nedelju 26. oktobra od 16:30h biće održan i masterclass festivalskog partnera iz Bosne i Hercegovine producenta Zorana Galića, koji će govoriti o alternativnim izvorima finansiranja filmskih projekata. Alternativni izvori finansiranja u filmskoj industriji postaju ključni za ostvarenje kreativnih ideja i očuvanje umetničke nezavisnosti. Uz tradiocionalne javne fondove i televizijske kuće, autori na Balkanu sve češće istražuju inovativne pristupe, poput crowdfundinga, brendiranog sadržaja, privatnih investitora, blockchain tehnologija i NFT tržišta. Sve značajniju ulogu imaju i modeli finansiranja kroz nevladine organizacije (NGO) koje podržavaju filmske projekte s društvenim i/ili humanitarnim aspektima.

Balkanska mreža kratkog filma u okviru koje se održavaju svi ovi programi podržana je od strane projekta „Kultura za demokratiju“ koji finansira Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.

Bašta Fest u novom terminu od 24. do 26. oktobra

Nakon odlaganja 12. izdanja Bašta Festa, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti sa sloganom „Počni od svog dvorišta!“ će biti održan od 24. do 26. oktobra ove godine.

„Nakon odlaganja, ovogodišnje izdanje imaće prilagođen program u skladu sa situacijom i okolnostima u kojima se naša država nalazi. Uslovi u kojima se organizuje festival nisu nimalo laki i reflektuju ono što se ovih dana vidi u svim sferama društva, posebno u polju kulture. Rezultati konkursa Ministarstva kulture još uvek nisu objavljeni, pozorišta se zatvaraju, umetnici se cenzurišu. Usled odgovornosti koje nas obavezuju, odnosa prema partnerima i drugih faktora koji utiču na celokupnu budućnost, održivost i kontinuitet festivala, doneli smo odluku da se festival ipak održi“, navode organizatori festivala.

„Prateći najvažnije ciljeve naše organizacije, želimo da donesemo kvalitetan program publici Bašta Festa i da mladim autorima omogućimo da se njihovi filmovi gledaju, kao i da radimo na drugom segmentu, a to je filmska edukacija. Ovo smanjeno izdanje festivala biće fokusirano na ta dva programa: filmski i edukativni. Tokom tri dana prikazaćemo filmove u bioskopu i otvoriti prostor za dijalog i susret uz dobro poznato gostoprimstvo u Bajinoj Bašti.“

Filmski i edukativni program koji su planirani za julsko izdanje ostaju isti. Biće prikazano 27 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja u takmičarkom programu, od čega pet domaćih. U tri dana publika će imati priliku da pogleda filmove iz: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, S. Makedonije, Francuske, Brazila, Turske, Litvanije, Austrije, Belgije, Španije, Irana, Argentine, Kolumbije, Čilea, Malezije i Engleske.

Festival će otvoriti glumica Nevena Nerandžić, a zatvoriti debitantsko ostvarenje „78 dana“ rediteljke Emilije Gašić. Ovogodišnji žiri čine glumica Tamara Dragičević, reditelj iz Hrvatske Andrija Mardešić i producentkinja iz Crne Gore Jelena Mišeljić. O nagradi za najbolju kameru odlučuje pojedinačni strukovni žiri, a ove godine to je direktor fotografije Marko Cile Mladenović. Žiri mladih čine srednjoškolci iz Bajine Bašte koji donose svoju odluku o nagradi za najbolji film, a ove godine to su: Ivana Lukić, Pavle Živanović, Katarina Purković, Jovana Đurić i Anđela Živanović, koje će mentorisati rediteljka Mina Đukić. Na radionici Bašta Pitch učestvovaće 10 mladih autora, koji će predstaviti pet projekata za kratke igrane filmove.

Celokupan program je besplatan i održaće se u bioskopu „Vlaja“ Ustanove „Kultura“ u Bajinoj Bašti.

„Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića osvojio nagradu na jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi

AUTOR fotografije Stefana Đorđevića je Nikola Krtinić

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja Stefana Đorđevića osvojio je Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi.

„Filmovi u Vanguard selekciji donose novi talas darovitih pripovedača čije priče otkrivaju raznolikost i maštovitost filmskog izraza iz svih krajeva sveta. Forma, stil i žanr u ovim delima prepliću se i pomeraju granice, dajući novi dah poznatim narativima – ili stvarajući sasvim nove. Ovo je prostor gde se očekivanja ostavljaju po strani, a otkrivaju skriveni dragulji“, istakla je Sonja Baksa, kustoskinja selekcije Vanguard.

Povodom nagrade, autor filma je izjavio: „Ovakvo priznanje nam mnogo znači, jer makar na trenutak skreće pažnju na glas jednog malog, nezavisnog filma i otvara prostor da se taj glas čuje sve do preko okeana. Sve dok ima ko da sluša, Vetar će i da govori, a sećanje na moju majku Negricu biće sačuvano zauvek.”

Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju. U filmu igraju članovi njegove porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici.

U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija.

Film je na ovogodišnjem 38. izdanju Bolzano Film Festivala Bozen (BFFB) u Italiji osvojio Glavnu nagradu za najbolji film u takmičarskom programu. Film je osvojio i nagradu za najbolji međunarodni dugometražni igrani film na prestižnom Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku. Ostvarenje Stefana Đorđevića proglašeno je najboljim i na ovogodišnjem 31. Sarajevo Film Festivalu. Film je osvojio East of Europe nagradu na CineFest Miscolc festivalu u Mađarskoj, dok je Marko Brdar, direktor fotografije osvojio je nagradu za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru (CYIFF).

