Izložbe – PROZAONLINE

Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Metempsychosis“ Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti

Photo – Jesper Lund (Artist Portrait)

U petak, 20. juna u 19 časova biće otvorena izložba „Metempsychosis“ umetnice Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Miroslav Karić i Zlata Vučetić, koja je i autorka pratećeg teksta izložbe. Producentkinja izložbe je Nataša Lazić.

Dan nakon otvraranja, u subotu 21. juna u 18 časova biće organizovano i prvo javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo umetnice i dvoje kustosa.

Samostalna izložba novih radova Ivane Bašić predstavlja jedinstven epistemološki pejzaž posthumanog tela koje se pojavljuje kao postbiološki relikt – krhko, ali neumoljivo, u procesu ontološke mutacije. Izložene skulpture i crteži istražuju posthumanističku viziju čovekovog evoluiranja pri čemu umetničko delo postaje materijalno uporište za spekulacije o telu — ne kao stabilnom referentnom okviru identiteta, utemeljenog na čvrstim konturama, već kao promenljivoj supstanci kroz koju se promišlja mogućnost opstanka u uslovima radikalnih transformacija.

Umetničin tretman materijala, naglašava ekspresivnost i psihološku tenziju predstave, izazivajući osećanja dubokog nemira i egzistencijalne upitanosti. Radovi, nastali u medijima poput voska, stakla, smole, nerđajućeg čelika, bronze i alabastera, grade hibridne forme, fluidna, biomehanička tela, koja obitavaju u granicama između empirijskog i metafizičkog. Figure koje nastanjuju Ivanin imaginarij nisu ljudske, one su himerične, delimično insektoidne, delimično mašinske, uznemirene mnoštvom perforiranih oblika, čime sadržaj dobija posebno naglašen nadzemaljski predznak. Oscilirajući između hominidnog, mašinskog, mineralnog i postorganskog, ni žive, ni mrtve, već u liminalnom stanju, one vizualizuju materiju koji misli, oseća i traje izvan čoveka. Tela Ivane Bašić su tela u stalnom postajanju – mutantna, nepostojana i brutalna, ljudska i neljudska, živa i posle života, između forme i njene erozije.

U osnovi ove prakse nalazi se duboko lično svedočanstvo o ratu, progonstvu i kolektivnoj traumi Balkana izazvanoj raspadom Jugoslavije, pri čemu umetnica koristi posthumanističku perspektivu kako bi otvorila pitanja o načinima na koje pritisak i destrukcija oblikuju ne samo tkivo tela, već i subjektivitet per se. Fragilnom figurom, trošnošću živog organizma u izrazitom egzistencijalnom grču ali i njegovom prkosnom žilavošću i odolevanju smrti, Bašić anticipira istovremeno posrnuća i tragiku datog vremena, grotesku rata i razaranja čoveka u liku i obliku.

Ipak, u njenim skulpturama brutalno i ranjivo susreću se bez hijerarhije; u izobličenom se pronalazi lepota; u nasilju nežnost, čime umetnica poništava dihotomiju između uzvišenog i monstruoznog. Skulpturalne forme, koje evociraju ranjiva, izmučena i posthumano rekonfigurisana tela, nisu nastale kao pokušaj bekstva od stvarnosti, već kao njen eho — one predstavljaju glas tela koje je preživelo, rastvorilo se i ponovo sastavilo, po principu solve et coagula, kako bi ponudilo drugačiju viziju postojanja. U tom ključu, umetnica ne stvara figure koje predstavljaju, već alhemijske entitete koji aktivno prolaze kroz proces telesno-duhovne transmutacije. To je prostor između kontrole i prepuštanja, između unutrašnjosti tela i njegovih fizičkih granica, između energetske povezanosti i estetske sublimacije, i kao takav predstavlja radikalni čin oslobađanja od linearnog vremena, od pojmova porekla i uzroka.

Izložba će biti otvorena do 31. avgusta 2025.

Ivana Bašić (1986, Beograd) diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirala na Tisch School of the Arts u Njujorku. Od dolaska u Sjedinjene Američke Države, Ivana Bašić je stekla značajnu kritičku i institucionalnu podršku na međunarodnom nivou, izlažući svoja dela u brojnim relevantnim institucijama, među kojima su: Schinkel Pavillon, Berlin (2024, 2023); MO.CO La Panacée, Monpelje (2025, 2018); Lafayette Anticipations, Pariz (2023); Narodna galerija, Prag (2021); Museum of Art+Design, Majami (2020); Het HEM, Amsterdam (2020); Muzej savremene umetnosti Estonije, Talin (2019); Kumu Muzej umetnosti, Talin (2019); NRW Forum, Diseldorf (2019); Atinsko bijenale (2018); Beogradsko bijenale (2018); Künstlerhaus, Grac (2018); Hessel Museum of Art, Njujork (2017); Kunstverein Freiburg, Frajburg (2017); Whitney Museum of American Art, Njujork (2016), i mnoge druge. Njena dela se nalaze u kolekcijama muzeja Whitney, kolekciji MO.CO Montpellier, kolekciji Bangkok Kunsthalle, kolekciji Zabludowicz, kao i u brojnim privatnim kolekcijama. Bašić je dobitnica stipendije NYSCA/NYFA Artist Fellowship for Sculpture (2024), dvostruka dobitnica Two Trees Cultural Subsidy Program (2020, 2023), kao i dvostruka dobitnica hitnog grant programa Foundation For Contemporary Art Emergency Grant Program (2024, 2016). Rođena je i odrasla u Beogradu, živi i radi u Njujorku od 2010. godine.

Novi Sad – Otvorena izložba “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izložba “Umetnost ulice“ na kojoj su prikazani radovi Danice Čudić, Aleksandra Bunčića, Dejana Ivanovića Wupera, Stefana Stanojevića Stara, i Jovana Obradovića Shpire, otvorena je u petak 13. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Prisutnima su se obratili Vladimir Mitrović, kustos izložbe, i Vladimir Palibrk, autor teksta za katalog, koji je i svečano otvorio izložbu.

„Imam veliku čast i zadovoljstvo da prikažem završnicu jednog projekta koji traje već skoro dve godine čija je osnova bila umetnost ulice. Međutim, u dogovoru sa umetnicima, više smo se orijentisali na podnaslov. To su dela umetnika čiji je zajednički imenitelj u samom početku bila ulična umetnost, ali nas je zanimalo da pokažemo šta ti umetnici rade u svojim ateljeima, da to što je moguće lepše i kvalitetnije prezentujemo“, naveo je kustos Vladimir Mitrović u uvodnom govoru.

„Meni je posebna čast ne samo što smo završili projekat, već što sam na neki način i pomogao umetnicima da malo pažljivije pregledaju svoje ateljee i razmisle o tome kako svoje radove treba da čuvaju i prezentuju. Mi smo bili tu da ih samo malo podstaknemo“, dodao je Mitrović.

Vladimir Palibrk, umetnik, kustos i teoretičar umetnosti, naveo kako mu je bila izuzetna čast da napiše tekst o izložbi. „Pre svega bih se zahvalio umetnicima što nisu odustali, i što su i dalje na putu svojih snova koji su ih i doveli ovde. Nadam se da je ova izložba jedno bitno poglavlje za njih i da će još mnogo puta doći u ovaj muzej. I da neće prestati da crtaju na ulici“, rekao je Palibrk.

Ideja izložbe je paralelno prikazivanje bogate produkcije murala izabranih umetnika u kontekstu njihovih galerijskih radova. Murali su prezentovani na ekranima, dok su ostali umetnički radovi (slike, crteži, ilustracije, skulpture itd.) tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima čime se dobio širi uvid u umetničke delatnosti autora, kao i (jedna od) slika savremenog umetničkog trenutka.

Ovo je prilika da publika vidi i oseti radove domaćih umetnika mlađe generacije koja je već uveliko prisutna na domaćoj sceni, ali i evropskom umetničkom tržištu. Radovi ovih umetnika predstavljaju nov način umetničkog istraživanja, koji kroz slikarstvo preispituje izlazak iz domena slike, uz pojačano delovanje na čula posmatrača i opštu manifestaciju novog senzibiliteta.

