Lana Vasiljević otvorila izložbu „Heterotopije“ u Savremenoj galeriji Subotica
U Savremenoj galeriji Subotica u subotu, 25. oktobra, otvorena je izložba „Heterotopije“ umetnice Lane Vasiljević.
Izložba predstavlja seriju novih radova (skulptura, objekata, crteža, instalacija) podeljenih u devet celina koje sačinjavaju složeni prostorni ambijent koji govori o vremenu, metafizici predmeta, materijalizaciji emocija i uspomena, simbolici svakodnevnog i bliskog, sinhronicitetu, arhetipovima i snovima, putovanju u podsvest, prostoru drugosti -svetovima unutar svetova…
Kustos izložbe je Una Popović.
foto: Edvard Molnar
Otvoren Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti „Ekscentrici“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
U četvrtak, 23. oktobra u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, koja je prethodno uspešno otvorena i u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
„Ovom izložbom smo hteli da se obratimo i publici koja nije bila u prilici da dođe iz Beograda, na otvaranje u Jagodini. Sam koncept smo hteli da prikažemo kroz jedan izbor koji je sužen zbog prostornih ograničenja, ali koji jednako dobro govori o ideji ekscentrika“, istakla je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić.
Kustoskinja izložbe je Radmila Stamenković, a selekciju radova i koncept beogradske izložbe napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi su prikazana 52 dela 40 autora, dok radove 15 učesnika Trijenala posetioci mogu da pogledaju u digitalnom formatu kao reprodukcije na LED ekranu.
„Radove sam podelila u tri celine. U prvoj je na različite načine dominatan politički izraz umetnika – od ratnih žarišta o kojima pričaju, do rodnih identiteta ili ekoloških problema. Druga celinu čine umetnici koje bismo mogli nazvati vizionarima, spiritualistima ili medijumima, odnosno ljudi koji komuniciraju sa svojom podsvešću na dubljem nivou. Treću sam nazvala Čudovišta, gde sam pošla od Gramšijevog čuvenog citata – da se nalazimo u periodu između starog sveta koji je umro i novog koji se ne rađa. U tom interegnumu nastaju razna čudovišta – ona su nekad autoportreti, a nekad su to drugi ljudi, transformisani u hibridne ili transhumanističke oblike postojanja“, navela je Senka Latinović.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. U fokusu su odnosi između centra i periferije, mejnstrima i margine, institucionalne i vaninstitucionalne validacije — pojmova koji danas sve snažnije određuju ne samo umetničku i kulturnu sferu, već i širi društveni kontekst. Trijenale ispituje mogućnost da turbulentno vreme u kojem živimo označi početak radikalne promene paradigme i otvori prostor za novo sagledavanje sveta, međuljudskih i međuvrsnih odnosa, kao i same umetnosti, iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive.
Na izložbi su prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom trajanja izložbe, svake subote u 13 časova biće organizovanja kustoska vođenja, dok će 7. i 13. novembra od 18 časova na programu biti vođenja sa umetnicima – učesnicima Trijenala. Izložba je otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Foto: Marija Konjikušić.
Sutra otvaranje četvrtog Trijenala u Beogradu – Muzej naivne i marginalne umetnosti i Salon Oto Bihalji-Merin u Beogradu
Nakon uspešnog otvaranja u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodini, internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, kustoskinje Radmile Stamenković, biće prikazana i u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10, 3. sprat). Otvaranje je zakazano za četvrtak, 23. oktobar u 18 časova.
Selekciju radova i koncept postavke za ovu priliku napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi će biti prikazana 52 dela 40 autora, dok će radove 15 učesnika Trijenala poestioci moći da pogledaju u digitalnom obliku, u vidu reprodukcija na LED ekranu.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. Centar i periferija, mejnstrim i margina, institucionalna i vaninstitucionalna validacija su pojmovi koji nas sve više zaokupljaju, na samo kao umetnike i radnike u kulturi, već i kao ljudska bića. Da li možemo da se nadamo da turbulentna vremena u kojima trenutno živimo najavljuju radikalnu promenu paradigme, šansu za novi početak u kome će biti neophodno posmatrati svet, međuljudske (i međuvrsne) odnose, kao i umetnost iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive?
Neki umetnici Četvrtog Trijenala eksplicitno su politički u tom nastojanju: njihovi radovi preispituju klasifikacije i identitete, transformacije pejzaža, životinja i ljudi. Svet koji prikazuju se pred nama otvara kao košmarni bal pod maskama koje se tope pod granatama, požarima, erupcijama i vatrometima, stvarajući neočekivane hibride i savezništva.
Pojedini umetnici kroz umetničke vizije otvaraju ona čuvena vrata percepcije – za šta je potrebna velika hrabrost i prepuštanje bez stega samokontrole. U tom prostoru pojavljuju se anđeli i biblijske figure, ali i utvare, vanzemaljci, prikaze i drugi granični entiteti koji obitavaju u svetu nesvesnog i onostranog.
Najzad, određeni autori uranjaju u svet monstruma izvitoperenih fizionomija, koji ipak ne deluju preteće, već intrigantno. Posmatramo ih sa mešavinom simpatije i nelagode, pitajući se da li se rađaju kao metafora našeg vremena – i da li je svako krizno doba osuđeno da se prepozna u često citiranom (parafraziranom) Gramšijevom citatu: „Stari svet umire, novi se još ne može roditi; sada je vreme čudovišta.“
Na izložbi će biti prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom izložbe će za publiku biti organizovana kustoska vođenja, kao i susreti sa nekima od učesnika Trijenala. Izložba će biti otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Otvaranje izložbe: Lana Vasiljević “Heterotopije” – Savremena galerija Subotica – subota, 25. oktobar u 18.00
Izožba traje do kraja novembra
Otvorena izložba Selene Vicković u galeriji Novembar
Izložba slika i crteža – Ide maca oko tebe…
Ugaleriji Novembar danas je otvorena izložbe slika i crteža umetnice Selene Vicković – Ide maca oko tebe…, koju će publika moći da vidi tokom oktobra i novembra.
„Ovo je već drugi put da Selena izlaže u našoj galeriji, ali ono što posebno želim da istaknem jeste moje uverenje da najbolji deo njene karijere tek dolazi.“ – rekao je Srđan Šaper, osnivač galeriji Novembar prilikom otvaranja izložbe.
Otvaranje izložbe, galerija Novembar. Foto: Marijana Janković
Izložba Ide maca oko tebe biće otvorena do 30. novembra, a posetioci će moći da je pogledaju svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20 časova, subotom od 10 do 18h časova i nedeljom od 10 do 14 časova na adresi Kursulina 22.
