MSUB – Sutra otvaranje izložbe „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić u Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd
foto – Ivan Zupanc, Lazar Pejović, Ivan Petrović
Izložba „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić biće otvorena u petak, 28. novembra u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd. Kustos izložbe je Miroslav Karić, a prvo vođenje i razgovor sa umetnicama i teoretičarkom kulture Elke Krasny zakazano je za subotu, 29. novembar, u 18 časova.
Koncipirana kroz selekciju radova kao svojevrsni pregled dosadašnjih umetničkih angažmana Lagator i Micić, ali i uz novu produkciju, izložba prati glavne istraživačke fokuse i procese pomenutih autorki*, čije umetničke prakse tematski povezuju pitanja o različitim antropogenim uticajima na urbane, socijalne i kulturne pejzaže.
Kroz istraživanja društvenih i političkih implikacija materije i materijala u sferama svakodnevnog, javnog i privatnog života, umetnice* problematizuju niz dubljih, kompleksnih manifestacija savremene globalne sistemske krize i krize biodiverziteta. Fenomen materijalnosti autorke* tretiraju podjednako kao medij – nosioca i eksponenta socioekonomskih odnosa i ideoloških sadržaja – i kao kreativno sredstvo određenih kvalitativnih i oblikovnih karakteristika i potencijala. Za Lagator i Micić posebno važno u tom smislu jeste prikupljanje i arhiviranje materijala s kojima rade, odnosno mogućnost da ih kontinuirano ispituju i otvaraju za dalja moguća čitanja i vizuelna interpretiranja. Tako su radovi, realizovani u rasponu vizuelnih izraza od slike i objekta do instalacije i site-specific intervencije, neretko formalno strukturirani i rešeni kroz akumulirane elemente ili fragmente raznih proizvodnih sirovina, readymade predmeta i artefakata. Obimom i serijalnošću naglašena primarna svojstva njihove široke upotrebe i potrošnje za posmatrača se značenjski i narativno aktiviraju u složenoj mreži vrednosnih i asocijativnih predznaka i referenci, namenski i simbolički upisanih u svaki materijal. Rasteri, bojena polja, vertikalno-dinamičke konstrukcije, ostaci ambalaže, potvrde o fiskalnim transakcijama, organski i sintetički pigmenti, prediva, samo su neke od komponenti oblika i prostornih situacija kojima nas umetnice* uvode u priču o isprepletenosti ekonomskih, društvenih i afektivnih veza u današnjem ubrzanom kapitalističkom svetu.
Radovi na izložbi u Salonu MSU-a istražuju načine na koje, recimo, nejednakost globalnih standarda i regulativa u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji mogu uticati na potrošačku svest i odgovornost, životnu sredinu ili predstavljati demarkacionu liniju između održivih i eksploatativnih ekonomija, zatim proučavaju kako vizuelna reprezentacija i tehnološki procesi određuju recepciju proizvoda i njegov sadržaj, kao i koji su posttranzicioni statusi nekadašnjih simbola modernističke gradnje i kulturne demokratizacije. Umetničke prakse Lagator i Micić donose suptilne kritičke refleksije i gestove suočavanja sa brojnim pitanjima koja se tiču efekata i posledica koje na pojedin*ku i zajednicu u svakodnevnom životu ostavlja kapitalistička logika, kao i geoekonomske i klasne stratifikacije, eksploatacije i ekstinkcije skrivenih iza perfidnih maski neoliberalnog ekonomskog i tehnološkog razvoja.
Irena Lagator Pejović (1976, Cetinje) – vizuelna umetnica, teoretičarka umetnosti i vanredna profesorka na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici. Na crnogorskoj, regionalnoj i međunarodnoj sceni prisutna je od 2000. godine, a njena dela se nalaze u kolekcijama javnih institucija kao što su FRAC Marsej, Francuska; Villa Pacchiani, Italija; MSU Crne Gore; MSU Beograd i MSURS Banja Luka; Muzej novca u Beogradu, Nacionalna biblioteka Crne Gore i Narodni muzej Crne Gore. Samostalnom izložbom Misliti slikom predstavljala je Crnu Goru na 55. Venecijanskom bijenalu. Lagator je jedna od sedam dobitnika Uneskove nagrade za promociju umetnosti, koja joj je dodeljena na 4. Cetinjskom bijenalu 2002. godine.
Jelena Micić (1986, Knjaževac) – magistratura na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020) na Odseku za tekstualnu skulpturu. Master studije filozofije (2012), kao i diplomske studije na Katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) Univerziteta u Beogradu. Trenutno na PhD studijama filozofije u Beču. Dobitni*ca je nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos (2021), Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne radove (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i kültür gemma! (2018) u Beču. Radovi se nalaze u Federalnoj kolekciji Austrije, kolekciji Grada Beča i Muzeju grada Beča. U periodu 2021–2025. godine figurira kao umetnička direkcija festivala za umetnost i aktivizam WIENWOCHE.
Realizaciju izložbe su, pored Ministarstva kulture Republike Srbije, pomogli Austrijski kulturni forum Beograd, Austrijski kulturni forum Vašington i Ministarstvo kulture i medija Crne Gore.
Više o umetnicama na:
Duci Jović – „Hvatači snova“ – nova serija radova u Aleksić galeriji
Otvaranje: 29. novembra u 19.00
Aleksić galerija u Kragujevcu ima zadovoljstvo da predstavi samostalnu izložbu umetnika Dućija Jovića, pod nazivom „Hvatači snova“, koja će biti otvorena u subotu, 29. novembra, s početkom u 19 časova. Kustos izložbe je Nikolina Nikolić.
Serija radova „Hvatači snova“ rađena je u različitim formatima i na različitim površinama, gde, kako kustoskinja zapaža, nastaje dinamična igra svetlosti i materije, u kojoj belina kao apsolut preti da poništi narativ, dok crtež uporno probija kroz slojeve boje.
„La vita è bella“ / foto: Slavoljub Radojević
Otvaranje izložbe “Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu
Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ biće otvorena u četvrtak, 27. novembra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. aprila 2026, a autorka postavke je Milica Naumov, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.