Umetnici iskazuju drugačiji odnos prema novom bezbolnije ga prihvatajući, dok doba svojih predaka posmatraju kao latentan proces ukrštanja i sudaranja starog i novog. Tako se umetnost danas u njihovim radovima smešta između negacije prirodnog i izrugivanja racionalnom. Nova generacija umetnika, kao i već brojne pre njih, neguje paradoks i nejasnost, od estetike do kolorita, kroz krajnje standardizovane, sada već tradicionalne slikarske medije. Oslanjajući se na pop i andergraund kulturu, kao i na savremenu figuraciju, ovi umetnici ostvaruju svoje umetničke i vizuelne svetove, bez predrasuda i uz poštovanje tradicije iz koje crpe nadahnuća. Imaju već stabilne umetničke karijere, solidno su integrisani u društvo i pokrivaju više oblasti delovanja savremenih umetnika – kao slobodni umetnici, aktivisti i „multimedijski radnici”, profesori na umetničkim školama i umetnici u IT sektoru.

Paralelno sa izložbom, svake subote će biti organizovano više interaktivnih programa i događaja – vođenja kroz izložbu, radionice za decu i omladinu, prezentacije rada i slikanje novih murala – street art alive, koncerti i festival slem poezije.

Izložba je otvorena do 3. avgusta 2025. godine.

Foto: Marko Ercegović.

Muzej savremene umetnosti – Otvorena izložba „Dejvid Hokni: Od papira do ekrana“ povodom 60 godina Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Edvard Ferguson, foto Bojana Janjić – MSUB

U sredu 11. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) otvorena je izložbajednog od najuticajnijih umetnika 20. i 21. veka, „Dejvid Hokni: Od papira do ekrana“. Na svečanom otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB i kustoskinja izložbe, Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, i Kler Sirs Vud, direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan.

Kao neumoran inovator, Hokni neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija, a njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji.

Godine 1970. mladi Hokni imao je samostalnu izložbu u MSUB, što je bio rani pokazatelj njegovog globalnog dometa i trenutak trajne važnosti u istoriji Muzeja. Danas, više od pet decenija kasnije, Hokni se vraća – ovoga puta kroz snažno nasleđe svog umetničkog rada i radikalnu evoluciju vizuelnog jezika. Ideja da se Hoknijeva dela ponovo predstave beogradskoj publici potekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio prve godine rada Muzeja i čija je izložba odjeknula daleko izvan svog vremena, ostavljajući trajan trag na lokalnoj umetničkoj sceni.

Istovremeno, ova izložba potvrđuje doslednu posvećenost Muzeja predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti.

Marijana Kolarić je u svom uvodnom govoru istakla: “Dejvid Hokni je umetnik koji se kroz medije kreće sa izuzetnom slobodom, odbijajući da bude ograničen tradicijom ili tehnologijom. Od ranih crteža i serija grafika na papiru do digitalnih slika, fotografskih kolaža i pokretnih slika, Hoknijev opus slavi inovaciju, a pritom ostaje dosledan svom jedinstvenom izrazu i prepoznatljivom likovnom jeziku. Ova izložba prati taj razvoj – od taktilnog, neposrednog iskustva crteža do sveobuhvatne digitalne slike – pružajući srpskoj publici retku priliku da sagleda celokupnu širinu njegove umetničke evolucije.

Marijana Kolarić je navela i da se izložba realizuje uz podršku Britanskog saveta, koji svojim programima kontinuirano doprinosi kulturnoj razmeni i povezivanju umetničkih scena Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, te izrazila zahvalnost umetniku, njegovom timu, Britanskom savetu u Londonu i Beogradu, Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, Martinu Gejfordu za doprinos ovom katalogu, kao i svima koji su pomogli realizaciju ove izložbe, koja za Muzej ima poseban značaj u godini u kojoj obeležavamo šezdesetogodišnjicu njegovog osnivanja.

Hoknijev uticaj prevazilazi granice medija i geografije: izlagao je u najznačajnijim svetskim muzejima, autor je revolucionarnih teorijskih razmatranja o pojmovima gledanja i percepcije, i jedan je od umetnika koji su redefinisali savremeni portret i pejzaž. U svakoj fazi njegove karijere – od ranih grafika do imerzivnih digitalnih ambijenata – Hokni poziva posmatrača u svet boje, jasnoće i stalne reinvencije.

Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, istakao je da su „kultura i umetnost oblasti u kojima su Srbi i Britanci verovatno najsličniji, i u kojima je razmena dve države već decenijama najintezivnija.“

Naglasio je da kulturne institucije, poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, „osim promocije izuzetne umetnosti, utiču i na opšti kvalitet života u ovom gradu, zemlji i širem regionu.“

„Povratkom Hoknija u Beograd i MSUB, posle 55 godina, je zatvoren jedan krug, ali i data šansa da gradimo modernije, pozitivnije odnose između naše dve države, čvrsto orijentisane ka budućnosti.“

Izložbu je svečano otvorila Kler Sirs Vud, direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan, rečima: „Apsolutna je čast biti ovde večeras i otvoriti izložbu Dejvida Hoknija. Britanski savet je poslednji put organizovao izložbu iz svoje umetničke kolekcije ovde u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2007. godine. To je bila naša izložba ’Breaking Step’ – izložba mešovitih medija 15 značajnih britanskih umetnika. Postoji slika sa te izložbe koja mi je ostala u sećanju, jedne od onih hladnih noći kada teška magla leži preko reke. To je bila pomalo zastrašujuća, snažna slika Nejtana Kolija – instalacija visoka 6 metara sa osvetljenim tekstom postavljenim u dvorištu Muzeja na kojem je pisalo ‘Ovde neće biti čuda’. To je, ispostavilo se, bila neka vrsta proročanstva, pošto je to bila poslednja izložba održana u Muzeju savremene umetnosti pre nego što je zatvoren na, činilo se, jako dugo vremena….. Svet se mnogo promenio otkako je Britanski savet otvorio svoja vrata u Beogradu 1940. godine, od kada je Muzej otvoren za javnost 1965. i od kada je Hokni poslednji put prikazan ovde 1970. godine. Za mene postoji nešto utešno u saznanju da nastavljamo da se okupljamo kako bismo diskutovali, divili se i uživali u radu velikih umetnika. To je proslava dugovečnosti, postojanosti i kvaliteta. Sa velikim zadovoljstvom i iskrenim olakšanjem večeras mogu formalno da izjavim da je prokletstvo skinuto. Čuda mogu da se dese.“

Izložba „Dejvid Hokni: Od papira do ekrana“ pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije, od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu. Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog. Njegovo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva.

Realizacija izložbe ostvarena je uz podršku Britanskog saveta.

Izložba će biti otvorena od 11. juna do 12. avgusta 2025. godine.

Foto – Bojana Janjić

Novi Sad – Sutra otvaranje Izložbe “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Dejan Ivanovic Wuper, Rural 2022. Foto Wuper

Izložba “Umetnost ulice“ na kojoj će biti prikazani radovi Danice Čudić, Aleksandra Bunčića, Dejana Ivanovića Wupera, Stefana Stanojevića Stara, i Jovana Obradovića Shpire, biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u petak 13. juna, u 20 časova. Kustos izložbe je Vladimir Mitrović.

Ovo će biti prilika da publika vidi i oseti radove domaćih umetnika mlađe generacije koja je već uveliko prisutna na domaćoj sceni, ali i evropskom umetničkom tržištu. Radovi ovih umetnika predstavljaju nov način umetničkog istraživanja, koji kroz slikarstvo preispituje izlazak iz domena slike, uz pojačano delovanje na čula posmatrača i opštu manifestaciju novog senzibiliteta.

Izložba će trajati do 3. avgusta 2025. godine.

Otvorena izložba „Hvatač snova“ Aleksandara Zografa u Bioskopu Balkan

Na tri nivoa Bioskopa Balkan izložen je višedecenijski Zografov rad, sve do 28. juna
Kustos: Stevan Vuković

U istorijskom zdanju Bioskopa Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta, u petak , 6. juna otvorena jeizložba “Hvatač snova”, strip autora, Aleksandra Zografa, jednog od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u regionu i šire. Kroz crteže, faksimile, publikacije i prateće materijale, Izložba je postavljena na tri nivoa i prati Zografovu višedecenijsku umetničku praksu u kojoj strip postaje i dnevnik i hronika i sanovnik.

ALEKSANDAR ZOGRAF Foto: Bojana Janjić

Prvo stručno vođenje sa umetnikom i kustosom zakazano je za četvrtak, 12. jun u 19 časova.