Lana Vasiljević predstavlja izložbu “Heterotopije”
Savremena galerija Subotica
Otvaranje izložbe: 25. oktobar 2025. u 18.00
Savremena galerija Subotica sa zadovoljstvom najavljuje samostalnu izložbu umetnice Lane Vasiljević pod nazivom “Heterotopije”, koja će biti otvorena 25. oktobra 2025. godine u prostorijama galerije u palati Rajhl.
Izložbom koju je nazvala “Heterotopije”, Lana Vasiljević razvija prepoznatljive principe svoje prakse i postavlja ih u dijalog sa specifičnim ambijentom Savremene galerije Subotica – impozantnim secesijskim prostorom koji postaje aktivni učesnik umetničkog procesa.
Devet izložbenih sala pretvara se u devet narativnih celina, odnosno prostorno-vremenskih jedinica koje pozivaju posmatrača na istraživanje, introspekciju i interakciju sa radovima.
Lana Vasiljević u ateljeu. Foto: Nebojša Babić
Izožba traje do kraja novembra.
Trijenale „Ekscentrici“ i u Beogradu
Nakon uspešnog otvaranja u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodini, internacionalna izložba Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici, kustoskinje Radmile Stamenković, biće prikazana i u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10, 3. sprat). Otvaranje je zakazano za četvrtak, 23. oktobar u 18 časova.
Selekciju radova i koncept postavke za ovu priliku napravila je kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta izložbenog prostora, na izložbi će biti prikazana 52 dela 40 autora, dok će radove 15 učesnika Trijenala poestioci moći da pogledaju u digitalnom obliku, u vidu reprodukcija na LED ekranu.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. Centar i periferija, mejnstrim i margina, institucionalna i vaninstitucionalna validacija su pojmovi koji nas sve više zaokupljaju, na samo kao umetnike i radnike u kulturi, već i kao ljudska bića. Da li možemo da se nadamo da turbulentna vremena u kojima trenutno živimo najavljuju radikalnu promenu paradigme, šansu za novi početak u kome će biti neophodno posmatrati svet, međuljudske (i međuvrsne) odnose, kao i umetnost iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive?
Neki umetnici Četvrtog Trijenala eksplicitno su politički u tom nastojanju: njihovi radovi preispituju klasifikacije i identitete, transformacije pejzaža, životinja i ljudi. Svet koji prikazuju se pred nama otvara kao košmarni bal pod maskama koje se tope pod granatama, požarima, erupcijama i vatrometima, stvarajući neočekivane hibride i savezništva.
Pojedini umetnici kroz umetničke vizije otvaraju ona čuvena vrata percepcije – za šta je potrebna velika hrabrost i prepuštanje bez stega samokontrole. U tom prostoru pojavljuju se anđeli i biblijske figure, ali i utvare, vanzemaljci, prikaze i drugi granični entiteti koji obitavaju u svetu nesvesnog i onostranog.
Najzad, određeni autori uranjaju u svet monstruma izvitoperenih fizionomija, koji ipak ne deluju preteće, već intrigantno. Posmatramo ih sa mešavinom simpatije i nelagode, pitajući se da li se rađaju kao metafora našeg vremena – i da li je svako krizno doba osuđeno da se prepozna u često citiranom (parafraziranom) Gramšijevom citatu: „Stari svet umire, novi se još ne može roditi; sada je vreme čudovišta.“
Na izložbi će biti prikazani i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, koja je osvojila Veliku nagradu Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom izložbe će za publiku biti organizovana kustoska vođenja, kao i susreti sa nekima od učesnika Trijenala. Izložba će biti otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije biće dostupne na sajtu www.mnmu.rs i instagram profilu Salona Oto Bihalji-Merin @salonobm.
Selena Vicković u galeriji Novembar
Izložba slika i crteža – Ide maca oko tebe…
Otvaranje: subota, 18. oktobar 2025. godine u 13.00 ( Kursulina 22, Vračar)
Galerija Novembar Vas u subotu, 18. oktobra u 13h poziva na otvaranje izložbe Ide maca oko tebe…, umetnice Selene Vicković.
Kao kustoskinja izložbe potpisuje se Mia David, umetnička direktorka galerije Novembar.
Svoja dobra raspoloženja delim sa prijateljima, a loša iskaljujem na slici, dok se ne pretvore u neki polet, pa opet sve ima smisla. – Selena Vicković.
Rad: Ptica crvena, 2025, ulje na platnu 146 x 114 cm (fotografija: Vladimir Popović)
Otvorena izložba „Pozornica apsurda“ u Aleksić galeriji
Prostorni dijalog između vajara Marka Crnobrnje i slikara Mirze Čizmića
U petak, 3. oktobra u kragujevačkoj Aleksić galeriji savremene umetnosti, otvorena je izložba radova vajara Marka Crnobrnje i slikara Mirze Čizmića, pod nazivom „Pozornica apsurda“, koja će trajati sve do 25. oktobra 2025. godine.
Izložba predstavlja susret dva umetnička univerzuma, koja u svom izrazu insistiraju na figuraciji, kao jeziku kojim se oblikuje savremena stvarnost.
foto: Slavoljub Radojević
Izložba „Pozornica apsurda“ traje do 25. oktobra u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu.
MSUB – Veliki uspeh izložbe “Lične priče / Političke realnosti” u Lionu
foto: Elsa BIyick, macLYON.
Izložba “Lične priče / Političke realnosti”, koja je rezultat prve institucionalne saradnje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu”, izazvala je veliko interesovanje francuske i internacionalne publike. Izložba se realizuje sa ciljem promocije i diijaloga između muzejskih kolekcija i zastupljenih umetničkih dela, i biće otvorena do 4. januara 2026. u Muzeju savremene umetnosti macLYON u Lionu. Izložba će biti realizovana i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu tokom proleća 2026. godine.
Bliska saradnja timova MSUB-a i macLYON-a omogućila je neposredno upoznavanje sa zbirkama oba muzeja i podstakla želju za uspostavljanjem dijaloga između umetničkih poetika i različitih kulturnih konteksta iz kojih dolaze umetnici zastupljeni u kolekcijama. Izložba ističe bogat i raznovrstan opus savremenih umetnika iz Srbije i bivše Jugoslavije, čiji su radovi u francuskim javnim kolekcijama još uvek nedovoljno prisutni. Istovremeno, izložba omogućava uvid u savremene međunarodne tendencije u umetnosti, koje čine značajan segment zbirke macLYON-a.
Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Marijana Kolarić je ovim povodom navela: „Izložba Lične priče / Političke realnosti rezultat je izuzetno značajne saradnje između Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i macLYON-a. Po prvi put, dve muzejske kolekcije su ušle u direktan dijalog kroz zajednički kustoski rad, čime smo otvorili prostor za nova čitanja savremene umetnosti, ali i za dublje međunarodne kulturne razmene. Ova izložba pokazuje kako lično i društveno ili kolektivno nisu odvojeni svetovi, već međusobno prožeti slojevi stvarnosti koji oblikuju savremeni umetnički izraz. Izložena umetnička dela kreću se od različitih medija kao što su fotografija, video, slike i skulpture do prostornih instalacija od kojih svaki nudi drugačiju perspektivu, ali sva ona dele duboko angažovanje kako sa ličnim iskustvima, tako i sa širim društvenim ili političkim pejzažom u kojem su nastajala. Izložba na jednom mestu okljuplja više generacija umetnika i umetnica od kojih su neki dobro poznati na međunarodnoj sceni, poput Marine Abramović, Ed Ruše, Brusa Njumana ili Sofi Kal, između ostalih, i veliki broj onih koji predstavljaju glasove u usponu čiji radovi proširuju naše razumevanje sveta.“
Miroslav Karić je povodom ove značajne institucionalne saradnje istakao: “Kolekcija je lična karta svakog muzeja. Ona odražava misiju institucije u smislu očuvanja i promocije kulturnog nasleđa, kao i njenu posvećenost ulozi aktivnog aktera koji neprestano preispituje svoje zadatke u promenljivom umetničkom i društvenom kontekstu. Jedna od ideja ove saradnje i razmene između dve kolekcije jeste da se pruži uvid u akvizicione politike muzeja, oblasti njihovog interesovanja, načine na koje se oblikuju kolekcije, kao i načine na koje te kolekcije tokom vremena reflektuju razvoj lokalne i međunarodne umetničke scene, ali i šire društvene i političke promene”.
Publika u Lionu može videti dela umetnika/ca iz kolekcije MSUB: Marina Abramović, Milan Aleksić, Association Apsolutno, Mrdjan Bajić, Jasmina Cibic, Phil Collins, Vlasta Delimar , Biljana Đurđević, Erró, Igor Grubić, Siniša Ilić, Sanja Iveković, Ivana Ivković, Žolt Kovač, Sanja Latinović, Goranka Matić, Saša Marković Mikrob, Vladimir Miladinović, Slobodan Era Milivojević, Mladen Miljanović, Mihael Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Vesna Pavlović, Dan Perjovschi, Tomislav Peternek, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Milica Ružičić, Saša Tkačenko, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Anica Vučetić, Katarina Zdjelar.
Dok iz kolekcija macLYON su zastupljena dela umetnika/ca: Marina Abramović & Ulay, Maxwell Alexandre, Terry Allen, Raphael Boccanfuso, Sophie Calle, Edi Dubien, Louis Jammes, JAZ, Randolpho Lamonier, Éric Manigaud, Tuomo Manninen, Marina Marković, Rodrigo Matheus, Gordon Matta-Clark, Thameur Mejri, Aernout Mik, Bruce Nauman, Simphiwe Ndzube, Marilou Poncin, Nazanin Pouyandeh, Damir Radović, Ed Ruscha, Kiran Subbaiah, Chiffon Thomas, Danielle Vallet Kleiner, Pu Yingwei.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Javna vođenja i predavanja u okviru tri izložbe Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
foto Bojana Janjić
U okviru pratećih programa Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, naredne dve nedelje biće organizovana javna vođenja i predavanja kroz tri aktuelne izložbe: “Dragana Ilić, Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“, „Kolektivna intimnost“ Maje Bekan i „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića.
Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja autora dr Rajke Bošković pod nazivom „Fenomen portreta u skulpturi“ u okviru pratećeg programa izložbe „Dragana Ilić, Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ biće održano u subotu, 4. oktobra u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti Savo Popović, istoričar umetnosti i likovni kritičar.
Za nedelju 5. oktobar u 13 časova, u okviru iste izložbe zakazano je javno vođenje s predavanjem „Veliki format u terakoti – mogućnosti i ograničenja“, a gost programa je Verica Nemet, istoričar umetnosti i kustos kolekcije Terra – Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra u Kikindi.
U subotu 11. oktobra u isto vreme, gost dr Rajke Bošković na javnom vođenju i predavanju „Terakota kao skulptorski materijal“ biće vajar Radoš Antonijević, profesor FLU u Beogradu.
Predavanjem „Skulptor i model“ u nedelju 12. oktobra u 13. časova zatvara se serijal javnih vođenja i predavanja kroz ovu izložbu, a gost će biti Danijela Purešević, istoričar umetnosti.
Izložba Dragane Ilić „Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ peti je deo ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU, u okviru kojeg se Muzej savremene umetnosti predstavlja jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.
U subotu 4. oktobra u 18 časova, biće organizovano vođenje kroz izložbu “Kolektivna intimnost” vizuelne i peformans umetnice Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, uz prisustvo umetnice i kustosa izložbe Miroslava Karića. Izložba je osmišljena kao ambijent nekoliko scenskih setova u kojima kroz različite medije (video, objekti, tekstualne instalacije) umetnica predstavlja pristupe i strategije u radu s različitim ženskim zajednicama.
U četvrtak, 9. oktobra u 17 časova na programu je javno vođenje kroz izložbu „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića, istaknutog savremenog umetnika čiji rad decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora. Izložba je deo tekućeg programa MSUB-a koji podržava i prezentuje značajne autore sa domaće i regionalne umetničke scene. Javno vođenje biće priređeno uz prisustvo umetnika, i kustosa izložbe Miroslava Karića.
Otvorena izložba “Kolektivna intimnost” Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Izložba “Kolektivna intimnost” vizuelne i peformans umetnice Maje Bekan otvorena je 26. septembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na izložbi čiji je kustos Miroslav Karić, predstavljena su dela umetnice koja već dve decenije u svom radu istražuje ideju zajednice i kolektiviteta kao umetničkih formata i njihov potencijal da utiču na društvene promene.
“Uvek počinjem od prostora u kojem će izložba biti postavljena i u kojem ću stvarati rad. Za mene izložba postaje mesto nastanka, a ne samo prostor za prikazivanje gotovog rada. Vrlo pažljivo osmišljavam kako će izgledati – šta će se u njega uneti, kako može da primi grupu, kako može da omogući toj grupi da se oseća prijatno, da prostor stvarno koriste. U isto vreme, želim da ostavim prostor i za publiku, da i oni mogu da ga koriste, da se igraju, da istražuju”, istakla je Maja Bekan.
“Inspiraciju nalazim na raznim mestima, ali često u arhivama, naročito onima povezanim sa Beogradom – arhive fizičkog vaspitanja, škole, obrazovne institucije. Privlače me i estetike televizijskih studija, kao i različiti veštački prostori predstavljanja, jer često odražavaju način na koji sami sebe predstavljamo. Estetika Hladnog rata se često pojavljuje u mom radu – ona je, nažalost, ponovo relevantna u današnjem trenutku”, zaključila je umetnica.