Direktor fotografije je Marko Brdar, montažeri su Tomislav Stojanović i Dragan von Petrovic, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Biljana Grgur, snimatelj zvuka Bojan Palikuća, kompozitor Ivan Judaš, Julij Zornik je bio zadužen za dizajn i miks zvuka, Savina Smederevac je izvršna producentkinja, dok je Milica Tomović bila supervizorka režije.

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske, i predstavlja još jedno snažno autorsko ostvarenje u filmografiji Stefana Đorđevića, poznatog po poetičnim i vizuelno upečatljivim filmovima koji se bave ličnim, društvenim i ekološkim temama.

Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.

Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Upoznaje se sa svetom filma tumačeći jednu od dve glavne uloge u filmu „Tilva Roš“ Nikole Ležaića. „Tilva Roš“ je bio nominovan za Evropsko otkriće od strane Evropske filmske akademije. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića, koji je premijerno bio prikazan u ACID programu Kanskog filmskog festivala. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je selektovan na preko 50 internacionalnih festivala i nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim. Kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona i imao je premijeru na festivalu FIPA DOC.

Trejler filma „Vetre, pričaj sa mnom“: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg

Ethno.com 2025 u Pančevu – festivalsko izdanje koji slavi snagu domaće world music scene

Pančevo će i ove jeseni biti domaćin jednog od najdugovečnijih muzičkih događaja posvećenih domaćoj world music sceni – festivalu Ethno.com, koji će ove godine biti održan po 22. put, 17. i 18. oktobra na sceni Kulturnog centra Pančeva. Tokom dve festivalske večeri publici će se predstaviti četiri sastava iz Srbije koji na jedinstven način spajaju tradicionalnu muziku sa savremenim muzičkim izrazom, improvizacijom i autorskim pristupom.

Festival će 17. oktobra na Sceni Kulturnog centra u 20h, otvoriti Trio Danijele Veselinović, predvođen prvom damom srpske trube, umetnicom koja svojom melodijom, snagom i iskrenošću već dve decenije osvaja publiku širom sveta. „Ti si mala trubačka princeza” – ovim rečima legendarni Boban Marković uveo je tada devetogodišnju Danijelu u svet muzike, označivši početak jedne izuzetne karijere. Još 2003. godine, zajedno s braćom, osnovala je svoj Orkestar Danijela, koji je ubrzo postao prvi trubački ansambl na ovim prostorima kojim predvodi žena, pomerajući granice i u muzici i u društvenim konvencijama.

Novi umetnički korak Danijela je načinila početkom 2024. godine formiranjem Trija Danijele Veselinović, s idejom da publici predstavi intimniji, suptilniji zvuk trube i jedinstveni spoj različitih žanrova. Dok veliki orkestar pokreće mase energičnim trubačkim gruvom, trio se šarmantno poigrava emocijom i melodijom, prelazeći od izvornog stvaralaštva i šumadijskog kola do latino ritmova i klasika Frenka Sinatre. Trio čine Danijela Veselinović na trubi, Goran Stevanović na klaviru i Bojan Veselinović na perkusijama.

Nakon njih, iste večeri od 21h, publici će se predstaviti Resavac Balkan Trio, sastav prepoznatljiv po spoju balkanske muzičke tradicije s jazzom i world music pravcima. Njihov repertoar obuhvata autorske kompozicije i obrade zasnovane na tradiciji, obogaćene improvizacijom i muzičkom virtuoznošću. Trio je snimio album Priče iz podsvesti (2022), a na festivalu će predstaviti nove aranžmane i energične interpretacije pesama s albuma. Članovi grupe imaju bogato muzičko iskustvo i sarađivali su sa brojnim poznatim muzičarima i ansamblima, što njihov nastup čini jedinstvenim i uzbudljivim. Poseban ton koncertu daće učešće džez pijaniste Ivana Aleksijevića kao specijalnog gosta, čiji će prepoznatljiv stil dodatno obogatiti zvučnu paletu trija. Sastav čine Dušan Stojadinović (Dule Resavac) – vokal, multiinstrumentalista i autor tekstova, Aleksandar Stojić – gitara, kompozitor i aranžer, i Nikola Kitanović – klavijature.

Drugog dana festivala, 18. oktobra u 20 časova, nastupiće Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, projekat koji donosi jedinstveni spoj etno-motiva i eksperimentalnog zvuka. Vladimir Lenhart, poznat kao Lenhart Tapes, bavi se semplovanjem i manipulacijom audio kaseta, stvarajući prepoznatljive muzičke pejzaže kroz etno-nojz lajv-miks izvedbe nad ritmičkim petljama, koristeći fragmente iz sopstvene bogate kolekcije kaseta. Njegovi albumi Duets i Dens našli su se na top-listama uticajnih međunarodnih panela kao što su World Music Charts Europe, Balkan World Music Chart i Transglobal World Music Charts, dok je za svoj rad ovenčan nagradom „Vojin Mališa Draškoci” za 2024. godinu, koju dodeljuje World Music asocijacija Srbije. Na koncertu u Pančevu pridružiće mu se dugogodišnja saradnica Tijana Stanković, violinistkinja i vokalistkinja koja je odrasla uz tradicionalne pesme Balkana. Njen rad spaja tradiciju i savremenu muziku, a improvizacije i prepoznatljiva ekspresivnost čine je jedinstvenom interpretatorkom na domaćoj i međunarodnoj sceni. Zajedno stvaraju dinamičnu, emotivnu i nepredvidivu muzičku celinu u kojoj se sudaraju prošlost, eksperiment i ritam današnjice.