Promocija kataloga uz još jedno stručno vođenje planirana je za utorak, 24.jun u 19 časova.

Izložba je otvorena do 28. juna, a ulaz je slobodan.

Izložba Dejvid Hokni: Od papira do ekrana u Muzeju savremene umetnosti

Foto: Dejvid Hokni 23. april 2020, No. 2 iPad slika © David Hockney

Muzej savremene umetnosti, Beograd , Nivo II

Dejvid Hokni: Od papira do ekrana

Izložba u okviru 60 godina Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

11. jun – 12. avgust 2025.

Otvaranje : sreda, 11. Jun, 18h

Kustoskinja izložbe : Maja Kolarić

Izložba „S one strane ogledala” poznate francuske arhitektkinje Odil Dek u Galeriji DOTS

Samostalna izložba “S one strane ogledala” Odil Dek (Odile Decq,1955), jedne od najistaknutijih Francuskinja u svetu savremene arhitekture, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u subotu, 21. juna u 19h. Izložba predstavlja uvid u stvaralaštvo svestrane arhitektinje i dobitnice prestižne Jane Drew nagrade, čiji prepoznatljiv, fluidni stvaralački izraz povezuje arhitekturu, dizajn, umetnost i urbanizam.

Višedecenijski stvaralački opus Odil Dek obeležen je doslednim istraživanjem prostora kroz različite medije i skale – od urbanih pejzaža do predmeta svakodnevne upotrebe. Bilo da kreira muzej (MACRO, Rim), entertijer restorana (Phantom, Opera Garnier, Pariz) ili nameštaj (UNESCO Headquaters Furniture, Pariz), Decq ostaje dosledna problematizovanju zastarelih normi i iznalaženju smelih rešenja koja pomeraju granice poznatog, izvodljivog i prihvatljivog. Ekspresivna i nekonvencionalna ličnost umetnice kojom se izdvojila na arhitektonskoj sceni 70-ih, u njenom radu prepoznaje se kroz upotrebu dinamičnih formi, smele geometrije, vibrantnih boja i neočekivanih kombinacija materijala.

Na beogradskoj izložbi publika će imati priliku da se susretne sa medijski raznovrsnim delima koja oslikavaju stvaralački univerzum Odil Dek. Postavku čine crteži prvobitnih arhitektonskih vizija otkrivajući izuzetnost njenog poimanja prostora, dok serigrafije i digitalni printovi, u kojima se crvena boja javlja kao pažljivo doziran, ali prepoznatljiv vizuelni pečat umetnice, pružaju uvid u njen grafički jezik i sposobnost da arhitektonske koncepte apstrahuje u snažne dvodimenzionalne slike.

Instalacija ,,Horizon”, jedan od nosećih radova izložbe, transformiše galerijski prostor u sugestivno polje perceptivnog istraživanja, stvarajući ambijent koji ,,beži ka horizontu”. Upotrebom providnih materijala i reflerujućih površina, Dek destabilizuje odnos posmatrača prema fizičkom prostoru i otvara put ka nepoznatom. Dimenzija ketanja uvodi se mobilnom skulpturom ,,Spatial lines”, dok je dizajnersko umeće i utisak ,,promišljene udobnosti” otelotvoreno serijom rasvetnih tela pod nazivom ,,Candle light”.

Izložba je zaokružena segmentom posvećenim najpoznatijim projektima umetnice – od muzejskih projekata (MACRO, FRAC, Tangshan), preko tri tipa stambenih kuća (Glass House, Fortin House, Saint Ange Residence) do njenog najnovijeg ostvarenja rezidencijalne zgrade ,,Antares” u Barseloni, primera totalnog umetničkog dela, gde je svaki element – od ukupne prostorne koncepcije, preko fasade i enterijera, do nameštaja, rasvete i detalja – deo jedinstvene umetničke vizije koju autorka u potpunosti promišlja i oblikuje.

Izložba traje od 21. juna do 30. avgusta 2025. godine.

Izložba je podržana od strane Ambasade Francuske u Beogradu i Francuskog instituta u Srbiji.

***

Odil Dek (1955) je francuska arhitektinja i urbanistkinja. Svoju arhitektonsku praksu započela je krajem 70-ih, a već 1990. godine realizuje svoj prvi veliki projekat Banque Populaire de l’Ouest u Renu koji joj donosi međunarodno priznanje. Borbeni stav, inovativna i svestrana ličnost umetnice se u njenom radu ispoljavaju kroz upotrebu smele geometrije, problematizovanje starih konvencija i multidisciplinarni pristup koji obuhvata urbanističko planiranje, arhitekturu, dizajn i umetnost.

Među najznačajnijim projektima umetnice izdvajaju se Muzej savremene umetnosti u Rimu (MACRO), sedište kompanije GL Events u Lionu, FRAC Bretagne u Rennesu, Arheološki muzej u Tangshanu (Kina), kao i ,,Cargo” startap inkubator u Parizu, poslovne zgrade Le Twist u Parizu kao i niz privatnih rezidencija koje tretira kao umetnička dela. Godine 2022. potpisala je autorstvo rezidencijalne zgrade ,,Antares” u Barseloni.

Od 2007. godine njen rad sve više ulazi u domen umetničkog stvaranja kada istraživanje u polju arhitekture balansira sa radom u polju umetnosti, na način koji je udaljava od arhitekture, ali zadržava vezu sa osnovama te discipline. Jedan od od prvih dizajnerskih projekata predstavlja serija nameštaja, fotelja i stolova za sedište UNESCO u Parizu sa urednikom Domeau & Perese.

Nakon što je 2010. godine napravila štand Galerije Oniris za Art Paris, sedam godina kasnije izlagala je u njihovoj galeriji i tim povodom izradila fotografije i mobilne strukture. Izlagala je na Design Miami Art Basel 2019. godine, kada je na poziv Galerije Phillipe Gravier dizajnirala set stolova i lampi, da bi u oktobru iste goodine za FIAC-ov ,,Pavillion Noir” izradila Place de la Concorde u Parizu. Autorka je i ,,Green Pavillion” za Paris+Art Basel 2022. godine u bašti Tuileries.

Dek se bavi pedagoškim radom više od 25 godina. Godine 2014. osnovala je ,,Confluence Institute for Innovation and Creative Strategies in Architecture” u Parizu, školu arhitekture sa ciljem promovisanja interdisciplinarnog i kritičkog obrazovanja. Škola je akreditovana od strane Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA) 2017. godine.

Pozvana je da bude gostujući profesor na prestižnim univerzitetima kao što su Bartlet (London), Kunstaakademi (Beč i Diseldorf), SCI-Arc (Los Anđeles, Kalifornija), Univerzitet Kolumbija (Njujork, Njujork), a nedavno i na Harvardskoj postdiplomskoj školi za dizajn (Kembridž, Masačusets).

Dobitnica je brojnih nagrada, uključujući ,,Zlatnog lava” na Venecijanskom bijenalu 1996 , priznanje ,,Emerging Voices” u Njujorku, nagradu ,,ACADIA – Award for Excellence in Digital Practice” i dr. Poseduje više počasnih titula i članstava u međunarodnim arhitektonskim institucijama. Odlikovana je najvišim francuskim priznanjima, među kojima su Legija časti (Chevalier de la Légion d’Honneur), Orden umetnosti i književnosti (Commandeur des Arts et des Lettres) i Orden za zasluge (Commandeur de l’Ordre du Mérite).

Odil Dek je istaknuta figura koja arhitekturu ne razume samo kao izgradnju prostora, već kao sredstvo izražavanja kulturnog, političkog i estetskog stava. Njena praksa svedoči o spoju hrabrosti, inovacije i posvećenosti umetnosti i obrazovanju.

„Hvatač snova“ Aleksandara Zografa u Bioskopu Balkan – otvaranje: 6. jun u 20h

Kustos: Stevan Vuković

U istorijskom zdanju Bioskopa Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta, 6. juna otvara se izložba „Hvatač snova“, posvećena strip autoru Aleksandru Zografu, jednom od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u regionu i šire.

Kroz crteže, faksimile, publikacije i prateće materijale, izložba prati Zografovu višedecenijsku umetničku praksu u kojoj strip postaje i dnevnik i hronika i sanovnik. Fokus izložbe je na snovima — tematskom i formalnom polazištu brojnih Zografovih stripova, koje autor beleži iz tzv. hipnagogičkog stanja, između jave i sna.