Kustos Miroslav Karić je povodom otvaranja rekao: “Izabrali smo nekoliko projekata, gde je pre svega reč o delegiranom performansu, a bitno je da se tu zapravo radi o susticanju društvene i umetničke prakse. Meni je fascinantan njen rad sa ženskim grupama i kolektivima, a ovom prilikom je posebno to što će Maja prvi put raditi sa najmlađom generacijom – učenicama viših razreda osnovne škole, kao i srednjih škola. Ona će u moderiranom procesu i kroz radionicu koju priprema sagledati na koji to način ova generacija odražava i promišlja aktuelni društveno-politički trenutak.”
Miroslav Karić je dodao: “Izložbu smo koncipirali u sledu scenografskih situacija, gde publika ima priliku da vidi rekreaciju ambijenata koji su bili deo originalnih performansa, kao i fiktivno-dokumentarne filmove u kojima mogu da isprate proces i metodologiju rada sa kolektivima.”
Kroz ambijent nekoliko scenskih setova i kroz različite medije (video, objekti, tekstualne instalacije) Maja Bekan na izložbi u Salonu MSUB predstavlja pristupe i strategije u radu s različitim ženskim zajednicama: od žena iz Njujorka koje su tokom pandemije kovida razmatrale pitanja povezanosti, intimnosti, prijateljstva u doba zdravstvene krize, preko učesnica koje zbog svog načina života ili specifičnih profesionalnih aktivnosti trpe društvenu isključenost i predrasude, do pripadnica vojske koje zajedno sa umetnicama ispituju svoje rodne uloge, otkrivajući u momentima konflikta mogućnosti za emancipatorski preokret. Takođe, za izložbu u Salonu Bekan je u svoju projektnu platformu P for Performance uključila i lokalne učesnice iz osnovnih i srednjih škola, s kojima će tokom susreta zajedno čitati i istraživati biografije istorijski važnih protagonistkinja, političkih i društvenih aktivistkinja, kao što je bila Dragica Pravica (1919–1942), revolucionarka, učesnica NOB-a i nacionalna heroina Jugoslavije.
Izložba je otvorena za posetioce do 10. novembra 2025. godine.
Maja Bekan magistrirala je na Institutu likovnih umetnosti Piet Zwart 2008. Iste godine pokrenula je dugoročni umetnički projekat P za performans – metod režiranja situacija i korišćenja performansa kao alata za istraživanje kolektivne intimnosti i produktivnog prostora za nova znanja. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama, između ostalog u SMBA, Amsterdam; Van Abbemuseum, Ajndhoven; Tent i Melly (formerly Witte de With), Roterdam; ISCP, Njujork; Ujazdowski Castle Centre for Contemporary Art, Varšava; Kulturni centar Beograda; The Nunnery, London; IZOLYATSIA, Kijev; Kunsthaus, Grac; Living Art Museum, Rejkjavik itd. Do kraja 2025. planirana je realizacija monografije Maje Bekan Constructed Situations, koju objavljuje izdavačka kuća Mousse. Bekan je nastanjena u Holandiji, gde je tutor u okviru grupe Performance Tutor Group na BEAR-u (Base for Experiment, Art, and Research) na univerzitetu ArtEZ (University of the Arts), Arnhem.
Realizaciju izložbe podržali su Mondriaan Fund i Stroom Den Haag.
foto Bojana Janjić.
„Pozornica apsurda“
Izložba vajara Marka Crnobrnje i slikara Mirze Čizmića u Galeriji Aleksić
Prostorni dijalog između slikarstva i skulpture
Otvaranje izložbe: petak, 3. oktobar 2025. u 19 časova
Adresa: Karađorđeva 26, Kragujevac
Vajar Marko Crnobrnja i slikar Mirza Čizmić susreću se na zajedničkoj izložbi pod nazivom „Pozornica apsurda“, u organizaciji Aleksić galerije savremene umetnosti u Kragujevcu. Izložba će biti otvorena od 3. do 25. oktobra 2025. godine.
Reč je o svojevrsnom prostornom dijalogu između slikarstva i skulpture — susretu dva umetnička univerzuma koja u izrazu inisistiraju na figuraciji.
Marko Crnobrnja, poznat po svojim drvenim skulpturama, za ovu priliku oblikuje scenske mikro-drame, dok Mirza Čizmić gradi slikarske narative koji koriste grotesku, ironiju i hiperbolu kako bi destabilizovali granicu između svakodnevice i fantazmagorije.
Multimedijalna izložba Maje Uzelac „Second Hand Emotion“ otvorena u Silosima na Dorćolu
U prostoru Silosa na Dorćolu, prethodnog vikenda otvorena je prva samostalna izložba rediteljke, Maje Uzelac, pod nazivom Second Hand Emotion. Izložba je otvorena uz veliko interesovanje publike, a posetioci imaju priliku da je pogledaju svakog dana do 28. septembra, u periodu od 17 do 22 časa. Naziv izložbe inspirisan je pesmom Tine Turner What’s Love Got To Do With It, a posetioci su na samom otvaranju imali priliku da je čuju u specijalnom muzičkom aranžmanu kompozitora Bojana Zulfikarpašića.
Maja Uzelac. Foto: Marko Rupena
Otvoren Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Četvrti trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti pod nazivom Ekscentrici,svečano je otvoren 18. septembra u Galeriji MNMU u Jagodini. Ovom izložbom MNMU nastavlja tradiciju bijenalnog, odnosno trijenalnog pregleda umetničke produkcije nastale izvan dominantnih centara umetničkog sveta.
Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, kustoskinja izložbe Radmila Stamenković, i predsednica žirija Trijenala – Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Dr Ivana Bašičević Antić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Trijenale je izložba koja ima za cilj stručnu procenu, uvid i interpretaciju onoga što se stvara u domenu umetnosti koja je nekada nazivana samoukom, a kasnije se promenom kriterijuma širila, tako da smo od 2022. uveli i mogućnost da se prijave i akademski obrazovni umetnici. To nam je otvorilo sledeće veliko poglavlje u radu Muzeja i omogućilo da postavimo suštinsko pitanje – šta je to danas margina. Svedoci smo velikih promena u samoj umetničkoj delatnosti; počeo je da se menja i poprilično ljulja fiksni odnos centra i margine. Na izložbi koju otvaramo moći ćete da vidite da biografija umetnika više nije centralno pitanje, a videćete i jako zanimljive, specifične umetničke opuse“.
Ivana Bašičević Antić posebno je napomenula da se u okviru izložbe prikazuje dokumentarni film čije je prikazivanje omogućio Centar Žorž Pompidu u Parizu, koji prikazuje aktuelnu izložbu u tom Muzeju. „To je prva izložba art brut umetnosti u ovom ipak mejnstrim, važnom muzeju, što takođe govori upravo o promenama koje se dešavaju u umetničkom svetu“, zaključila je direktorka MNMU.
Radmila Stanković se zahvalila direktorki MNMU na ukazanom poverenju, kao i celom timu Muzeja koji je pomogao da čitav projekat uspe i izložba bude realizovana. „Bio je veliki odziv umetnika. Pristiglo je 355 radova iz 16 zemalja, a žiri je imao centralnu ulogu da odabere 119 radova 55 autora“, istakla je kustoskinja izložbe.