Početkom 1962. godine, u trenucima kada delovi afričkog kontinenta prolaze kroz duboke geopolitičke promene i izranjaju iz doba kolonijalnih uprava, grupa putnika uputila se na višemesečno putovanje kroz Egipat, Sudan, Etiopiju, Somaliju, Keniju i Tanganjiku. Ekspedicija pod nazivom Karavan prijateljstva, predvođena Tiborom Sekeljem, nastaje u uverenju da susreti među ljudima mogu stvoriti prostore razumevanja – ne samo na nivou međudržavničkih i (o)zvaničnih politika, već kroz razmenu pogleda i reči; kroz kadrove koje nastaju u kretanju ovih samoorganizovanih putnika.
Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, u Muzeju afričke umetnosti, otvara ovo putovanje kroz pogled snimatelja Filmskih novosti Branka Marjanovića – člana ekspedicije čiji je foto-album danas i dokument i lični dnevnik; svedočanstvo jedne epohe ali i poziv na čitanje odjeka njegovih traganja kroz predele još uvek neistražene njegovim objektivom. Kamera u njegovoj ruci beležila je prizore dela jednog kontinenta u preobražaju, ali i tragove sopstvene radoznalosti, pažnje i onoga što je (ne)moguće „kadrirati”.
Izložene fotografije, filmski zapisi i predmeti s putovanja ne svedoče samo o jednom poduhvatu, već i o načinima gledanja i beleženja. Kako su učesnici ove ekspedicije videli Afriku, a kako su razumeli sopstveno mesto u njoj? Da li se i gde u tom pogledu susreću idealizam i politička stvarnost, fascinacija drugačijim i pokušaj razumevanja? Izložba poziva da građu sa putovanja čitamo kao tačke susreta – između dokumenata i sećanja, između onoga što je zabeleženo i onoga što je zamišljano.
Brižljivo sačinjen, Brankov foto-album, koji je decenijama bio isključivo porodična uspomena, danas zajedno sa predmetima sa putovanja postaje deo svojevrsnog kabineta sećanja: arhiva u kojem se prepliću javna i lična istorija, profesionalno svedočenje i intimna potreba da se zabeleži i sačuva. U tome se možda najjasnije otkriva suština Karavana – ne kao „misije”, već kao procesa traganja, u kome sačuvane memorabilije ne govore samo o svetu oblikovanom šezdesetih godina 20. veka, već i o nama, danas – o našim načinima gledanja i tumačenja.
„Beleženje Afrike“ stoga nije samo priča o završenom putovanju, već poziv da hod nastavimo prateći njegove tragove – između prošlosti i sadašnjosti, između ličnog i kolektivnog sećanja, između pogleda koji su nekada „beležili“ i onih koji ih danas „čitaju“.
Nedelja u MAU: Javna vođenja za odrasle i kreativne radionice za decu
Program „Nedelja u MAU“ organizuje se za pojedinačne i porodične posete u terminu nedeljom od 11 do 12.30 časova i podrazumeva paralelni program kustoskih vođenja za odrasle i kreativnih radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina. Tokom novembra i decembra biće organizovana stručna vođenja za odrasle posetioce kroz izložbu „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, dok će za decu biti priređena kreativna radionica „Moja panorama uspomena”.
Stručna vođenja: nedelja, 30. novembar i 7, 14, 21. i 28. decembar 2025, u 11 časova
Kreativna radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina: nedelja, 30. novembar i 7, 14, 21. i 28. decembar 2025, u 11 časova
Prijavljivanje je obavezno i vrši se slanjem mejla na kontakt@mau.rs.
Foto: Fotografije iz albuma Branka Marjanovića.
MSUB – Izložba „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić u Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd
Izložba „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić biće otvorena u petak, 28. novembra u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd. Kustos izložbe je Miroslav Karić, a prvo vođenje i razgovor sa umetnicama i teoretičarkom kulture Elke Krasny zakazano je za subotu, 29. novembar, u 18 časova.
Koncipirana kroz selekciju radova kao svojevrsni pregled dosadašnjih umetničkih angažmana Lagator i Micić, ali i uz novu produkciju, izložba prati glavne istraživačke fokuse i procese pomenutih autorki*, čije umetničke prakse tematski povezuju pitanja o različitim antropogenim uticajima na urbane, socijalne i kulturne pejzaže.
Kroz istraživanja društvenih i političkih implikacija materije i materijala u sferama svakodnevnog, javnog i privatnog života, umetnice* problematizuju niz dubljih, kompleksnih manifestacija savremene globalne sistemske krize i krize biodiverziteta. Fenomen materijalnosti autorke* tretiraju podjednako kao medij – nosioca i eksponenta socioekonomskih odnosa i ideoloških sadržaja – i kao kreativno sredstvo određenih kvalitativnih i oblikovnih karakteristika i potencijala. Za Lagator i Micić posebno važno u tom smislu jeste prikupljanje i arhiviranje materijala s kojima rade, odnosno mogućnost da ih kontinuirano ispituju i otvaraju za dalja moguća čitanja i vizuelna interpretiranja. Tako su radovi, realizovani u rasponu vizuelnih izraza od slike i objekta do instalacije i site-specific intervencije, neretko formalno strukturirani i rešeni kroz akumulirane elemente ili fragmente raznih proizvodnih sirovina, readymade predmeta i artefakata. Obimom i serijalnošću naglašena primarna svojstva njihove široke upotrebe i potrošnje za posmatrača se značenjski i narativno aktiviraju u složenoj mreži vrednosnih i asocijativnih predznaka i referenci, namenski i simbolički upisanih u svaki materijal. Rasteri, bojena polja, vertikalno-dinamičke konstrukcije, ostaci ambalaže, potvrde o fiskalnim transakcijama, organski i sintetički pigmenti, prediva, samo su neke od komponenti oblika i prostornih situacija kojima nas umetnice* uvode u priču o isprepletenosti ekonomskih, društvenih i afektivnih veza u današnjem ubrzanom kapitalističkom svetu.
Radovi na izložbi u Salonu MSU-a istražuju načine na koje, recimo, nejednakost globalnih standarda i regulativa u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji mogu uticati na potrošačku svest i odgovornost, životnu sredinu ili predstavljati demarkacionu liniju između održivih i eksploatativnih ekonomija, zatim proučavaju kako vizuelna reprezentacija i tehnološki procesi određuju recepciju proizvoda i njegov sadržaj, kao i koji su posttranzicioni statusi nekadašnjih simbola modernističke gradnje i kulturne demokratizacije. Umetničke prakse Lagator i Micić donose suptilne kritičke refleksije i gestove suočavanja sa brojnim pitanjima koja se tiču efekata i posledica koje na pojedin*ku i zajednicu u svakodnevnom životu ostavlja kapitalistička logika, kao i geoekonomske i klasne stratifikacije, eksploatacije i ekstinkcije skrivenih iza perfidnih maski neoliberalnog ekonomskog i tehnološkog razvoja.