Kustos izložbe, Stevan Vuković, u svom pristupu kombinuje formalističke i psihoanalitičke teorije stripa, osvetljavajući Zografovo stvaralaštvo kao istovremeno intimno i univerzalno, kao prostor susreta ličnih snoviđenja i kolektivne stvarnosti. Pored Zografovih radova, posetioci će moći da vide i vizuelne interpretacije njegovih strip scena u tekstilnim radovima Gordane Baste, koja kroz tradicionalne tehnike veza prenosi motive iz crteža u taktilni medij.

Tokom izložbe “Hvatač snova” posetioci će imati čak dva stručna vođenja sa umetnikom i kustosom i to 12. i 24.juna u 19 časova. Za utorak, 24. jun, pored stručnog vođenja, planirana je i promocija kataloga.

Izložba je otvorena do 28. juna 2025. godine, a ulaz je slobodan.

Novi Sad – Izložba “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Dejan Ivanovic Wuper, Giga Patras, Greece 2024 Foto Kleomenis

Izložba će trajati do 3. avgusta 2025. godine.

Izložba „Hvatač snova“ Aleksandara Zografa u Bioskopu Balkan

Otvaranje: petak, 6. jun u 20h | Trajanje: do 28. juna 2025. (BraćeJugovića 16)

Kustos: Stevan Vuković

Izložba je otvorena do 28. juna 2025. godine, a ulaz je slobodan.

Otvorena izložba “Mogućnosti i razlike” u Salonu Muzeja savremene umetnosti

U subotu 17. maja u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba “Mogućnosti i razlike”, crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Radove su izložili autori i autorke: Viktor Cvejić, Nemanja Joković, Luka Joksimović, Nemanja Lukić, Nevena Ostojić, Nikola Pavković, Katarina Rakić, Jovan Šešum, Ksenija Vučićević, Mihaela Vučinić i Jelena Vukajlović.

Miroslav Karić, kustos MSUB, o nazivu i konceptu izložbe je rekao: “Razmišljali smo o potencijalima samog crteža, kao i o prisutnom diverzitetu praksi u izloženim radovima odnosno pristupima, poetikama i senzibilitetima koje najmlađa generacija umetnika/ca pokazuje u proširenim parametrima medija. Nadam se da će ova izložba biti podsticajna za neke buduće slične inicijative i ostvarivanje dugoročnije saradnje između Muzeja savremene umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti kada govorimo o neophodnosti neposrednijih uvida mladih autora/ki u izlagačke kontekste i život umetničke scene. Mislim ovde na upoznavanje sa kustoskim praksama, formatima razmene profesionalnih znanja i iskustava kao i na produkcione, organizacione i druge aspekte rada na jednom novom delu – izložbi.”

Kako definisati crtež danas i koliko se promenila ideja o crtežu, ili motivacija za crtanjem? Ovo su neka od pitanja koja postavlja izložbeni projekat u čijem fokusu se nalaze crtačke prakse studenata svih nivoa studija i sa svih odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U selekciji Zorana Dimovskog, profesora Fakulteta likovnih umetnosti, u saradnji sa Miroslavom Karićem, kustosom Muzeja savremene umetnosti, jedanaestoro studenata i studentkinja predstavlja svoje radove ili, preciznije, ishode svojih istraživanja medija crteža u proširenom polju.

Kao jedna od osnovnih disciplina umetničkog obrazovanja i vrstan vid artikulacije analitičkog, refleksivnog i izražajnog aparata, crtež kontinuirano evoluira u pogledu svojih tehničkih i medijskih karakteristika, što ga čini ne samo neposrednim i najintimnijim likovnim izrazom već i prostorom trajnih stilskih i idejnih redefinisanja i eksperimentisanja. Njegov suštinski karakter otvorenosti doprineo je senzibilizaciji crteža na nove forme i vizuelna iskustva savremene tehnologije, kao i moderne društveno-kulturološke promene. Konvencionalni crtački postupci ne izostaju – oni se transformišu u testiranjima materijala i pribora, preosmišljavaju u usvajanju metoda rada iz drugih medija s kojima se povezuju ili kroz koje se misle, formalno se oslobađaju kroz promišljanja prezentacijskih rešenja i dijalog s kontekstima izlagačkih prostora.

U produkcionom smislu, studentske radove izložene u Salonu MSU-a karakterišu fleksibilnost formata, optimalni materijalni resursi i ekonomičnost izvedbe. U pogledu tema kojima se bave, one se kreću od krajnje intimnih narativa i svakodnevnih mikrobivanja do različitih globalnih pojava kolektivnog života i socijalne dinamike. Crtež se, za mlade umetnike i umetnice, potvrđuje kao važan oblik introspektivnog govora, način artikulisanja i suočavanja sa identitetskim krizama, egzistencijalnim strahovima, sopstvenom seksualnošću, te kao mogućnost za kritički iskaz i opserviranje aktuelnih lokalnih društveno-političkih previranja, fenomena onlajn komunikacije, grube intruzije kapitala u svet sporta, nestabilne vizije budućnosti itd.

Jedan od ciljeva projekta bio je i da studenti i studentkinje steknu nova iskustva i uvide, izvan akademskih obrazovnih programa, u pripremne i organizacione aspekte rada na izložbi, kao i da se profesionalni akteri na savremenoj umetničkoj sceni neposrednije upoznaju sa stvaralaštvom najmlađe generacije likovnih autora.

Izložba je otvorena za posetioce do 2. juna 2025. godine.

Foto: Bojana Janjić

Otvorena izložba „Fantom slobode“ Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

U četvrtak, 15. maja, otvorena je prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, pod nazivom „Fantom slobode“. Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, i akademik Radomir N. Saičić, koji je svečano otvorio izložbu.

Dr Ivana Bašićević Antić je u svom uvodnom obraćanju istakla: „Umetnički opus Jovana Marinkovića donosi nove aspekte u višedecenijske procese promišljanja i teoretizacije umetnosti, koja nastaje izvan dominantnih strategija takozvanog mejnstrim centra. Marinković ne samo da je stekao akademsko obrazovanje, već ga je nadogradio sticanjem zvanja magistra, što znači da je po profilu visokoučeni umetnik. U svom radu on, međutim, svesno bira da stvara prateći svoju ličnu viziju šta umetnost jeste i šta treba da bude, crpeći motive i podsticaje iz sveta filma, književnosti, ali i istorijskih umetničkih pokreta poput Nadrealizma. Izolovane, osamljene jedinke pored kojih život brzo protiče, koje taj život posmatraju iz specifičnih uglova, postaju predmet njegovog slikarstva“.

Radomir N. Saičić je u svom govoru naveo: „Za mene su slike Jovana Marinkovića poziv na metafizičko promišljanje sveta u kome živimo i naše pozicije u njemu. Likovi, manje ili više ljudski, ponekad suptilni i ponekad groteskni, geometrijski oblici, egzotične životinje, detalji u pozadini, celokupan ambijent – sve to je vrlo konkretno i figurativno predstavljeno. Ali slika odaje utisak da je u njoj najvažnije upravo ono što nije prikazano, i što se na prvi pogled ne vidi“.

Jovan Marinković je rođen 1965. u Kruševcu. Fakultet likovnih umetnosti upisao je u Beogradu 1984. kao jedan od retkih koji su imali direktnu prolaznost na drugu godinu studija. Diplomirao je 1989. na Odseku za slikarstvo ne bi li dve godine kasnije magistrirao crtež na matičnom fakultetu. Živi i stvara u Beogradu.

Marinković je do sada izlagao na samostalnim izložbama u prestonici, u prostorima kao što su Galerija Zadužbine „Ilije M. Kolarca“, Galerija Kulturnog centra Beograd, Srećna Galerija SKC-a, Galerija SULUJ-a, Galerija ULUS-a. Učestvovao je 1997. na beogradskom 38. Oktobarskom salonu, jednoj od najznačajnijih likovnih manifestacija u zemlji. Bio je jedan od izlagača na izložbi 2006. u Galeriji Hom art (Galerie Home′Art) u gradu Peros Girek (Perros-Guirec) u Francuskoj, zajedno sa predstavnicima francuske art brut i marginalne likovne scene.

Od izuzetnog značaja je njegovo učešće 2022. na Trećem trijenalu MNMU – RAW INTUITIVE, međunarodnoj izložbi u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Te godine Muzej je napravio presedan uključivanjem umetnika akademskog obrazovanja, što je Jovanu Marinkoviću pružilo priliku da svoja dela predstavi u širem krugu autora autentičnih umetničkih izraza.

Karakteristika Jovanovog stvaralaštva jeste u negaciji klasičnog viđenja estetike likovnog dela. Verujući da umetničke škole sputavaju spontanost i izvornost izraza, on se, po završetku studija, odriče naučenih principa. Stvara sebi svojstvenu prepoznatljivu ikonografiju u kojoj dominiraju vidljivi elementi metafizičkog, fantastičnog i nadrealističkog.

Na izložbi u MNMU je predstavljeno 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.

Izložbu prati štampana publikacija (katalog) „Fantom slobode“ sa tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, profesora dr Nikole Šuice, i Lepe Milošević, kustosa izložbe. Poseban osvrt na slikarstvo Jovana Marinkovića daje Nikola Šuica u širem filozofskom kontekstu, praveći vezu između metafizičkog sveta i sveta koji egzistira unutar Marinkovićevih slika. Naročito je fasciniran motivima koje slikar crpi iz filmske umetnosti koji zadiru u sfere opskurnog, mitskog i mističnog.

Izložba „Fantom slobode“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti otvorena je za posetioce do 15. juna 2025. godine.

Foto: Marija Konjikušić.

Tehnologija u službi dokumentarne umetnosti otvara nova prostranstva

Imerzivni program na ovogodišnjem Beldocsu

Na repertoaru 18. Beldocs festivala, koji se održava od 21. do 27. maja 2025. godine na više lokacija u Beogradu, naći će se jedinstveni interaktivni audiovizuelni programi. Publiku očekuje već tradicionalna XR izložba: imerzivna stvarnost, ovog puta u Planetarijumu i VR zoni Palate nauke, kao i Play.docs Showcase program ozbiljnih video igara, koju će publika moći da istraži u Evropskoj kući.

Sve što znam o učitelju Liju

Danas se otvara izložba „Fantom slobode“ Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, pod nazivom„Fantom slobode“, biće otvorena 15. maja u 18 časova. Na izložbi će biti izloženo 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.

Foto: Slobodan Štetić.

Otvaranje izložbe „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ u Muzeju afričke umetnosti

Izložba „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ biće otvorena u petak, 16. maja u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.

Ova izložba osvetljava fascinantnu i nedovoljno poznatu priču o međunarodnoj tehnološkoj saradnji između tri članice Pokreta nesvrstanih – Jugoslavije, Kube i Angole – tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka. U fokusu je IMS Žeželj sistem prefabrikovane gradnje, inovativna skeletna konstrukcija od betonskih stubova i tavaničnih ploča povezanih čeličnim kablovima, koju je 1957. godine patentirao inženjer Branko Žeželj u beogradskom Institutu IMS.

Prefabrikovana gradnja prvobitno se razvijala kao izraz kolonijalne ekspanzije. Među najranije primere spadaju prenosive kolonijalne kuće koje su se iz Engleske slale u Australiju, prefabrikovane gvozdene zgrade koje su se tokom Zlatne groznice izvozile u Kaliforniju, kao i trgovačke postaje transportovane u Zapadnu Afriku. Prefabrikovana tehnologija tako je olakšavala imperijalno širenje brzim naseljavanjem udaljenih teritorija pod evropskom kontrolom.

Razmena tehnologije IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole reorganizovala je ovu kolonijalnu „geometriju moći“. Umesto da se slede uobičajeni jednosmerni tokovi od imperijalnih centara ka periferijama, takvom razmenom nastao je jedan višestruko isprepletani trougao tehnološke solidarnosti kroz koji se tehnologija prilagođavala lokalnim uslovima i potrebama, postajući zajednički proizvod. Time je tehnologija kolonijalnog porekla transformisana u sredstvo postkolonijalnog razvoja.

Kustosko-autorski tim izložbe čine Vladimir Kulić, Vesna Pavlović, Jelica Jovanović, Fredo Rivera, Ana Knežević i Emilia Epštajn. Tokom 2023. i 2024. godine autori su na Kubi i u Angoli dokumentovali zgrade nastale opisanom tehnološkom razmenom i razgovarali s njenim učesnicima. Kroz fotografije, arhivski materijal i video-intervjue s arhitektama i inženjerima iz sve tri zemlje, ova izložba istražuje kako je „trougaona solidarnost“ stvorila trajne veze između kontinenata. Iako je ambiciozna vizija alternativnog svetskog poretka na kraju posrnula devedesetih godina, betonske građevine koje je ona omogućila i dalje opstaju. U njima i danas žive hiljade porodica, što predstavlja svedočanstvo trenutka kada je tehnološka razmena poslužila oslobođenju, a ne dominaciji.

Prvo javno vođenje biće održano u nedelju, 18. maja u 11h, sa Vesnom Pavlović.

Izložba će biti postavljena do septembra 2025. godine. Više na mau.

Foto: MAU promo

Muzej savremene u Beogradu – Izveštaj sa otvaranja – Otvorena izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića u Muzeju savremene umetnosti

Foto: Bojana Janjić.

Izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića svečano je otvorena u četvrtak 8. maja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kustos izložbe Miroslav Karić, i umetnik Zdravko Joksimović.

Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: „Zdravko Joksimović je stvaralac koji svojom umetnošću ne pristaje na površno. Njegov rad nas poziva na razmišljanje, na unutrašnje preispitivanje, ali i na estetsko uživanje. Bilo da je reč o njegovim figuralnim predstavama, apstraktnim kompozicijama ili eksperimentima sa materijalima, Joksimovićevi radovi odišu dubokom iskrenošću i jasnom autorskom porukom”.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti je dodala: “Njegova umetnost ne traži pažnju – ona je tiha, ali postojana, i ostaje u nama dugo nakon što napustimo Muzej. Njegova dela, bilo da su skulpture, instalacije ili readymade objekti, u sebi uvek nose tragove transformacije – kako samih materijala, tako i našeg pogleda na svet. Umetnik neumorno ispituje granične mogućnosti skulpture a u traganju za formom i materijalom, preispituje njene potencijale komunkacije i značenja koja su nekad ironična, nekad poetična, lična ili univerzalna”.

Miroslav Karić je o umetnosti Zdravka Joksimovića naveo: „Još od kraja osamdesetih, kada je sa grupom kolega započeo traganja za novim senzibilitetom u skulpturi, pa do danas, Joksimović je i u mediju koji je izabrao za svoj primarni umetnički izraz ali i u drugim, koji su ga podjednako provocirali da im proširi neka tradicionalna ograničenja, uvek za polazište imao testiranje njihovih mogućnosti da konotativno i asocijativno oslobode drugu prirodu materijala, a samim tim dovedu i do poetičke transformacije dela. Bez obzira da li ih medijski interpretirali kao skulpture ili objekte, ili kako i sam definiše najrecentnija ostvarenja, readymade slike, Joksimovićevi radovi najjači utisak ostavljaju u igrivim uodnošavanjima i narativnim zapletima oblika, boja, funkcija, namena upotrebljenog furnira, metala, kože, mesinga, konjske grive, kozmetičkog pudera, platna, istorijama, utilitarnim i drugim vrednosnim predznacima najrazličitijih predmeta – perceptivno i misaono nas suočavajući sa preokretljivim karakterom okružujućeg sveta”.

Zdravko Joksimović je na otvaranju posebno istakao: „Zahvaljujem se Marijani Kolarić na ukazanom poverenju. S obzirom na istorijat ovog Muzeja, velika je čast i odgovornost izlagati u njemu. Veliku zahvalnost dugujem i Miroslavu Kariću, kustosu ove izložbe, na istrajnosti i trudu povodom pripreme, i naročito tokom realizacije ove postavke. Moram da izrazim neizmernu zahvalnost i svima koji su u okviru Muzeja učestvovali u realizaciji ove retrospektive. Od konzervatora, dizajnera, stolara, menadžera, administracije, obezbeđenja, do tehničke ekipe. Malo je reći da su bili dobri. Njihov entuzijazam i požrtvovanost učinili su da postavljanje ove zahtevne izložbe preraste u čisto zadovoljstvo“.

Izložba je koncipirana u dvanaest celina čije okosnice čine različiti tematski fokusi autorovih interesovanja, od istraživanja izražajnih potencijala likovno plastičkih principa, kroz materijale i tehnike, preko bavljenja fenomenima telesnog, biomorfološkog i erotskog i preispitivanja religiozne ikonografije i simbolike, do ličnih, svojevrsnih omaža bivšoj Jugoslaviji i opusu umetnika Bore Iljovskog.

Na izložbi su predstavljena Joksimovićeva ostvarenja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do najnovije produkcije, koja pored skulptura i objekata obuhvataju i crteže – značajan segment umetnikovog rada i još jedno polje intenzivnog promišljanja percepcije i asocijativne moći oblika. Važan idejni momenat ove izložbe, koja retrospektivni pregled ne razvija linearno već kroz paralelne hronološke tokove Joksimovićevog stvaralaštva, jeste i otvorena struktura postavke, koja će, u namenski osmišljenom tempu promena pomenutih tematskih celina, publici dati dinamične uvide u početke, faze, preokrete, ponovna otkrivanja unutar jedne kontinuirano tragalačke umetničke prakse.

Izložba je otvorena do 25. avgusta 2025. godine.

Za realizaciju izložbe „Zdravko Joksimović – Svetlucavo prijateljstvo” Muzej savremene umetnosti se posebno zahvaljuje Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, Narodnom muzeju Srbije, Narodnom muzeju Šumadije, Narodnom muzeju Požarevac, Narodnom muzeju Pančevo, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”, Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Pančevo, Kulturnom centru Beograda, Kulturnom centru Sopot, Centru za likovno obrazovanje – Šumatovačka, Galeriji savremene umetnosti Niš, Muzeju Zepter, umetničkim kolekcijama Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd, Yettel, Publikum, galerijama ARTE, B2, RIMA, X Vitamin, Viline Vode, H2O (Barselona) kao i brojnim privatnim kolekcionarima i vlasnicima dela Zdravka Joksimovića.

Izložba „Jedinstvo u različitosti: umetnost iz dva uma“ Hanne Dujmović i Aleksandra Srbljanina – hit izložba u Kragujevcu

foto: Slavoljub Radojević
Umetnici Hanna Dujmović i Aleksandar Srbljanin već desetak dana svojim radovima privlače
izuzetno veliki broj posetilaca u kragujevačkoj Aleksić galeriji savremene umetnosti.
Veoma intenzivan kolorit, veliki formati, dva potpuno različita stila i pristupa ovo dvoje
umetnika privukli su do sada najveći broj posetilaca u ovoj poznatoj kragujevačkoj galeriji.
lzložba predstavlja nesvakidašnji dijalog boja, oblika i karaktera — od animalnih figura u
vibrantnim ambijentima do apstraktnih silueta koje odišu geometrijskom
Hanna Dujmović izložila je seriju slika pod nazivom „Theatrum Imaginativum“. Svaka
slika iz ovog ciklusa je zapravo Hanin izmaštani svet, u kome se granice između stvarnog i
fantastičnog brišu, a posmatrač je pozvan da otkrije skrivena značenja koja leže iza likova,
simbola i boja.
Aleksandar Srbljanin predstavio je ekskluzivnu seriju radova koji su premijerno izloženi u
Aleksić Galeriji u Kragujevcu, Ovaj ciklus pod nazivom „Između reda i subverzije“ istražuje
mogućnost suptilnog dijaloga između snažne stilizovane figuracije i geometrijske apstrakcije.
Imaginarne figure koje se nalaze na svim radovima zajednički su element ove serije slika,
koje povezuju elegantne i dinamične kompozicije rađene akrilom na platnu. I kako se navodi
u katalogu za ovu izložbu, izvan estetike, iako stilizovane, Srbljaninove naslikane figure nisu
lišene izraza ili ličnosti — one odražavaju ravnotežu između idealizacije i unutrašnjosti.

Ukoliko ste u Kragujevcu, neka vam Aleksić galerija bude na listi mesta koja vredi posetiti.
Izložbu Hanne Dujmović i Aleksandra Srbljanina – „Jedinstvo u različitosti: umetnost iz dva
uma“ u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu, možete posetiti sve do 24. maja

godine.

NA(J)ZAD U SADAŠNJOST!

57. Majska izložba ULUPUDS-a 2025

Svečano otvaranje: 5. maj u 19h

Bioskop Balkan

Braće Jugovića 16

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) predstavlja 57. Majsku izložbu pod nazivom „Na(j)zad u sadašnjost!“, koja će biti održana tokom maja meseca u četiri beogradska galerijska prostora – Bioskopu Balkan, Konaku kneginje Ljubice, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i Domu vojske Srbije.

Inspirisana jubilejima – četrdeset godina od premijere filma „Povratak u budućnost“ i 70 godina od prve Majske izložbe – ovogodišnja postavka otvara pitanja o prirodi vremena, ulozi umetnosti u savremenom društvu i izazovima današnjice.

Kroz umetnička promišljanja prošlosti, budućnosti i sadašnjeg trenutka, izložba podstiče dijalog o istini, percepciji i potencijalu umetnosti kao sredstva osvešćivanja, otpora i promene.

Naziv izložbe nosi višeznačnost – poziv na povratak „nazad“ ka dubljem razumevanju, ali i „najzad“ kao konačni trenutak buđenja i akcije.

„Na(j)zad u sadašnjost!“ je više od umetničkog koncepta – to je imperativ da se vratimo stvarnosti, da je oslušnemo, oblikujemo i promenimo, pre nego što nam ta „sadašnjost“, u svojoj neumitnoj prolaznosti, nestane pred očima.

Na konkurs za 57. Majsku izložbu prijavilo se 249 umetnika, članova ULUPUDS-a, od kojih je stručni žiri sastavljen od članova Umetničkog saveta Udruženja, odabrao 155 autora za izlaganje. Na ovogodišnjoj izložbi će, pored članova svih devet sekcija Udruženja; Slikarsko-grafičke, Vajarske, Dizajnerske, Sekcije za tekstil i savremeno odevanje, Sekcije za kostim i scenografiju, Keramičke sekcije, Fotografske, Arhitektonske, i Sekcije za istoriju i teoriju umetnosti, biti predstavljeni umetnici Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), kao i određeni broj zapaženih autora iz Crne Gore. Poseban pečat ovogodišnjem izdanju, daje selekcija radova članova Saveza društava slovenačkih likovnih umetnika (ZDSLU). U okviru 57. Majske izložbe biće održana prateća izložba medalja i plaketa udruženja FIDEM (Federation Internacionale de la medalle), kao i tribine, panel diskusije i stručne prezentacije koje će doprineti dubljem sagledavanju savremenih umetničkih praksi.

Svečano otvaranje 57. Majske izložbe – „Na(j)zad u sadašnjost!“, održaće se 5. maja u autentičnom ambijentu Bioskopa Balkan, sa početkom u 19 časova. Publika će imati priliku da prisustvuje naročitom umetničkom susretu, uz prisustvo brojnih istaknutih umetnika, kao i posebnog gosta večeri, novoprimljenog člana Udruženja, Andreja Josifovskog Pijaniste.

Izložbene postavke 57. Majske izložbe ULUPUDS-a:

*Bioskop Balkan, Fondacija Saša Marčeta: od 5. do 19. maja 2025.

**Konak kneginje Ljubice, Sala pod svodovima: od 8. do 29. maja 2025.

***Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“: od 12. do 28 maja 2025.

****Dom Vojske Srbije, Mala galerija: od 13. do 31. maja 2025.

Autorka koncepta: Jelena Balević, istoričarka umetnosti

Kustoski tim: Jelena Balević i dr Miona Marta Marković

Vizuelni identitet 57. Majske izložbe: Dejan Vukelić

Istorijski trenutak u Alžiru: Muzej afričke umetnosti iz Beograda otvorio izložbu „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“ u Narodnoj skupštini Alžira

U organizaciji Muzeja afričke umetnosti iz Beograda, u Narodnoj skupštini Demokratske Narodne Republike Alžir svečano je otvorena izložba „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“, čime je upisana nova stranica u istoriji odnosa između Srbije i Alžira.

Ovaj događaj, od izuzetne kulturne i političke važnosti, upriličen je na poziv predsednika alžirskog parlamenta Brahima Bugalija, uz podršku Ambasade Republike Srbije u Alžiru i ambasadorke Ane Petković. Delegaciju Muzeja afričke umetnosti u Alžiru činile su direktorka dr Marija Aleksić i kustoskinje Emilia Epštajn i Milica Josimov, koje su alžirskoj publici predstavile priču o Zdravku Pečaru, jednom od najznačajnijih posrednika između afričkih i jugoslovenskih naroda 20. veka.

Predsednik Narodne skupštine Brahim Bugali, zahvalio je Muzeju afričke umetnosti na podršci koju je oduvek ukazivao afričkim narodima i njihovoj borbi protiv kolonijalnih vlasti, posebno Alžiru. Naglasio je značaj izložbe posvećene Zdravku Pečaru, novinaru koji je kao prvi jugoslovenski reporter dokumentovao ključne trenutke Alžirske revolucije i prenosio patnje alžirskog naroda svetu, koristeći pero i kameru. Predsednik Narodne skupštine podsetio je da je Jugoslavija bila prva evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira i pružila mu političku, finansijsku i humanitarnu podršku. Bugali je ukazao i na značaj jugoslovenskih medija u rasvetljivanju francuskih kolonijalnih zločina i istakao da odnosi Alžira i Srbije nisu samo diplomatski, već su zasnovani na zajedničkoj borbi i sudbini koju dele. Završio je zahvalnošću prijateljima Alžirske revolucije, naglašavajući da očuvanje ovog istorijskog nasleđa predstavlja zajedničku odgovornost koja zahteva nastavak rada na dokumentovanju i kulturnoj saradnji koja će dodatno učvrstiti mostove prijateljstva između naših naroda.

Ambasadorka Srbije u Alžiru Ana Petković istakla je da ova izložba predstavlja dirljivo svedočanstvo o trajnim vezama iskovanim u potrazi za nezavisnošću, pravdom i ljudskim dostojanstvom, „to je odavanje poštovanja solidarnosti rođenoj u borbi, proslava onih koji su izabrali otpor umesto ćutanja. Zajedničkim naporima nastojali smo da ispričamo priču o prijateljstvu izgrađenu na temeljima koje su postavili oni koji su se borili za slobodu, pravdu i jednakost. Njima dugujemo najdublju zahvalnost. Neka ova izložba posluži kao snažan podsetnik na zajedničke vrednosti koje delimo i kao inspiracija za dalje jačanje veza između Srbije i Alžira i naša dva naroda.“

Dr Marija Aleksić zahvalila je predsedniku alžirskog parlamenta i ambasadorki Srbije na izuzetnoj podršci u organizaciji prve izložbe MAU u Alžiru i rekla: „Bivša Jugoslavija pružila je neprocenjivu podršku Alžiru u njegovoj borbi za nezavisnost, a mnogi naši građani, poput snimatelja Stevana Labudovića i osnivača Muzeja afričke umetnosti Zdravka Pečara i Vede Zagorac, aktivno su učestvovali u toj borbi. Građa koju naš muzej čuva, uključujući fotografije, dokumente i tekstove Pečara i Vede Zagorac, predstavlja neprocenjivo svedočanstvo zajedničke istorije Alžira i Jugoslavije, i od velikog je značaja za dalje razumevanje i istraživanje tih tema.“ Aleksić je predsedniku parlamenta uručila gramofonsku ploču izdatu 1961. godine u Jugoslaviji sa retkim zvučnim zapisom alžirskih patriotskih pesmama, među kojima je i Kasaman, buduća himna nezavisnog Alžira, kao i posebno izdanje poštanske marke koje su pripremili Muzej afričke umetnosti, Udruženje prijatelja Alžira, Filmske novosti, Adligat i Ambasada Alžira u Srbiji, u čast 70. godišnjice alžirske borbe za nezavisnost.

U fokusu izložbe „Zdravko Pečar: prvi jugoslovenski reporter Alžirske revolucije“ je život i delo Zdravka Pečara – jugoslovenskog novinara, istoričara, diplomate, revolucionara i osnivača Muzeja afričke umetnosti (MAU). Kroz bogat arhivski materijal, fotografije, štampane zapise i ličnu biblioteku, posetioci imaju priliku da upoznaju kompleksnu ličnost Zdravka Pečara, njegov angažman u borbi protiv kolonijalizma, kao i njegov značajan doprinos kulturnim i političkim vezama između Jugoslavije i afričkih zemalja. Delo Zdravka Pečara odjekuje i danas, kako kroz brojne novinarske tekstove i knjige koje je objavio, tako i kroz izuzetno nasleđe koje je ostavio u vidu MAU – koji već decenijama predstavlja jedinstvenu platformu za uspostavljanje dijaloga o Africi i Bliskom istoku u ovom delu Evrope.

Izložba kojom se Muzej afričke umetnosti predstavlja u Alžiru zasnovana je na izložbi „Zdravko Pečar: (Auto)portreti”, organizovanoj u MAU 2024. godine, povodom obeležavanja trideset godina od njegove smrti.

Foto: Nadži Hamadu.

BINA – Otvorena izložba „Mikro housing hub – Ana Curk i Sanja Cvetković“ na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2025

Izložba „Mikro housing hub – Ana Curk i Sanja Cvetković“ otvorena je u četvrtak, 24. aprila u BINA kabini u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti, u okviru izložbene celine „Ponesi svoj projekat“ na 20. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture. Na izložbi su predstavljene različite mikro kuće sa jasnim ekološkim i funkcionalnim pristupom dizajnu, koji poziva posetioce da razmotre budućnost životnog prostora u skladu sa prirodnim okruženjem, ekološkim principima i savremenim potrebama.

Jelena Ivanović Vojvodić, članica organizacionog tima BINE, osvrnula se na tekuće programe ove manifestacije: „Probali smo da na interesantan način aktiviramo galerijske prostore Kulturnog centra Beograda sa temom Centra za arhitekturu, inicijativom za koju smo se borili više godina ne bi li na jednom mestu objedinili sve važne podatke vezane za domaću arhitekturu. Naravno, i sa vizijom budućnosti arhitekture koja objedinjuje celu zajednicu. To je pravi temelj za našu profesiju“.

Jelena Ivanović Vojvodić je pomenula i ovogodišnju programsku temu javnosti arhitekture kao ogledala društva, odnosno interakciju arhitekture sa zajednicom, kao i međunarodni projekat LINA u okviru kojeg u Beograd dolaze mladi arhitekti iz Italije, Španije i Slovenije. Članica organizacionog tima BINE je u svom govoru i predstavila Anu Curk i Sanju Cvetković, te istakla da se nalazimo u društvu koleginica „koje su izuzetno uspešne, koje su pokazale da umeju da grade, i da se u ovako teškoj struci i profesiji pronađu, imaju svoj lični izraz i pečat“.

Natalija Đukić, članica programskog tima BINE kustoskinja izložbe, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Već godinama pratim rad mladih autora ali sam ove, za razliku od prethodnih, počela od teme. Želela sam da se bavimo kućom kao prvom i najvažnijom temom arhitekture. To istraživanje me je vrlo brzo dovelo do autorki – Ane Curk i Sanje Cvetković. Mislim da su pokazale izuzetnu i ponekad zaboravljenu veštinu objedinjavanja funkcije, forme i komfora u svojim delima. Njihove mikro kuće spremne su za primenu na različitim prostorima, i mislim da taj ton univerzalnosti govori o širini njihovog dela”.

Sanja Cvetković se u ime autorskog tima zahvalila prisutnima na dolasku na izložbu, kao i organizatorima 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture na pozivu za učestvovanje u manifestaciji.

Neki od radova predstavljenih na izložbi su promišljeni kao gotova rešenja, spremna za realizaciju u ruralnim i neurbanizovanim sredinama, dok pojedini projekti predstavljaju vizionarska i inovativna rešenja za izazove urbanog života, kreirajući model za revitalizaciju urbanih područja integracijom mikro stambenih jedinica u postojeću gradsku infrastrukturu. Predstavljeni radovi pozivaju na promišljanje o naizgled suprostavljenim izazovima savremenog projektovanja – komfora i ograničenog prostora, ekonomičnosti i ekološke održivosti, modernih životnih standarda i alternativnih modela stanovanja.

BINA tim kroz program “Ponesi svoj projekat” želi da afirmiše i inicira povezivanje mladih autora ka formiranju BINA ALUMNI KLUBA, kreativnog huba koji bi uspostavio nove mreže mladih profesionalaca u udruživanju i deljenju znanja i iskustva kao i razvoja ideja preko multidisciplinarnih projekata, učestvovao u razvoju evropskih iskustava i promovisanju arhitekture kao dela kulture.

Foto: Aleksandar Gazibara.

BINA – Otvorene izložbe 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2025 u Kulturnom centru Beograda

U utorak, 22. aprila u Kulturnom centru Beograda otvoreno je pet izložbi u okviru programa 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Povodom značajnog jubileja i otvaranja izložbi, prisutnima se u Galeriji Artget obratio osnivački i programski tim BINE, kao i učesnici ovogodišnjeg programa.

Ljiljana Ilić, PR menadžerka Kulturnog centra Beograda, zahvalila se u ime BINE organizatorima – Društvu arhitekata Beograda i KCB-u, pokroviteljima Ministarstvu kulture Republike Srbije i Gradu Beogradu, Inženjerskoj komori Srbije, kao i mnogobrojnim prijateljima i sponzorima manifestacije.

Ružica Sarić je istakla da su tokom dvadeset godina BINE prikazane mnoge izložbe u Kulturnom centru Beograda, ali i na drugim mestima u gradu. „Te izložbe su prikazivale aktuelnu savremenu arhitekturu Srbije, regiona, Evrope, pa čak i šire“, naglasila je koosnivačica BINE, dodajući da su izložbe ove manifestacije putovale i po Srbiji, ali i gostovale van granica naše zemlje.

Danica Prodanović je u svom uvodnom govoru rekla: „BINA se pri svom osnivanju odredila tako da će raditi kako sa onom stručnom, tako i sa najširom publikom svih generacija. Trudili smo se da organizujemo brojne programe – stručne konferencije, seminare, predavanja, radionice, a jedan od najpopularnijih programa su tematske šetnje sa arhitektama i dizajnerima koji otkrivaju Beograd na jedan drugačiji način. Trudili smo se da budemo aktuelni, da pratimo sve ono što je najznačajnije u oblasti kojom se bavimo, i da budemo održivi.“

Jelena Ivanović Vojvodić osvrnula se na projekte participacije i međunarodne projekte Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. „Međunarodnu saradnju smo razvijali sa našim dragim kolegama svuda u svetu. Za nas je bio značajan projekat Nedovršene modernizacije – između utopije i pragmatizma: Arhitektura i urbanizam u bivšoj Jugoslaviji i zemljama naslednicama, koji smo radili od 2010. godine, što je rezultiralo velikom izložbom u njujorškom MoMA muzeju 2018. godine“, naglasila je jedna od programskih urednica BINE i navela još niz važnih saradnji koje je ova manifestacija ostvarila sa međunarodnim strukovnim organizacijama.

Tanja Damljanović Konli, predsednica organizacije Docomomo Srbija i članica programskog tima BINE, istakla je koliko je truda uložena u to da se BINA afirmiše na međunarodnom planu, te da se pozove što više učesnika u okviru raznovrsnih internacionalnih akcija. „BINA je u jednom trenutku odlučila da se okuraži i postane izazovna za širu naučnu javnost, tako da su već od 2009. godine uvedeni seminari, koji su se uvek bavili ozbiljnim tekućim pitanjima u teoriji i istoriji arhitekture“.

U galeriji Podroom KCB-a otvorena je izložba „Architecture. Strictly Minimal.“, plakata studenata Fakulteta savremenih umetnosti, profesora Aleksandra Kušića.

U svom obraćanju, Aleksandar Kušić je naveo da su studenti svake godine značajan deo BINE kao učesnici različitih radionica i konkursa. „Ponekad oni rade teške ili goruće teme, kao što je bio slučaj 2022. godine sa studentskim konkursom za rešenje zgrade Generalštaba. U nekim drugim očekujemo da ponude rešenja koja unapređuju svakodnevicu, kao što je prošle godine bio slučaj sa radionicama Beogradske urbane oaze. Treba pomenuti i izložbu Ponesi svoj projekat koja permanentno i dosledno promoviše mlade timove i autore“, naveo je Kušić.

Izložba „Javnost arhitekture“ Milene Kordić i Andreja Dolinke u Galerijama Artget i Likovnoj galeriji KCB-a, kroz predstavljanje aktivnosti Bine i podsećanje na neophodnost arhiviranja savremene arhitekture, istražuje kako arhitektonska kritika može oblikovati profesiju i društvo. Naglasak je na vrednovanju prostora, društvenoj odgovornosti i prenosu znanja između generacija. Ova izložba teži uspostavljanju polja arhitektonske kritike kao alata za unapređenje kvaliteta izgrađene sredine i kulture življenja.

Milena Kordić je povodom otvaranja ove izložbe navela: „Rešili smo da akcenat bacimo ne samo na to šta je BINA radila, već na ono što je njen rezultat. Videli smo istrajan napor da se o arhitekturi priča, da se uspostavi prostor u kome se arhitektura može tumačiti i razumevati, u kome publika i stvaraoci, arhitekte, mogu da utiču jedni na druge. To je polje kritike arhitekture, za koje nas dvoje smatramo da je neophodno našoj sredini i da nam veoma manjka. Kritika nije neko kolokvijalno, negativno traženje zamerki, već napor da se razumeju, analiziraju i tumače vrednosti koje stoje iza onoga što nekada vidimo kao lepe forme ili funkcionalna rešenja, ali su zapravo vrednosti koje mi arhitekte, svi zajedno, ostavljamo zajednici“.

U Galeriji Artget otvorena je izložba „Velika nagrada UAS za životno delo“ istih autora. Ova nagrada je u fokusu 20. BINE, a svojim zavidnim kontinuitetom ona dobija ulogu u afirmaciji i promociji arhitektonskog diskursa u Srbiji, nudeći neke od uslova za razvoj arhitektonske kritike. Dodeljivanje ove nagrade ne govori samo o prošlosti, već deluje i na budućnost, inspirišući mlađe generacije da razvijaju svoje doprinose stojeći na ramenima svojih prethodnika, izrađujući svoju praksu na osnovama već osvojenih znanja kroz prethodne generacije.

Goran Vojvodić, predsednik veća Velike nagrade arhitekture, osvrnuo se na veliki jubilej BINE i istakao da prisustvujemo 1040. nedelji ove manifestacije. “BINA je hroničar struke i svih dešavanja vezanih za nju, sa izuzetnim kapacitetima”, naveo je Vojvodić i pozdravio prisutne u ime svih laureata Velike nagrade arhitekture, a potom i zvanično proglasio sve izložbe otvorenim.

U Likovnoj galeriji KCB-a postavljena je i tradicionalna izložba “Nagrade i konkursi (2024/2025), koja predstavlja godišnje nagrade za arhitekturu i arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2024 – mart 2025. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda, dok se u zadnjem delu Likovne galerije emituje BINA TV program „Beograd – Objekti Modernizma“.

Istovremeno je u holu Galerije Artget otvorena izložba „Beograd 60-ih i 70-ih kroz objektiv Marlies Vujović”, izuzetno velika, opširna i po temama raznolika kolekcija profesionalnih fotografija Beograda i cele bivše Jugoslavije, rađenih bez retuša i današnjeg fotošopa, svedok je trenutka iz vremena poleta 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

U sredu, 23. aprila, u okviru programa 20. BINE i u organizaciji Docomomo Srbija, u Galeriji Artget od 15 do 18 časova biće održan tematski seminar „Skrivene autorke modernosti: žene umetnice, dizajnerke enterijera i arhitekte”, koji se fokusira na raznolike i višestruke doprinose žena stvarateljki tokom modernističkog pokreta, posebno u oblastima dizajna enterijera, arhitekture i umetnosti. Razotkrivanjem njihovog inovativnog rada i ispitivanjem njihovih pristupa kreativnosti, seminar ima za cilj da pruži bogatije razumevanje modernističke kulture i njenih humanističkih dimenzija. Moderatorka seminara je Milena Kordić, a učesnice Ana Toštoeš, Anita Puig Gomez, Deniz Hasirči, Zeinep Tuna Ultav, Melis Ornekolu Selčuk i Deniz Avči, Eva Storgard, Marta Silveira Peišoto, Silvija Suzana Segara Lagunes, i Žužana Boroc.

Foto: Aleksandar Gazibara.