Žiri Trijenala MNMU činili su Danijela Bilopavlović Bedenik, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Zagreb; Una Popović, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Marta Morgana Rudoni, kustoskinja, Muzej Cassa dell’Art Brut, Kasteđo; Isil Ezgi Čelik, kustoskinja, direktorka capitArt-a, London; i Senka Latinović, kustoskinja, Muzej naivne i marginalne umetnosti / Salon OBM, Beograd.
Prisutnima se obratila predsednica žirija Una Popović, koja je navela da upravo situacija samoukih, naivnih ili marginalnih umetnika u kontekstu savremenog sagledavanja sveta i umetnosti predstavlja važnu pojavu, koja će tek biti osvešćena u kategoriji sistemske pozicije umetnosti.
Glavna nagrada, koja podrazumeva produkciju izložbe nagrađenog autora, pripala je umetnici Isi Papasijan iz Pariza. „Crtež, rez, tuš, skalpel, materijal i površina. Papasijan stvara preplitanjem ovih elemenata u jedinstven slikarski jezik, koji postaje most između vidljivog i nevidljivog sveta, između neizrecivog i manifestovanog“, stoji u obrazloženju žirija koje je pročitala Una Popović.
Žiri je posebno istakao umetnike/ce čiji rad ulazi u domen digitalnog, video ili medijske artikulacije marginalne umetnosti – Pleme F20, Karu Mekvilijam, kao i umetnički duo Margareta Vidmar & Esox Lucius Ido.
Otkupna nagrada, koja podrazumeva otkup dela nagrađenog autora/ke za kolekciju Muzeja naivne i marginalne umetnosti, pripala je mladoj autorki iz Srbije – Teodori Nešković.
Program otvaranja zaključen je nastupom Velikog orkestra muzičke škole „Vladimir Đorđević“ iz Jagodine.
Tema 4. Trijenala otvara pitanje šta znači biti ekscentričan danas, pri čemu se to pitanje odnosi i na pojedinca u okviru društvene zajednice, i na umetnika koji stvara izvan tržišnih mehanizama, ali i na institucije koje ne pripadaju tzv. mejnstrim svetu umetničke scene.
Sam podatak da u ovoj godini MNMU obeležava 65 godina svog postojanja, govori da je pitanje da li govorimo više o margini, ili je to zapravo postao takođe jedan od institucionalnih domena koji je težeći ka potpunom profesionalizmu i sprovođenju muzejskih principa i standarda u svom radu, ponudio umetnicima ravnopravno učešće u umetničkom svetu i možda na taj način i dovršio jedno poglavlje u svom postojanju. Upravo zato ovo trijenale govori i o potrebi da se redefinišu pozicije aktera savremene umetničke scene, preispitaju pojmovi margine i centra, ali i postavi centralno pitanje budućnosti profila ovog muzeja sa željom da se definiše novi jednako radikalan u težnji za razbijanjem dogmi.
Trijenale je otvoren u Jagodini od 18. septembra do 19. oktobra, dok će beogradska publika imati priliku da izložbu vidi u Salonu Oto Bihalji-Merin u periodu od 23. oktobra do 22. novembra 2025. godine.
Foto: Marija Konjikušić.
MSUV – Nevidljivi procesi očuvanja naše baštine: Izložba „Vreme jede pogled“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Na izložbi “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” koja je otvorena u ovom muzeju do 31. oktobra 2025. godine, publika je u prilici da se upozna sa više od 100 radova 60 umetnika i umetnica, ali i sa samim procesom prikupljanja i očuvanja dela, odnosno funkcionisanjem depoa MSUV. U fokusu izložbe upravo je ono što se dešava „iza kulisa“, a publika kroz specifičnu postavku može da se upozna sa svim procesima koji prethode izlaganju vrhunskih dela umetnosti sa naših prostora.
„Cela postavka je zamišljena tako da objedini sve nevidljive procese očuvanja naše baštine i predstavljanja savremene i moderne umetnosti koja se nalazi u muzeju. Cela postavka je u formi depoa, a to je nešto što većina publike nije videla iz prve ruke. Pored toga, izložbu prate i programi poput konzervacije i istraživanja dokumentacije, i dopunjuju elementi koji su pronađeni u depou u trenutku postavke izložbe“, ističe kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Kako navodi kustoskinja izložbe, ali i čitave Zbirke slikarstva MSUV, ova izložba se bavi izložbom slikarstva kao fenomenom, pre nego hronološkim vraćanjem i genezama ideje vojvođanske umetnosti. „Da bismo zapravo savladali te teme i obradili ih na što kvalitetniji način, potrebno je da prvo preispitamo sisteme pomoću kojih čuvamo naše nasleđe, odnosno kako ga izlažemo“, dodaje Trifuljesko.
„Zbirke i kolekcije često ne funkcionišu po parametrima i logici realnog sveta. Radovi se najčešće ne otkupljuju u zenitu svoje relevantnosti i popularnosti, već nakon toga. Veliki broj radova mogu biti poklon zbirke; to je jedan zaseban sistem koji funkconiše po svojim parametrima, i ova izložba se bavi analiziranjem tog sistema“, zaključuje kustoskinja izložbe.
Izložba obuhvata preko stotinu radova koji datiraju od četrdesetih godina prošlog veka do danas. Prostorno koncipirana u vidu depoa, izložba dominantno predstavlja dela vojvođanskih autora, izvedenih u raznovrsnim medijima i stilovima, od ulja na platnu do slikarskih objekata. Izložba prati i prikazuje tokove unutar zbirke, pri čemu su najzastupljeniji radovi iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ali uključuje i dela iz 90-ih i ranih 2000-ih.
Oživljavanjem muzejskih procesa putem konzervacije i raznovrsnih programa, kao i lavirintarnom strukturom postavke koja uslovljava kretanje posetilaca, podstiče se aktivno posmatranje kao praksa i oslanja se na tezu Valtera Benjamina o slici prošlosti koja preti da nestane sa svakom sadašnjošću koja u njoj nije prepoznala sebe.
U okviru pratećeg programa izložbe, tokom septembra i oktobra biće održani konzervatorski sati na srpskom i na ruskom jeziku, radionice za decu, kustoska vođenja, klub knjige i panel diskusija.
Foto: Marko Ercegović.
MSUB u Lionu – Izložba “Lične priče / Političke realnosti” – prva zajednička izložba koja spaja kolekcije MSUB i macLYON
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje prvu institucionalnu saradnju sa Muzejem savremene umetnosti u Lionu, koja je rezultirala zajedničkom izložbom pod nazivom: “Lične priče / Političke realnosti” sa ciljem promocije i dijaloga između muzejskih kolekcija i zastupljenih umetničkih dela.