Irena Lagator Pejović (1976, Cetinje) – vizuelna umetnica, teoretičarka umetnosti i vanredna profesorka na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici. Na crnogorskoj, regionalnoj i međunarodnoj sceni prisutna je od 2000. godine, a njena dela se nalaze u kolekcijama javnih institucija kao što su FRAC Marsej, Francuska; Villa Pacchiani, Italija; MSU Crne Gore; MSU Beograd i MSURS Banja Luka; Muzej novca u Beogradu, Nacionalna biblioteka Crne Gore i Narodni muzej Crne Gore. Samostalnom izložbom Misliti slikom predstavljala je Crnu Goru na 55. Venecijanskom bijenalu. Lagator je jedna od sedam dobitnika Uneskove nagrade za promociju umetnosti, koja joj je dodeljena na 4. Cetinjskom bijenalu 2002. godine.
Jelena Micić (1986, Knjaževac) – magistratura na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020) na Odseku za tekstualnu skulpturu. Master studije filozofije (2012), kao i diplomske studije na Katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) Univerziteta u Beogradu. Trenutno na PhD studijama filozofije u Beču. Dobitni*ca je nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos (2021), Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne radove (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i kültür gemma! (2018) u Beču. Radovi se nalaze u Federalnoj kolekciji Austrije, kolekciji Grada Beča i Muzeju grada Beča. U periodu 2021–2025. godine figurira kao umetnička direkcija festivala za umetnost i aktivizam WIENWOCHE.
Realizaciju izložbe su, pored Ministarstva kulture Republike Srbije, pomogli Austrijski kulturni forum Beograd, Austrijski kulturni forum Vašington i Ministarstvo kulture i medija Crne Gore.
Više o umetnicama na:
Izložba Jovane Ilić – Nevidljivo
/ The invisible / Au-delà du regard
Galerija X VITAMIN
Otvaranje izložbe: 28. novembar u 19h
Resavska 19, Beograd
Kustoskinja: Ksenija Marinković
Izložba traje do 7. januara 2026.
Galerija X Vitamin predstavlja izložbu Nevidljivo Jovane Ilić, multidisciplinarne umetnice čiji rad spaja digitalni crtež, fotografiju i zvuk, koja će biti otvorena 28. novembra u 19 časova. Jovana u svom radu istražuje emotivna i psihološka stanja savremenog čoveka, stvarajući vizuelne narative na granici vidljivog i skrivenog, identiteta i njegove senke, kroz figure koje osciluju između živog i neživog, stvarnog i nadrealnog.
MSUB – Otvorene izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ u Muzeju savremene umetnosti
Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ otvorene su za posetioce Muzeja savremene umetnosti 6. novembra, u okviru programa obeležavanja jubileja 60 godina MSUB.
Izložba „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ po prvi put integralno predstavlja fotografska portfolija Klare Siprel (Clara Sipprell) i Pola Stranda (Paul Strand), koji su u Zbirku fotografije, filma i videa dospeli kao vrsta institucionalnog poklona i diplomatske razmene osamdesetih godina prošlog veka.
“Klara Siprel je fotografisala Kraljevinu Jugoslaviju početkom veka, od 1924. do 1926. godine. Na izložbi možete da vidite predele Jadranske obale, kao i fotografije Beograda, Sarajeva, Slovenije. Ona je značajan akter rane američke fotografije i nalazi se u svim značajnim kolekcijama, od MoME do Nacionalne galerije portreta u Vašingtonu i velikog Muzeja moderne umetnosti u Teksasu”, navela je autorka izložbe Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma i videa MSUB.
Mapa od sto fotografija Klare Siprel poklonjena je Muzeju 1982. godine kao poklon Galerije Markus Fajfer iz Njujorka, preko Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku, dok su dva portfolija Pola Stranda, sa ukupno dvadeset ručno izrađenih fotografija, Muzeju poklonjena 1983. godine direktno od strane Fondacije Pola Stranda iz Njujorka, preko Američkog kulturnog centra u Beogradu.
“Sa ključnim fotografijama Pola Stranda svi smo se susretali u široj i popularnoj kulturi, kao i u istorijama fotografskog medija. U našem Muzeju se nalaze fotografije koje je on direktno ručno radio, što je fantastičan sadržaj za našu kolekciju. Pol Strand se smatra za vrhunskog tehničara u izradi fotografije. Umeo je da ponavlja postupak izrade fotografije više puta dok ne ispadne kako on misli – savršeno. Ove fotografije su izrađene postupkom tzv. dugog trajanja, to je muzejska kategorija, ostaju nepromenjene i “ kao nove“ i posle 100 godina“, dodala je Una Popović.
Autorka izložbe ističe da su ova dva portfolia bila predstavljana tokom devedesetih u Salonu MSUB i Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, ali da ovde sučeljava samo njih dvoje, tako da se kroz njihov rad vidi jedan zanimljiv istorijat fotografskog medija.
Izložba „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“autora dr Rajke Bošković, realizuje se u okviru ciklusa “UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU”.
“Olga Jevrić je pre svega bila izuzetan čovek, zatim svestrana ličnost, i na kraju vrhunski umetnik”, navela je dr Rajka Bošković, te istakla da je ideja da se upravo njenom izložbom obeleži ovaj jubijej proistekla iz dva razloga.
“Osnovni i suštinski razlog je svakako njeno vrhunsko delo, ne samo u domenu naše, već i svetske skulpture. Olga Jevrić je međunarodnu reputaciju stekla još na samom početku svog stvaralaštva kada je 1958. godine izlagala na 29. Bijenalu u Veneciji, gde je bila veoma zapažena. Drugi razlog formalne prirode je taj što je 6. novembra 1965. Olga Jevrić prvi put bila predstavljena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu samostalnom izložbom u Salonu MSU. Zbog toga je otvaranje ove izložbe priređeno na isti datum posle punih 60 godina, kao neka vrsta omaža ovom izuzetnom umetniku“, istakla je autorka izložbe.