Festival će zatvoriti Dah sevdaha, na programu iste večeri od 21h, ansambl koji donosi neke od najlepših sevdalinki u izvođenju Branislave Podrumac, uz pratnju instrumenata koji povezuju istočne i zapadne muzičke tradicije. Sevdalinka, često nazivana „bosanskim bluzom”, u sebi nosi spoj ljubavi, čežnje i melanholije, oblikujući jedinstvenu muzičku estetiku Balkana. U izvođenju ovog ansambla, tradicionalne forme prepliću se sa savremenim zvukom, stvarajući muziku koja je istovremeno duboko ukorenjena u prošlosti i otvorena za novo tumačenje. Mešavina ritmova, skala i harmonija oslikava autentičnu dušu sevdaha i pruža publici nezaboravno iskustvo. Ansambl čine Branislava Podrumac – vokal, Sinan Aćifović – klarinet, Aleksandar Jovanović Šljuka – klavir i vokal, Stefan Sablić – kanun i vokal, Srđan Đorđević – kontrabas i vokal i Andreja Krstić – perkusije.

Festival Ethno.com – World Music Festival 2025. i ove godine potvrđuje svoj status važnog mesta susreta umetnika posvećenih istraživanju i reinterpretaciji tradicionalne muzike Srbije i Balkana. Tokom dve decenije postojanja, Ethno.com je izgradio prepoznatljiv identitet festivala koji čuva nasleđe, ali ga istovremeno otvara savremenom izrazu, pružajući publici u Pančevu priliku da svake jeseni doživi muziku koja spaja različite generacije, senzibilitete i umetničke pristupe.

Pokrovitelj festivala je Grad Pančevo, a ulaz na sve kocerte je besplatan.

Više informacija o festivalu i izvođačima može se pronaći na zvaničnom sajtu www.kulturnicentarpanceva.rs

FESTIVAL SRPSKOG PODZEMLJA XI

23. 24. 25. oktobar, 2025. @ SKCNS Fabrika

Objavljujemo imena bendova koji će nastupiti na ovogodišnjem Festivalu srpskog podzemlja koji se održava u saradnji sa SKC Novi Sad.

Beogradska trojka MAJAK se vraća po ko zna koji put u Novi Sad, ali prvi put ikada na FSP! Bend koji je sa još nekoliko generacijski bliskih im napravio pravi bum na do tada učmaloj hardcore sceni. Lansirana nova i beskompromisna energija odvela ih je na mnoge turneje i nastupe kod nas, ali i dalje. Hrabra kombinacija ekstremnog hardcore zvuka prožetog direktnim punk i metal uticajima doslovno vezuje za njihov nastup od prvih sekundi istog.

Sever bačke nema mnogo metal bendova ali ima LOWER PARTS OF HUMAN SLUDGE! Somborski podzemni pogon okupljen oko benda aktivno i uporno održava život scene tamo na mnogobrojnim koncertima koje organizuju. Slam grind death metal drobilica stiže premijerno na FSP da izvrši inspekciju fanova spremnih za šutku do poslednjeg atoma snage. Za kondicione pripreme slušati njihov novi EP objavljen ove godine pod nazivom Awyu-Dumut.

Lucidna kreacija WORM MAN iz Opova stiže na FSP i donosi svoju kombinaciju elektro industrial podzemlja, prljavog black metala i nabijačkog hardcore zvuka. Sve to zajedno odiše mračnom atmosferom i neobuzdanom energijom koja vam prožima svaku ćelju u organizmu. Da li preterujemo? Dođite i uverite se sami!

Požarevačka death metal gerila MOGILA DEATHCULT konačno će stupiti na FSP binu i odvaliti jedan od svojih utegnutih koncerata gde sve puca od nabrijanih death metal rifova i kao sat precizne ritam sekcije. I dok svi očekujemo album prvenac bend i dalje promoviše svoj poslednji EP objavljen prošle godine pod nazivom Vile Torture, obaveznu lektiru za sve poklonike stare škole death metal zvuka.

SVARTGREN su black metal bend iz Beograda. Nastali pre više od dvadeset godina pod nazivom Lapot bend aktivno stvara na domaćoj, ali i međunarodnoj underground sceni. Predstavljaju vrlo unikatnu kreaciju kroz koju na upečatljiv i originalan način prezentuju svoju viziju ekstremnog metal zvuka prožetog mnogim srodnim stilovima. Do sada su objavili nekoliko demo snimaka i dva studijska albuma od kojih je poslednji Divlja vatra objavljen 2019. godine.

TERRORBOUND su još jedno od najnovijih imena na domaćoj sceni. Sviraju oštar i sirov thrash metal po uzoru na stare velikane i njihove prve radove kao što su: Sodom, Kreator, Destruction… Bend je vrlo aktivan u domaćim underground klubovima i prate ih ludačke šutke i sve što ide uz surovu treščinu.

Novosadski hardcore podmladak MALTRET takođe uleću u postavku ovogodišnjeg festivala i donose novu energiju iskaljenu u svim podzemnim klubovima Novog Sada i okoline. Nova ekipa na sceni aktivno nastupa gde god je to moguće i lagano pravi svoj krug fanova koji ih verno prate i zajedno sa bendom prave opaku atmosferu.

EFEMIKRON su najmlađi bend koji će nastupiti na ovogodišnjem festivalu.
Bend je osnovan početkom 2025. godine u Novom Sadu i do sada su imali tri živa nastupa od kojih je prvi bio u srednjoj školi za dizajn Bogdan Šuput. Izvode isključivo svoje autorske pesme i mešavina su punk, metal, hardcore stilova. Pored živih nastupa bend je već bio aktivan i u studiju gde su snimili dva singla u Social Records studiju. Sa ovom objavom završavamo najavljivanje bendova ovogodišnjeg festivala.