Umetnost često nudi dragoceno svedočanstvo o društvenim, kulturnim i političkim okolnostima jedne epohe. Upravo tim temama bavi se izložba pod nazivom “Lične priče / Političke realnosti”, koja će biti predstavljena najpre u Muzeju savremene umetnosti u Lionu (macLYON) od 19. septembra 2025. do 4. januara 2026, a potom i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) tokom proleća 2026. godine.
Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Bliska saradnja timova MSUB-a i macLYON-a omogućila je neposredno upoznavanje sa zbirkama oba muzeja i podstakla želju za uspostavljanjem dijaloga između umetničkih poetika i različitih kulturnih konteksta iz kojih dolaze umetnici zastupljeni u kolekcijama. Izložba ističe bogat i raznovrstan opus savremenih umetnika iz Srbije i bivše Jugoslavije, čiji su radovi u francuskim javnim kolekcijama još uvek nedovoljno prisutni. Istovremeno, izložba omogućava uvid u savremene međunarodne tendencije u umetnosti, koje čine značajan segment zbirke macLYON-a.
Publika u Lionu moći će da vidi dela umetnika/ca iz kolekcije MSUB: Marina Abramović, Milan Aleksić, Association Apsolutno, Mrdjan Bajić, Jasmina Cibic, Phil Collins, Vlasta Delimar , Biljana Đurđević, Erró, Igor Grubić, Siniša Ilić, Sanja Iveković, Ivana Ivković, Žolt Kovač, Sanja Latinović, Goranka Matić, Saša Marković Mikrob, Vladimir Miladinović, Slobodan Era Milivojević, Mladen Miljanović, Mihael Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Vesna Pavlović, Dan Perjovschi, Tomislav Peternek, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Milica Ružičić, Saša Tkačenko, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Anica Vučetić, Katarina Zdjelar.
Dok iz kolekcija macLYON su zastupljena dela umetnika/ca: Marina Abramović & Ulay, Maxwell Alexandre, Terry Allen, Raphael Boccanfuso, Sophie Calle, Edi Dubien, Louis Jammes, JAZ, Randolpho Lamonier, Éric Manigaud, Tuomo Manninen, Marina Marković, Rodrigo Matheus, Gordon Matta-Clark, Thameur Mejri, Aernout Mik, Bruce Nauman, Simphiwe Ndzube, Marilou Poncin, Nazanin Pouyandeh, Damir Radović, Ed Ruscha, Kiran Subbaiah, Chiffon Thomas, Danielle Vallet Kleiner, Pu Yingwei.
Specifičnost izložbe “Lične priče / Političke realnosti” počiva na dijalogu između umetničkih dela iz zbirki oba muzeja, kroz koji se osvetljavaju istorijske i društvene dinamike u njima upisane. Izložba, koja će biti predstavljena u dve faze – najpre u Lionu, a zatim u Beogradu – istražuje odnos umetnosti i društva, pri čemu lične priče ukazuju na angažovanost svih učesnika i njihov uticaj na zajednicu, kako samih umetnika, kroz njihove karijere i uverenja, tako i instutucionalnih aktera koji oblikuju muzejske kolekcije. Političke realnosti, s druge strane, rasvetljavaju ulogu i odgovornost ustanova, mehanizme javnog finansiranja, kao i uticaj privatnih i korporativnih donatora na pokretanje društvenih tema koje se reflektuju kroz izložbe, akvizicije, narudžbine i načine prezentacije umetničkih dela.
Izložba nudi višeslojnu analizu: polazi od ličnog iskustva umetnika kao pojedinca, zatim se fokusira na odnose koje umetnik razvija i preispituje, a potom se nastavlja istraživanjem različitih oblika umetničkog delovanja – kao što su dokumentacija, subverzija, protest ili aproprijacija. Kroz oko stotinu radova – slika, skulptura, video-instalacija i drugih – izložba donosi osvrt na šest decenija umetničkog stvaralaštva i pokazuje na koji je način savremena umetnost postavljala izazove društvu i pratila – ili čak predviđala – njegove promene.
„Lične priče / Političke realnosti” postaje most između dva grada i dva muzeja, podsećajući da umetnost nadilazi granice i usmerava pažnju na univerzalna pitanja savremenog društva.
O Muzeju savremene umetnosti u Lionu
macLYON (Muzej savremene umetnosti u Lionu) osnovan je 1984. godine i ubrzo je postao jedan od prvih muzeja koji se u potpunosti posvetio savremenoj umetnosti, sa zbirkom usmerenom na najnovija dešavanja u umetničkoj praksi. Posle više izložbi posvećenih međunarodnim umetničkim scenama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Brazil, Aziju i Indiju, macLYON poslednjih godina aktivno razvija saradnju sa evropskim partnerima, a naročito sa zemljama članicama nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih.
PROGRAM TREĆEG BIJENALA FANTASTIKE
Likovna galerija Kolarca
od 13. septembra do 12. oktobra 2025.
Treće izdanje Bijenala Fantastike, održaće se od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u renoviranom i proširenom prostoru Likovne galerije Kolarčeve zadužbine. Ova jedinstvena manifestacija okuplja umetnike, teoretičare i ljubitelje fantastične umetnosti iz zemlje i inostranstva, kroz raznovrstan program koji kombinuje izložbe, stručna vođenja, tribine i muzičke nastupe, tradicionalno u organizaciji i produkciji Fondacije Mihajlović-Feniks.
Tokom trajanja Bijenala fantastike, publiku očekuje uzbudljiv i bogat program, koji vam dostavljamo u prilogu.
Kompletan program potražite na sajtu Bijenala fantastike, na ovom linku: program 3.Bijenala fantastike
Vesti, detalje o programu, umetnicima i temama iz sveta fantastike možete pratiti i kroz Newsletter, prijavom na sajtu Bijenala fantastike https://www.bijenalefantastike.rs/
Ulaz na sve događaje je slobodan.
Za više informacija pratite zvanične kanale Likovne galerije Kolarca i Bijenala Fantastike.
Dobro došli u svet fantastike!
bijenalefantastike.rs
Instagram: @biennale_of_fantasyart
Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i Beogradu
Muzej naivne i marginalne umetnosti ove godine organizuje Četvrti trijenale pod nazivom Ekscentrici,koji će biti svečano otvoren 18. septembra u 18 časova u Galeriji MNMU u Jagodini. Ovom izložbom MNMU nastavlja tradiciju bijenalnog, odnosno trijenalnog pregleda umetničke produkcije nastale izvan dominantnih centara umetničkog sveta. Kustoskinja izložbe je Radmila Stamenković.
Tema ovog trijenala otvara pitanje šta znači biti ekscentričan danas, pri čemu se to pitanje odnosi i na pojedinca u okviru društvene zajednice, i na umetnika koji stvara izvan tržišnih mehanizama, ali i na institucije koje ne pripadaju tzv. mejnstrim svetu umetničke scene.
„Trijenalni presek umetnosti koja nastaje u svojevrsnom ekscentričnom prostoru kao alternativa opšte prihvaćenom u savremenoj umetnosti, dešava se u godini koja je svakako istorijska. Naime, 2025. ostaće zabeležena po izložbi art brut i autsajder umetnosti u muzeju Centar Žorž Pompidu u Parizu koja je pod nazivom Art brut. Dans l’intimité d’une collection otvorena 20. juna. Ovakav događaj znači ne samo ulazak praksi do sada posmatranih kao umetnost nastala na margini u mejnstrim, nego istovremeno otvara pitanje šta uopšte znači termin marginalna umetnost danas. U tom se smislu koncept ovogodišnjeg trijenala MNMU zasniva na mnogo širem pojmu ekscentričnog pri čemu se u vidu imaju umetnici koji rade izvan umetničkih centara, ali takođe se otvara važno pitanje načina organizacije i kreiranja programa institucija moderne i savremene umetnosti“, navela je dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Sam podatak da u ovoj godini MNMU obeležava 65 godina svog postojanja, govori da je pitanje da li govorimo više o margini, ili je to zapravo postao takođe jedan od institucionalnih domena koji je težeći ka potpunom profesionalizmu i sprovođenju muzejskih principa i standarda u svom radu, ponudio umetnicima ravnopravno učešće u umetničkom svetu i možda na taj način i dovršio jedno poglavlje u svom postojanju. Upravo zato ovo trijenale govori i o potrebi da se redefinišu pozicije aktera savremene umetničke scene, preispitaju pojmovi margine i centra, ali i postavi centralno pitanje budućnosti profila ovog muzeja sa željom da se definiše novi jednako radikalan u težnji za razbijanjem dogmi.
Kada je Muzej naivne umetnosti 1981. organizovao prvo Bijenale, ono je u svom pozivu kriterijum samoukosti postavilo kao centralan. Danas taj kriterijum uopšte ne postoji kao relevantan, te se u pozivu za učešće na ovogodišnjem trijenalu ističe stvaralačka pozicija umetnika kao glavni kriterijum. Pozvani su oni umetnici koji se osećaju decentrirani, neprilagođeni, izmešteni, poljuljani i najpre, drugačiji. Na konkurs trijenala pristiglo je ukupno 355 radova, među kojima je međunarodni žiri odabrao 119 dela, 55 umetnika iz 15 zemalja. Posebno je značajno da su se ovog puta prijavili brojni umetnici koji do sada nisu učestvovali, čime se proširuje krug autora i otvara prostor za nova čitanja savremene umetnosti.
„Veliki odaziv umetnika na otvoreni poziv za učešće na ovogodišnjem, a četvrtom po redu trijenalu umetnosti koje je od samouke preko art bruta i autsajder umetnosti, postalo presek mnogo šireg opsega savremenog umetničkog stvaralaštva, otvorio je pitanje kako objasniti sve veće interesovanje za umetnost koja se pozicionira na tzv. margini. Odgovor na to pitanje ne može se svesti na jednostavno objašnjenje, jer se razvija na preseku društvenih, kulturnih i umetničkih procesa, uvek u dijalogu sa vremenom u kojem se trijenale dešava“, istakla je kustoskinja Radmila Stamenković.
Četvrti trijenale Ekscentrici još jednom potvrđuje ulogu Muzeja naivne i marginalne umetnosti kao ključnog mesta za afirmaciju i istraživanje umetničkih praksi izvan glavnih tokova savremene umetnosti. Žiri je ove godine okupio je eminentne stručnjakinje za područje savremene umetničke scene, kao i ekspertkinje specijalizovane za fenomen art bruta i umetnosti margine: Danijela Bilopavlović Bedenik, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Zagreb; Una Popović, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Marta Morgana Rudoni, kustoskinja, Muzej Cassa dell’Art Brut, Kasteđo; Isil Ezgi Čelik, kustoskinja, direktorka capitArt-a, London; i Senka Latinović, kustoskinja, Muzej naivne i marginalne umetnosti / Salon OBM, Beograd. Ovaj balans stručnosti između savremene umetnosti i art brut prakse dodatno naglašava važnost trijenala kao međunarodne platforme za razmenu ideja i afirmaciju umetnika koji dolaze iz različitih konteksta i senzibiliteta.
Trijenale će biti otvoren u Jagodini od 18. septembra do 19. oktobra, dok će beogradska publika imati priliku da izložbu vidi u Salonu Oto Bihalji-Merin u periodu od 23. oktobra do 22. novembra 2025. godine.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto – Milan Kralj, Vladimir Pavić.
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje otvaranje samostalne izložbe Dragana Jelenkovića, istaknutog savremenog umetnika čiji rad decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora.
Izložba pod nazivom „Aritmologija oblika“ biće otvorena u petak 5. septembra u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u prisustvu umetnika i kustosa izložbe Miroslava Karića. Izložba je deo tekućeg programa MSUB-a koji podržava i prezentuje značajne autore sa domaće i regionalne umetničke scene.
Dragan Jelenković pripada generaciji umetnika koji su razvijali značajne promene u likovnim i semantičkim proširenjima medija skulpture, započete tokom osamdesetih godina XX veka, usložnjavajući sliku stilski heterogenih i izrazito individualizovanih skulptorskih poetika. Kao akter umetničkih zbivanja, od osamdesetih godina prošlog veka do danas, Jelenković oscilira između beogradske scene, gde se formirao i intenzivno izlagao, i vojvođanske, gde je kroz poreklo i aktivno prisustvo na sceni prepoznat kao jedan od vodećih nosilaca novog senzibiliteta u skulpturi.
Na izložbi će biti predstavljen izbor radova iz umetnikovog višedecenijskog opusa ali i najnovija produkcija u kojoj Jelenković tematizuje i istražuje fenomen redefinisanja forme u kontekstu aktuelnog globalnog trenutka, uključujući nove načine komunikacije, odnos prema prirodi, diktat obilja informacija i preimućstvo digitalne slike.
Već u svojim prvim samostalnim i grupnim nastupima pokazao je posvećenost istraživanju formalnih i značenjskih mogućnosti različitih materijala i njihovih kombinacija (terakota, drvo, bronza, metal, filc, platno…) koje koristi za radove, odnosno, preciznije, opredmećene oblike, čije motivske reference nalazimo u specifičnom repertoaru svakodnevnih predmeta i profane ikonografije. Ležaljke, štrudle, harmonike – neki su od vizuelnih sadržaja koje Jelenković dovodi u stanje novih pojavnosti na granici prepoznavanja, zadržavajući u njihovim konturama ili fragmentima okidače sećanja i mentalnih projekcija ambijenata, atmosfere neposrednog intimnog okruženja i unutrašnjih prostora njihovih doživljaja.
U ranim godinama stvaralaštva motiv kuće izdvojio se kao posebno polje Jelenkovićevih traganja za formama u prostoru, koje je postepeno osvajao građenjem, dekonstruisanjem i umnožavanjem minijaturnih, svedenih arhitektonskih elemenata, otvarajući njihovim iteracijama u svakoj novoj postavci šire značenjske i konotativne aspekte pojma doma.
Nakon serije radova fokusiranih na ideju arhitektonične skulpture i arhetipske slike kuće, umetnik započinje novo poglavlje eksperimentisanja sa materijalima i sve prisutnijim promišljanjem radova u sadejstvu sa izlagačkim prostorima, okrećući se od predmeta-skulpture ka instalacionim situacijama i ekstenziji ideje oblikovanja u drugačije vrste perceptivnog iskustva. Spektar upotrebljenih materijala postaje raznovrsniji, uključujući konkretne – staklo, klirit, aluminijumsku foliju – i efemerne, poput smese za bombone, svetla, čak i mirisa, dok radovi u finalnoj postavci dobijaju kompleksniji oblik, od site-specific intervencija do skulpturalnih ambijenata.
Uvođenjem novih postupaka, materijalnih sadržaja pa i medija – uključujući digitalnu grafiku i video – u umetničku praksu, Jelenković je ostvario suštinski preokret u konceptualizovanju relacija između subjektivnog i objektivnog prostora, pomerajući fokus sa introspektivnih analiza ka refleksiji okruženja, čime je proširio opseg tematskih interesovanja usmerenih ka istraživanju savremenih civilizacijskih pojava, psihološkog stanja današnjeg pojedinca i znakova ekološke krize. Kako primećuje istoričarka umetnosti dr Lidija Merenik, krajem devedesetih godina stanje postmedijuma u Jelenkovićevom delu u potpunosti se saobrazilo sa promenom medija izražavanja, pa je video-instalacija zauzela mesto „skulpture”, odvodeći na kraju autora u čestu primenu digitalnih tehnologija i novih vizuelno-oblikovnih pristupa.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 3. novembra.
Dragan Jelenković, BIOGRAFIJA
Nakon završenih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za italijanski jezik i književnost, Dragan Jelenković (1959) upisao je Fakultet likovnih umetnosti, gde je magistrirao 1992. godine. Njegova izlagačka delatnost obuhvata veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, pri čemu je ostvario više od dvadeset samostalnih nastupa. Pored umetničke prakse, bavio se i dizajnom, bio urednik galerijskog programa, kustos, umetnički direktor međunarodnih projekata i urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Pančeva. U saradnji s profesorom Brankom Pavićem 1995. godine osniva multimedijalnu Radionicu 301 Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača asocijacije umetnika Otvorena osećajnost (1999). Jelenković je autor i urednik više knjiga, publikacija i monografija o savremenoj umetnosti. Dobitnik je brojnih nagrada na jugoslovenskim i srpskim manifestacijama, uključujući Oktobarsku nagradu grada Pančeva (1997). Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama mnogih muzeja i galerija u Srbiji, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u regionu. Do 2024. godine Jelenković je radio kao profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Novi Sad – Muzej savremene – Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” u MSUV
Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” biće otvorena za posetioce ovog muzeja od 6. septembra do 31. oktobra 2025. godine. Izložbom je obuhvaćeno više od 100 radova 60 umetnika i umetnica, među kojima su Ilija Bašičević Bosilj, Mira Brtka, Petar Lubarda i mnogi drugi. Kustoskinja izložbe je Jovana Trifuljesko.
“Kako se zbirka slikarstva već dugi niz godina nije izlagala, osim kroz pozajmice i delove izložbenih celina, te u nedostatku stalne postavke, činilo mi se važnim predstaviti ono što muzej baštini od moderne i savremene umetnosti. Ova izložba predstavlja nultu tačku za dalja istraživanja, kako pitanja uloge slikarstva danas, tako i pitanja izlagačkih praksi u muzejima savremene umetnosti. Usled globalnih fenomena koji dominiraju narativom savremene umetnosti, poput bijenala i izložbi u obliku efemernih spektakala, muzejske kolekcije nalaze se u stanju konstantnog preispitivanja kako aktivirati radove i omogućiti im da direktno komuniciraju sa vremenom u kojem se nalaze”, istakla je kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” najavljuje seriju izložbi kojima će u 2026. godini publici biti predstavljene bogate zbirke radova u vlasništvu MSUV, u okviru obeležavanja 60 godina od osnivanja Muzeja.
Izložba obuhvata preko stotinu radova koji datiraju od četrdesetih godina prošlog veka do danas. Prostorno koncipirana u vidu depoa, izložba dominantno predstavlja dela vojvođanskih autora, izvedenih u raznovrsnim medijima i stilovima, od ulja na platnu do slikarskih objekata. Izložba prati i prikazuje tokove unutar zbirke, pri čemu su najzastupljeniji radovi iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ali uključuje i dela iz 90-ih i ranih 2000-ih.
Naziv izložbe „Vreme jede pogled“ ilustrativno prikazuje povezanost termina prošlost, sadašnjost i budućnost, koji su neodvojivi od muzejskih zbirki koje sažimaju multitemporalnu dimenziju očuvanja prošlog i sadašnjeg za buduće vreme. Svaki put kada se radovi iz zbirke predstave publici, tadašnje istorijske prilike, socijalne strukture i umetnički ukusi oboje interpretaciju dela, tako da se, kolokvijalno rečeno, „pojede pogled“ prethodnog trenutka. Imajući to u vidu, moderna i savremena umetnost predstavljena u zbirci ima svrhu da u posmatraču ojača osećaj sadašnjosti kao vremena posmatranja, čime se akcenat u naslovu stavlja na reč pogled.
Oživljavanjem muzejskih procesa putem konzervacije i raznovrsnih programa, kao i lavirintarnom strukturom postavke koja uslovljava kretanje posetilaca, podstiče se aktivno posmatranje kao praksa i oslanja se na tezu Valtera Benjamina o slici prošlosti koja preti da nestane sa svakom sadašnjošću koja u njoj nije prepoznala sebe.
Izložba nije namenjena da pruži apsolutni hronološki pregled slikarstva Vojvodine unutar zbirke. Pored slikarskih radova, predstavljeni su i posteri prethodnih izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i različiti muzejski procesi neophodni za istraživanje, očuvanje i izlaganje radova. U nedostatku stalne postavke, ova izložba predstavlja nultu tačku istraživanja muzejskog fonda, proces dijaloga sa publikom i prepoznavanja. Upravo zato njena arhitektura prati dehijerarhizovanu formu depoa.
U okviru pratećeg programa izložbe, tokom septembra i oktobra biće održani konzervatorski sati na srpskom i na ruskom jeziku, radionice za decu, kustoska vođenja, klub knjige i panel diskusija.