Govoreći o samom konceptu i nazivu “Muzikalnost i skuplturalnost“, dr Rajka Bošković je navela: „Istražujući skulptorski opus Olge Jevrić, nakon četiri retrospektivne izložbe u Srbiji i brojnih tekstova veoma cenjenih kritičara i teoretičara umetnosti koji su o njoj pisali, bio je izazov da se njen rad sagleda iz nekog novog ugla. U izjavama Olge Jevrić postoje retke, ali dragocene izjave baš o muzici, koje svedoče da je za nju muzika bila veoma značajna – jer za je muzika predstavljala zvučno tkivo u pozadini, ali ne kao doslovna ilustracija nekog muzičkog dela već kao prostorni događaj. Slušajući muziku ona je, kako sama kaže, istovremeno uočavala i doživljavala zvučne mase linija, čak i tišine u funkciji dela, što je onda projektovala u svoje skulptorske oblike“.
Umetnost Olge Jevrić na izložbi je predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa, i to iz tri institucije koje čuvaju njena najznačajnija dela – pored skulptura iz kolekcije MSU, dela iz Legata Olge Jevrić u SANU i Kuće legata u Beogradu. Kratkim filmom predstavljena je i njena prva javna skulptura monumentalnih dimenzija Raspon u tenziji (1996) koja je izvedena ipostavljena u Čačku 2023. godine.
Izložbe Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ biće otvorene do 2. marta 2026. godine.
Foto Bojana Janjić.
Kustosko vođenje kroz izložbu „Heterotopije“ Lane Vasiljević
subota, 8. novembar, 12.00
Savremena galerija Subotica
Park Ferenca Rajhla 5.
U Savremenoj galeriji Subotica do kraja novembra aktuelna je izložba „Heterotopije“ umetnice Lane Vasiljević. Izložba predstavlja seriju novih radova- skulptura, objekata, crteža i instalacija podeljenih u devet narativnih celina.
U subotu, 8. novembra u 12 časova, Savremena galerija Subotica organizuje kustosko vođenje kroz ovu izložbu, koje će realizovati kustoskinja izložbe Una Popović, uz prisustvo umetnice Lane Vasiljević.
foto EDVARD MOLNAR
Izložba „Heterotopije“ u Savremenoj galeriji Subotica, traje do 29. novembra 2025. godine.
Radno vreme galerije:
utorak – subota od 10 do 18h,Galerija ne radi nedeljom i ponedeljkom
Tri slike Ljube Popovića prvi put pred domaćom publikom u Modernoj galeriji Valjevo
U Modernoj galeriji Valjevo do 1. decembra 2025. godine postavljena je izložba umetničkih dela iz kolekcije Zorana Popovića, koja je već privukla značajnu pažnju publike iz cele Srbije. Izložba pod nazivom „Zapleti slikane stvarnosti: izbor iz kolekcije Zorana Popovića“ predstavlja svojevrsnu retrospektivu savremenog slikarstva i obuhvata čak 47 dela nastalih u proteklih sedam decenija – od 1953. do 2025. godine.
Poseban kuriozitet izložbe je činjenica da su u Modernoj galeriji Valjevo po prvi put prikazane slike Petra Lubarde, i to „Smederevo“ iz 1968. i „Rađanje jezera“ iz 1971. godine, kao i da su tri slike Ljube Popovića prvi put izložene u Srbiji . Reč je o delima nastalim u prvim godinama umetnikovog života u Parizu – „Kuća nektara“ (1964), „Rekvijem“ (1965) i „Baltazar“ (1966). Ove slike su ubrzo nakon nastanka prodate američkom kolekcionaru i više od pola veka bile deo kolekcije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ljuba Popović – „Rekvijem“, 1965-1966. (Fotografija: Moderna galerija Valjevo)
FLU : FPU izložba mladih umetnika u SULUJ-u
TRI NAPREMA TRI
3:3
Galerija SULUJ
10-21.11.2025.
Svečano otvaranje: ponedeljak, 10. novembar u 19 časova
Izložba TRI NAPREMA TRI, autorski projekat istoričarke umetnosti i kustoskinje Jelene Balević, okuplja šestoro mladih umetnika različitih umetničkih profila, autorskih poetika, pristupa i stvaralačkih senzibiliteta, sa ciljem iniciranja susreta i istraživanja mogućnosti zajedničkih kreacija.
Nastala iz potrebe za preispitivanjem mogućnosti interakcije, ukrštanjem stvaralačkih energija i impliciranjem dijaloga između različitih umetničkih profila, poetika, medija, jezika, pristupa i senzibiliteta, ova izložba predstavlja tačku susreta mladih stvaralaca — studenata koji dolaze sa dve visokoškolske institucije; onih koje su decenijama oblikovale identitetske i estetske paradigme savremenog umetničkog stvaranja u zemlji. Kroz susret/konfrontaciju „dva tabora“ — Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu — podstiče se novo razumevanje savremenog umetničkog konteksta u kome pluralnost postaje osnova zajedničkog stvaranja.
Umetnici — master studenti i doktorandi, od kojih su neki već prepoznati po svojoj izlagačkoj aktivnosti i priznanjima na domaćoj i inostranoj umetničkoj sceni, udruženi su u parove — Teodora Nešković i Petar Milošević, Zorana Stevanović i Nikola Miloradović, Katarina Gujaničić i Veselj Saliji.
Osim što će publici predstaviti svoja recentna dela, tokom trajanja izložbe učesnici će razvijati zajedničke koncepte sa ciljem realizacije novih radova. Time se galerijski prostor transformiše iz predefinisanog okvira u aktivni otvoreni atelje, laboratoriju susreta i eksperimenta, u kojoj publika ima priliku da sagleda sam proces stvaranja a ne samo njegov krajnji rezultat.
Izložba 3:3 otvorena je za posetioce od 10. do 21. novembra 2025. u Galeriji SULUJ (Terazije 26, II sprat), svakog radnog dana od 15 do 20 časova, i vikendom od 12 do 18 časovak, kada će biti upriličene radionice i razgovori publike sa umetnicima.
MSUB – Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ u Muzeju savremene umetnosti
Foto – Bojana Janjić (Olga Jevrić – Zakrivljena Forma, 1957)
Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ biće otvorene za posetioce Muzeja savremene umetnosti od 6. novembra 2025. do 2. marta 2026. godine. Ove izložbe deo su progama obeležavanja jubileja 60 godina MSUB.
