Izložbe – PROZAONLINE

Izložba „Hvatač snova“ Aleksandara Zografa u Bioskopu Balkan

Otvaranje: petak, 6. jun u 20h | Trajanje: do 28. juna 2025. (BraćeJugovića 16)

Kustos: Stevan Vuković

U istorijskom zdanju Bioskopa Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta, 6. juna otvara se izložba „Hvatač snova“, posvećena strip autoru Aleksandru Zografu, jednom od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u regionu i šire.

Kroz crteže, faksimile, publikacije i prateće materijale, izložba prati Zografovu višedecenijsku umetničku praksu u kojoj strip postaje i dnevnik i hronika i sanovnik. Fokus izložbe je na snovima — tematskom i formalnom polazištu brojnih Zografovih stripova, koje autor beleži iz tzv. hipnagogičkog stanja, između jave i sna.

Kustos izložbe, Stevan Vuković, u svom pristupu kombinuje formalističke i psihoanalitičke teorije stripa, osvetljavajući Zografovo stvaralaštvo kao istovremeno intimno i univerzalno, kao prostor susreta ličnih snoviđenja i kolektivne stvarnosti. Pored Zografovih radova, posetioci će moći da vide i vizuelne interpretacije njegovih strip scena u tekstilnim radovima Gordane Baste, koja kroz tradicionalne tehnike veza prenosi motive iz crteža u taktilni medij.

Tokom izložbe “Hvatač snova” posetioci će imati čak dva stručna vođenja sa umetnikom i kustosom i to 12. i 24.juna u 19 časova. Za utorak, 24. jun, pored stručnog vođenja, planirana je i promocija kataloga.

Izložba je otvorena do 28. juna 2025. godine, a ulaz je slobodan.

Otvorena izložba “Mogućnosti i razlike” u Salonu Muzeja savremene umetnosti

U subotu 17. maja u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba “Mogućnosti i razlike”, crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Radove su izložili autori i autorke: Viktor Cvejić, Nemanja Joković, Luka Joksimović, Nemanja Lukić, Nevena Ostojić, Nikola Pavković, Katarina Rakić, Jovan Šešum, Ksenija Vučićević, Mihaela Vučinić i Jelena Vukajlović.

Miroslav Karić, kustos MSUB, o nazivu i konceptu izložbe je rekao: “Razmišljali smo o potencijalima samog crteža, kao i o prisutnom diverzitetu praksi u izloženim radovima odnosno pristupima, poetikama i senzibilitetima koje najmlađa generacija umetnika/ca pokazuje u proširenim parametrima medija. Nadam se da će ova izložba biti podsticajna za neke buduće slične inicijative i ostvarivanje dugoročnije saradnje između Muzeja savremene umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti kada govorimo o neophodnosti neposrednijih uvida mladih autora/ki u izlagačke kontekste i život umetničke scene. Mislim ovde na upoznavanje sa kustoskim praksama, formatima razmene profesionalnih znanja i iskustava kao i na produkcione, organizacione i druge aspekte rada na jednom novom delu – izložbi.”

Kako definisati crtež danas i koliko se promenila ideja o crtežu, ili motivacija za crtanjem? Ovo su neka od pitanja koja postavlja izložbeni projekat u čijem fokusu se nalaze crtačke prakse studenata svih nivoa studija i sa svih odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U selekciji Zorana Dimovskog, profesora Fakulteta likovnih umetnosti, u saradnji sa Miroslavom Karićem, kustosom Muzeja savremene umetnosti, jedanaestoro studenata i studentkinja predstavlja svoje radove ili, preciznije, ishode svojih istraživanja medija crteža u proširenom polju.

Kao jedna od osnovnih disciplina umetničkog obrazovanja i vrstan vid artikulacije analitičkog, refleksivnog i izražajnog aparata, crtež kontinuirano evoluira u pogledu svojih tehničkih i medijskih karakteristika, što ga čini ne samo neposrednim i najintimnijim likovnim izrazom već i prostorom trajnih stilskih i idejnih redefinisanja i eksperimentisanja. Njegov suštinski karakter otvorenosti doprineo je senzibilizaciji crteža na nove forme i vizuelna iskustva savremene tehnologije, kao i moderne društveno-kulturološke promene. Konvencionalni crtački postupci ne izostaju – oni se transformišu u testiranjima materijala i pribora, preosmišljavaju u usvajanju metoda rada iz drugih medija s kojima se povezuju ili kroz koje se misle, formalno se oslobađaju kroz promišljanja prezentacijskih rešenja i dijalog s kontekstima izlagačkih prostora.

U produkcionom smislu, studentske radove izložene u Salonu MSU-a karakterišu fleksibilnost formata, optimalni materijalni resursi i ekonomičnost izvedbe. U pogledu tema kojima se bave, one se kreću od krajnje intimnih narativa i svakodnevnih mikrobivanja do različitih globalnih pojava kolektivnog života i socijalne dinamike. Crtež se, za mlade umetnike i umetnice, potvrđuje kao važan oblik introspektivnog govora, način artikulisanja i suočavanja sa identitetskim krizama, egzistencijalnim strahovima, sopstvenom seksualnošću, te kao mogućnost za kritički iskaz i opserviranje aktuelnih lokalnih društveno-političkih previranja, fenomena onlajn komunikacije, grube intruzije kapitala u svet sporta, nestabilne vizije budućnosti itd.

Jedan od ciljeva projekta bio je i da studenti i studentkinje steknu nova iskustva i uvide, izvan akademskih obrazovnih programa, u pripremne i organizacione aspekte rada na izložbi, kao i da se profesionalni akteri na savremenoj umetničkoj sceni neposrednije upoznaju sa stvaralaštvom najmlađe generacije likovnih autora.

Izložba je otvorena za posetioce do 2. juna 2025. godine.

Foto: Bojana Janjić

Otvorena izložba „Fantom slobode“ Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

U četvrtak, 15. maja, otvorena je prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, pod nazivom „Fantom slobode“. Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, i akademik Radomir N. Saičić, koji je svečano otvorio izložbu.

Dr Ivana Bašićević Antić je u svom uvodnom obraćanju istakla: „Umetnički opus Jovana Marinkovića donosi nove aspekte u višedecenijske procese promišljanja i teoretizacije umetnosti, koja nastaje izvan dominantnih strategija takozvanog mejnstrim centra. Marinković ne samo da je stekao akademsko obrazovanje, već ga je nadogradio sticanjem zvanja magistra, što znači da je po profilu visokoučeni umetnik. U svom radu on, međutim, svesno bira da stvara prateći svoju ličnu viziju šta umetnost jeste i šta treba da bude, crpeći motive i podsticaje iz sveta filma, književnosti, ali i istorijskih umetničkih pokreta poput Nadrealizma. Izolovane, osamljene jedinke pored kojih život brzo protiče, koje taj život posmatraju iz specifičnih uglova, postaju predmet njegovog slikarstva“.

Radomir N. Saičić je u svom govoru naveo: „Za mene su slike Jovana Marinkovića poziv na metafizičko promišljanje sveta u kome živimo i naše pozicije u njemu. Likovi, manje ili više ljudski, ponekad suptilni i ponekad groteskni, geometrijski oblici, egzotične životinje, detalji u pozadini, celokupan ambijent – sve to je vrlo konkretno i figurativno predstavljeno. Ali slika odaje utisak da je u njoj najvažnije upravo ono što nije prikazano, i što se na prvi pogled ne vidi“.

Jovan Marinković je rođen 1965. u Kruševcu. Fakultet likovnih umetnosti upisao je u Beogradu 1984. kao jedan od retkih koji su imali direktnu prolaznost na drugu godinu studija. Diplomirao je 1989. na Odseku za slikarstvo ne bi li dve godine kasnije magistrirao crtež na matičnom fakultetu. Živi i stvara u Beogradu.

Marinković je do sada izlagao na samostalnim izložbama u prestonici, u prostorima kao što su Galerija Zadužbine „Ilije M. Kolarca“, Galerija Kulturnog centra Beograd, Srećna Galerija SKC-a, Galerija SULUJ-a, Galerija ULUS-a. Učestvovao je 1997. na beogradskom 38. Oktobarskom salonu, jednoj od najznačajnijih likovnih manifestacija u zemlji. Bio je jedan od izlagača na izložbi 2006. u Galeriji Hom art (Galerie Home′Art) u gradu Peros Girek (Perros-Guirec) u Francuskoj, zajedno sa predstavnicima francuske art brut i marginalne likovne scene.

Od izuzetnog značaja je njegovo učešće 2022. na Trećem trijenalu MNMU – RAW INTUITIVE, međunarodnoj izložbi u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Te godine Muzej je napravio presedan uključivanjem umetnika akademskog obrazovanja, što je Jovanu Marinkoviću pružilo priliku da svoja dela predstavi u širem krugu autora autentičnih umetničkih izraza.

Karakteristika Jovanovog stvaralaštva jeste u negaciji klasičnog viđenja estetike likovnog dela. Verujući da umetničke škole sputavaju spontanost i izvornost izraza, on se, po završetku studija, odriče naučenih principa. Stvara sebi svojstvenu prepoznatljivu ikonografiju u kojoj dominiraju vidljivi elementi metafizičkog, fantastičnog i nadrealističkog.