Sticajem raznih okolnosti SNB (Skupljeni na brzinu) nikada za svih 11 godina postojanja naše male manifestacije nisu nastupili na FSP bini. Možda je redosled događaja baš i hteo da sve poslaže tako da nam ovi, sada već veterani punk scene gostuju u momentu kada proslavljaju tridesetogodišnjicu postojanja i dodatno kada su konačno izbacili svoj novi dugo očekivani album pod nazivom Mutne svetlosti. Album je objavljen za SKC Novi Sad, a nastup na FSP će biti i premijerno pojavljivanje benda uživo nakon objavljivanja albuma.

KNISSK  su jedan od najnovijih bendova na novosadskoj underground sceni. Do sada su imali svega nekoliko nastupa gde su prezentovali svoju blendu stilova sa kojom kreiraju, kako oni sami kažu necro punk zvuk baziran na mnoštvu metal, hardcore i punk uticaja. Na FSP će nam se predstaviti sa svojim autorskim numerama koje su nedavno i snimljene u studiju u svojstvu prvog demo snimka bend. Želimo novim snagama dobrodošlicu i dugovečno trajanje!

>>> Podsetnik likovnim umetnicima da je neformalni konkurs za izložbu na našem festivalu u toku, a završni rok za slanje radova je produžen do 15. oktobar.

Sve prijave slati na: festivalsrpskogpodzemlja@gmail.com

>>> Uskoro objavljujemo i ostale ušesnike: izlagače, likovne umetnike i preostali deo ovogodišnjeg programa.

>>> Ulaznice za predstojeći 11. FSP su u prodaji na svim GIGS TIX prodajnim mestima po ceni od 1000rsd. U prodaji su samo jednodnevne ulaznice za 24. i 25. oktobar, dok je ulaz na program 23. oktobra besplatan kada nas očekuje otvaranje izložbe i novi dodatni segment festivala koji do sada nismo imali.

Onlajn prodaja ulaznica:

https://new.gigstix.com/…/festival-srpskog-podzemlja…

UNDERGROUND NEMA ALTERNATIVU!

Da li ste spremni? Događaj u Beogradu ovog novembra promeniće način na koji gledate fotografije

Najznačajniji festival fotografije u Srbiji bavi se ključnim pitanjima autentičnosti, veštačke inteligencije i vrednosti fotografije u savremenom dobu.

BEOGRAD, 28. septembar 2025. – Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala fotografije Vizualizator, najznačajnije manifestacije posvećene fotografiji u Srbiji, održaće se i ove godine u drugoj polovini novembra i prvoj polovini decembra, na više lokacija u Beogradu. U organizaciji Centra za razvoj fotografije, ovogodišnji festival postavlja se kao epicentar gorućeg pitanja našeg vremena: da li je profesionalna fotografija još uvek medij istine ili je postala alat za konstrukciju iluzija?

U eri u kojoj svaki kadar može biti generisan, a svaki dokument lažiran, Vizualizator 2025 suočava publiku sa ideološkim sukobom na čijem se raskršću danas nalazi fotografija. Festival će kroz provokativan program istražiti kako fotografija može preživeti kao umetnost, istorijski dokaz i tržišna vrednost.

“U digitalnom dobu, kada smo preplavljeni slikama na ekranima, mi insistiramo na nečemu radikalnom: na fizičkom iskustvu fotografije. Publici vraćamo onaj jedinstveni osećaj koji imate samo u muzeju, da stanete ispred vrhunskog dela, da ga osetite na zidu, a ne pod prstima na telefonu. Da doživite snagu fotografije”, kaže Zvezdan Mančić, direktor festivala. “Vizualizator je više od toga; to je zajednica. U Beograd svake godine dovodimo sve autore da lično predstave svoje izložbe. Stvaramo retku priliku gde publika može slobodno da razgovara sa nekim od najvećih fotografa današnjice i čuje njihove priče. Naš najveći uspeh je kada neko izađe sa festivala i kaže: ‘Ovo je promenilo način na koji gledam fotografiju’. Taj trenutak spoznaje, kada shvatite da iza svakog objektiva stoji istinski umetnik koji istražuje, pripoveda, provocira i nadahnjuje, to je suština onoga što radimo.”

Kao i prethodnih godina, Vizualizator će i ovog novembra ugostiti renomirane domaće i strane autore, dobitnike prestižnih nagrada i članove svetskih fotografskih agencija. Pored bogatog izložbenog programa profesionalne fotografije, 13. Vizualizator publici nudi i sveobuhvatan prateći program. Posetioci će imati priliku da učestvuju u radionicama koje će voditi svetski fotografi, kao i da prisustvuju panel diskusijama koje će dublje istražiti teme autentičnosti i budućnosti fotografije.

Postanite deo Vizualizatora 2025

Tim Vizualizatora poziva sve proaktivne i motivisane pojedince koji žele da steknu neprocenjivo iskustvo u organizaciji velikog kulturnog događaja da se pridruže timu. Trenutno je otvoren konkurs za volontere i praktikante na festivalu. Svi zainteresovani mogu pronaći više informacija na zvaničnom sajtu festivala vizualizator.rs i Instagram profilu @festival_vizualizator.

Slovenački film “Nestašne devojke” Urške Đukić otvara 9. PAFF – Pančevo film festival

Slovenački film “Nestašne devojke” rediteljke Urške Đukić, nastao uz podršku Filmskog centra Slovenije i u srpskoj koprodukciji, biće prikazan 24. septembra u 20 časova na otvaranju 9. PAFF – Pančevo Film Festivala, u Dvorani Kulturnog centra Pančeva.