Izložba „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ po prvi put će integralno predstaviti fotografska portfolija Klare Siprel (Clara Sipprell) i Pola Stranda (Paul Strand), koji su u Zbirku fotografije, filma i videa dospeli kao vrsta institucionalnog poklona i diplomatske razmene osamdesetih godina prošlog veka. Mapa od sto fotografija Klare Siprel poklonjena je Muzeju 1982. godine kao poklon Galerije Markus Fajfer iz Njujorka, preko Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku. Dva portfolija Pola Stranda, sa ukupno dvadeset ručno izrađenih fotografija, Muzeju su poklonjena 1983. godine direktno od strane Fondacije Pola Stranda iz Njujorka, preko Američkog kulturnog centra u Beogradu.
Prakse Klare Siprel i Pola Stranda, nastale u prvim decenijama 20. veka u Njujorku, smatraju se ključnim za razumevanje rane američke fotografije. Njihove poetike i pristupi razvijali su se simultano – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Klare Siprel i modernistička, stroga kompozicija Pola Stranda – što omogućava jedinstven uvid u dinamiku formiranja fotografije tog perioda. Različite, ali komplementarne metode otvaraju i priču o istorijatu samog medija, vraćajući nas u vreme kada se fotografija borila za svoj status i autonomno mesto unutar umetnosti.
Objedinjujući naziv izložbe, Slike drugog sveta, podstiče višestruke asocijacije – s jedne strane priziva odnos prema prošlosti i refleksiju epohe u kojoj su fotografije nastale, a s druge ističe zanimljivost foto-putopisa kao dnevnika o drugim sredinama i kulturama. Upravo to nam na osoben način otkrivaju obe fotografske mape.
Autorka izložbe je Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma i videa MSUB.
Izložba „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“autora dr Rajke Bošković, realizuje se u okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU (6). Olga Jevrić, nesumnjivo jedna od najznačajnijih umetnica 20. veka, odabrana je da se njenom izložbom, kao centralnom u ciklusu pomenutom ciklusu, doprinese obeležavanju značajnog jubileja Muzeja, imajući u vidu da je bila među prvim umetnicima koji su izlagali u Salonu MSU-a upravo 1965. godine.
Umetnost Olge Jevrić, noseći u sebi duboku istinu koja se nalazi iza pojavnih oblika i stvari, govori o vanvremenskom, neprolaznom, (od)uvek prisutnom u ljudskom postojanju i bitisanju. Suštinska odlika njenog celokupnog skulptorskog opusa, bez obzira na sve brojne i raznovrsne varijacije, jeste u osnovi jedna dominantna ideja – večita borba suprotnosti, i u fizičkom, i u duhovnom svetu.
Povodom umetnosti Olge Jevrić, pored mnogih tumačenja veoma značajnih kritičara i istoričara umetnosti, može se govoriti i o jednoj dimenziji koja do sada nije dovoljno istaknuta – muzikalnosti skulptorskih oblika. Svojevrsna vizuelna muzikalnost u njenom delu upućuje na epski ton, epsku zvučnost, epsku uzvišenost poniranja u dubine vremena, sećanja i doživljaja. To je skulptura epskog mišljenja i pevanja – širokog, oporog, iz dalekih sfera, bez površne tugaljivosti osećanja, nestalnih trenutnih raspoloženja, neobazrive raspričanosti; sve je svedeno na bit, na vekovno, na opšteljudsko, na bezvremeno, na trajno, na „tri puta u vatri pretopljeno”. To nisu ugodni tonovi milozvučne lirske melodije, nego snažni i teški dramatični tonovi, izvorni – neuglađeni i neuglačani; robusni – sa grubim tragovima i ožiljcima iskonskog, ogoljeni u svojoj istinitosti postojanja i u sveprisutnoj dimenziji neumitne borbe suprotnih sila: oblika i praznine, linija i masa, svetlosti i mraka, trpljenja i prkosa, rađanja i umiranja, stradanja i opstajanja. Oblici – teški i napeti; materija – neuglađena i sirova; površina – tmasta i neuglačana. Govor oblika i samog materijala – o opstajanju, tegobnosti opstanka, o večitoj borbi suprotnih sila u nama i oko nas. Muzikalnost i skulpturalnost prisutne su u njenom skulptorskom delu kao stanje teške i dramatične atmosfere – uzvišene u svojoj oporosti i opore u svojoj uzvišenosti.
Na izložbi će umetnost Olge Jevrić biti predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa iz kolekcije MSU-a, kao i iz kolekcija SANU i Kuće legata u Beogradu.
Lana Vasiljević otvorila izložbu „Heterotopije“ u Savremenoj galeriji Subotica
U Savremenoj galeriji Subotica u subotu, 25. oktobra, otvorena je izložba „Heterotopije“ umetnice Lane Vasiljević.
Izložba predstavlja seriju novih radova (skulptura, objekata, crteža, instalacija) podeljenih u devet celina koje sačinjavaju složeni prostorni ambijent koji govori o vremenu, metafizici predmeta, materijalizaciji emocija i uspomena, simbolici svakodnevnog i bliskog, sinhronicitetu, arhetipovima i snovima, putovanju u podsvest, prostoru drugosti -svetovima unutar svetova…
Kustos izložbe je Una Popović.
foto: Edvard Molnar
Otvoren Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti „Ekscentrici“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
U četvrtak, 23. oktobra u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, koja je prethodno uspešno otvorena i u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
„Ovom izložbom smo hteli da se obratimo i publici koja nije bila u prilici da dođe iz Beograda, na otvaranje u Jagodini. Sam koncept smo hteli da prikažemo kroz jedan izbor koji je sužen zbog prostornih ograničenja, ali koji jednako dobro govori o ideji ekscentrika“, istakla je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić.
Kustoskinja izložbe je Radmila Stamenković, a selekciju radova i koncept beogradske izložbe napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi su prikazana 52 dela 40 autora, dok radove 15 učesnika Trijenala posetioci mogu da pogledaju u digitalnom formatu kao reprodukcije na LED ekranu.
„Radove sam podelila u tri celine. U prvoj je na različite načine dominatan politički izraz umetnika – od ratnih žarišta o kojima pričaju, do rodnih identiteta ili ekoloških problema. Druga celinu čine umetnici koje bismo mogli nazvati vizionarima, spiritualistima ili medijumima, odnosno ljudi koji komuniciraju sa svojom podsvešću na dubljem nivou. Treću sam nazvala Čudovišta, gde sam pošla od Gramšijevog čuvenog citata – da se nalazimo u periodu između starog sveta koji je umro i novog koji se ne rađa. U tom interegnumu nastaju razna čudovišta – ona su nekad autoportreti, a nekad su to drugi ljudi, transformisani u hibridne ili transhumanističke oblike postojanja“, navela je Senka Latinović.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. U fokusu su odnosi između centra i periferije, mejnstrima i margine, institucionalne i vaninstitucionalne validacije — pojmova koji danas sve snažnije određuju ne samo umetničku i kulturnu sferu, već i širi društveni kontekst. Trijenale ispituje mogućnost da turbulentno vreme u kojem živimo označi početak radikalne promene paradigme i otvori prostor za novo sagledavanje sveta, međuljudskih i međuvrsnih odnosa, kao i same umetnosti, iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive.