Na izložbi u MNMU je predstavljeno 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.

Izložbu prati štampana publikacija (katalog) „Fantom slobode“ sa tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, profesora dr Nikole Šuice, i Lepe Milošević, kustosa izložbe. Poseban osvrt na slikarstvo Jovana Marinkovića daje Nikola Šuica u širem filozofskom kontekstu, praveći vezu između metafizičkog sveta i sveta koji egzistira unutar Marinkovićevih slika. Naročito je fasciniran motivima koje slikar crpi iz filmske umetnosti koji zadiru u sfere opskurnog, mitskog i mističnog.

Izložba „Fantom slobode“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti otvorena je za posetioce do 15. juna 2025. godine.

Foto: Marija Konjikušić.

Tehnologija u službi dokumentarne umetnosti otvara nova prostranstva

Imerzivni program na ovogodišnjem Beldocsu

Na repertoaru 18. Beldocs festivala, koji se održava od 21. do 27. maja 2025. godine na više lokacija u Beogradu, naći će se jedinstveni interaktivni audiovizuelni programi. Publiku očekuje već tradicionalna XR izložba: imerzivna stvarnost, ovog puta u Planetarijumu i VR zoni Palate nauke, kao i Play.docs Showcase program ozbiljnih video igara, koju će publika moći da istraži u Evropskoj kući.

Sve što znam o učitelju Liju

Danas se otvara izložba „Fantom slobode“ Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, pod nazivom„Fantom slobode“, biće otvorena 15. maja u 18 časova. Na izložbi će biti izloženo 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.

Foto: Slobodan Štetić.

Otvaranje izložbe „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ u Muzeju afričke umetnosti

Izložba „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ biće otvorena u petak, 16. maja u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.

Ova izložba osvetljava fascinantnu i nedovoljno poznatu priču o međunarodnoj tehnološkoj saradnji između tri članice Pokreta nesvrstanih – Jugoslavije, Kube i Angole – tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka. U fokusu je IMS Žeželj sistem prefabrikovane gradnje, inovativna skeletna konstrukcija od betonskih stubova i tavaničnih ploča povezanih čeličnim kablovima, koju je 1957. godine patentirao inženjer Branko Žeželj u beogradskom Institutu IMS.

Prefabrikovana gradnja prvobitno se razvijala kao izraz kolonijalne ekspanzije. Među najranije primere spadaju prenosive kolonijalne kuće koje su se iz Engleske slale u Australiju, prefabrikovane gvozdene zgrade koje su se tokom Zlatne groznice izvozile u Kaliforniju, kao i trgovačke postaje transportovane u Zapadnu Afriku. Prefabrikovana tehnologija tako je olakšavala imperijalno širenje brzim naseljavanjem udaljenih teritorija pod evropskom kontrolom.

Razmena tehnologije IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole reorganizovala je ovu kolonijalnu „geometriju moći“. Umesto da se slede uobičajeni jednosmerni tokovi od imperijalnih centara ka periferijama, takvom razmenom nastao je jedan višestruko isprepletani trougao tehnološke solidarnosti kroz koji se tehnologija prilagođavala lokalnim uslovima i potrebama, postajući zajednički proizvod. Time je tehnologija kolonijalnog porekla transformisana u sredstvo postkolonijalnog razvoja.

Kustosko-autorski tim izložbe čine Vladimir Kulić, Vesna Pavlović, Jelica Jovanović, Fredo Rivera, Ana Knežević i Emilia Epštajn. Tokom 2023. i 2024. godine autori su na Kubi i u Angoli dokumentovali zgrade nastale opisanom tehnološkom razmenom i razgovarali s njenim učesnicima. Kroz fotografije, arhivski materijal i video-intervjue s arhitektama i inženjerima iz sve tri zemlje, ova izložba istražuje kako je „trougaona solidarnost“ stvorila trajne veze između kontinenata. Iako je ambiciozna vizija alternativnog svetskog poretka na kraju posrnula devedesetih godina, betonske građevine koje je ona omogućila i dalje opstaju. U njima i danas žive hiljade porodica, što predstavlja svedočanstvo trenutka kada je tehnološka razmena poslužila oslobođenju, a ne dominaciji.

Prvo javno vođenje biće održano u nedelju, 18. maja u 11h, sa Vesnom Pavlović.

Izložba će biti postavljena do septembra 2025. godine. Više na mau.

Foto: MAU promo

Muzej savremene u Beogradu – Izveštaj sa otvaranja – Otvorena izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića u Muzeju savremene umetnosti

Foto: Bojana Janjić.

Izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića svečano je otvorena u četvrtak 8. maja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kustos izložbe Miroslav Karić, i umetnik Zdravko Joksimović.

Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: „Zdravko Joksimović je stvaralac koji svojom umetnošću ne pristaje na površno. Njegov rad nas poziva na razmišljanje, na unutrašnje preispitivanje, ali i na estetsko uživanje. Bilo da je reč o njegovim figuralnim predstavama, apstraktnim kompozicijama ili eksperimentima sa materijalima, Joksimovićevi radovi odišu dubokom iskrenošću i jasnom autorskom porukom”.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti je dodala: “Njegova umetnost ne traži pažnju – ona je tiha, ali postojana, i ostaje u nama dugo nakon što napustimo Muzej. Njegova dela, bilo da su skulpture, instalacije ili readymade objekti, u sebi uvek nose tragove transformacije – kako samih materijala, tako i našeg pogleda na svet. Umetnik neumorno ispituje granične mogućnosti skulpture a u traganju za formom i materijalom, preispituje njene potencijale komunkacije i značenja koja su nekad ironična, nekad poetična, lična ili univerzalna”.

Miroslav Karić je o umetnosti Zdravka Joksimovića naveo: „Još od kraja osamdesetih, kada je sa grupom kolega započeo traganja za novim senzibilitetom u skulpturi, pa do danas, Joksimović je i u mediju koji je izabrao za svoj primarni umetnički izraz ali i u drugim, koji su ga podjednako provocirali da im proširi neka tradicionalna ograničenja, uvek za polazište imao testiranje njihovih mogućnosti da konotativno i asocijativno oslobode drugu prirodu materijala, a samim tim dovedu i do poetičke transformacije dela. Bez obzira da li ih medijski interpretirali kao skulpture ili objekte, ili kako i sam definiše najrecentnija ostvarenja, readymade slike, Joksimovićevi radovi najjači utisak ostavljaju u igrivim uodnošavanjima i narativnim zapletima oblika, boja, funkcija, namena upotrebljenog furnira, metala, kože, mesinga, konjske grive, kozmetičkog pudera, platna, istorijama, utilitarnim i drugim vrednosnim predznacima najrazličitijih predmeta – perceptivno i misaono nas suočavajući sa preokretljivim karakterom okružujućeg sveta”.

Zdravko Joksimović je na otvaranju posebno istakao: „Zahvaljujem se Marijani Kolarić na ukazanom poverenju. S obzirom na istorijat ovog Muzeja, velika je čast i odgovornost izlagati u njemu. Veliku zahvalnost dugujem i Miroslavu Kariću, kustosu ove izložbe, na istrajnosti i trudu povodom pripreme, i naročito tokom realizacije ove postavke. Moram da izrazim neizmernu zahvalnost i svima koji su u okviru Muzeja učestvovali u realizaciji ove retrospektive. Od konzervatora, dizajnera, stolara, menadžera, administracije, obezbeđenja, do tehničke ekipe. Malo je reći da su bili dobri. Njihov entuzijazam i požrtvovanost učinili su da postavljanje ove zahtevne izložbe preraste u čisto zadovoljstvo“.

Izložba je koncipirana u dvanaest celina čije okosnice čine različiti tematski fokusi autorovih interesovanja, od istraživanja izražajnih potencijala likovno plastičkih principa, kroz materijale i tehnike, preko bavljenja fenomenima telesnog, biomorfološkog i erotskog i preispitivanja religiozne ikonografije i simbolike, do ličnih, svojevrsnih omaža bivšoj Jugoslaviji i opusu umetnika Bore Iljovskog.

Na izložbi su predstavljena Joksimovićeva ostvarenja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do najnovije produkcije, koja pored skulptura i objekata obuhvataju i crteže – značajan segment umetnikovog rada i još jedno polje intenzivnog promišljanja percepcije i asocijativne moći oblika. Važan idejni momenat ove izložbe, koja retrospektivni pregled ne razvija linearno već kroz paralelne hronološke tokove Joksimovićevog stvaralaštva, jeste i otvorena struktura postavke, koja će, u namenski osmišljenom tempu promena pomenutih tematskih celina, publici dati dinamične uvide u početke, faze, preokrete, ponovna otkrivanja unutar jedne kontinuirano tragalačke umetničke prakse.

Izložba je otvorena do 25. avgusta 2025. godine.

Za realizaciju izložbe „Zdravko Joksimović – Svetlucavo prijateljstvo” Muzej savremene umetnosti se posebno zahvaljuje Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, Narodnom muzeju Srbije, Narodnom muzeju Šumadije, Narodnom muzeju Požarevac, Narodnom muzeju Pančevo, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”, Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Pančevo, Kulturnom centru Beograda, Kulturnom centru Sopot, Centru za likovno obrazovanje – Šumatovačka, Galeriji savremene umetnosti Niš, Muzeju Zepter, umetničkim kolekcijama Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd, Yettel, Publikum, galerijama ARTE, B2, RIMA, X Vitamin, Viline Vode, H2O (Barselona) kao i brojnim privatnim kolekcionarima i vlasnicima dela Zdravka Joksimovića.

Izložba „Jedinstvo u različitosti: umetnost iz dva uma“ Hanne Dujmović i Aleksandra Srbljanina – hit izložba u Kragujevcu

foto: Slavoljub Radojević
Umetnici Hanna Dujmović i Aleksandar Srbljanin već desetak dana svojim radovima privlače
izuzetno veliki broj posetilaca u kragujevačkoj Aleksić galeriji savremene umetnosti.
Veoma intenzivan kolorit, veliki formati, dva potpuno različita stila i pristupa ovo dvoje
umetnika privukli su do sada najveći broj posetilaca u ovoj poznatoj kragujevačkoj galeriji.
lzložba predstavlja nesvakidašnji dijalog boja, oblika i karaktera — od animalnih figura u
vibrantnim ambijentima do apstraktnih silueta koje odišu geometrijskom
Hanna Dujmović izložila je seriju slika pod nazivom „Theatrum Imaginativum“. Svaka
slika iz ovog ciklusa je zapravo Hanin izmaštani svet, u kome se granice između stvarnog i
fantastičnog brišu, a posmatrač je pozvan da otkrije skrivena značenja koja leže iza likova,
simbola i boja.
Aleksandar Srbljanin predstavio je ekskluzivnu seriju radova koji su premijerno izloženi u
Aleksić Galeriji u Kragujevcu, Ovaj ciklus pod nazivom „Između reda i subverzije“ istražuje
mogućnost suptilnog dijaloga između snažne stilizovane figuracije i geometrijske apstrakcije.
Imaginarne figure koje se nalaze na svim radovima zajednički su element ove serije slika,
koje povezuju elegantne i dinamične kompozicije rađene akrilom na platnu. I kako se navodi
u katalogu za ovu izložbu, izvan estetike, iako stilizovane, Srbljaninove naslikane figure nisu
lišene izraza ili ličnosti — one odražavaju ravnotežu između idealizacije i unutrašnjosti.

Ukoliko ste u Kragujevcu, neka vam Aleksić galerija bude na listi mesta koja vredi posetiti.
Izložbu Hanne Dujmović i Aleksandra Srbljanina – „Jedinstvo u različitosti: umetnost iz dva
uma“ u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu, možete posetiti sve do 24. maja

godine.

NA(J)ZAD U SADAŠNJOST!

57. Majska izložba ULUPUDS-a 2025

Svečano otvaranje: 5. maj u 19h

Bioskop Balkan

Braće Jugovića 16

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) predstavlja 57. Majsku izložbu pod nazivom „Na(j)zad u sadašnjost!“, koja će biti održana tokom maja meseca u četiri beogradska galerijska prostora – Bioskopu Balkan, Konaku kneginje Ljubice, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i Domu vojske Srbije.

Inspirisana jubilejima – četrdeset godina od premijere filma „Povratak u budućnost“ i 70 godina od prve Majske izložbe – ovogodišnja postavka otvara pitanja o prirodi vremena, ulozi umetnosti u savremenom društvu i izazovima današnjice.

Kroz umetnička promišljanja prošlosti, budućnosti i sadašnjeg trenutka, izložba podstiče dijalog o istini, percepciji i potencijalu umetnosti kao sredstva osvešćivanja, otpora i promene.

Naziv izložbe nosi višeznačnost – poziv na povratak „nazad“ ka dubljem razumevanju, ali i „najzad“ kao konačni trenutak buđenja i akcije.

„Na(j)zad u sadašnjost!“ je više od umetničkog koncepta – to je imperativ da se vratimo stvarnosti, da je oslušnemo, oblikujemo i promenimo, pre nego što nam ta „sadašnjost“, u svojoj neumitnoj prolaznosti, nestane pred očima.

Na konkurs za 57. Majsku izložbu prijavilo se 249 umetnika, članova ULUPUDS-a, od kojih je stručni žiri sastavljen od članova Umetničkog saveta Udruženja, odabrao 155 autora za izlaganje. Na ovogodišnjoj izložbi će, pored članova svih devet sekcija Udruženja; Slikarsko-grafičke, Vajarske, Dizajnerske, Sekcije za tekstil i savremeno odevanje, Sekcije za kostim i scenografiju, Keramičke sekcije, Fotografske, Arhitektonske, i Sekcije za istoriju i teoriju umetnosti, biti predstavljeni umetnici Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), kao i određeni broj zapaženih autora iz Crne Gore. Poseban pečat ovogodišnjem izdanju, daje selekcija radova članova Saveza društava slovenačkih likovnih umetnika (ZDSLU). U okviru 57. Majske izložbe biće održana prateća izložba medalja i plaketa udruženja FIDEM (Federation Internacionale de la medalle), kao i tribine, panel diskusije i stručne prezentacije koje će doprineti dubljem sagledavanju savremenih umetničkih praksi.

Svečano otvaranje 57. Majske izložbe – „Na(j)zad u sadašnjost!“, održaće se 5. maja u autentičnom ambijentu Bioskopa Balkan, sa početkom u 19 časova. Publika će imati priliku da prisustvuje naročitom umetničkom susretu, uz prisustvo brojnih istaknutih umetnika, kao i posebnog gosta večeri, novoprimljenog člana Udruženja, Andreja Josifovskog Pijaniste.

Izložbene postavke 57. Majske izložbe ULUPUDS-a:

*Bioskop Balkan, Fondacija Saša Marčeta: od 5. do 19. maja 2025.

**Konak kneginje Ljubice, Sala pod svodovima: od 8. do 29. maja 2025.

***Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“: od 12. do 28 maja 2025.

****Dom Vojske Srbije, Mala galerija: od 13. do 31. maja 2025.

Autorka koncepta: Jelena Balević, istoričarka umetnosti

Kustoski tim: Jelena Balević i dr Miona Marta Marković

Vizuelni identitet 57. Majske izložbe: Dejan Vukelić

Istorijski trenutak u Alžiru: Muzej afričke umetnosti iz Beograda otvorio izložbu „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“ u Narodnoj skupštini Alžira

U organizaciji Muzeja afričke umetnosti iz Beograda, u Narodnoj skupštini Demokratske Narodne Republike Alžir svečano je otvorena izložba „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“, čime je upisana nova stranica u istoriji odnosa između Srbije i Alžira.

Ovaj događaj, od izuzetne kulturne i političke važnosti, upriličen je na poziv predsednika alžirskog parlamenta Brahima Bugalija, uz podršku Ambasade Republike Srbije u Alžiru i ambasadorke Ane Petković. Delegaciju Muzeja afričke umetnosti u Alžiru činile su direktorka dr Marija Aleksić i kustoskinje Emilia Epštajn i Milica Josimov, koje su alžirskoj publici predstavile priču o Zdravku Pečaru, jednom od najznačajnijih posrednika između afričkih i jugoslovenskih naroda 20. veka.

Predsednik Narodne skupštine Brahim Bugali, zahvalio je Muzeju afričke umetnosti na podršci koju je oduvek ukazivao afričkim narodima i njihovoj borbi protiv kolonijalnih vlasti, posebno Alžiru. Naglasio je značaj izložbe posvećene Zdravku Pečaru, novinaru koji je kao prvi jugoslovenski reporter dokumentovao ključne trenutke Alžirske revolucije i prenosio patnje alžirskog naroda svetu, koristeći pero i kameru. Predsednik Narodne skupštine podsetio je da je Jugoslavija bila prva evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira i pružila mu političku, finansijsku i humanitarnu podršku. Bugali je ukazao i na značaj jugoslovenskih medija u rasvetljivanju francuskih kolonijalnih zločina i istakao da odnosi Alžira i Srbije nisu samo diplomatski, već su zasnovani na zajedničkoj borbi i sudbini koju dele. Završio je zahvalnošću prijateljima Alžirske revolucije, naglašavajući da očuvanje ovog istorijskog nasleđa predstavlja zajedničku odgovornost koja zahteva nastavak rada na dokumentovanju i kulturnoj saradnji koja će dodatno učvrstiti mostove prijateljstva između naših naroda.

Ambasadorka Srbije u Alžiru Ana Petković istakla je da ova izložba predstavlja dirljivo svedočanstvo o trajnim vezama iskovanim u potrazi za nezavisnošću, pravdom i ljudskim dostojanstvom, „to je odavanje poštovanja solidarnosti rođenoj u borbi, proslava onih koji su izabrali otpor umesto ćutanja. Zajedničkim naporima nastojali smo da ispričamo priču o prijateljstvu izgrađenu na temeljima koje su postavili oni koji su se borili za slobodu, pravdu i jednakost. Njima dugujemo najdublju zahvalnost. Neka ova izložba posluži kao snažan podsetnik na zajedničke vrednosti koje delimo i kao inspiracija za dalje jačanje veza između Srbije i Alžira i naša dva naroda.“

Dr Marija Aleksić zahvalila je predsedniku alžirskog parlamenta i ambasadorki Srbije na izuzetnoj podršci u organizaciji prve izložbe MAU u Alžiru i rekla: „Bivša Jugoslavija pružila je neprocenjivu podršku Alžiru u njegovoj borbi za nezavisnost, a mnogi naši građani, poput snimatelja Stevana Labudovića i osnivača Muzeja afričke umetnosti Zdravka Pečara i Vede Zagorac, aktivno su učestvovali u toj borbi. Građa koju naš muzej čuva, uključujući fotografije, dokumente i tekstove Pečara i Vede Zagorac, predstavlja neprocenjivo svedočanstvo zajedničke istorije Alžira i Jugoslavije, i od velikog je značaja za dalje razumevanje i istraživanje tih tema.“ Aleksić je predsedniku parlamenta uručila gramofonsku ploču izdatu 1961. godine u Jugoslaviji sa retkim zvučnim zapisom alžirskih patriotskih pesmama, među kojima je i Kasaman, buduća himna nezavisnog Alžira, kao i posebno izdanje poštanske marke koje su pripremili Muzej afričke umetnosti, Udruženje prijatelja Alžira, Filmske novosti, Adligat i Ambasada Alžira u Srbiji, u čast 70. godišnjice alžirske borbe za nezavisnost.

U fokusu izložbe „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“ je život i delo Zdravka Pečara – jugoslovenskog novinara, istoričara, diplomate, revolucionara i osnivača Muzeja afričke umetnosti (MAU). Kroz bogat arhivski materijal, fotografije, štampane zapise i ličnu biblioteku, posetioci imaju priliku da upoznaju kompleksnu ličnost Zdravka Pečara, njegov angažman u borbi protiv kolonijalizma, kao i njegov značajan doprinos kulturnim i političkim vezama između Jugoslavije i afričkih zemalja. Delo Zdravka Pečara odjekuje i danas, kako kroz brojne novinarske tekstove i knjige koje je objavio, tako i kroz izuzetno nasleđe koje je ostavio u vidu MAU – koji već decenijama predstavlja jedinstvenu platformu za uspostavljanje dijaloga o Africi i Bliskom istoku u ovom delu Evrope.

Izložba kojom se Muzej afričke umetnosti predstavlja u Alžiru zasnovana je na izložbi „Zdravko Pečar: (Auto)portreti”, organizovanoj u MAU 2024. godine, povodom obeležavanja trideset godina od njegove smrti.

Foto: Nadži Hamadu.

BINA – Otvorena izložba „Mikro housing hub – Ana Curk i Sanja Cvetković“ na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2025

Izložba „Mikro housing hub – Ana Curk i Sanja Cvetković“ otvorena je u četvrtak, 24. aprila u BINA kabini u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti, u okviru izložbene celine „Ponesi svoj projekat“ na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture. Na izložbi su predstavljene različite mikro kuće sa jasnim ekološkim i funkcionalnim pristupom dizajnu, koji poziva posetioce da razmotre budućnost životnog prostora u skladu sa prirodnim okruženjem, ekološkim principima i savremenim potrebama.

Jelena Ivanović Vojvodić, članica organizacionog tima BINE, osvrnula se na tekuće programe ove manifestacije: „Probali smo da na interesantan način aktiviramo galerijske prostore Kulturnog centra Beograda sa temom Centra za arhitekturu, inicijativom za koju smo se borili više godina ne bi li na jednom mestu objedinili sve važne podatke vezane za domaću arhitekturu. Naravno, i sa vizijom budućnosti arhitekture koja objedinjuje celu zajednicu. To je pravi temelj za našu profesiju“.

Jelena Ivanović Vojvodić je pomenula i ovogodišnju programsku temu javnosti arhitekture kao ogledala društva, odnosno interakciju arhitekture sa zajednicom, kao i međunarodni projekat LINA u okviru kojeg u Beograd dolaze mladi arhitekti iz Italije, Španije i Slovenije. Članica organizacionog tima BINE je u svom govoru i predstavila Anu Curk i Sanju Cvetković, te istakla da se nalazimo u društvu koleginica „koje su izuzetno uspešne, koje su pokazale da umeju da grade, i da se u ovako teškoj struci i profesiji pronađu, imaju svoj lični izraz i pečat“.

Natalija Đukić, članica programskog tima BINE kustoskinja izložbe, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Već godinama pratim rad mladih autora ali sam ove, za razliku od prethodnih, počela od teme. Želela sam da se bavimo kućom kao prvom i najvažnijom temom arhitekture. To istraživanje me je vrlo brzo dovelo do autorki – Ane Curk i Sanje Cvetković. Mislim da su pokazale izuzetnu i ponekad zaboravljenu veštinu objedinjavanja funkcije, forme i komfora u svojim delima. Njihove mikro kuće spremne su za primenu na različitim prostorima, i mislim da taj ton univerzalnosti govori o širini njihovog dela”.

Sanja Cvetković se u ime autorskog tima zahvalila prisutnima na dolasku na izložbu, kao i organizatorima 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture na pozivu za učestvovanje u manifestaciji.

Neki od radova predstavljenih na izložbi su promišljeni kao gotova rešenja, spremna za realizaciju u ruralnim i neurbanizovanim sredinama, dok pojedini projekti predstavljaju vizionarska i inovativna rešenja za izazove urbanog života, kreirajući model za revitalizaciju urbanih područja integracijom mikro stambenih jedinica u postojeću gradsku infrastrukturu. Predstavljeni radovi pozivaju na promišljanje o naizgled suprostavljenim izazovima savremenog projektovanja – komfora i ograničenog prostora, ekonomičnosti i ekološke održivosti, modernih životnih standarda i alternativnih modela stanovanja.

BINA tim kroz program “Ponesi svoj projekat” želi da afirmiše i inicira povezivanje mladih autora ka formiranju BINA ALUMNI KLUBA, kreativnog huba koji bi uspostavio nove mreže mladih profesionalaca u udruživanju i deljenju znanja i iskustva kao i razvoja ideja preko multidisciplinarnih projekata, učestvovao u razvoju evropskih iskustava i promovisanju arhitekture kao dela kulture.

Foto: Aleksandar Gazibara.

BINA – Otvorene izložbe 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2025 u Kulturnom centru Beograda

U utorak, 22. aprila u Kulturnom centru Beograda otvoreno je pet izložbi u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Povodom značajnog jubileja i otvaranja izložbi, prisutnima se u Galeriji Artget obratio osnivački i programski tim BINE, kao i učesnici ovogodišnjeg programa.

Ljiljana Ilić, PR menadžerka Kulturnog centra Beograda, zahvalila se u ime BINE organizatorima – Društvu arhitekata Beograda i KCB-u, pokroviteljima Ministarstvu kulture Republike Srbije i Gradu Beogradu, Inženjerskoj komori Srbije, kao i mnogobrojnim prijateljima i sponzorima manifestacije.

Ružica Sarić je istakla da su tokom dvadeset godina BINE prikazane mnoge izložbe u Kulturnom centru Beograda, ali i na drugim mestima u gradu. „Te izložbe su prikazivale aktuelnu savremenu arhitekturu Srbije, regiona, Evrope, pa čak i šire“, naglasila je koosnivačica BINE, dodajući da su izložbe ove manifestacije putovale i po Srbiji, ali i gostovale van granica naše zemlje.

Danica Prodanović je u svom uvodnom govoru rekla: „BINA se pri svom osnivanju odredila tako da će raditi kako sa onom stručnom, tako i sa najširom publikom svih generacija. Trudili smo se da organizujemo brojne programe – stručne konferencije, seminare, predavanja, radionice, a jedan od najpopularnijih programa su tematske šetnje sa arhitektama i dizajnerima koji otkrivaju Beograd na jedan drugačiji način. Trudili smo se da budemo aktuelni, da pratimo sve ono što je najznačajnije u oblasti kojom se bavimo, i da budemo održivi.“

Jelena Ivanović Vojvodić osvrnula se na projekte participacije i međunarodne projekte Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. „Međunarodnu saradnju smo razvijali sa našim dragim kolegama svuda u svetu. Za nas je bio značajan projekat Nedovršene modernizacije – između utopije i pragmatizma: Arhitektura i urbanizam u bivšoj Jugoslaviji i zemljama naslednicama, koji smo radili od 2010. godine, što je rezultiralo velikom izložbom u njujorškom MoMA muzeju 2018. godine“, naglasila je jedna od programskih urednica BINE i navela još niz važnih saradnji koje je ova manifestacija ostvarila sa međunarodnim strukovnim organizacijama.

Tanja Damljanović Konli, predsednica organizacije Docomomo Srbija i članica programskog tima BINE, istakla je koliko je truda uložena u to da se BINA afirmiše na međunarodnom planu, te da se pozove što više učesnika u okviru raznovrsnih internacionalnih akcija. „BINA je u jednom trenutku odlučila da se okuraži i postane izazovna za širu naučnu javnost, tako da su već od 2009. godine uvedeni seminari, koji su se uvek bavili ozbiljnim tekućim pitanjima u teoriji i istoriji arhitekture“.

U galeriji Podroom KCB-a otvorena je izložba „Architecture. Strictly Minimal.“, plakata studenata Fakulteta savremenih umetnosti, profesora Aleksandra Kušića.

U svom obraćanju, Aleksandar Kušić je naveo da su studenti svake godine značajan deo BINE kao učesnici različitih radionica i konkursa. „Ponekad oni rade teške ili goruće teme, kao što je bio slučaj 2022. godine sa studentskim konkursom za rešenje zgrade Generalštaba. U nekim drugim očekujemo da ponude rešenja koja unapređuju svakodnevicu, kao što je prošle godine bio slučaj sa radionicama Beogradske urbane oaze. Treba pomenuti i izložbu Ponesi svoj projekat koja permanentno i dosledno promoviše mlade timove i autore“, naveo je Kušić.

Izložba „Javnost arhitekture“ Milene Kordić i Andreja Dolinke u Galerijama Artget i Likovnoj galeriji KCB-a, kroz predstavljanje aktivnosti Bine i podsećanje na neophodnost arhiviranja savremene arhitekture, istražuje kako arhitektonska kritika može oblikovati profesiju i društvo. Naglasak je na vrednovanju prostora, društvenoj odgovornosti i prenosu znanja između generacija. Ova izložba teži uspostavljanju polja arhitektonske kritike kao alata za unapređenje kvaliteta izgrađene sredine i kulture življenja.

Milena Kordić je povodom otvaranja ove izložbe navela: „Rešili smo da akcenat bacimo ne samo na to šta je BINA radila, već na ono što je njen rezultat. Videli smo istrajan napor da se o arhitekturi priča, da se uspostavi prostor u kome se arhitektura može tumačiti i razumevati, u kome publika i stvaraoci, arhitekte, mogu da utiču jedni na druge. To je polje kritike arhitekture, za koje nas dvoje smatramo da je neophodno našoj sredini i da nam veoma manjka. Kritika nije neko kolokvijalno, negativno traženje zamerki, već napor da se razumeju, analiziraju i tumače vrednosti koje stoje iza onoga što nekada vidimo kao lepe forme ili funkcionalna rešenja, ali su zapravo vrednosti koje mi arhitekte, svi zajedno, ostavljamo zajednici“.

U Galeriji Artget otvorena je izložba „Velika nagrada UAS za životno delo“ istih autora. Ova nagrada je u fokusu 20. BINE, a svojim zavidnim kontinuitetom ona dobija ulogu u afirmaciji i promociji arhitektonskog diskursa u Srbiji, nudeći neke od uslova za razvoj arhitektonske kritike. Dodeljivanje ove nagrade ne govori samo o prošlosti, već deluje i na budućnost, inspirišući mlađe generacije da razvijaju svoje doprinose stojeći na ramenima svojih prethodnika, izrađujući svoju praksu na osnovama već osvojenih znanja kroz prethodne generacije.

Goran Vojvodić, predsednik veća Velike nagrade arhitekture, osvrnuo se na veliki jubilej BINE i istakao da prisustvujemo 1040. nedelji ove manifestacije. “BINA je hroničar struke i svih dešavanja vezanih za nju, sa izuzetnim kapacitetima”, naveo je Vojvodić i pozdravio prisutne u ime svih laureata Velike nagrade arhitekture, a potom i zvanično proglasio sve izložbe otvorenim.

U Likovnoj galeriji KCB-a postavljena je i tradicionalna izložba “Nagrade i konkursi (2024/2025), koja predstavlja godišnje nagrade za arhitekturu i arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2024 – mart 2025. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda, dok se u zadnjem delu Likovne galerije emituje BINA TV program „Beograd – Objekti Modernizma“.

Istovremeno je u holu Galerije Artget otvorena izložba „Beograd 60-ih i 70-ih kroz objektiv Marlies Vujović”, izuzetno velika, opširna i po temama raznolika kolekcija profesionalnih fotografija Beograda i cele bivše Jugoslavije, rađenih bez retuša i današnjeg fotošopa, svedok je trenutka iz vremena poleta 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

U sredu, 23. aprila, u okviru programa 20. BINE i u organizaciji Docomomo Srbija, u Galeriji Artget od 15 do 18 časova biće održan tematski seminar „Skrivene autorke modernosti: žene umetnice, dizajnerke enterijera i arhitekte”, koji se fokusira na raznolike i višestruke doprinose žena stvarateljki tokom modernističkog pokreta, posebno u oblastima dizajna enterijera, arhitekture i umetnosti. Razotkrivanjem njihovog inovativnog rada i ispitivanjem njihovih pristupa kreativnosti, seminar ima za cilj da pruži bogatije razumevanje modernističke kulture i njenih humanističkih dimenzija. Moderatorka seminara je Milena Kordić, a učesnice Ana Toštoeš, Anita Puig Gomez, Deniz Hasirči, Zeinep Tuna Ultav, Melis Ornekolu Selčuk i Deniz Avči, Eva Storgard, Marta Silveira Peišoto, Silvija Suzana Segara Lagunes, i Žužana Boroc.

Foto: Aleksandar Gazibara.

BINA – Otvaranje pet izložbi u Kulturnom centru Beograda

U utorak, 22. aprila u 19 časova u Kulturnom centru Beograda, biće otvoreno pet izložbi u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se ove godine održava do 17. maja.

U Likovnoj galeriji KCB-a, između ostalog programa inicijative Arhitektonskog centra, u segmentima arhiva, edukacija, urbana participacija i aktivnosti BINA biće postavljena i tradicionalna izložba “Nagrade i konkursi (2024/2025), koja će predstaviti godišnje nagrade za arhitekturu i arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2024 – mart 2025. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda, dok će u zadnjem delu Likovne galerije biti emitovan BINA TV program „Beograd – Objekti Modernizma“.

U Galeriji Artget će biti otvorena izložba „Velika nagrada UAS za životno delo“ istih autora. Ova nagrada je u fokusu 20. BINE, a svojim zavidnim kontinuitetom ona dobija ulogu u afirmaciji i promociji arhitektonskog diskursa u Srbiji, nudeći neke od uslova za razvoj arhitektonske kritike. Dodeljivanje ove nagrade ne govori samo o prošlosti, već deluje i na budućnost, inspirišući mlađe generacije da razvijaju svoje doprinose stojeći na ramenima svojih prethodnika, izrađujući svoju praksu na osnovama već osvojenih znanja kroz prethodne generacije.

Istovremeno će u holu Galerije Artget biti otvorena izložba „Beograd 60-ih i 70-ih kroz objektiv Marlies Vujović”, izuzetno velika, opširna i po temama raznolika kolekcija profesionalnih fotografija Beograda i cele bivše Jugoslavije, rađenih bez retuša i današnjeg fotošopa, svedok je trenutka iz vremena poleta 60., 70. i 80. godina.

U galeriji Podroom KCB-a će biti otvorena izložba „Architecture. Strictly Minimal.“, plakata studenata Fakulteta savremenih umetnosti, profesora Aleksandra Kušića.

BINA – Otvorena izložba “I posle 30 godina – arhitekta” Lazara Kuzmanova

Retrospektivna izložba arhitekte Lazara Kuzmanova povodom Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije otvorena je u četvrtak 17. aprila u prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije. Izložba se održava u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja traje do 17. maja u organizaciji Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda.

Ivan Rašković, predsednik upravnog odbora Udruženja arhitekata Srbije, u svom uvodnom govoru je rekao: “Jedna od karakteristika ove nagrade se odnosi na činjenicu da, kada se određena ličnost nametne u pozitivnom smislu, cela jedna zajednica se prepoznaje po toj ličnosti. Ovoga puta je to naš prijatelj Lazar Kuzmanov, koji je kroz svoj 30-godišnji opus opravdao dodelu ove nagrade. Sa druge strane, kao što bilo koja nagrada daje priznanje onome kome se dodeljuje, na isti način veliča i onog koji je dodeljuje. Večeras se i Udruženje arhitekata Srbije na isti način afirmiše i oseća dobro”.

Goran Vojvodić, član Veća velike nagrade arhitekture, u svom obraćanju je naglasio da je delo Lazara Kuzmanova strukovni domet visokog kvaliteta, i da se ovaj arhitekta istakao kako u stručnom i naučnom radu, tako i u publicistici, edukaciji kadrova, kao i u raznim strukovnim organizacijama.

Lazar Kuzmanov se zahvalio na nagradi i citirao kredo čuvenog arhitekte Le Korbizjea, po kome “u životu treba raditi, tiho, jasno i precizno”, te da je “isključivi ambijent umetničkog stvaranja postojanost, skromnost i doslednost”, i da “ne treba misliti na počasti već računati sam na sebe, raditi savesno i herojski”.

Povod za izložbu je Velika nagrada arhitekture za životno delo koju je Lazar Kuzmanov dobio od Udruženja arhitekata Srbije. Izložbom radova u UAS, odnosno prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije u Ulici kneza Miloša 7-9, na predivnoj terasi na trećem spratu, ostvarena je njegova višegodišnja želja povratka kolega arhitekata svojoj zgradi kraj Pionirskog parka, a istovremeno istaknuta i velika potreba arhitektonskog esnafa ka najiskrenijem posvećenju svojoj profesiji. Izložba je i povod koji omogućuje da na tom skupu arhitekte ponovo osete zajedništvo u ostvarenju ideje i potrebe profesionalnog udruživanja, odnosno formiranja Komore arhitekata Srbije i unapređenja arhitekture u Srbiji.

Podsećamo, centralna tema jubilarnog izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture je „Javnost arhitekture”, u skladu sa tendencijama ka uspostavljanju vrednosti na savremenoj arhitektonskoj i kulturnoj sceni u zemlji i van njenih granica. U fokusu je Velika nagrada za životno delo (1982-2024) Udruženja arhitekata Srbije (UAS) – reprezentativnog udruženja u kulturi, koje se dodeljuje istaknutim arhitektama čiji je rad ostavio značajan trag u srpskoj arhitekturi.

Foto: Monika Husar.

EMOTIVNA IZLOŽBA MILICE MACANOVIĆ OTVORENA U CRNOJ GORI

U subotu, 12. aprila, u JU Muzej i galerija Tivat svečano je otvorena izložba Weird Fish Is You srpske fotografkinjeiumetnice Milice Macanović. Izložba je nastala kao rezultat jedinstvene međunarodne saradnje između Srbije i Crne Gore, koju realizuju beogradski festival fotografije VIZUALIZATOR i Tivat Photo Days, u okviru kojeg je izložba i otvorena.

Milica Macanović pred tivatsku publiku donosi konceptualni projekat koji kombinuje lične fotografije, potrete i autoporetrete, kao i tekstualne fragmente i crteže. Umetnica istražuje dinamiku virtuelnih odnosa i načine na koje sebe i druge projektujemo u onlajn komunikaciji. Njen projekat odabran je na foto-konkursu „Refleksije: Da pogledamo fotografiju novim očima“ koji je VIZUALIZATOR otvorio za sve fotografe i fotografkinje iz Srbije.

Na otvaranju izložbe su publiku pozdravili autorka, Milica Macanović, Dalibor Ševaljević, direktor Tivat Photo Days, Zvezdan Mančić, direktor festivala VIZUALIZATOR i Danijela Đukić, direktorka Muzeja i galerije Tivat.

„Verujem da je upravo povezivanje festivala ključ za dugoročan razvoj fotografske scene u regionu. Umetnost ne zna za granice. Ovo su prvi, ali konkretni koraci u regionalizaciji fotografske scene. Zajedničke vrednosti ne smeju biti sputane granicama“, dodao je Zvezdan Mančić, direktor festivala VIZUALIZATOR.

„Ponosan sam što je Tivat Photo Days prvi festival u Crnoj Gori koji je pokrenuo i realizovao ovakvu vrstu međunarodne razmene u oblasti savremene fotografije. Ova izložba ne bi bila moguća bez partnerstva, otvorenosti i zajedničke želje da fotografiji damo više prostora i vidljivosti“, istakao je Dalibor Ševaljević, direktor festivala Tivat Photo Days.

Kroz fotografije, crteže, fragmente poruka i apstraktne crteže, izložba „Weird Fish Is You“ autorke Milice Macanović uvodi posetioce u prostor između stvarnog i izmaštanog. U savremenom svetu u kom ljubavni odnosi sve češće postoje kao nizovi slika, rečenica i tišina između poruka, ovaj rad postaje ogledalo naše svakodnevice.

U fokusu izložbe nalaze se autoportreti, digitalna pisma i tragovi jedne veze koja nikada nije izašla iz virtuelnog okvira, kao refleksija lične intime, ali i univerzalan komentar na načine na koje se danas povezujemo.

Izložba Weird Fish Is You ostaje otvorena do 30. aprila 2025. godine, u okviru drugog izdanja festivala Tivat Photo Days.

Izložba predstavlja rezultat međunarodne saradnje između festivala u Srbiji i Crnoj Gori, realizovane kroz projekat OUT OF FRAME: Promoting New Perspectives Through Photography, koji ima za cilj jačanje regionalne razmene umetnika, kustosa i publike. Projekat sprovode Centar za razvoj fotografije i Fluid Drum iz Crne Gore, uz podršku programa Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), finansiranog od strane Evropske unije i realizovanog uz podršku British Councila.

CC4WBs ima za cilj podsticanje regionalnog dijaloga kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora i povećanje njegovog društveno-ekonomskog uticaja.

Autori fotografija: Mikhail Varushichev, Milica Macanović, Igor Benić

BINA – Retrospektivna izložba “I posle 30 godina – arhitekta” Lazara Kuzmanova na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2025

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova – ilustracija, foto Relja Ivanić

Retrospektivna izložba arhitekte Lazara Kuzmanova povodom Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije biće otvorena 17. aprila u 19 časova, u prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije (Kneza Miloša 7-9).

Izložba se održava u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se ove godine održava od 15. aprila do 17. maja u organizaciji Kulturnog centra Beograda i Društva arhitekata Beograda.

Posle prošlogodišnjeg zanimljivog arhitektonskog korzoa koji je vodio arhitekta Lazar Kuzmanov, kada je sa kolegama iz BINE šetao ulicama grada Novog Sada i obilazio i pričao o objektima koje je projektovao, na red je došla i prva beogradska samostalna retrospektivna izložba njegovih arhitektonskih ostvarenja.

Povod za izložbu je Velika nagrada arhitekture za životno delo koju je dobio od Udruženja arhitekata Srbije, ali još više sreća što je kao arhitekta uspeo da i posle 30 godina rada ostane ARHITEKTA, sa svim osobinama koje arhitektonska struka ponosno nosi.

Izložbom radova u Udruženju arhitekata Srbije, odnosno prostorijama Saveza inženjera i tehničara Srbije u Ulici kneza Miloša 7-9, na predivnoj terasi na trećem spratu, ostvarena je njegova višegodišnja želja povratka kolega arhitekata svojoj zgradi kraj Pionirskog parka, a istovremeno istaknuta i velika potreba arhitektonskog esnafa ka najiskrenijem posvećenju svojoj profesiji.

Izložba je povod koji omogućuje da na tom skupu arhitekte ponovo osete zajedništvo u ostvarenju ideje i potrebe profesionalnog udruživanja, odnosno formiranja Komore arhitekata Srbije i unapređenja arhitekture u Srbiji.

U fokusu je Velika nagrada za životno delo (1982-2024) Udruženja arhitekata Srbije (UAS) – reprezentativnog udruženja u kulturi, koje se dodeljuje istaknutim arhitektama čiji je rad ostavio značajan trag u srpskoj arhitekturi. Zavidnim kontinuitetom, ova nagrada dobija ulogu u afirmaciji i promociji arhitektonskog diskursa u Srbiji, nudeći neke od uslova za razvoj arhitektonske kritike. Dodeljivanje ove nagrade ne govori samo o prošlosti, već deluje i na budućnost, inspirišući mlađe generacije da razvijaju svoje doprinose stojeći na ramenima svojih prethodnika, izrađujući svoju praksu na osnovama već osvojenih znanja kroz prethodne generacije. Nagrada bi na taj način mogla postati institucionalni izraz kritike, koja vrednuje autentičnost, inovaciju i doprinos zajednici.

Izložba „Deset ljubavnih priča za kišu“ Uroša Ogrizovića u Galeriji ŠTAB

Galerija Štab: 26.04 – 10.05.2025.

Otvaranje: subota, 26. april 2025. u 19h

Umetnik, Uroš Ogrizović, predstaviće se multimedijalnom izložbom pod nazivom „Deset ljubavnih priča za kišu“, čije otvaranje je planirano za subotu, 26. april 2025. godine u Galeriji Štab. Izložba je nastavak prethodne serije radova – „Priče Meseca i Kiše“, na kojoj aktivno radi od 2020. godine.

Izložba će biti sačinjena od nekoliko zasebnih celina: slika na platnu velikih formata,oštrih i loptastih formi od porcelana, instalacije od porculanskih cigli u plavim, belim i zlatnim tonovima i desert kratkih priča.

„Deset ljubavnih priča za kišu“ je više od klasične izložbe; to je oda životu, ljubavi, gubitku, miru i sreći, gde svaka priča, slika i skulptura poziva posmatrače da zarone u dubine umetnikovih kontemplacija o ljudskom fundamentu.

Sutra pred publikom – Internacionalna izložba „Slučaj niti. Globalni narativi o tekstilu” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Ivana Ivković_THE BASE OF TRUST_2024

Internacionalna izložba „Slučaj niti. Globalni narativi o tekstilu“ / „The Event of a Thread: Global Narratives in Textiles”, u organizaciji Instituta za odnose sa inostranstvom ifa – Institut für Auslandsbeziehungen iz Štutgarta , Muzeja savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Goethe-Instituta u Beogradu, biće otvorena za posetioce od 5. aprila do 25. maja u MSUV. Kustoskinje izložbe su Suzane Vajs, Inka Gresel i Sanja Kojić Mladenov.

Tekstil je središna tema putujuće izložbe instituta ifa, koja se fokusira na pitanja kao što su: Koja se utkana značenja i poruke mogu naći u tkaninama? Kakav je njihov kulturni značaj? Kako se tekstil može „čitati“? Šta tkanine mogu da nam kažu o svom poreklu, značenju i društvenim ulogama? Koje tradicionalne tekstilne tehnike su umetnici usvojili, apstrahovali, relocirali i vratili u život? Tekstil predstavlja lokus/mesto u kome se umetnost susreće sa ručnim radom, tradicija sa današnjicom, a lokalno se znanje ukršta sa globalnim odnosima.

Kustoskinja Sanja Kojić Mladenov je povodom predstojeće izložbe rekla: “Tekstil generiše različite društvene i kulturne kontekste mesta. Prožet je svojim poreklom i istorijom obrade, materijalima od kojih je kreiran, kvalitetom proizvodnje koja varira od unikatne ručne izrade do fabričke masovne proizvodnje, te ekonomskim aspektima i tržišnim zahtevima. Višestruke mogućnosti njegove upotrebe omogućavaju relacije sa mnogim aspektima našeg života. Istovremeno, različitih prostornih oblika i specifičnih elemenata dizajna, izbora boje, teksture i paterna, tekstil je vremenom postao medij za prenošenje i čuvanje informacija, povezan sa ženskim radom i njihovim doprinosom zajednici. Simultana artikulacija kulturnih kodova utkana u njegovoj osnovnoj strukturi i estetici, otvara mu mogućnost kontekstualizacije u okviru digitalne kulture, koja nîti dovodi u vezu sa elektronskim kolima, a tkanje sa kompjuterskim kodovima, čime tekstil u savremenoj umetnosti dobija nove vrednosti i razmatranja, te zapaženi uspon na međunarodnoj umetničkoj sceni.”

Umetnici/e čija će dela biti zastupljena na izložbi su: Atelje 61 / Nada Adžić Poznanović, Ulla von Brandenburg, Milica Dukić, Noa Eshkol, Andreas Exner, Uli Fischer, Zille Homma Hamid, Heide Hinrichs, Olaf Holzapfel, Ivana Ivković, Christa Jeitner, Elisa van Joolen & Vincent Vulsma, Kolektiv Škart, Marinela Koželj, Eva Meyer & Eran Schaerf, Karen Michelsen Castañón, Tanja Ostojić, Judith Raum, Rene Redle / Vladan Jeremić, Franz Erhard Walther, zajedno sa „Bauhaus prostorom”.

Ova izložba naglašava višestruke, složene načine na koje umetnici, koji na njoj učestvuju, rade sa tekstilom. Oni povezuju lične i estetske narative sa društvenom i ekonomskom konfiguracijom globalizovanog sveta. Godine 1965. umetnica Bauhausa, Ani Albers, opisala je „slučaj niti“ kao nešto multilinearno, bez početka i kraja: u širem smislu, ona označava stalan prostor za preispitivanje odnosa i restrukturiranje veza i konteksta.

Za ovu izložbu umetnica Judit Raum je razvila Bauhaus prostor, vizuelnu arhivu i instalaciju posvećenu istoriji tkačke radionice Bauhausa u Desau. Susrećemo se sa ponovo tkanim tkaninama i istorijskim materijalima u posebno dizajniranom prikazu (dizajn: Jakob Kirch; arhitektura: S.T.I.F.F.) koji u šest poglavlja otkrivaju svoju izuzetnu priču o uspehu.

Svaki deo sveta može posvedočiti o složenom učešću tekstila u svojoj kulturnoj i industrijskoj istoriji. U saradnji sa lokalnim umetnicima i kustosima, glavni deo izložbe je upotpunjen umetničkim delima, performansima ili akcijama koje stvaraju nove narative relevantne za tekstilni kontekst svake određene lokacije, vezujući izložbu sa umetnicima povezanim sa dotičnim gradom i njegovim teksturama.

Nadovezujući se na koncept osnovne izložbe, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine izložena su i umetnička dela umetnika i umetnica iz Srbije koja se bave specifičnim društveno-političkim kontekstom sopstvenog okruženja. Ona istuču značaj emancipatorske prakse, aktivizma i zajedništva kao važnih karakteristika upotrebe tekstila u lokalnoj istorijskoj i savremenoj umetničkoj praksi. Na izložbi će biti prikazana dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Narodnog muzeja Užice i Ustanove za izradu tapiserija “Atelje 61” iz Novog Sada.

Muzej savremene – umetnici iz Srbije u Gracu – Izložba “Future of Melancholia” posvećena umetnicima iz Srbije otvorena u Gracu

Future of Melancholia, 2025, Exhibition view HALLE FÜR KUNST Steiermark, Graz, foto kunst-dokumentation.com

Izložba Future of Melancholia, nastala u saradnji Muzeja savremene umetnosti i HALLE FÜR KUNST Steiermark iz Graca, otvorena je u petak 21. marta u HALLE FÜR KUNST Steiermark i posvećena je umetnicima iz Srbije. Otvaranju izložbe su prisustvovali Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, Miroslav Karić, kustos Muzeja savremene umetnosti kao i umetnici Marija Šević, Nina Zeljković, Marko Obradović, Vukadin Filipović i Saša Tkačenko. Danas od 12h u Halle fur Kunst biće organizovano vođenje kroz izložbu i artist talk sa prisutnim umetnicima.

Kustos izložbe je Sandro Drošl, a asistentkinja kustosa Karo Fajstricer. Ovo je treći deo izložbe koja je prethodno postavljena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Salonu MSUB.

Izložba Future of Melancholia promišlja melanholiju kao stanje duha koje odražava složenost savremenog trenutka. Ovaj fenomen u isto vreme predstavlja reakciju na izazove populističkih tendencija širom sveta, izraženu kroz povlačenje iz političkog i javnog života u sferu privatnog.

U HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Štajerska) u Gracu predstavljena su tri umetnička naraštaja iz Srbije, u okviru istraživanja kontinuiteta imažinerije nadrealnog ili asocijativnog od dvadesetih godina prošlog veka do danas.

Istorijske pozicije obuhvataju radove nadrealističke grupe okupljene oko Marka Ristića, Vana Bora, Radojice Živanovića Noe i drugih, koji su bili začetnici nadrealizma u Srbiji i istovremeno aktivni u međunarodnim nadrealističkim krugovima. U periodu od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka pojavili su se umetnici i umetnice izrazito individualnih pristupa i poetika, kao što su Ilija Bašičević Bosilj, Ljiljana Blaževska, Kosara Bokšan, Olga Jevrić, Bogoljub Jovanović, Radomir Reljić, Leonid Šejka, Sava Sekulić, Ivan Tabaković i Milica Zorić. Njihova dela, bilo kroz figuraciju ili apstraktne forme, istražuju metafizičke perspektive, nadrealne motive, alegorijske vizije i odnose između duha i materije, čime kreiraju jedinstvene prikaze neposredne stvarnosti i doživljaja sveta.

Izložba takođe uključuje dela savremenih srpskih umetnika koji, poput svojih austrijskih kolega čiji se radovi prikazuju u Beogradu, koriste aluzivni jezik i nostalgične prizore kako bi oblikovali fantastične, sugestivne, ponekad i turobne svetove. Poput svojih prethodnika, ova generacija, koju čine Lidija Delić, Biljana Đurđević, Vukadin Filipović, Milena Dragićević, Marko Obradović, Marija Šević, Nina Zeljković i Saša Tkačenko, može se opisati kao idiosinkratična – povezana sa umetnicima širom sveta u novim kontekstima kako bi stupila u nadnacionalni i multilateralni dijalog.

Izložba u Gracu će biti otvorena do 8. juna.

Future of Melancholia nastala je kroz saradnju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i HALLE FÜR KUNST Steiermark. Ova izložba ne bi bila moguća bez velikodušne podrške Odeljenja za kulturu pokrajine Štajerske, Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove Austrije (BMEIA), Srpske akademije nauka i umetnosti i Ministarstva kulture Republike Srbije. Projekat je pokrenut u okviru BMEIA programa Imagine Dignity – Laboratories of Hope: Regenerating Democratic Prosperity.

Projekat ima za cilj da promoviše dublju razmenu i kulturno povezivanje između Srbije, Austrije i Štajerske u kontekstu zajedničkog evropskog prostora, pružajući dijaloški uvid u aktuelne tokove u umetnosti.

Muzej savremene u Beogradu – Otvorena “Future of Melancholia” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Salonu Muzeja savremene umetnosti

Izložba Future of Melancholia nastala u saradnji Muzeja savremene umetnosti i HALLE FÜR KUNST Steiermark iz Graca otvorena je 6. marta u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i u u Salonu MSUB. Kustos izložbe je Sandro Drošl, asistentkinja kustosa Karo Fajstricer, a kustos koordinator za MSUB je Miroslav Karić.

Marijana Kolarić, direktorka MSUB, na otvaranju izložbe je istakla: “U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića imamo priliku da se upoznamo s radovima savremenih austrijskih umetnika, kao i pionirke nadrealizma Suzane Venger, čije stvaralaštvo predstavlja most između prošlih i sadašnjih umetničkih pozicija. Ovaj deo izložbe nudi novo vrednovanje njenog nasleđa u seriji radova koji duboko istražuju unutrašnje svetove i unutrašnje vizije. Izložba u Salonu MSUB pruža mogućnost da uronimo u svetove umetnika Filipa Timišla koji se bavi fenomenom melanholije prisutnom među mlađom generacijom, istražujući osećanja nesigurnosti pred izazovima vremena u kome živimo. Timišl nas podstiče da se zapitamo o budućnosti u sadašnjem trenutku.

Sandro Drošl, kustos izložbe, u svom obraćanju je istakao: “Izložba Future of Melancholia promišlja melanholiju kao stanje duha koje odražava složenost savremenog trenutka. Ovaj fenomen u isto vreme predstavlja reakciju na izazove populističkih tendencija širom sveta, izraženu kroz povlačenje iz političkog i javnog života u sferu privatnog. Posebna pažnja posvećena je načinima na koje umetnici istražuju ovu teskobu i introspektivnost, koje ujedno odražavaju unutrašnji sukob između tradicije i progresa. Neretko se okreću nadrealnom i snolikom, koristeći ih kao sredstva za promišljanje odnosa između unutrašnjeg osećanja i stanja sveta koji ih okružuje. Nastala dela prate narativne strukture koje su ponekad mračne i nedokučive, ali ipak prožete humorom i nadom”.

Miroslav Karić, kustos koordinator za MSUB, između ostalog je naveo: “Tačno nakon godinu dana otkako je u ovom prostoru predstavljen projekat Kraj jezika: još jednom o Vitgenštajnu , na istom mestu imamo još jednu izložbu koja je u fokus stavila podsticanje novih povezivanja između aktera umetničkih scena iz Austrije i Srbije koje su, podsećanja radi, početkom 2000-ih bile u dinamičnoj interakciji kroz niz izložbi i projekata organizovanih kod nas i u Austriji. Održavajući se u Beogradu i Gracu gotovo simultano, aktuelne postavke u okviru projekta Future of Melancholia daju mogućnost da se pozicije i prakse izabranih umetnika iz dve zemlje razmatraju kroz specifičnosti istorijskih, društveno-političkih i kulturoloških konteksta u kojem su nastajale ili nastaju, nasleđa na koja referišu, tema koje istražuju, razlika i sličnosti u umetničkim pristupima i postupcima.

U subotu 8. marta biće održana i dva razgovora sa umetnicima: u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u 12 časova razgovor će voditi kustos Sandro Drošl uz učešće nekoliko umetnika iz Austrije, dok će razgovor u Salonu MSUB u 18h voditi Sandro Drošl i umetnik Filip Timišl.

U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljene su savremene austrijske umetničke pozicije zajedno sa radovima pionirke nadrealizma Suzane Venger (Susanne Wenger), čije je stvaralaštvo bilo prikazano na 60. Venecijanskom bijenalu prošle godine. Ova izložba ima za cilj da otvori prostor za novo vrednovanje umetničke prakse Suzane Venger i njenog nasleđa, predstavljajući dve serije radova: Traumgesichte (Snoviđenja), crteže u boji iz 1943–44. godine koji prikazuju fantastičnu faunu i Ikonen der großen Traurigkeit (Ikone velike tuge) iz perioda 1993–94, nastale nakon njenog dugog i često duhovno veoma bogatog boravka u Nigeriji.

Na prvom i drugom spratu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića izloženi su radovi savremenih austrijskih umetnika i umetnica, među kojima su Kamila Bišof (Kamilla Bischof), Flora Hauzer (Flora Hauser), Katarina Heglinger (Katharina Höglinger), Ernst Jođi Jeger (Ernst Yohji Jaeger), Nana Kajzer (Nanna Kaiser), Matijas Nogler (Matthias Noggler), Maruša Sagadin (Maruša Sagadin), Ana Šahinger (Anna Schachinger), Klaus Šuster (Klaus Schuster) i Liza Slavic (Lisa Slawitz). Pomenuti umetnici i umetnice pristupaju temi melanholije iz različitih perspektiva, uvodeći posmatrača u ono što se čini kao niz unutrašnjih svetova. Ova često neonadrealistička dela funkcionišu samostalno, dok su delom u dijalogu s nasleđem Suzane Venger. Svaki od ovih radova razvija sopstvenu narativnu strukturu i hrabro istražuje nove umetničke puteve.

Samostalna izložba Molded Filipa Timišla (Philipp Timischl) u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavlja ciklus novih slika, u kojima umetnik istražuje fenomen melanholije prisutan među mlađim generacijama danas. Istovremeno, oslanja se na koncept hauntology, prema kojem je današnja umetnička produkcija obeležena „duhovima” prošlosti: beskrajnim petljama kulturnih elemenata koji se ponavljaju i na taj način brišu budućnost u beskonačno repetitivnom sadašnjem trenutku. Timišlova dela takođe svedoče o nesigurnostima vremena u kojem živimo, čime se direktno povezuju s temama izložbe Future of Melancholia.

Obe beogradske izložbe u prostorijama Muzeja savremene umetnosti biće otvorene za posetioce do 4. maja.

U HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Štajerska) u Gracu od 22. marta do 8. juna biće predstavljena tri umetnička naraštaja iz Srbije, u okviru istraživanja kontinuiteta imažinerije nadrealnog ili asocijativnog od dvadesetih godina prošlog veka do danas. Istorijske pozicije obuhvataju radove nadrealističke grupe okupljene oko Marka Ristića, Vana Bora, Radojice Živanovića Noe i drugih, koji su bili začetnici nadrealizma u Srbiji i istovremeno aktivni u međunarodnim nadrealističkim krugovima. U periodu od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka pojavili su se umetnici i umetnice izrazito individualnih pristupa i poetika, kao što su Ilija Bašičević Bosilj, Ljiljana Blaževska, Olga Jevrić, Bogoljub Jovanović, Radomir Reljić, Leonid Šejka, Sava Sekulić i Milica Zorić. Njihova dela, bilo kroz figuraciju ili apstraktne forme, istražuju metafizičke perspektive, nadrealne motive, alegorijske vizije i odnose između duha i materije, čime kreiraju jedinstvene prikaze neposredne stvarnosti i doživljaja sveta. Izložba takođe uključuje dela savremenih srpskih umetnika koji, poput svojih austrijskih kolega čiji se radovi prikazuju u Beogradu, koriste aluzivni jezik i nostalgične prizore kako bi oblikovali fantastične, sugestivne, ponekad i turobne svetove. Poput svojih prethodnika, ova generacija, koju čine Lidija Delić, Biljana Đurđević, Milena Dragićević, Marko Obradović i Saša Tkačenko, može se opisati kao idiosinkratična – povezana sa umetnicima širom sveta u novim kontekstima kako bi stupila u nadnacionalni i multilateralni dijalog.

Foto: Bojana Janjić.

Izložba EMANACIJA DIVE za 8. mart u Silosima

EMANACIJA DIVE
8-23. MART 2025.Dom kulture SilosiIzložba iz ciklusa Žene stvaraju! Vol. 1
Radionice//susreti//predavanja//koncerti

Emanacija Dive, autorski projekat Jelene Balević i Lidije Živković, predstaviće stvaralaštvo četrnaest umetnica na izložbi koja redefiniše klasičnu galerijsku postavku smeštajući je u nesvakidašnji industrijski ambijent beogradskih Silosa, na Dunavskom keju 46. Kroz više od šesdeset umetničkih radova u različitim medijima – slikarstvo, grafiku, skulpturu, dizajn, nakit, kostim i fotografiju, od 8. do 23. marta, posetiocima se pruža prilika za nova tumačenja umetničkih dela u okviru mini samostalnih izložbi učesnica izložbe, uz istovremeno iniciranje promišljanja transformativne i adaptibilne prirode ženskog biološkog i umetničkog bića…

Uspostavljena korelacija između umetnosti žena i značaja marta, meseca borbe za ženska prava i položaj žena u društvu, predstavlja i pokušaj da se aktualizuje problematika izuzetno nepovoljnog statusa samostalnih umetnica u važećem zakonodavnom sistemu.Izložba je deo projekta “Žene stvaraju!”, vođenog idejom edukacije najšire javnosti o ženskoj savremenoj likovnoj sceni, putem promocije stvaralaštva poznatih akademskih umetnica, a tokom njenog trajanja, biće organizovani razni prateći programi – umetničke radionice, predavanja, panel diskusije, koncerti kantautorki itd.

Na izložbi učestvuju: Ema Bregović (Francuska), dr Sonja Žugić Kristina Ivić, dr Elena Atrashkevich Zlatković (Belorusija), Sonja Ćurin, Tatjana Jakovljević, Lidija Živković, dr Miona Marta Marković, Vladislava Krstić, Tamara Zečević, Irena Kuzmanović, Jana Blue, Irena Simić i Dominika Morariu.

Izložbu organizuje udruženje Modernator a projekat su podržali City Light doo i štamparija Grafix.

Ulaz na izložbu i sve prateće programe je slobodan.