Film “Nestašne devojke”, slovenačko-italijansko-hrvatsko-srpska koprodukcija iz 2025. godine, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Ovo ostvarenje govori o introvertnoj šesnaestogodišnjoj Luciji koja se pridružuje ženskom horu svoje katoličke škole, gde se sprijateljuje sa Anom-Marijom, popularnom i koketnom učenicom treće godine. Međutim, tokom vikenda intenzivnih proba u seoskom manastiru, Lucijino interesovanje za tamnookog radnika na restauraciji dovodi u pitanje njeno prijateljstvo s Anom-Marijom i ostalim devojkama. Dok se suočava s nepoznatim okruženjem i sopstvenom probuđenom seksualnošću, Lucija počinje da preispituje svoja uverenja i vrednosti, narušavajući harmoniju unutar hora.

Scenario za ovaj film napisale su Urška Đukić i Maria Bohr, direktor fotografije je Lev Predan Kowarski, montažer Vlado Gojun, scenograf Vasja Kokelj, kostimografkinja Gilda Venturini, šminkerka Eva Uršič, dizajner zvuka Julij Zornik, i miks zvuka – Ivan Antić.

Glavne uloge tumače Jara Sofija Ostan, Mina Švajger, Saša Tabaković, Nataša Burger, Staša Popović, Mateja Strle, Saša Pavček, Irena Tomažin Zagoričnik, Damjan Trbovc,i  Matia Cason.

Producenti filma su Jožko Rutar i Miha Černec, a koproducenti David Cej, Matteo Oleotto, Katarina Prpić, Dragana Jovović, Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić, Marina Gumzi, Urška Đukić, i Julie Paratian (saradnik producent).

Ove godine PAFF se vraća svom petodnevnom formatu, donoseći intenzivniji i raznovrsniji program. Filmski program festivala je sastavljen od dokumentarnih i igranih filmova, eksperimentalnih i filmskih eseja, kratkog, srednjeg i dugog metra, raspoređenih u četiri filmske programske celine i brojne prateće programe. Svi programi festivala su besplatni. 

Pančevo Film festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnici u kulturi iz Pančeva i okoline okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival. Jedan od ciljeva PAFF-a je i stvaranje i animiranje nove filmske publike, one koja će na našem festivalu imati priliku da vidi drugačiju vrstu kinematografije: filmove koji se na umetnički relevantan način tematizuju aktuelne društvene i političke probleme na lokalu i šire. Fokus je i na stvaranju i animiranju nove filmske publike, onih koji će na festivalu u Pančevu prvi put imati priliku da vide drugačiju vrstu kinematografije na drugačiji način: u bioskopu i uz prisustvo autora.

Dokumentarni film „Duždev krojač” prvi put na velikom platnu u Beogradu

Projekcija dokumentarnog filma „Duždev krojač” (The Doge’s Tailor) održaće se u ponedeljak, 22. septembra u 19 časova u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1), u okviru Desetog italijansko–srpskog filmskog festivala.

Film je režirao i producirao Alex Djordjević, uz vrhunsku fotografiju Ivana Šijaka, prefinjenu montažu Ane Radojičić i scenario kontese Chiara Modica Donà dalle Rose. U njegovom fokusu je životna priča najstarijeg venecijanskog krojača Franco Puppata, koji u eri robotizacije i dalje stvara unikatne odevne predmete isključivo rukom, po meri svojih klijenata. Nova životna energija dolazi kroz njegov susret sa mladim plemićem Carlo Donà dalle Rose, iz jedne od najstarijih duždevskih porodica u Veneciji.

Pored Venecije i Firence, film je sniman i u Beogradu tokom 2024. godine. Do sada je prikazan u Veneciji, Firenci i Beogradu, u Italijanskom kulturnom centru, a sada će domaća publika imati priliku da ga prvi put vidi na velikom platnu, upravo u Beogradu.

Insert iz filma „Duždev krojač” (foto Ivan Šijak)

Pored Venecije i Firence, film je sniman i u Beogradu tokom 2024. godine. Do sada je prikazan u Veneciji, Firenci i Beogradu, u Italijanskom kulturnom centru, a sada će domaća publika imati priliku da ga prvi put vidi na velikom platnu, upravo u Beogradu.

„Duždev krojač” nastao je u produkciji DeGorsi Luxury Consulting i deo je serijala „Masters of Excellence”, posvećenog italijanskim majstorima elegancije. Serijal prikazuje Napulj, Veneciju, Firencu, Milano i Rim kroz tradiciju starih zanatlija i priče o aristokratskim porodicama koje i danas čuvaju nasleđe života i rada prenošeno s kolena na koleno.

Deseti italijansko–srpski filmski festival, na čijem je čelu Gabrijela Karluči, organizuje Kulturno udruženje „Excellence International”, uz podršku Ambasade Italije u Beogradu i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Nastao iz želje za intenzivnijom kulturnom, umetničkom i kinematografskom razmenom između Italije i Srbije, festival publici nudi savremena filmska ostvarenja iz obe zemlje i pruža prostor za nova profesionalna povezivanja i saradnje.

11. Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu – Vojin Ćetković ovogodišnji dobitnik nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“

Gornji Milanovac će od 22. septembra do 5. oktobra 2025. godine biti domaćin 11. Međunarodnog filmskog festivala, koji organizuje Kulturni centar „Mija Aleksić“, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Gornji Milanovac. Paralelno sa Festivalom biće održana i manifestacija „Dani Mije Aleksića“, posvećena sećanju na jednog od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske scene.

Program festivala obuhvata takmičarske kategorije Films for YOUth (evropski dugometražni igrani i dokumentarni filmovi za mladu publiku), Short Form (kratki filmovi do 20 minuta) i Filmsko stvaralaštvo dece i mladih (radovi autora do 19 godina), kao i bogat netakmičarski segment sa specijalnim projekcijama, radionicama, panelima i masterklasovima.

Svečano otvaranje i dodela nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“ Vojinu Ćetkoviću

U ponedeljak, 22. septembra 2025. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“, u 19 časova, biće svečano otvoreni 11. Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu i „Dani Mije Aleksića“.

Festival otvara koncert posvećen stvaralaštvu Enia Morikonea, u izvođenju kamernog orkestra učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije i ansambla TEKIART iz Kragujevca, pod dirigentskom palicom maestra Igora Andrića.

Svečano veče biće uveličano i dodelom prestižne nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“, koja se tradicionalno uručuje od 2018. godine glumcu/glumici za izuzetan doprinos umetnosti glume. Ovogodišnji dobitnik nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“ je glumac Vojin Ćetković, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čije ime već decenijama zauzima posebno mesto u srpskoj kulturi i umetnosti.

Nakon dodele nagrade, na programu je projekcija jednog od najlepših i najvoljenijih filmova svetske kinematografije – „Cinema Paradiso“ (1988) reditelja Đuzepea Tornatorea, dobitnika Oskara za najbolji strani film.

Srpska premijera reastauriranog filmskog klasika „Kekec“

Restaurirana verzija filmskog klasika „Kekec“ nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji (1952), biće prikazana u saradnji sa Slovenačkim filmskim centrom, u okviru srpske premijere, 23. septembra 2025. godine u 19 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“.

„Kekec“ je crno-beli jugoslovenski film snimljen 1951. godine, koji je režirao Jože Gale, a nastao je po motivima pripovedaka slovenačkog pisca Josipa Vandota. Film je prvi deo popularne trilogije (Kekec, Srećno, Kekec! i Kekecove smicalice), posvećene dečaku iz planinskog sela čija hrabrost i vedrina osvajaju publiku širom sveta. Iako je u trenutku premijere naišao na  kritike tadašnje štampe, „Kekec“ je već naredne godine doneo jugoslovenskoj kinematografiji prvu veliku međunarodnu nagradu – Zlatnog lava u Veneciji (1952) za najbolji dečji film. Time je postao prvi slovenački i jugoslovenski film ovenčan međunarodnim priznanjem, zauzevši posebno mesto u istoriji regionalne kinematografije.

Takmičarski festivalski programi

Takmičarska selekcija FILMS FOR YOUth posvećena je evropskim dugometražnim igranim i dokumentarnim filmovima koji kroz teme, stil i formu odražavaju interesovanja i senzibilitet mladih. Ovogodišnji program okuplja jedanaest pažljivo odabranih ostvarenja koja donose širok spektar tema – od dirljivih porodičnih drama i priča o odrastanju, preko inspirativnih portreta umetnika i intimnih ljubavnih priča, do fantastičnih avantura i društveno angažovanih filmova. Publika će imati priliku da vidi francuske naslove Priča o mojoj majci i Luda ljubav, dokumentarni film o velikanu opere Miroslavu Čangaloviću, srpske naslove Ciklus i Prva klasa: Pun gas, slovenački film Ćao, Bela, britanski film Ptica, norveški Lars je LOL, italijanski Uvek postoji sutra, kao i dva značajna regionalna ostvarenja u kojima Srbija učestvuje kao manjinski koproducent – Planeta 7693 (Crna Gora) i Bumbarovo leto (Hrvatska).

Takmičarska selekcija KRATKA FORMA donosi bogat izbor kratkih filmova iz različitih delova sveta. Publika će imati priliku da vidi ostvarenja autora iz Francuske, Bugarske, Jermenije, Čilea, Bosne i Hercegovine, Turske, Irana, Hrvatske, Nemačke i Srbije. Raznolikost tema – od intimnih priča i društveno angažovanih poruka, preko poetskih i simboličnih slika, do inovativnih eksperimenata u animaciji – pokazuje snagu i širinu kratkog filma kao umetničke forme. Ukupno pet takmičarskih projekcija omogućiće publici da doživi bogatstvo savremenog kratkometražnog filma.

Selekcija Filmsko stvaralaštvo dece i mladih donosi jedinstven pogled na svet kroz oči novih generacija, okupljajući animirane, igrane i eksperimentalne filmove koje su u celini ili pretežno kreirala deca i mladi do 19 godina. Ovogodišnji izbor obuhvata radove nastale u Srbiji, Hrvatskoj, Švedskoj, Portugalu, Estoniji i Italiji, pokazujući kako se kreativna energija i autentičan izraz mladih autora pretvaraju u snažne filmske poruke. Teme kojima se bave kreću se od univerzalnih pitanja prijateljstva, porodičnih odnosa i odrastanja, do društveno angažovanih priča o identitetu, ekologiji i humanosti, pri čemu se na originalan način kombinuju različiti žanrovi i forme. Ukupno tri takmičarske projekcije biće posvećene filmovima koje su kreirala deca i mladi.

Ulaz na sve projekcije je slobodan, čime Festival ostaje dosledan svojoj misiji da film učini dostupnim što široj publici i da inspiriše nove generacije ljubitelja sedme umetnosti.

Netakmičarski programi festivala i manifestacije „Dani Mije Aleksića“

U okviru 11. Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu, od 21. do 24. septembra 2025. godine, biće održana regionalna konferencija „Cinemas in Motion: Networking, Audiences, Future“ u saradnji sa MEDIA Desk Srbija. Ovaj trodnevni skup okuplja predstavnike bioskopa, mreža kinoprikazivača i filmske stručnjake iz Srbije, regiona i Evrope, sa ciljem razmene znanja, primera dobre prakse i osmišljavanja novih modela saradnje. Program obuhvata panele o regionalnom umrežavanju, predavanja i radionice o razvoju publike i savremenim marketinškim strategijama, kao i prezentaciju MEDIA Desk Srbija o podršci EU programa MEDIA 2021–2027. Posebnu pažnju privlači predavanje i dijalog sa Fatimom Djoumer, izvršnom direktorkom mreže Europa Cinemas, koja će govoriti o novim strategijama saradnje i umrežavanja u kontekstu promena kroz koje prolazi evropska kinematografija.

U utorak, 23. septembra 2025. godine, biće otvorena izložba dela jednog od najznačajnijih savremenih srpskih i evropskih umetnika – Miloša Šobajića. Izložba se realizuje u saradnji sa mts Dvoranom iz Beograda, a svečano otvaranje zakazano je za 18 časova u Modernoj galeriji Kulturnog centra „Mija Aleksić“.

U subotu, 27. septembra 2025. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“, biće održan specijalni prateći program namenjen deci – „Dizni dan“. Ovaj jedinstveni događaj kombinuje filmske projekcije i zabavne sadržaje, pružajući mališanima iskustvo čarolije animiranog filma i interaktivne igre. Publika će imati priliku da pogleda omiljene naslove iz Dizni produkcije. Pored projekcija, decu očekuje bogat prateći program – mađioničarski nastup, face painting i druženje sa maskotama Dizni junaka.

Tokom 11. Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu biće predstavljen  specijalni program EU Youth Cinema: Green Deal, u saradnji sa LET’S CEE Film Festivalom. Publika će imati priliku da pogleda četiri filma posvećena klimatskim promenama, zaštiti prirode i održivoj budućnosti, a sve projekcije biće besplatne. Na ovaj način Festival u Gornjem Milanovcu postaje deo šire evropske mreže koja spaja kulturu, obrazovanje i društvenu odgovornost.

U okviru manifestacije „Dani Mije Aleksića“, gornjomilanovačka publika imaće priliku da 2. oktobra 2025. godine uživa u pozorišnoj predstavi „Noćna straža“ Fedorа Šilija, u režiji Borisa Liješevića, koju izvodi ansambl Ateljea 212. Predstava se igra u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“ sa početkom u 20 časova.

Informacije o festivalu i manifestaciji „Dani Mije Aleksića“

Od osnivanja 2009. godine,  Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu predstavlja značajnu platformu susreta filmskih stvaralaca i publike, afirmišući umetničke vrednosti, podstičući interkulturalni dijalog i doprinoseći razvoju audiovizuelne kulture u Srbiji i regionu. Od ove godine Festival se još snažnije posvećuje deci i mladima, razvijajući koncept u kojem oni nisu samo gledaoci već i aktivni učesnici i pokretači novih ideja, a već sledeće godine predviđeno je dodatno širenje programa namenjenog najmlađoj publici.

Paralelno sa Festivalom, održaće se manifestacija „Dani Mije Aleksića“, posvećena sećanju na jednog od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske scene. Milosav Mija Aleksić (1923–1995), rođen u Gornjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca, ostvario je tokom svoje blistave karijere niz nezaboravnih uloga na scenama Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i drugih teatara, a igrao je i u više od 50 filmskih ostvarenja. Njegov raskošni talenat i harizma doneli su mu brojna priznanja – od Zlatne arene i Sterijine nagrade do Dobričinog prstena – čime je zauzeo posebno mesto u istoriji srpske kulture. „Dani Mije Aleksića“ nastali su 2013. godine kao omaž ovom velikanu, prilikom realizacije izložbe „Mija Aleksić – Biti glumac“ autora Bobana Stefanovića, i danas su jedinstvena kulturna manifestacija koja povezuje pozorište, film, muziku, likovnu i vizuelnu umetnost, sa misijom da čuva uspomenu na Aleksićev rad i prenosi njegov umetnički duh na nove generacije.

Završen Limenka Teatar Fest u Kruševcu – prikupljeno 65 hiljada limenki za reciklažu

Ovogodišnje izdanje Limenka Teatar Festa, održano u Kruševcu od 3. do 7. septembra, završeno je uz sjajnu atmosferu i impozantne rezultate. Tokom festivala sakupljeno je ukupno 65 hiljada iskorišćenih limenki za piće, koje će u potpunosti biti reciklirane i ponovo iskorišćene, čime je potvrđena osnovna misija festivala – da umetnost i ekologija zajedno mogu menjati svet na bolje.

Pored reciklažnih rezultata, deca i roditelji imali su priliku da kroz Limenka bazar učestvuju u edukativnim radionicama, razmenjuju limenke za ALU COIN, prvu ekološku valutu na svetu, i njima kupuju ulaznice, knjige i rekvizite. Tokom trajanja festivala su se kroz igru i umetnost učili odgovornosti prema prirodi.

Publika je tokom pet dana imala priliku da uživa u ukupno 11 predstava iz 8 zemalja, a sala Kruševačkog pozorišta bila je prepuna na svakom izvođenju. Na repertoaru su se smenjivale bajke, lutkarske priče, ekološke pouke i inovativne scenske forme iz različitih delova sveta. Festival je otvorila vesela karnevalska povorka koja je okupila osnovce, mlade sportiste, folkloraše i horove, dok je zatvaranje proteklo u znaku emocija i snažnih poruka zajedništva. Procene govore da je ukupno festival posetilo više od 4500 posetilaca, većinom dece i roditelja.

Novica Pavličić, direktor Limenka Teatar Festa, poručio je: „Rezultati koje smo postigli ove godine pokazuju da deca i porodice prepoznaju naš festival kao praznik umetnosti i ekologije. Sakupljene limenke nisu samo broj, one su dokaz da najmlađi mogu biti pravi ambasadori promene – kroz igru, kroz pozorište i kroz čin reciklaže. Ponosni smo što je Kruševac bio domaćin ovakvog događaja i što smo zajedno uspeli da pokažemo da limenka nije bezvredna, već potencijal za stvaranje nečeg novog. Naš cilj je da festival iz godine u godinu raste, donoseći još bogatiji program i još snažnije ekološke poruke.“

I ove godine, kao i svih prethodnih, kompanija Ball Corporation i projekat „Svaka limenka se računa“ podržavaju Limenka teatar fest i umetničko – edukativni program koji festival sprovodi, podsećajući na značaj reciklaže aluminijuma, kao i na činjenicu da je svaka limenka resurs a ne otpad.

Festival je dobio i novog saveznika – Jazak voda omogućila nam je sadržajan i inovativan internacionalni pozorišni program. Grad Kruševac pokazao se kao sjajan domaćin ovogodišnjeg festivala.

Sa nama su i „Knjaz Miloš“ – Limenka kafić, izdavačka kuća „Klett“- Limenkica knjižarica“, OTP banka – OTP junior kartica, Wurth – Limenkica svaštarica, „Transfera“- transport opreme i prikupljenih limenki. Partneri u organizaciji su i Kruševačko pozorište, Vaspitno-popravni dom Kruševac, TO Kruševac, KC Kruševac, O.Š. „Nada Popović“, O.Š. „Jovan Popović“, kao i Sportski savez Kruševac.

Limenka Teatar Fest je nastao kao nastavak dugogodišnjeg programa „Limenka ulaznica“, pokrenutog 2009. godine. Do sada je u njemu učestvovalo više od 90 hiljada dece i roditelja, dok je prikupljeno oko milion limenki za reciklažu.

Foto: Vladimir Veličković.

Održana svetska premijera srpske koprodukcije „Kratko leto“ na filmskom festivalu u Veneciji

Foto – Alina Lugmanova

Film „Kratko leto“ ruske rediteljke Nastije Korije, u produkciji srpske produkcijske kuće Art & Popcorn, u subotu 30. avgusta u Sali Perla premijerno je prikazan u takmičarskom programu „Dani autora“ na filmskom festivalu u Veneciji.

„Kratko leto“ donosi intimnu priču o sedmogodišnjoj Kaći uoči njenog polaska u školu, dok njeni baka i deka prolaze kroz krizu i nalaze se na ivici razdvajanja. U formi poetskog osvrta na detinjstvo, film pokušava da sagleda rusko društvo u vreme Drugog čečenskog rata i terorističkih napada 2004. godine.

Već su izašle i prve odlične kritike u internacionalnim medijima, a specijalizovani sajt Internacional Cinephile Society filmu je dodelio maksimalnih pet zvezdica, uz ocenu da je u pitanju „formalističko remek-delo u kojem priča postoji podjednako u pozadini koliko i u drami o odrastanju u njegovom središtu“. U tekstu koji potpisuje holandski kritičar i urednik sajta Mark fan de Klašorst, navodi se da „Korkijin autorski rukopis u vizuelnom oblikovanju filma deluje zaista majstorski, posebno u načinu na koji promišljeno i smireno orkestrira pojedine scene“, te da je ovo „zaista izuzetno filmsko ostvarenje, čija formalna preciznost nikada ne zasenjuje nežnost glavne junakinje, već na briljantan način ističe surovost njenog sveta“.

Film je nastao prema scenariju Nastije Korkije i Mihaila Buškova, a sniman je tokom avgusta i septembra 2024. godine u okolini Beograda, Bora, Perleza i na još nekoliko lokacija. Projekat je realizovan kao koprodukcija kompanija Tam Tam (Nemačka), Totem (Francuska) i Art & Popcorn (Srbija).

U glavnoj ulozi pojavljuje se ruska glumica Maja Pleskovič, koja živi u Beogradu, dok pored nje igraju poznati ruski glumac Aleksandar Feklistov, Jakov Karihaljin, Aleksander Karpušin, kao i srpski glumci Vesna Jovanović i Stojša Oljačić. Značajan deo filmske ekipe čine ruski emigranti, a u realizaciji su učestvovale i srpske umetnice – kostimografkinja Marija Janošević i dizajnerka filmske maske Jasmina Mina Lilić.

Nastija Korkija je rediteljka ruskog porekla sa nemačkom adresom. Diplomirala je filologiju na Moskovskom državnom univerzitetu, a filmsku režiju studirala na Moskovskoj školi novog filma kod Bakura Bakuradzea, kao i na Kubi u okviru EICTV master radionice Vernera Hercoga. Završila je i master studije dokumentarne režije u okviru DocNomads Erasmus programa, koji se odvija u saradnji univerziteta u Portugaliji, Mađarskoj i Belgiji.

Pre nego što je snimljen, film „Kratko leto“ je predstavljen na platformi When East Meets West na Tršćanskom filmskom festivalu, osvojio je dve nagrade i izabran za PopUp Film Residency u Parizu.

Film „Kratko leto“ dobio je podršku brojnih fondova iz Nemačke i Francuske, MEDIA Kreativna Evropa, kao i Filmskog centra Srbije i Programa filmskih podsticaja Republike Srbije. Producenti ovog ostvarenja su: Natalia Drozd, Andrea Schutte, Dirk Decker, Berenice Vincent, Miroslav Mogorović i Stefan Mladenović, koji je i izvršni producent filma.

Zvanična selekcija 22. Dana autora okuplja svetske premijere filmova nastalih u različitim kulturnim i geografskim okvirima, ali povezanih potrebom da progovore o vremenu u kojem živimo – vremenu obeleženom ratovima, krizama identiteta, migracijama i brzim tehnološkim promenama, ali i prožetom pobunom, sećanjima, željama i ljubavlju. Takmičarski program čini deset filmova koji zajedno stvaraju svojevrsni političko-emotivni atlas, povezujući Liban i Grčku, Italiju i Meksiko, Iran i Španiju, futurističku Keniju i Rusiju viđenu kroz uspomene onih koji su je napustili i nikada se nisu vratili.