Na izložbi su prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom trajanja izložbe, svake subote u 13 časova biće organizovanja kustoska vođenja, dok će 7. i 13. novembra od 18 časova na programu biti vođenja sa umetnicima – učesnicima Trijenala. Izložba je otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Foto: Marija Konjikušić.
Sutra otvaranje četvrtog Trijenala u Beogradu – Muzej naivne i marginalne umetnosti i Salon Oto Bihalji-Merin u Beogradu
Nakon uspešnog otvaranja u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodini, internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, kustoskinje Radmile Stamenković, biće prikazana i u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10, 3. sprat). Otvaranje je zakazano za četvrtak, 23. oktobar u 18 časova.
Selekciju radova i koncept postavke za ovu priliku napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi će biti prikazana 52 dela 40 autora, dok će radove 15 učesnika Trijenala poestioci moći da pogledaju u digitalnom obliku, u vidu reprodukcija na LED ekranu.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. Centar i periferija, mejnstrim i margina, institucionalna i vaninstitucionalna validacija su pojmovi koji nas sve više zaokupljaju, na samo kao umetnike i radnike u kulturi, već i kao ljudska bića. Da li možemo da se nadamo da turbulentna vremena u kojima trenutno živimo najavljuju radikalnu promenu paradigme, šansu za novi početak u kome će biti neophodno posmatrati svet, međuljudske (i međuvrsne) odnose, kao i umetnost iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive?
Neki umetnici Četvrtog Trijenala eksplicitno su politički u tom nastojanju: njihovi radovi preispituju klasifikacije i identitete, transformacije pejzaža, životinja i ljudi. Svet koji prikazuju se pred nama otvara kao košmarni bal pod maskama koje se tope pod granatama, požarima, erupcijama i vatrometima, stvarajući neočekivane hibride i savezništva.
Pojedini umetnici kroz umetničke vizije otvaraju ona čuvena vrata percepcije – za šta je potrebna velika hrabrost i prepuštanje bez stega samokontrole. U tom prostoru pojavljuju se anđeli i biblijske figure, ali i utvare, vanzemaljci, prikaze i drugi granični entiteti koji obitavaju u svetu nesvesnog i onostranog.
Najzad, određeni autori uranjaju u svet monstruma izvitoperenih fizionomija, koji ipak ne deluju preteće, već intrigantno. Posmatramo ih sa mešavinom simpatije i nelagode, pitajući se da li se rađaju kao metafora našeg vremena – i da li je svako krizno doba osuđeno da se prepozna u često citiranom (parafraziranom) Gramšijevom citatu: „Stari svet umire, novi se još ne može roditi; sada je vreme čudovišta.“
Na izložbi će biti prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom izložbe će za publiku biti organizovana kustoska vođenja, kao i susreti sa nekima od učesnika Trijenala. Izložba će biti otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Otvaranje izložbe: Lana Vasiljević “Heterotopije” – Savremena galerija Subotica – subota, 25. oktobar u 18.00
Izožba traje do kraja novembra
Otvorena izložba Selene Vicković u galeriji Novembar
Izložba slika i crteža – Ide maca oko tebe…
Ugaleriji Novembar danas je otvorena izložbe slika i crteža umetnice Selene Vicković – Ide maca oko tebe…, koju će publika moći da vidi tokom oktobra i novembra.
„Ovo je već drugi put da Selena izlaže u našoj galeriji, ali ono što posebno želim da istaknem jeste moje uverenje da najbolji deo njene karijere tek dolazi.“ – rekao je Srđan Šaper, osnivač galeriji Novembar prilikom otvaranja izložbe.
Otvaranje izložbe, galerija Novembar. Foto: Marijana Janković
Izložba Ide maca oko tebe biće otvorena do 30. novembra, a posetioci će moći da je pogledaju svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20 časova, subotom od 10 do 18h časova i nedeljom od 10 do 14 časova na adresi Kursulina 22.
Lana Vasiljević predstavlja izložbu “Heterotopije”
Savremena galerija Subotica
Otvaranje izložbe: 25. oktobar 2025. u 18.00
Savremena galerija Subotica sa zadovoljstvom najavljuje samostalnu izložbu umetnice Lane Vasiljević pod nazivom “Heterotopije”, koja će biti otvorena 25. oktobra 2025. godine u prostorijama galerije u palati Rajhl.
Izložbom koju je nazvala “Heterotopije”, Lana Vasiljević razvija prepoznatljive principe svoje prakse i postavlja ih u dijalog sa specifičnim ambijentom Savremene galerije Subotica – impozantnim secesijskim prostorom koji postaje aktivni učesnik umetničkog procesa.
Devet izložbenih sala pretvara se u devet narativnih celina, odnosno prostorno-vremenskih jedinica koje pozivaju posmatrača na istraživanje, introspekciju i interakciju sa radovima.
Lana Vasiljević u ateljeu. Foto: Nebojša Babić
Izožba traje do kraja novembra.
Trijenale „Ekscentrici“ i u Beogradu
Nakon uspešnog otvaranja u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodini, internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, kustoskinje Radmile Stamenković, biće prikazana i u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10, 3. sprat). Otvaranje je zakazano za četvrtak, 23. oktobar u 18 časova.
Selekciju radova i koncept postavke za ovu priliku napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi će biti prikazana 52 dela 40 autora, dok će radove 15 učesnika Trijenala poestioci moći da pogledaju u digitalnom obliku, u vidu reprodukcija na LED ekranu.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. Centar i periferija, mejnstrim i margina, institucionalna i vaninstitucionalna validacija su pojmovi koji nas sve više zaokupljaju, na samo kao umetnike i radnike u kulturi, već i kao ljudska bića. Da li možemo da se nadamo da turbulentna vremena u kojima trenutno živimo najavljuju radikalnu promenu paradigme, šansu za novi početak u kome će biti neophodno posmatrati svet, međuljudske (i međuvrsne) odnose, kao i umetnost iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive?
Neki umetnici Četvrtog Trijenala eksplicitno su politički u tom nastojanju: njihovi radovi preispituju klasifikacije i identitete, transformacije pejzaža, životinja i ljudi. Svet koji prikazuju se pred nama otvara kao košmarni bal pod maskama koje se tope pod granatama, požarima, erupcijama i vatrometima, stvarajući neočekivane hibride i savezništva.
Pojedini umetnici kroz umetničke vizije otvaraju ona čuvena vrata percepcije – za šta je potrebna velika hrabrost i prepuštanje bez stega samokontrole. U tom prostoru pojavljuju se anđeli i biblijske figure, ali i utvare, vanzemaljci, prikaze i drugi granični entiteti koji obitavaju u svetu nesvesnog i onostranog.
Najzad, određeni autori uranjaju u svet monstruma izvitoperenih fizionomija, koji ipak ne deluju preteće, već intrigantno. Posmatramo ih sa mešavinom simpatije i nelagode, pitajući se da li se rađaju kao metafora našeg vremena – i da li je svako krizno doba osuđeno da se prepozna u često citiranom (parafraziranom) Gramšijevom citatu: „Stari svet umire, novi se još ne može roditi; sada je vreme čudovišta.“
Na izložbi će biti prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom izložbe će za publiku biti organizovana kustoska vođenja, kao i susreti sa nekima od učesnika Trijenala. Izložba će biti otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Selena Vicković u galeriji Novembar
Izložba slika i crteža – Ide maca oko tebe…
Otvaranje: subota, 18. oktobar 2025. godine u 13.00 ( Kursulina 22, Vračar)
Galerija Novembar Vas u subotu, 18. oktobra u 13h poziva na otvaranje izložbe Ide maca oko tebe…, umetnice Selene Vicković.
Kao kustoskinja izložbe potpisuje se Mia David, umetnička direktorka galerije Novembar.
Svoja dobra raspoloženja delim sa prijateljima, a loša iskaljujem na slici, dok se ne pretvore u neki polet, pa opet sve ima smisla. – Selena Vicković.
Rad: Ptica crvena, 2025, ulje na platnu 146 x 114 cm (fotografija: Vladimir Popović)
Otvorena izložba „Pozornica apsurda“ u Aleksić galeriji
Prostorni dijalog između vajara Marka Crnobrnje i slikara Mirze Čizmića
U petak, 3. oktobra u kragujevačkoj Aleksić galeriji savremene umetnosti, otvorena je izložba radova vajara Marka Crnobrnje i slikara Mirze Čizmića, pod nazivom „Pozornica apsurda“, koja će trajati sve do 25. oktobra 2025. godine.
Izložba predstavlja susret dva umetnička univerzuma, koja u svom izrazu insistiraju na figuraciji, kao jeziku kojim se oblikuje savremena stvarnost.
foto: Slavoljub Radojević
Izložba „Pozornica apsurda“ traje do 25. oktobra u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu.
MSUB – Veliki uspeh izložbe “Lične priče / Političke realnosti” u Lionu
foto: Elsa BIyick, macLYON.
Izložba “Lične priče / Političke realnosti”, koja je rezultat prve institucionalne saradnje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu”, izazvala je veliko interesovanje francuske i internacionalne publike. Izložba se realizuje sa ciljem promocije i diijaloga između muzejskih kolekcija i zastupljenih umetničkih dela, i biće otvorena do 4. januara 2026. u Muzeju savremene umetnosti macLYON u Lionu. Izložba će biti realizovana i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu tokom proleća 2026. godine.
Bliska saradnja timova MSUB-a i macLYON-a omogućila je neposredno upoznavanje sa zbirkama oba muzeja i podstakla želju za uspostavljanjem dijaloga između umetničkih poetika i različitih kulturnih konteksta iz kojih dolaze umetnici zastupljeni u kolekcijama. Izložba ističe bogat i raznovrstan opus savremenih umetnika iz Srbije i bivše Jugoslavije, čiji su radovi u francuskim javnim kolekcijama još uvek nedovoljno prisutni. Istovremeno, izložba omogućava uvid u savremene međunarodne tendencije u umetnosti, koje čine značajan segment zbirke macLYON-a.
Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Marijana Kolarić je ovim povodom navela: „Izložba Lične priče / Političke realnosti rezultat je izuzetno značajne saradnje između Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i macLYON-a. Po prvi put, dve muzejske kolekcije su ušle u direktan dijalog kroz zajednički kustoski rad, čime smo otvorili prostor za nova čitanja savremene umetnosti, ali i za dublje međunarodne kulturne razmene. Ova izložba pokazuje kako lično i društveno ili kolektivno nisu odvojeni svetovi, već međusobno prožeti slojevi stvarnosti koji oblikuju savremeni umetnički izraz. Izložena umetnička dela kreću se od različitih medija kao što su fotografija, video, slike i skulpture do prostornih instalacija od kojih svaki nudi drugačiju perspektivu, ali sva ona dele duboko angažovanje kako sa ličnim iskustvima, tako i sa širim društvenim ili političkim pejzažom u kojem su nastajala. Izložba na jednom mestu okljuplja više generacija umetnika i umetnica od kojih su neki dobro poznati na međunarodnoj sceni, poput Marine Abramović, Ed Ruše, Brusa Njumana ili Sofi Kal, između ostalih, i veliki broj onih koji predstavljaju glasove u usponu čiji radovi proširuju naše razumevanje sveta.“
Miroslav Karić je povodom ove značajne institucionalne saradnje istakao: “Kolekcija je lična karta svakog muzeja. Ona odražava misiju institucije u smislu očuvanja i promocije kulturnog nasleđa, kao i njenu posvećenost ulozi aktivnog aktera koji neprestano preispituje svoje zadatke u promenljivom umetničkom i društvenom kontekstu. Jedna od ideja ove saradnje i razmene između dve kolekcije jeste da se pruži uvid u akvizicione politike muzeja, oblasti njihovog interesovanja, načine na koje se oblikuju kolekcije, kao i načine na koje te kolekcije tokom vremena reflektuju razvoj lokalne i međunarodne umetničke scene, ali i šire društvene i političke promene”.
Publika u Lionu može videti dela umetnika/ca iz kolekcije MSUB: Marina Abramović, Milan Aleksić, Association Apsolutno, Mrdjan Bajić, Jasmina Cibic, Phil Collins, Vlasta Delimar , Biljana Đurđević, Erró, Igor Grubić, Siniša Ilić, Sanja Iveković, Ivana Ivković, Žolt Kovač, Sanja Latinović, Goranka Matić, Saša Marković Mikrob, Vladimir Miladinović, Slobodan Era Milivojević, Mladen Miljanović, Mihael Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Vesna Pavlović, Dan Perjovschi, Tomislav Peternek, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Milica Ružičić, Saša Tkačenko, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Anica Vučetić, Katarina Zdjelar.
Dok iz kolekcija macLYON su zastupljena dela umetnika/ca: Marina Abramović & Ulay, Maxwell Alexandre, Terry Allen, Raphael Boccanfuso, Sophie Calle, Edi Dubien, Louis Jammes, JAZ, Randolpho Lamonier, Éric Manigaud, Tuomo Manninen, Marina Marković, Rodrigo Matheus, Gordon Matta-Clark, Thameur Mejri, Aernout Mik, Bruce Nauman, Simphiwe Ndzube, Marilou Poncin, Nazanin Pouyandeh, Damir Radović, Ed Ruscha, Kiran Subbaiah, Chiffon Thomas, Danielle Vallet Kleiner, Pu Yingwei.
MSUB u Lionu – Izložba “Lične priče / Političke realnosti” – prva zajednička izložba koja spaja kolekcije MSUB i macLYON
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje prvu institucionalnu saradnju sa Muzejem savremene umetnosti u Lionu, koja je rezultirala zajedničkom izložbom pod nazivom: “Lične priče / Političke realnosti” sa ciljem promocije i dijaloga između muzejskih kolekcija i zastupljenih umetničkih dela.
Umetnost često nudi dragoceno svedočanstvo o društvenim, kulturnim i političkim okolnostima jedne epohe. Upravo tim temama bavi se izložba pod nazivom “Lične priče / Političke realnosti”, koja će biti predstavljena najpre u Muzeju savremene umetnosti u Lionu (macLYON) od 19. septembra 2025. do 4. januara 2026, a potom i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) tokom proleća 2026. godine.
Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Bliska saradnja timova MSUB-a i macLYON-a omogućila je neposredno upoznavanje sa zbirkama oba muzeja i podstakla želju za uspostavljanjem dijaloga između umetničkih poetika i različitih kulturnih konteksta iz kojih dolaze umetnici zastupljeni u kolekcijama. Izložba ističe bogat i raznovrstan opus savremenih umetnika iz Srbije i bivše Jugoslavije, čiji su radovi u francuskim javnim kolekcijama još uvek nedovoljno prisutni. Istovremeno, izložba omogućava uvid u savremene međunarodne tendencije u umetnosti, koje čine značajan segment zbirke macLYON-a.
Publika u Lionu moći će da vidi dela umetnika/ca iz kolekcije MSUB: Marina Abramović, Milan Aleksić, Association Apsolutno, Mrdjan Bajić, Jasmina Cibic, Phil Collins, Vlasta Delimar , Biljana Đurđević, Erró, Igor Grubić, Siniša Ilić, Sanja Iveković, Ivana Ivković, Žolt Kovač, Sanja Latinović, Goranka Matić, Saša Marković Mikrob, Vladimir Miladinović, Slobodan Era Milivojević, Mladen Miljanović, Mihael Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Vesna Pavlović, Dan Perjovschi, Tomislav Peternek, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Milica Ružičić, Saša Tkačenko, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Anica Vučetić, Katarina Zdjelar.
Dok iz kolekcija macLYON su zastupljena dela umetnika/ca: Marina Abramović & Ulay, Maxwell Alexandre, Terry Allen, Raphael Boccanfuso, Sophie Calle, Edi Dubien, Louis Jammes, JAZ, Randolpho Lamonier, Éric Manigaud, Tuomo Manninen, Marina Marković, Rodrigo Matheus, Gordon Matta-Clark, Thameur Mejri, Aernout Mik, Bruce Nauman, Simphiwe Ndzube, Marilou Poncin, Nazanin Pouyandeh, Damir Radović, Ed Ruscha, Kiran Subbaiah, Chiffon Thomas, Danielle Vallet Kleiner, Pu Yingwei.
Specifičnost izložbe “Lične priče / Političke realnosti” počiva na dijalogu između umetničkih dela iz zbirki oba muzeja, kroz koji se osvetljavaju istorijske i društvene dinamike u njima upisane. Izložba, koja će biti predstavljena u dve faze – najpre u Lionu, a zatim u Beogradu – istražuje odnos umetnosti i društva, pri čemu lične priče ukazuju na angažovanost svih učesnika i njihov uticaj na zajednicu, kako samih umetnika, kroz njihove karijere i uverenja, tako i instutucionalnih aktera koji oblikuju muzejske kolekcije. Političke realnosti, s druge strane, rasvetljavaju ulogu i odgovornost ustanova, mehanizme javnog finansiranja, kao i uticaj privatnih i korporativnih donatora na pokretanje društvenih tema koje se reflektuju kroz izložbe, akvizicije, narudžbine i načine prezentacije umetničkih dela.
Izložba nudi višeslojnu analizu: polazi od ličnog iskustva umetnika kao pojedinca, zatim se fokusira na odnose koje umetnik razvija i preispituje, a potom se nastavlja istraživanjem različitih oblika umetničkog delovanja – kao što su dokumentacija, subverzija, protest ili aproprijacija. Kroz oko stotinu radova – slika, skulptura, video-instalacija i drugih – izložba donosi osvrt na šest decenija umetničkog stvaralaštva i pokazuje na koji je način savremena umetnost postavljala izazove društvu i pratila – ili čak predviđala – njegove promene.
„Lične priče / Političke realnosti” postaje most između dva grada i dva muzeja, podsećajući da umetnost nadilazi granice i usmerava pažnju na univerzalna pitanja savremenog društva.
O Muzeju savremene umetnosti u Lionu
macLYON (Muzej savremene umetnosti u Lionu) osnovan je 1984. godine i ubrzo je postao jedan od prvih muzeja koji se u potpunosti posvetio savremenoj umetnosti, sa zbirkom usmerenom na najnovija dešavanja u umetničkoj praksi. Posle više izložbi posvećenih međunarodnim umetničkim scenama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Brazil, Aziju i Indiju, macLYON poslednjih godina aktivno razvija saradnju sa evropskim partnerima, a naročito sa zemljama članicama nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih.