MSUB u Lionu – Izložba “Lične priče / Političke realnosti” – prva zajednička izložba koja spaja kolekcije MSUB i macLYON
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje prvu institucionalnu saradnju sa Muzejem savremene umetnosti u Lionu, koja je rezultirala zajedničkom izložbom pod nazivom: “Lične priče / Političke realnosti” sa ciljem promocije i dijaloga između muzejskih kolekcija i zastupljenih umetničkih dela.
Umetnost često nudi dragoceno svedočanstvo o društvenim, kulturnim i političkim okolnostima jedne epohe. Upravo tim temama bavi se izložba pod nazivom “Lične priče / Političke realnosti”, koja će biti predstavljena najpre u Muzeju savremene umetnosti u Lionu (macLYON) od 19. septembra 2025. do 4. januara 2026, a potom i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) tokom proleća 2026. godine.
Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Bliska saradnja timova MSUB-a i macLYON-a omogućila je neposredno upoznavanje sa zbirkama oba muzeja i podstakla želju za uspostavljanjem dijaloga između umetničkih poetika i različitih kulturnih konteksta iz kojih dolaze umetnici zastupljeni u kolekcijama. Izložba ističe bogat i raznovrstan opus savremenih umetnika iz Srbije i bivše Jugoslavije, čiji su radovi u francuskim javnim kolekcijama još uvek nedovoljno prisutni. Istovremeno, izložba omogućava uvid u savremene međunarodne tendencije u umetnosti, koje čine značajan segment zbirke macLYON-a.
Publika u Lionu moći će da vidi dela umetnika/ca iz kolekcije MSUB: Marina Abramović, Milan Aleksić, Association Apsolutno, Mrdjan Bajić, Jasmina Cibic, Phil Collins, Vlasta Delimar , Biljana Đurđević, Erró, Igor Grubić, Siniša Ilić, Sanja Iveković, Ivana Ivković, Žolt Kovač, Sanja Latinović, Goranka Matić, Saša Marković Mikrob, Vladimir Miladinović, Slobodan Era Milivojević, Mladen Miljanović, Mihael Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Vesna Pavlović, Dan Perjovschi, Tomislav Peternek, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Milica Ružičić, Saša Tkačenko, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Tomić, Anica Vučetić, Katarina Zdjelar.
Dok iz kolekcija macLYON su zastupljena dela umetnika/ca: Marina Abramović & Ulay, Maxwell Alexandre, Terry Allen, Raphael Boccanfuso, Sophie Calle, Edi Dubien, Louis Jammes, JAZ, Randolpho Lamonier, Éric Manigaud, Tuomo Manninen, Marina Marković, Rodrigo Matheus, Gordon Matta-Clark, Thameur Mejri, Aernout Mik, Bruce Nauman, Simphiwe Ndzube, Marilou Poncin, Nazanin Pouyandeh, Damir Radović, Ed Ruscha, Kiran Subbaiah, Chiffon Thomas, Danielle Vallet Kleiner, Pu Yingwei.
Specifičnost izložbe “Lične priče / Političke realnosti” počiva na dijalogu između umetničkih dela iz zbirki oba muzeja, kroz koji se osvetljavaju istorijske i društvene dinamike u njima upisane. Izložba, koja će biti predstavljena u dve faze – najpre u Lionu, a zatim u Beogradu – istražuje odnos umetnosti i društva, pri čemu lične priče ukazuju na angažovanost svih učesnika i njihov uticaj na zajednicu, kako samih umetnika, kroz njihove karijere i uverenja, tako i instutucionalnih aktera koji oblikuju muzejske kolekcije. Političke realnosti, s druge strane, rasvetljavaju ulogu i odgovornost ustanova, mehanizme javnog finansiranja, kao i uticaj privatnih i korporativnih donatora na pokretanje društvenih tema koje se reflektuju kroz izložbe, akvizicije, narudžbine i načine prezentacije umetničkih dela.
Izložba nudi višeslojnu analizu: polazi od ličnog iskustva umetnika kao pojedinca, zatim se fokusira na odnose koje umetnik razvija i preispituje, a potom se nastavlja istraživanjem različitih oblika umetničkog delovanja – kao što su dokumentacija, subverzija, protest ili aproprijacija. Kroz oko stotinu radova – slika, skulptura, video-instalacija i drugih – izložba donosi osvrt na šest decenija umetničkog stvaralaštva i pokazuje na koji je način savremena umetnost postavljala izazove društvu i pratila – ili čak predviđala – njegove promene.
„Lične priče / Političke realnosti” postaje most između dva grada i dva muzeja, podsećajući da umetnost nadilazi granice i usmerava pažnju na univerzalna pitanja savremenog društva.
O Muzeju savremene umetnosti u Lionu
macLYON (Muzej savremene umetnosti u Lionu) osnovan je 1984. godine i ubrzo je postao jedan od prvih muzeja koji se u potpunosti posvetio savremenoj umetnosti, sa zbirkom usmerenom na najnovija dešavanja u umetničkoj praksi. Posle više izložbi posvećenih međunarodnim umetničkim scenama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Brazil, Aziju i Indiju, macLYON poslednjih godina aktivno razvija saradnju sa evropskim partnerima, a naročito sa zemljama članicama nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih.
Izložba „30 godina galerije Haos, 3 decenije saradnje“ u Francuskom institutu
16.9-11.10.2025.
Otvaranje: utorak, 16. septembar u 19.00
Francuski institut u Srbiji, Knez Mihailova 31
Francuski institut u Srbiji pridružuje se obeležavanju jubileja Galerije Haos povodom 30
godina rada i uspešne saradnje tako što u svom prostoru organizuje izložbu 39 autora sa
francuskim državljanstvom koji su tokom tri decenije izlagali u prostoru Galerije Haos.
Izložbu će u utorak, 16. septembra u 19 sati otvoriti Amos Reichman, direktor Francuskog
instituta, Borka Božović, direktorka galerije Haos i Kristijan Norbergen, kritičar umetnosti.
Pored Francuza, mnogi od autora čiji će radovi biti izloženi su poreklom sa ovih prostora (Srbija,
Crna Gora, Hrvatska, Slovenija) ali bilo je i onih koji su imali holandsko, mađarsko, islandsko,
argentinsko, bugarsko ili neko drugo poreklo. Svi su živeli i jednim delom svoga života stvarali u
Francuskoj.
Iako generacijski različiti, a još više po stilu i svojim poetikama, po temama i odabiru
materijala, ovako grupisani i heterogeni svedoče o živosti, bogatstvu i nepredvidivosti likovne
scene.
Predgovor za katalog napisao je francuski likovni kritičar, Kristijan Norbergen (Cristian
Noorbergen), koji će prisustvovati otvaranju izložbe u Beogradu i koji između ostalog kaže:
„Povodom obeležavanja tridesetogodišnjice Galerije, Francuski institut u Beogradu, pravo
francusko ostrvo usred Srbije, izlaže bogatu zbirku vrhunske kreativnosti, koja suvereno nosi
obeležje otvorenog i višeznačnog ekspresionizma. Ovde imamo sve registre stvaralaštva, uz
jednu krajnje estetsku otvorenost, od tela do pejzaža, od svedenog do preteranog, od
grotesktnog do uzvišenog. Svaki umetnik ovde osmišljava sopstveni jezik i sopstvene
umetničke efekte, umesto da se pridržava nekog identitetskog, kolektivnog, zbirnog i
navodno savršenog modela…Ti snažni umetnici burne Evrope prelaze bez uvijanja puteve
jedne epohe i idu do krajnjih mogućnosti umetničkog dela… Galerija Haos, velika, čuvena
beogradska galerija, zadivljujuće je otvorena za raznovrsna kulturna stremljenja koja se
odražavaju kako u raznolikosti stvaralaca, tako u stvaralačkom rasponu umetnika… No, u
galeriji Borke Božović ne nalazimo samo velika platna slavnih umetnika našeg vremena. Borka
ume da prepozna autentične umetnike istančane osobenosti… Na ovim umetničkim ostrvima,
daleko od znanih nam svetova, otkrivamo telesne dubine, intimu, neobično, neizrecivo“.
Izložba traje do 11. oktobra.
PROGRAM TREĆEG BIJENALA FANTASTIKE
Likovna galerija Kolarca
od 13. septembra do 12. oktobra 2025.
Treće izdanje Bijenala Fantastike, održaće se od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u renoviranom i proširenom prostoru Likovne galerije Kolarčeve zadužbine. Ova jedinstvena manifestacija okuplja umetnike, teoretičare i ljubitelje fantastične umetnosti iz zemlje i inostranstva, kroz raznovrstan program koji kombinuje izložbe, stručna vođenja, tribine i muzičke nastupe, tradicionalno u organizaciji i produkciji Fondacije Mihajlović-Feniks.
Tokom trajanja Bijenala fantastike, publiku očekuje uzbudljiv i bogat program, koji vam dostavljamo u prilogu.
Kompletan program potražite na sajtu Bijenala fantastike, na ovom linku: program 3.Bijenala fantastike
Vesti, detalje o programu, umetnicima i temama iz sveta fantastike možete pratiti i kroz Newsletter, prijavom na sajtu Bijenala fantastike https://www.bijenalefantastike.rs/
Ulaz na sve događaje je slobodan.
Za više informacija pratite zvanične kanale Likovne galerije Kolarca i Bijenala Fantastike.
Dobro došli u svet fantastike!
bijenalefantastike.rs
Instagram: @biennale_of_fantasyart
Četvrti Trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i Beogradu
Muzej naivne i marginalne umetnosti ove godine organizuje Četvrti trijenale pod nazivom Ekscentrici,koji će biti svečano otvoren 18. septembra u 18 časova u Galeriji MNMU u Jagodini. Ovom izložbom MNMU nastavlja tradiciju bijenalnog, odnosno trijenalnog pregleda umetničke produkcije nastale izvan dominantnih centara umetničkog sveta. Kustoskinja izložbe je Radmila Stamenković.
Tema ovog trijenala otvara pitanje šta znači biti ekscentričan danas, pri čemu se to pitanje odnosi i na pojedinca u okviru društvene zajednice, i na umetnika koji stvara izvan tržišnih mehanizama, ali i na institucije koje ne pripadaju tzv. mejnstrim svetu umetničke scene.
„Trijenalni presek umetnosti koja nastaje u svojevrsnom ekscentričnom prostoru kao alternativa opšte prihvaćenom u savremenoj umetnosti, dešava se u godini koja je svakako istorijska. Naime, 2025. ostaće zabeležena po izložbi art brut i autsajder umetnosti u muzeju Centar Žorž Pompidu u Parizu koja je pod nazivom Art brut. Dans l’intimité d’une collection otvorena 20. juna. Ovakav događaj znači ne samo ulazak praksi do sada posmatranih kao umetnost nastala na margini u mejnstrim, nego istovremeno otvara pitanje šta uopšte znači termin marginalna umetnost danas. U tom se smislu koncept ovogodišnjeg trijenala MNMU zasniva na mnogo širem pojmu ekscentričnog pri čemu se u vidu imaju umetnici koji rade izvan umetničkih centara, ali takođe se otvara važno pitanje načina organizacije i kreiranja programa institucija moderne i savremene umetnosti“, navela je dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Sam podatak da u ovoj godini MNMU obeležava 65 godina svog postojanja, govori da je pitanje da li govorimo više o margini, ili je to zapravo postao takođe jedan od institucionalnih domena koji je težeći ka potpunom profesionalizmu i sprovođenju muzejskih principa i standarda u svom radu, ponudio umetnicima ravnopravno učešće u umetničkom svetu i možda na taj način i dovršio jedno poglavlje u svom postojanju. Upravo zato ovo trijenale govori i o potrebi da se redefinišu pozicije aktera savremene umetničke scene, preispitaju pojmovi margine i centra, ali i postavi centralno pitanje budućnosti profila ovog muzeja sa željom da se definiše novi jednako radikalan u težnji za razbijanjem dogmi.
Kada je Muzej naivne umetnosti 1981. organizovao prvo Bijenale, ono je u svom pozivu kriterijum samoukosti postavilo kao centralan. Danas taj kriterijum uopšte ne postoji kao relevantan, te se u pozivu za učešće na ovogodišnjem trijenalu ističe stvaralačka pozicija umetnika kao glavni kriterijum. Pozvani su oni umetnici koji se osećaju decentrirani, neprilagođeni, izmešteni, poljuljani i najpre, drugačiji. Na konkurs trijenala pristiglo je ukupno 355 radova, među kojima je međunarodni žiri odabrao 119 dela, 55 umetnika iz 15 zemalja. Posebno je značajno da su se ovog puta prijavili brojni umetnici koji do sada nisu učestvovali, čime se proširuje krug autora i otvara prostor za nova čitanja savremene umetnosti.
„Veliki odaziv umetnika na otvoreni poziv za učešće na ovogodišnjem, a četvrtom po redu trijenalu umetnosti koje je od samouke preko art bruta i autsajder umetnosti, postalo presek mnogo šireg opsega savremenog umetničkog stvaralaštva, otvorio je pitanje kako objasniti sve veće interesovanje za umetnost koja se pozicionira na tzv. margini. Odgovor na to pitanje ne može se svesti na jednostavno objašnjenje, jer se razvija na preseku društvenih, kulturnih i umetničkih procesa, uvek u dijalogu sa vremenom u kojem se trijenale dešava“, istakla je kustoskinja Radmila Stamenković.
Četvrti trijenale Ekscentrici još jednom potvrđuje ulogu Muzeja naivne i marginalne umetnosti kao ključnog mesta za afirmaciju i istraživanje umetničkih praksi izvan glavnih tokova savremene umetnosti. Žiri je ove godine okupio je eminentne stručnjakinje za područje savremene umetničke scene, kao i ekspertkinje specijalizovane za fenomen art bruta i umetnosti margine: Danijela Bilopavlović Bedenik, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Zagreb; Una Popović, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Marta Morgana Rudoni, kustoskinja, Muzej Cassa dell’Art Brut, Kasteđo; Isil Ezgi Čelik, kustoskinja, direktorka capitArt-a, London; i Senka Latinović, kustoskinja, Muzej naivne i marginalne umetnosti / Salon OBM, Beograd. Ovaj balans stručnosti između savremene umetnosti i art brut prakse dodatno naglašava važnost trijenala kao međunarodne platforme za razmenu ideja i afirmaciju umetnika koji dolaze iz različitih konteksta i senzibiliteta.
Trijenale će biti otvoren u Jagodini od 18. septembra do 19. oktobra, dok će beogradska publika imati priliku da izložbu vidi u Salonu Oto Bihalji-Merin u periodu od 23. oktobra do 22. novembra 2025. godine.
Pančevo – Daniel Rotbart, umetnik i pisac iz Bruklina, izlaže u Pančevu
Daniel Rotbart, umetnik i pisac iz Bruklina, izložiće svoje radove od 5. do 29. septembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu, u okviru izložbe „Meditacija / Posredovanje“. Otvaranje je zakazano za 5. septembar u 19.00, a kustoskinje izložbe su Ivana Markez Filipović i Milica Lapčević. Izložba se realizuje u organizaciji Kulturnog centra Pančeva.
U okviru izložbe biće prikazana kompletna video dokumentacija koja prati tridesetogodišnji pregled rada ovog značajnog umetnika, čiji je veliki deo opusa fokusiran na saradnju sa međunarodnim umetnicima koji osmišljavaju i realizuju performanse sa njegovim skulpturalnim objektima.
U toku trajanja izložbe, u prostorima galerije, biće razvijeni novi performansi u saradnji sa savremenim umetnicima iz Pančeva i Beograda. Među saradnicima su Miloš Đorđević (umetnik), Gordana Kaljalović (umetnica), Jelena Marta (umetnica), Nataša Milojević (performans umetnica), Luka Klikovac (fotograf), Srđan Veljović (fotograf), Katarina Radović (fotografkinja), Vladimir Bjeličić (kustos i umetnik), Simona Ognjanović (kustoskinja), Jelena Jovanović (muzičarka / pevačica) i Nenad Marić (pesnik i muzičar).
Izložbu će pratiti vođene ture u prisustvu umetnika. Takođe će biti predstavljeni zidni otisci sa hronologijom projekta i novi kolaž radovi.
Danijel Rotbart ima diplomu osnovnih studija dizajna na Roud Ajlend školi za dizajn i master studije na Univerzitetu Kolumbija. Najpoznatiji je po svojim kolaborativnim performansima i plutajućim skulpturalnim instalacijama. Rotbartovi studijski projekti uključuju RamleAnthropocene, Bazen lukova / Centar za savremenu umetnost Ramle CACR, Ramle, Izrael; Water Clocks, reka Hadson / Hadsonovo oko, Hadson, Njujork; Ventisette artisti e una rivista, Nacionalna galerija moderne umetnosti, Rim, Italija; But I’m an American, Kulturni centar Beograda, Beograd, Srbija; End of Language: Wittgenstein Reimagined End of Language: Wittgenstein Reimagined, Muzej savremene umetnosti Beograd MoCAB, Beograd, Srbija; i Meditation | Mediation, Fondacija Život je umetnost, Nju Orleans, Luizijana. Rotbart je takođe izlagao u Andrea Meislin Gallery, Exit Art, Centru za savremenu umetnost WhiteBox i galeriji LAB u Njujorku. Njegovi radovi se mogu naći u javnim i privatnim kolekcijama, uključujući Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Autor je tri knjige. Rotbart je dobio Fulbrajtovu stipendiju u Italiji, grant Saveta za umetnost države Njujork, grant Njujorške fondacije za umetnost, kao i rezidencije u Umetničkoj rezidenciji Herzliya, Herzliya, Herzliya, Herzliya, Izrael, i Umetničkoj fondaciji La Napoule, Mandelieu-la-Napoule, Francuska. Njegov rad je tema monografije Enrika Pedrinija koju je objavio Ulise e Kalipso iz Napulja, Italija.
Ivana Markez Filipović je istoričarka umetnosti i kustoskinja koja rukovodi programom vizuelnih umetnosti Galerije savremene umetnosti Pančevo. Filipović je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu 2002. godine u klasi profesora Milana Blanuše, odsek za slikarstvo. Članica je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine – ULUV od 2003. godine, Udruženja likovnih umetnika Srbije – ULUS od 2010. godine. Organizovala je i kurirala više od stotinu velikih izložbi, uključujući Međunarodni pančevački bijenale, kao i izložbe posvećene arhitekturi, ekologiji i godišnju grupnu izložbu Novih tehnologija.
Milica Lapčević je rođena u Beogradu i diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine. Završila je postdiplomske studije na Kraljevskoj akademiji umetnosti / Konsthogskolan u Stokholmu, Švedska. Lapčević je suosnivač nezavisne filmske i video produkcijske kuće ARTTERROR 1989. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije – ULUS od 1995. godine. Njena polja umetničkog istraživanja uključuju video, fotografiju, poeziju, performans i instalacije / objekte. Kratki, eksperimentalni filmovi i video Milice Lapčević / ARTTERROR prikazani su na brojnim međunarodnim filmskim i video festivalima. Njen video je nagrađen nagradom Sfinga na festivalu Video Medeja u Novom Sadu. Od 1988. godine, Lapčević piše recenzije izložbi i članke o umetnosti. Njeno posebno interesovanje je interdisciplinarno istraživanje teorija kulture i medija. Kao autor ili koautor realizovala je više od trideset kratkih, animiranih i dokumentarnih filmova i video radova. Kao kustos ili kokustos, realizovala je četrnaest grupnih izložbi, na kojima je predstavljeno preko stotinu umetnika.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto – Milan Kralj, Vladimir Pavić.
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje otvaranje samostalne izložbe Dragana Jelenkovića, istaknutog savremenog umetnika čiji rad decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora.
Izložba pod nazivom „Aritmologija oblika“ biće otvorena u petak 5. septembra u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u prisustvu umetnika i kustosa izložbe Miroslava Karića. Izložba je deo tekućeg programa MSUB-a koji podržava i prezentuje značajne autore sa domaće i regionalne umetničke scene.
Dragan Jelenković pripada generaciji umetnika koji su razvijali značajne promene u likovnim i semantičkim proširenjima medija skulpture, započete tokom osamdesetih godina XX veka, usložnjavajući sliku stilski heterogenih i izrazito individualizovanih skulptorskih poetika. Kao akter umetničkih zbivanja, od osamdesetih godina prošlog veka do danas, Jelenković oscilira između beogradske scene, gde se formirao i intenzivno izlagao, i vojvođanske, gde je kroz poreklo i aktivno prisustvo na sceni prepoznat kao jedan od vodećih nosilaca novog senzibiliteta u skulpturi.
Na izložbi će biti predstavljen izbor radova iz umetnikovog višedecenijskog opusa ali i najnovija produkcija u kojoj Jelenković tematizuje i istražuje fenomen redefinisanja forme u kontekstu aktuelnog globalnog trenutka, uključujući nove načine komunikacije, odnos prema prirodi, diktat obilja informacija i preimućstvo digitalne slike.
Već u svojim prvim samostalnim i grupnim nastupima pokazao je posvećenost istraživanju formalnih i značenjskih mogućnosti različitih materijala i njihovih kombinacija (terakota, drvo, bronza, metal, filc, platno…) koje koristi za radove, odnosno, preciznije, opredmećene oblike, čije motivske reference nalazimo u specifičnom repertoaru svakodnevnih predmeta i profane ikonografije. Ležaljke, štrudle, harmonike – neki su od vizuelnih sadržaja koje Jelenković dovodi u stanje novih pojavnosti na granici prepoznavanja, zadržavajući u njihovim konturama ili fragmentima okidače sećanja i mentalnih projekcija ambijenata, atmosfere neposrednog intimnog okruženja i unutrašnjih prostora njihovih doživljaja.
U ranim godinama stvaralaštva motiv kuće izdvojio se kao posebno polje Jelenkovićevih traganja za formama u prostoru, koje je postepeno osvajao građenjem, dekonstruisanjem i umnožavanjem minijaturnih, svedenih arhitektonskih elemenata, otvarajući njihovim iteracijama u svakoj novoj postavci šire značenjske i konotativne aspekte pojma doma.
Nakon serije radova fokusiranih na ideju arhitektonične skulpture i arhetipske slike kuće, umetnik započinje novo poglavlje eksperimentisanja sa materijalima i sve prisutnijim promišljanjem radova u sadejstvu sa izlagačkim prostorima, okrećući se od predmeta-skulpture ka instalacionim situacijama i ekstenziji ideje oblikovanja u drugačije vrste perceptivnog iskustva. Spektar upotrebljenih materijala postaje raznovrsniji, uključujući konkretne – staklo, klirit, aluminijumsku foliju – i efemerne, poput smese za bombone, svetla, čak i mirisa, dok radovi u finalnoj postavci dobijaju kompleksniji oblik, od site-specific intervencija do skulpturalnih ambijenata.
Uvođenjem novih postupaka, materijalnih sadržaja pa i medija – uključujući digitalnu grafiku i video – u umetničku praksu, Jelenković je ostvario suštinski preokret u konceptualizovanju relacija između subjektivnog i objektivnog prostora, pomerajući fokus sa introspektivnih analiza ka refleksiji okruženja, čime je proširio opseg tematskih interesovanja usmerenih ka istraživanju savremenih civilizacijskih pojava, psihološkog stanja današnjeg pojedinca i znakova ekološke krize. Kako primećuje istoričarka umetnosti dr Lidija Merenik, krajem devedesetih godina stanje postmedijuma u Jelenkovićevom delu u potpunosti se saobrazilo sa promenom medija izražavanja, pa je video-instalacija zauzela mesto „skulpture”, odvodeći na kraju autora u čestu primenu digitalnih tehnologija i novih vizuelno-oblikovnih pristupa.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 3. novembra.
Dragan Jelenković, BIOGRAFIJA
Nakon završenih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za italijanski jezik i književnost, Dragan Jelenković (1959) upisao je Fakultet likovnih umetnosti, gde je magistrirao 1992. godine. Njegova izlagačka delatnost obuhvata veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, pri čemu je ostvario više od dvadeset samostalnih nastupa. Pored umetničke prakse, bavio se i dizajnom, bio urednik galerijskog programa, kustos, umetnički direktor međunarodnih projekata i urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Pančeva. U saradnji s profesorom Brankom Pavićem 1995. godine osniva multimedijalnu Radionicu 301 Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača asocijacije umetnika Otvorena osećajnost (1999). Jelenković je autor i urednik više knjiga, publikacija i monografija o savremenoj umetnosti. Dobitnik je brojnih nagrada na jugoslovenskim i srpskim manifestacijama, uključujući Oktobarsku nagradu grada Pančeva (1997). Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama mnogih muzeja i galerija u Srbiji, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u regionu. Do 2024. godine Jelenković je radio kao profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Novi Sad – Muzej savremene – Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” u MSUV
Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” biće otvorena za posetioce ovog muzeja od 6. septembra do 31. oktobra 2025. godine. Izložbom je obuhvaćeno više od 100 radova 60 umetnika i umetnica, među kojima su Ilija Bašičević Bosilj, Mira Brtka, Petar Lubarda i mnogi drugi. Kustoskinja izložbe je Jovana Trifuljesko.
“Kako se zbirka slikarstva već dugi niz godina nije izlagala, osim kroz pozajmice i delove izložbenih celina, te u nedostatku stalne postavke, činilo mi se važnim predstaviti ono što muzej baštini od moderne i savremene umetnosti. Ova izložba predstavlja nultu tačku za dalja istraživanja, kako pitanja uloge slikarstva danas, tako i pitanja izlagačkih praksi u muzejima savremene umetnosti. Usled globalnih fenomena koji dominiraju narativom savremene umetnosti, poput bijenala i izložbi u obliku efemernih spektakala, muzejske kolekcije nalaze se u stanju konstantnog preispitivanja kako aktivirati radove i omogućiti im da direktno komuniciraju sa vremenom u kojem se nalaze”, istakla je kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Izložba “Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine” najavljuje seriju izložbi kojima će u 2026. godini publici biti predstavljene bogate zbirke radova u vlasništvu MSUV, u okviru obeležavanja 60 godina od osnivanja Muzeja.
Izložba obuhvata preko stotinu radova koji datiraju od četrdesetih godina prošlog veka do danas. Prostorno koncipirana u vidu depoa, izložba dominantno predstavlja dela vojvođanskih autora, izvedenih u raznovrsnim medijima i stilovima, od ulja na platnu do slikarskih objekata. Izložba prati i prikazuje tokove unutar zbirke, pri čemu su najzastupljeniji radovi iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ali uključuje i dela iz 90-ih i ranih 2000-ih.
Naziv izložbe „Vreme jede pogled“ ilustrativno prikazuje povezanost termina prošlost, sadašnjost i budućnost, koji su neodvojivi od muzejskih zbirki koje sažimaju multitemporalnu dimenziju očuvanja prošlog i sadašnjeg za buduće vreme. Svaki put kada se radovi iz zbirke predstave publici, tadašnje istorijske prilike, socijalne strukture i umetnički ukusi oboje interpretaciju dela, tako da se, kolokvijalno rečeno, „pojede pogled“ prethodnog trenutka. Imajući to u vidu, moderna i savremena umetnost predstavljena u zbirci ima svrhu da u posmatraču ojača osećaj sadašnjosti kao vremena posmatranja, čime se akcenat u naslovu stavlja na reč pogled.
Oživljavanjem muzejskih procesa putem konzervacije i raznovrsnih programa, kao i lavirintarnom strukturom postavke koja uslovljava kretanje posetilaca, podstiče se aktivno posmatranje kao praksa i oslanja se na tezu Valtera Benjamina o slici prošlosti koja preti da nestane sa svakom sadašnjošću koja u njoj nije prepoznala sebe.
Izložba nije namenjena da pruži apsolutni hronološki pregled slikarstva Vojvodine unutar zbirke. Pored slikarskih radova, predstavljeni su i posteri prethodnih izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i različiti muzejski procesi neophodni za istraživanje, očuvanje i izlaganje radova. U nedostatku stalne postavke, ova izložba predstavlja nultu tačku istraživanja muzejskog fonda, proces dijaloga sa publikom i prepoznavanja. Upravo zato njena arhitektura prati dehijerarhizovanu formu depoa.
U okviru pratećeg programa izložbe, tokom septembra i oktobra biće održani konzervatorski sati na srpskom i na ruskom jeziku, radionice za decu, kustoska vođenja, klub knjige i panel diskusija.
Bijenale fantastike najavljuje gostujuće izlagače: Lukaš Kandl i Siniša Kašavelski
od 13. septembra do 12. oktobra 2025. u Likovnoj galeriji Kolaračeve zadužbine
Treće izdanje Bijenala fantastike, koje će se održati od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine, a potom i u Modernoj galeriji Valjevo, od 6. decembra pa sve do kraja januara 2026. godine, najavljuje renomirane umetnike – Lukaša Kandla i Sinišu Kašavelskog.
Među 33 izložena dela, tokom trajanja ovog jedinstvenog umetničkog festivala, naći će se i radovi pomenutih umetnika, koji su se posebno ostvarili u pravcu fantastike i magičnog realizma.
Treći Bijenale fantastike biće otvoren u subotu, 13. septembra 2025. godine, u novom prostoru Kolarčeve galerije na Studentskom trgu, kada će osim dodele nagrada biti predstavljen katalog Bijenala fantastike.
Razgovori sa Šiljanom
Uoči zatvaranja izložbe “Jess malo sutra” – Joškin Šiljan vodi kroz svoj umetnički svet
Subota, 16. avgust 2025. u 18 časova
Salon Muzeja grada Beograda
Izložba Joškina Šiljana pod nazivom “Jess malo sutra”, koja je otvorena 25. jula u Salonu Muzeja grada Beograda, traje još samo ove nedelje.
Uoči zatvaranja, umetnik će u subotu, 16. avgusta u 18 časova, lično voditi posetioce kroz postavku, deleći uvid u svoj rad, proces i ideje.video: https://www.youtube.com/watch?v=eaeYM3iJlTI
Muzej savremene umetnosti Beograd – Izložba „Dragana Ilić, Portret – igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti
Izložba „Dragana Ilić, Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti, autora dr Rajke Bošković, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU (5)“, svečano će biti otvorena 22. avgusta 2025. u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
U okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU predstavlja se jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.
Kroz ovako osmišljеn ciklus izložbi razmatra se i sagledava odnos umetnosti kao fenomena i ličnosti kao faktora koji presudno utiče i na sam umetnički izraz. Jer umetnost, kao unutrašnji poziv, daje smisao odabiru životnog puta, bez obzira na sve potencijalne i neminovne teškoće kojе se isprečuju na njemu, kako u domenu ličnog, tako i društvenog života. A ličnost, kao aura naših izbora koja daje ton i boju svim našim delima, obelodanjuje se i obznanjuje možda najјasnije ili, bolje rečeno, najsjaјnije, u umetnosti.
U celokupnom umetničkom opusu Dragane Ilić portret, i kao motiv, i kao tema, zauzima dominantno mesto. Portret, pored toga što je uvek hronika jednog vremena, istovremeno je i dijalog između umetnika i modela. Sam proces portretisanja, u tom slučaju – predstavlja ogoljavanje, zalaženje u dubine ličnosti, koje nisu očigledne, nisu otvorene za druge… Umetnik prodire iza onoga što sam model želi da se vidi, kako teži da se prikaže i predstavi drugima. Nesumnjivo vrstan portretista, Dragana Ilić, u igri međusobnog otkrivanja ali takođe i razotkrivanja suštine portretisane ličnosti, dostigla je visoke domete u čitavom nizu portreta svojih savremenika – bliskih ljudi iz porodičnog i profesionalnog okruženja.
Čovek kao biće, sa svim svojim nesagledivim i često nedokučivim dubinama ličnosti, tajna je po sebi. Svi ti manje ili više tajanstveni slojevi ličnosti se često, hteli mi to ili ne, ogledaju na licu. I zato je lice čoveka s pravom nepresušan izazov i podsticaj za umetnička traganja u najširem smislu, od samih početaka ljudske civilizacije do danas. Fascinacija licem čoveka kod Dragane Ilić rezultirala je bogatim i potpuno samosvojnim skulptorskim opusom na našoj umetničkoj sceni.
Vajarski rukopis Ilićeve u domenu portreta prepoznatljiv je ne samo po formalno-stilskim odlikama i upotrebi skoro isključivo terakote (naknadno bojene) nego i po načinu tretmana materijala, vlažne gline – koja se „ovekovečuje” pečenjem. Taj rukopis, bez minuciozne dorade detalja i uglačanosti površine, čak povremeno i sa izvesnom dozom izvorne sirovosti i, na prvi pogled, nedorađenosti, nosi snažan utisak neposrednosti, što je očigledno i pečat njene (umetničke) ličnosti. Sačuvavši svežinu doživljaja, umetnica postiže ubedljivu izražajnost portretisanog lika, koji je katkada na ivici utiska brutalne iskrenosti u ogoljenosti otkrivanja ličnosti koju portretiše.
U samom načinu oblikovanja nesumnjiv je uticaj italijanskog vajara Alberta Đakometija (Alberto Giacometti), pre svega u ostavljanju (vidljivim) tragova modelovanja vlažne gline, s tom razlikom što on glinu koristi uglavnom kao prelazni materijal (za izlivanje u bronzi), dok je Dragana Ilić koristi kao konačan materijal skulpture. Za razliku od kamena, u kome umetnik najčešće otkriva lik koji se „nalazi” u njemu (Mikelanđelo Buonaroti / Michelangelo Buonarotti), glina na sasvim drugačiji način nudi svoju materiju; ona čeka da umetnik njoj – mekoj i podatnoj – svojim oblikovanjem „udahne” život, bezobličnoj masi dajući obličje…
Živost izraza, postignuta utiskom vlažne gline sa izvesnim stepenom nedovršenosti lika, na portretima Dragane Ilić upotpunjena je ubedljivim otkrivanjem ličnosti koja iza njega stoji – ličnosti koja se ukazuje iza neposredno, spontano i, naizgled, nehajno nanetih slojeva gline. S druge strane, njen pristup fenomenu portreta neminovno „priziva” portretski opus holandskog baroknog slikara Fransa Halsa (Frans Hals), ne samo po čitavoj galeriji portreta nego i po pristupu modelu, iskrenom i neposrednom, koji se ogleda u svežini fakture koja pleni svojom izražajnošću.
Ne suviše obiman, ali po svojoj upečatljivosti veoma prepoznatljiv, portretski opus Dragane Ilić, ostvaren u terakoti i posvećen ne samo klasičnoj temi (portreta) već i tradicionalnom materijalu (glini), predstavlja jedinstvenu pojavu koja u turbulentnim vremenima mnogobrojnih i raznovrsnih novina savremene umetnosti kraja 20. i početka 21. veka tek treba da zauzme svoje pravo mesto na savremenoj umetničkoj sceni.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine.
***
Dragana Ilić (Beograd 1966–2020) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine, na Vajarskom odseku u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i Jovana Kratohvila, i završila postdiplomske studije kod Slavoljuba Caje Radojčića. Kao prva žena predavač na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, radi kao pedagog od 1995. godine, a od 2011. godine radi u zvanju vanrednog profesora.
Pored više samostalnih izložbi, učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Smederevu, Vršcu, Kikindi, Solunu itd. Takođe je učestvovala na brojnim simpozijumima i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Za njen rad od izuzetnog značaja bio je rad na Internacionalnim simpozijumima skulpture „Terra” u Kikindi 1994. i 2001. godine.
Izradila je više spomen-bista osnivača Instituta za fiziologiju i histologiju postavljenih u auli Fiziološkog instituta Medicinskog fakulteta po narudžbini Medicinskog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Takođe je izradila spomen-bistu kompozitora Kornelija Stankovića po narudžbini Srpskog instituta u Budimpešti 2015. godine.
Dobitnica je niza značajnih nagrada i priznanja, među kojima su: nagrada za crtež iz Fonda Fakulteta likovnih umetnosti (1988), nagrada za skulpturu iz Fonda Vladete Petrića (1990), nagrada za skulpturu iz Fonda Sretenja Stojanovića (1991), nagrada 35. Oktobarskog salona (1994), Nagrada Bijenala mladih, Galerija M-art, Vršac (1994) i druge.
Otvorena izložba Joškina Šiljana – „Jess malo sutra“ u Salonu Muzeja grada Beograda
Slike, crteži, instalacije iz različitih perioda stvaralaštva Joškina Šiljana na tri nivoa, do 17. avgusta pred beogradskom publikom
U petak je u Salonu Muzeja grada Beograda, pred velikim brojem posetilaca otvorena izložba Joškina Šiljana, „Jess malo sutra“, u koprodukciji Muzeja grada Beograda i Galerije Štab, koja će biti pred publikom sve do 17. avgusta 2025.
Na tri nivoa Salona Muzeja grada Beograda, predstavljeni su radovi iz različitih perioda Šiljanovog umetničkog stvaralaštva, nekoliko umetničkih ciklusa, od onih starih do radova koji su posebno rađeni za ovu izložbu.
video: https://www.youtube.com/watch?v=eaeYM3iJlTI
Joškin Šiljan – foto. Preventer
Izložba traje do 17. avgusta 2025. godine
MSUB – Međunarodni dan prijateljstva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležava međunarodni dan prijateljstva 30. jula vođenjem kroz izložbu “Svetlucavo prijateljstvo” Zdravka Joksimovića, koje će biti organizovano od 16 do 19h u zgradi MSUB na Ušću. Vođenje i razgovor s posetiocima će prirediti kustos izložbe Miroslav Karić.
U vremenu u kojem nas svakodnevica često udaljava jedne od drugih, umetnost nas podseća na ono što nas povezuje. Pozivamo vas da ovaj dan posvetite prijateljstvu – da sa dragim ljudima zajedno doživite umetničko promišljanje bliskosti, pažnje i međusobnog razumevanja. Poseta izložbi „Svetlucavo prijateljstvo“ može biti prostor za nove razgovore kao i povod za novo sagledavanje sveta kroz umetnost.
Posetioci Muzeja će imati priliku da publikacije i kataloge Muzeja savremene umetnosti kupe s popustom od 30% u odnosu na regularnu cenu.
Izložba „Svetlucavo prijateljstvo“ Zdravka Joksimovića koncipirana je u dvanaest celina čije okosnice čine različiti tematski fokusi autorovih interesovanja, od istraživanja izražajnih potencijala likovno plastičkih principa, kroz materijale i tehnike, preko bavljenja fenomenima telesnog, biomorfološkog i erotskog i preispitivanja religiozne ikonografije i simbolike, do ličnih, svojevrsnih omaža bivšoj Jugoslaviji i opusu umetnika Bore Iljovskog. Na izložbi su predstavljena Joksimovićeva ostvarenja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do najnovije produkcije, koja pored skulptura i objekata obuhvataju i crteže – značajan segment umetnikovog rada i još jedno polje intenzivnog promišljanja percepcije i asocijativne moći oblika.
Međunarodni dan prijateljstva proglašen je 2011. godine od strane UN-a imajući na umu viziju da prijateljstvo među ljudima, zemljama, kulturama i individualcima može stvoriti uslove mira i doslovce graditi mostove među zajednicama. Svetski dan prijateljstva je inicijativa koju je UNESCO predstavio Generalnoj skupištini UN-a još 1997. godine, a koja je definisala kulturu mira kao niz vrednosti, stavova i akcija koje odbacuju sve vrste nasilja uz nastojanja da se spreče mogući konflikti već u samim počecima. Širom sveta obeležava se 30. jula.
Izložba je otvorena do 25. avgusta 2025. godine.
Cena ulaznice za Muzej savremene umetnosti je 600 dinara za individualne i 400 dinara za grupne posete (10 i više ljudi).
Foto: Bojana Janjić.
JOŠKIN ŠILJAN – „Jess malo sutra“ u Salonu Muzeja grada Beograda
Otvaranje izložbe: 25. jul 2025. u 19h
Salon Muzeja grada Beograda, Bulevar Kralja Aleksandra 30
Kustosi: Slavko Timotijević i Ana Kršljanin
Umetnik, Joškin Šiljan se predstavlja izložbom „Jess malo sutra“, koja će biti otvorena 25. jula u Salonu Muzeja grada Beograda, a u koprodukciji Muzeja grada Beograda i Galerije Štab.
Na ovoj izložbi biće predstavljeni radovi iz različitih perioda Šiljanovog umetničkog stvaralaštva, nekoliko umetničkih ciklusa, od starih radova do radova koji su posebno rađeni za ovu izložbu.
Izložba traje do 17. avgusta 2025. godine
Fotografije radova: Galerija Štab
JOŠKIN ŠILJAN – „Jess malo sutra“ u Salonu Muzeja grada Beograda
Otvaranje izložbe: 25. jul 2025. u 19h
Salon Muzeja grada Beograda, Bulevar Kralja Aleksandra 30
Kustosi: Slavko Timotijević i Ana Kršljanin
Umetnik, Joškin Šiljan se predstavlja izložbom „Jess malo sutra“, koja će biti otvorena 25. jula u Salonu Muzeja grada Beograda, a u koprodukciji Muzeja grada Beograda i Galerije Štab.
Na ovoj izložbi biće predstavljeni radovi iz različitih perioda Šiljanovog umetničkog stvaralaštva, nekoliko umetničkih ciklusa, od starih radova do radova koji su posebno rađeni za ovu izložbu.
Izložba traje do 17. avgusta 2025. godine
Mladi fotografi Zapadnog Balkana u fokusu: Izložba “RE-KREACIJA VIDA” otvorena u Skoplju
U inspirativnoj atmosferi i sa puno stvaralačke energije, u petak 27. juna svečano je otvorena izložba „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“ u Muzeju grada Skoplja. Ovaj multimedijalni događaj predstavlja završnicu regionalnog projekta Out of Frame: Promoting New Perspectives Through Photography koji je podržan od strane British Councila. Tokom devet meseci, ovaj projekat je povezao fotografske festivale i mlade autore iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.
Na izložbi su predstavljeni radovi mladih fotografa nastali kroz mentorske radionicei zajedničko istraživanje savremenih vizuelnih narativa. Umetnici su koristili različite pristupe – od analogne fotografije pa sve do eksperimentisanja sa AI-generisanim slikama, pokazujući hrabrost i znatiželju generacije koja tek stupa na umetničku scenu.
Publika u Skoplju imala je priliku da se susretne sa snažnim autorskim glasovima i svežim vizuelnim izrazima, dok su partneri i mentori iz regiona razgovarali o budućnosti mreže fotografa i umetničkih festivala. Izložba je dodatno obogaćena prezentacijom digitalne platforme namenjene umrežavanju, razmeni i daljem radu mladih fotografa iz regiona.
„Fotografija ne poznaje jezičke granice, ali uprkos tome, fotografska scena u regionu često je fragmentisana i razjedinjena. Ovim projektom želeli smo da damo konkretan doprinos njenom povezivanju – kroz zajednički rad, međusobno učenje i stvaranje prostora za dugoročan razvoj fotografske kulture na Zapadnom Balkanu. Verujem da smo uspeli da pokrenemo proces koji će nadživeti sam projekat i postati oslonac za buduću saradnju“, izjavio je Zvezdan Mančić, direktor beogradskog festivala fotografije VIZUALIZATOR i predsednik Centra za razvoj fotografije, vodeće organizacije na projektu.
„Posle skoro više od tri decenije, Tivat je ponovo imao svoju školu fotografije. Ta činjenica sama po sebi govori o važnosti ovog projekta,“ rekao je Dalibor Ševaljević, direktor festivala Tivat Photo Days. „Ovo nije samo kulturna razmena, već početak novog poglavlja u kojem region sarađuje, uči i stvara zajedno.“
„Za Muzej je velika čast što smo mogli da pružimo priliku mladim fotografima i umetnicima, ne samo iz Severne Makedonije, već iz Srbije i Crne Gore, da predstave svoje radove na regionalnoj sceni. Iza svake fotografije stoji mlada osoba koja traži i nudi smisao”, rekla je Slavica Hristova, kustoskinja Muzeja grada Skoplja i lokalni koordinator u realizaciji događaja.
Projekat „Out of Frame: Promoting New Perspectives Through Photography“ realizuje Centar za razvoj fotografije iz Beograda u partnerstvu sa organizacijom Fluid Drum iz Crne Gore i uz podršku Muzeja grada Skoplja.Projekat je deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBS), koji finansira Evropska unija, a ima za cilj unapređenje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora i razvijanje njegovog potencijala za društveno-ekonomski uticaj u ovom regionu.
Autor fotografija: Stefan Vukićević
Muzej savreme umetnosti u Beogradu – Ekskluzivno predavanje eminentnog kritičara Martina Gejforda u okviru izložbe „DEJVID HOKNI: Od papira do ekrana“
Martin Gejford, foto – Privatna arhiva
U okviru aktuelne izložbe Dejvid Hokni: Od papira do ekrana uMuzeju savremene umetnosti u saradnji sa Britanskim savetom, u četvrtak 26. juna u 17 časova u sali Protić MSUB biće upriličeno ekskluzivno predavanje, eminentnog britanskog umetničkog kritičara i Hoknijevog bliskog prijatelja i saradnika Martina Gejforda, koji će naspovesti na jedinstveno putovanje kroz karijeru Dejvida Hoknija – od ranih crteža i bakropisa iz 1960‑ih godina prošlog veka, pa sve do njegovih inovativnih digitalnih slika na iPad-u.
Martin Gejford će se u svom predavanju osvnuti i razotkriti Hoknijevu evoluciju stila i tehnika, kako je prelazio iz analognog crteža u digitalni medij i šta to govori o umetnikovoj radoznalosti, ali će ujedno objasniti Hoknijev jedinstven pristup gledanja i percepcije i osvetliti različite teme Hoknijeve bogate umetničke prakse od portreta, kalifornijskih pejzaža, svetlucavih bazena do monumentalnih britanskih i normandijskih pejzaža.
Predavanje se organizuje u okviru aktuelne izložbe u MSUB Dejvid Hokni: Od papira do ekrana i pruža dublje razumevanje savremenih gravitiranja umetnosti na prelazu iz analognog u digitalno doba, kao i bolje razumevanje dela Dejvida Hoknija i njegovog bogatog stvaralaštva.
Martin Gejford (Martin Gayford) je pisac, kritičar i kustos. Autor je knjiga: „Čovek sa plavom maramom: poziranje za portret“ Lusijana Frojda; „Modernisti i individualisti: Bejkon, Frojd, Hokni i londonski slikari“; „Istorija slika: Od pećine do ekrana računara“ i „Proleće se ne može otkazati: Dejvid Hokni u Normandiji“, obe sa Dejvidom Hoknijem; „Oblikovanje sveta: Skulptura od praistorije do danas“, sa Entonijem Gormlijem; „Ljubav Lusijana: Pisma Lusijana Frojda, 1939–1954“, sa Dejvidom Dosonom; i „Venecija: Grad slika“ kao i knjiga o Mikelanđelu, Džonu Konstablu, Vinsentu van Gogu i dr. Godine 2004. pozirao je za jedan Frojdov portret, a 2013. je pozirao i Hokniju. Među izložbama na kojima je radio ističu se „Portreti Konstabla“ u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu, „Hoknijevo oko“ u Muzeju Fitzwilliam u Kembridžu i „Lusijan Frojd: Slikar i njegova porodica“ u Muzeju Frojd u Londonu. Njegova najnovija knjiga: „Kako nastaje slika (i zašto je to važno)“ objavljena je u septembru 2024. godine.
Ulaz na predavanje je besplatan uz kupovinu ulaznice za izložbu. Broj mesta je ograničen, pa se preporučuje raniji dolazak.
Predavanje se održava na engleskom jeziku.
Otvorena izložba „S one strane ogledala” francuske arhitektkinje Odil Dek u Galeriji DOTS
U subotu, 21. juna u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu, otvorena je samostalna izložba “S one strane ogledala” Odil Dek (Odile Decq, 1955), jedne od najistaknutijih Francuskinja u svetu savremene arhitekture. Izložba predstavlja uvid u stvaralaštvo svestrane arhitektinje i dobitnice prestižne Jane Drew nagrade, čiji prepoznatljiv, fluidni stvaralački izraz povezuje arhitekturu, dizajn, umetnost i urbanizam.
Odil Dek je bila prisutna na otvaranju, a povodom ove izložbe je rekla: „Svi odmah pretpostave da ću, pošto sam arhitektkinja, pokazivati isključivo zgrade i projekte. Ali ne radi se samo o tome. U pitanju je spoj arhitekture, dizajna, umetnosti, i još mnogo toga. Poenta je da svet nije jednoznačan – ni mi sami ne razmišljamo samo u jednom pravcu. Ako si arhitekta ne baviš se samo zgradama, kao što ni stručnjak za finansije ne radi samo sa brojevima. Treba otvoriti um i biti spreman da prihvatiš nešto drugačije. Zato se izložba i zove S one strane ogledala. Jer ideš korak dalje.“
Višedecenijski stvaralački opus Odil Dek obeležen je doslednim istraživanjem prostora kroz različite medije i skale – od urbanih pejzaža do predmeta svakodnevne upotrebe. Bilo da kreira muzej (MACRO, Rim), entertijer restorana (Phantom, Opera Garnier, Pariz) ili nameštaj (UNESCO Headquaters Furniture, Pariz), Dek ostaje dosledna problematizovanju zastarelih normi i iznalaženju smelih rešenja koja pomeraju granice poznatog, izvodljivog i prihvatljivog. Ekspresivna i nekonvencionalna ličnost umetnice kojom se izdvojila na arhitektonskoj sceni 70-ih, u njenom radu prepoznaje se kroz upotrebu dinamičnih formi, smele geometrije, vibrantnih boja i neočekivanih kombinacija materijala.
Na beogradskoj izložbi publika ima priliku da se susretne sa medijski raznovrsnim delima koja oslikavaju stvaralački univerzum Odil Dek. Postavku čine crteži prvobitnih arhitektonskih vizija otkrivajući izuzetnost njenog poimanja prostora, dok serigrafije i digitalni printovi, u kojima se crvena boja javlja kao pažljivo doziran, ali prepoznatljiv vizuelni pečat umetnice, pružaju uvid u njen grafički jezik i sposobnost da arhitektonske koncepte apstrahuje u snažne dvodimenzionalne slike.
Instalacija ,,Horizon”, jedan od nosećih radova izložbe, transformiše galerijski prostor u sugestivno polje perceptivnog istraživanja, stvarajući ambijent koji ,,beži ka horizontu”. Upotrebom providnih materijala i reflerujućih površina, Dek destabilizuje odnos posmatrača prema fizičkom prostoru i otvara put ka nepoznatom. Dimenzija kretanja uvodi se mobilnom skulpturom ,,Spatial lines”, dok je premijerno na ovoj izložbi prikazana skulptura “Ideal city”, realizovana po ideji autorke u produkciji Galerije DOTS.
Izložba je zaokružena segmentom posvećenim najpoznatijim projektima umetnice – od muzejskih projekata (MACRO, FRAC, Tangshan), preko tri tipa stambenih kuća (Glass House, Fortin House, Saint Ange Residence) do njenog najnovijeg ostvarenja rezidencijalne zgrade ,,Antares” u Barseloni, primera totalnog umetničkog dela, gde je svaki element – od ukupne prostorne koncepcije, preko fasade i enterijera, do nameštaja, rasvete i detalja – deo jedinstvene umetničke vizije koju autorka u potpunosti promišlja i oblikuje.
Izložba traje do 30. avgusta 2025. godine.
Izložba je podržana od strane Ambasade Francuske u Beogradu i Francuskog instituta u Srbiji.
***
Odil Dek (1955) je francuska arhitektinja i urbanistkinja. Svoju arhitektonsku praksu započela je krajem 70-ih, a već 1990. godine realizuje svoj prvi veliki projekat Banque Populaire de l’Ouest u Renu koji joj donosi međunarodno priznanje. Borbeni stav, inovativna i svestrana ličnost umetnice se u njenom radu ispoljavaju kroz upotrebu smele geometrije, problematizovanje starih konvencija i multidisciplinarni pristup koji obuhvata urbanističko planiranje, arhitekturu, dizajn i umetnost.
Među najznačajnijim projektima umetnice izdvajaju se Muzej savremene umetnosti u Rimu (MACRO), sedište kompanije GL Events u Lionu, FRAC Bretagne u Rennesu, Arheološki muzej u Tangshanu (Kina), kao i ,,Cargo” startap inkubator u Parizu, poslovne zgrade Le Twist u Parizu kao i niz privatnih rezidencija koje tretira kao umetnička dela. Godine 2022. potpisala je autorstvo rezidencijalne zgrade ,,Antares” u Barseloni.
Od 2007. godine njen rad sve više ulazi u domen umetničkog stvaranja kada istraživanje u polju arhitekture balansira sa radom u polju umetnosti, na način koji je udaljava od arhitekture, ali zadržava vezu sa osnovama te discipline. Jedan od od prvih dizajnerskih projekata predstavlja serija nameštaja, fotelja i stolova za sedište UNESCO u Parizu sa urednikom Domeau & Perese.
Nakon što je 2010. godine napravila štand Galerije Oniris za Art Paris, sedam godina kasnije izlagala je u njihovoj galeriji i tim povodom izradila fotografije i mobilne strukture. Izlagala je na Design Miami Art Basel 2019. godine, kada je na poziv Galerije Phillipe Gravier dizajnirala set stolova i lampi, da bi u oktobru iste goodine za FIAC-ov ,,Pavillion Noir” izradila Place de la Concorde u Parizu. Autorka je i ,,Green Pavillion” za Paris+Art Basel 2022. godine u bašti Tuileries.
Dek se bavi pedagoškim radom više od 25 godina. Godine 2014. osnovala je ,,Confluence Institute for Innovation and Creative Strategies in Architecture” u Parizu, školu arhitekture sa ciljem promovisanja interdisciplinarnog i kritičkog obrazovanja. Škola je akreditovana od strane Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA) 2017. godine.
Pozvana je da bude gostujući profesor na prestižnim univerzitetima kao što su Bartlet (London), Kunstaakademi (Beč i Diseldorf), SCI-Arc (Los Anđeles, Kalifornija), Univerzitet Kolumbija (Njujork, Njujork), a nedavno i na Harvardskoj postdiplomskoj školi za dizajn (Kembridž, Masačusets).
Dobitnica je brojnih nagrada, uključujući ,,Zlatnog lava” na Venecijanskom bijenalu 1996 , priznanje ,,Emerging Voices” u Njujorku, nagradu ,,ACADIA – Award for Excellence in Digital Practice” i dr. Poseduje više počasnih titula i članstava u međunarodnim arhitektonskim institucijama. Odlikovana je najvišim francuskim priznanjima, među kojima su Legija časti (Chevalier de la Légion d’Honneur), Orden umetnosti i književnosti (Commandeur des Arts et des Lettres) i Orden za zasluge (Commandeur de l’Ordre du Mérite).
Odil Dek je istaknuta figura koja arhitekturu ne razume samo kao izgradnju prostora, već kao sredstvo izražavanja kulturnog, političkog i estetskog stava. Njena praksa svedoči o spoju hrabrosti, inovacije i posvećenosti umetnosti i obrazovanju.
Foto: Marijana Janković.
Muzej savremene u Beogradu – Otvorena izložba „Metempsychosis“ Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Izložba „Metempsychosis“ umetnice Ivane Bašić otvorena je u petak 20. juna u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Miroslav Karić i Zlata Vučetić, koja je i autorka pratećeg teksta izložbe. Producentkinja izložbe je Nataša Lazić.
Povodom otvaranja izložbe, Ivana Bašić je rekla: „Dolazak do Metempsihoze je bio dug i postepen, jer mi je bilo potrebno sedam godina da stvorim kompletne radove ovog opusa, koji su svi između sebe povezani u sistem i koji se dopunjuju. Koncept Metempsihoze je proizašao iz tretmana tela kao privremenog ograničenog prostora, iz ideje o širem ciklusu postojanja gde je telesnost samo jedan deo. Kao i u većini mojih radova, ideje i forme se prepliću kroz ceo proces, dok se ne uvežu u jednu homogenu viziju, kako konceptualno, tako i formalno i materijalno.“
Za subotu 21. juna u 13 časova zakazano je i prvo javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo umetnice i dvoje kustosa.
Samostalna izložba novih radova Ivane Bašić predstavlja jedinstven epistemološki pejzaž posthumanog tela koje se pojavljuje kao postbiološki relikt – krhko, ali neumoljivo, u procesu ontološke mutacije. Izložene skulpture i crteži istražuju posthumanističku viziju čovekovog evoluiranja pri čemu umetničko delo postaje materijalno uporište za spekulacije o telu — ne kao stabilnom referentnom okviru identiteta, utemeljenog na čvrstim konturama, već kao promenljivoj supstanci kroz koju se promišlja mogućnost opstanka u uslovima radikalnih transformacija.
Umetničin tretman materijala, naglašava ekspresivnost i psihološku tenziju predstave, izazivajući osećanja dubokog nemira i egzistencijalne upitanosti. Radovi, nastali u medijima poput voska, stakla, smole, nerđajućeg čelika, bronze i alabastera, grade hibridne forme, fluidna, biomehanička tela, koja obitavaju u granicama između empirijskog i metafizičkog. Figure koje nastanjuju Ivanin imaginarij nisu ljudske, one su himerične, delimično insektoidne, delimično mašinske, uznemirene mnoštvom perforiranih oblika, čime sadržaj dobija posebno naglašen nadzemaljski predznak. Oscilirajući između hominidnog, mašinskog, mineralnog i postorganskog, ni žive, ni mrtve, već u liminalnom stanju, one vizualizuju materiju koji misli, oseća i traje izvan čoveka. Tela Ivane Bašić su tela u stalnom postajanju – mutantna, nepostojana i brutalna, ljudska i neljudska, živa i posle života, između forme i njene erozije.
U osnovi ove prakse nalazi se duboko lično svedočanstvo o ratu, progonstvu i kolektivnoj traumi Balkana izazvanoj raspadom Jugoslavije, pri čemu umetnica koristi posthumanističku perspektivu kako bi otvorila pitanja o načinima na koje pritisak i destrukcija oblikuju ne samo tkivo tela, već i subjektivitet per se. Fragilnom figurom, trošnošću živog organizma u izrazitom egzistencijalnom grču ali i njegovom prkosnom žilavošću i odolevanju smrti, Bašić anticipira istovremeno posrnuća i tragiku datog vremena, grotesku rata i razaranja čoveka u liku i obliku.
Ipak, u njenim skulpturama brutalno i ranjivo susreću se bez hijerarhije; u izobličenom se pronalazi lepota; u nasilju nežnost, čime umetnica poništava dihotomiju između uzvišenog i monstruoznog. Skulpturalne forme, koje evociraju ranjiva, izmučena i posthumano rekonfigurisana tela, nisu nastale kao pokušaj bekstva od stvarnosti, već kao njen eho — one predstavljaju glas tela koje je preživelo, rastvorilo se i ponovo sastavilo, po principu solve et coagula, kako bi ponudilo drugačiju viziju postojanja. U tom ključu, umetnica ne stvara figure koje predstavljaju, već alhemijske entitete koji aktivno prolaze kroz proces telesno-duhovne transmutacije. To je prostor između kontrole i prepuštanja, između unutrašnjosti tela i njegovih fizičkih granica, između energetske povezanosti i estetske sublimacije, i kao takav predstavlja radikalni čin oslobađanja od linearnog vremena, od pojmova porekla i uzroka.
Izložba je otvorena do 31. avgusta 2025.
Ivana Bašić (1986, Beograd) diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirala na Tisch School of the Arts u Njujorku. Od dolaska u Sjedinjene Američke Države, Ivana Bašić je stekla značajnu kritičku i institucionalnu podršku na međunarodnom nivou, izlažući svoja dela u brojnim relevantnim institucijama, među kojima su: Schinkel Pavillon, Berlin (2024, 2023); MO.CO La Panacée, Monpelje (2025, 2018); Lafayette Anticipations, Pariz (2023); Narodna galerija, Prag (2021); Museum of Art+Design, Majami (2020); Het HEM, Amsterdam (2020); Muzej savremene umetnosti Estonije, Talin (2019); Kumu Muzej umetnosti, Talin (2019); NRW Forum, Diseldorf (2019); Atinsko bijenale (2018); Beogradsko bijenale (2018); Künstlerhaus, Grac (2018); Hessel Museum of Art, Njujork (2017); Kunstverein Freiburg, Frajburg (2017); Whitney Museum of American Art, Njujork (2016), i mnoge druge. Njena dela se nalaze u kolekcijama muzeja Whitney, kolekciji MO.CO Montpellier, kolekciji Bangkok Kunsthalle, kolekciji Zabludowicz, kao i u brojnim privatnim kolekcijama. Bašić je dobitnica stipendije NYSCA/NYFA Artist Fellowship for Sculpture (2024), dvostruka dobitnica Two Trees Cultural Subsidy Program (2020, 2023), kao i dvostruka dobitnica hitnog grant programa Foundation For Contemporary Art Emergency Grant Program (2024, 2016). Rođena je i odrasla u Beogradu, živi i radi u Njujorku od 2010. godine.
ALEKSANDAR ZOGRAF: Promocija kataloga i vođenje kroz izložbu „Hvatač snova“ u Bioskopu Balkan
Utorak, 24. jun 2025. u 19.00
Na tri nivoa Bioskopa Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta, od 6. juna izložen je višedecenijski rad našeg istaknutog strip autora, Aleksandra Zografa. U utorak, 24. juna, uoči zatvaranja izložbe, biće predstavljen katalog izložbe, a posetioci će imati još jednu priliku da ih autor, Aleksandar Zograf i kustos, Stevan Vuković, vode kroz ovu izuzetno zanimmljivu i dinamičnu postavku u istorijskom zdanju Bioskopa Balkan.
Video:https://www.youtube.com/watch?v=COjRWt2y5MA&t=4s
naslovna strana kataloga
Izložba je otvorena do 28. juna 2025. godine, a ulaz je slobodan.
Otvorena izložba Eme Bregović, „Love Inc.“ u Aleksić galeriji
Predimenzionirani dijamanti sa posebnom simbolikom
Umetnica, Ema Bregović, otvorila je prethodnog vikenda izložbu Love Inc., u kragujevačkoj Aleksić galeriji savremene umetnosti, koja će trajati sve do 5. jula.
Ovo je nova serija skulptura, koja zapravo predstavlja predimenzionirane dijamante, koji nose posebnu simboliku, a za čiju izradu je koristila različite materijale – aluminijum, mesing, inoks, mermer i drvo.
Po rečima umetnice, izložba Love Inc. tematizuje način na koji je ljubav – nekada intiman i poetičan prostor – danas postala korporativni proizvod, kodiran simbolima moći, statusa i tržišne vrednosti. Kroz seriju skulptura u formi dijamanta, izrađenih od subverzivnih materijala poput drveta, metala i bodljikave žice, ona postavlja pitanje: kako nečemu dajemo vrednost?
Ema Bregović foto: Slavoljub Radojević
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Metempsychosis“ Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Photo – Jesper Lund (Artist Portrait)
U petak, 20. juna u 19 časova biće otvorena izložba „Metempsychosis“ umetnice Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Miroslav Karić i Zlata Vučetić, koja je i autorka pratećeg teksta izložbe. Producentkinja izložbe je Nataša Lazić.
Dan nakon otvraranja, u subotu 21. juna u 18 časova biće organizovano i prvo javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo umetnice i dvoje kustosa.
Samostalna izložba novih radova Ivane Bašić predstavlja jedinstven epistemološki pejzaž posthumanog tela koje se pojavljuje kao postbiološki relikt – krhko, ali neumoljivo, u procesu ontološke mutacije. Izložene skulpture i crteži istražuju posthumanističku viziju čovekovog evoluiranja pri čemu umetničko delo postaje materijalno uporište za spekulacije o telu — ne kao stabilnom referentnom okviru identiteta, utemeljenog na čvrstim konturama, već kao promenljivoj supstanci kroz koju se promišlja mogućnost opstanka u uslovima radikalnih transformacija.
Umetničin tretman materijala, naglašava ekspresivnost i psihološku tenziju predstave, izazivajući osećanja dubokog nemira i egzistencijalne upitanosti. Radovi, nastali u medijima poput voska, stakla, smole, nerđajućeg čelika, bronze i alabastera, grade hibridne forme, fluidna, biomehanička tela, koja obitavaju u granicama između empirijskog i metafizičkog. Figure koje nastanjuju Ivanin imaginarij nisu ljudske, one su himerične, delimično insektoidne, delimično mašinske, uznemirene mnoštvom perforiranih oblika, čime sadržaj dobija posebno naglašen nadzemaljski predznak. Oscilirajući između hominidnog, mašinskog, mineralnog i postorganskog, ni žive, ni mrtve, već u liminalnom stanju, one vizualizuju materiju koji misli, oseća i traje izvan čoveka. Tela Ivane Bašić su tela u stalnom postajanju – mutantna, nepostojana i brutalna, ljudska i neljudska, živa i posle života, između forme i njene erozije.
U osnovi ove prakse nalazi se duboko lično svedočanstvo o ratu, progonstvu i kolektivnoj traumi Balkana izazvanoj raspadom Jugoslavije, pri čemu umetnica koristi posthumanističku perspektivu kako bi otvorila pitanja o načinima na koje pritisak i destrukcija oblikuju ne samo tkivo tela, već i subjektivitet per se. Fragilnom figurom, trošnošću živog organizma u izrazitom egzistencijalnom grču ali i njegovom prkosnom žilavošću i odolevanju smrti, Bašić anticipira istovremeno posrnuća i tragiku datog vremena, grotesku rata i razaranja čoveka u liku i obliku.
Ipak, u njenim skulpturama brutalno i ranjivo susreću se bez hijerarhije; u izobličenom se pronalazi lepota; u nasilju nežnost, čime umetnica poništava dihotomiju između uzvišenog i monstruoznog. Skulpturalne forme, koje evociraju ranjiva, izmučena i posthumano rekonfigurisana tela, nisu nastale kao pokušaj bekstva od stvarnosti, već kao njen eho — one predstavljaju glas tela koje je preživelo, rastvorilo se i ponovo sastavilo, po principu solve et coagula, kako bi ponudilo drugačiju viziju postojanja. U tom ključu, umetnica ne stvara figure koje predstavljaju, već alhemijske entitete koji aktivno prolaze kroz proces telesno-duhovne transmutacije. To je prostor između kontrole i prepuštanja, između unutrašnjosti tela i njegovih fizičkih granica, između energetske povezanosti i estetske sublimacije, i kao takav predstavlja radikalni čin oslobađanja od linearnog vremena, od pojmova porekla i uzroka.
Izložba će biti otvorena do 31. avgusta 2025.
Ivana Bašić (1986, Beograd) diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirala na Tisch School of the Arts u Njujorku. Od dolaska u Sjedinjene Američke Države, Ivana Bašić je stekla značajnu kritičku i institucionalnu podršku na međunarodnom nivou, izlažući svoja dela u brojnim relevantnim institucijama, među kojima su: Schinkel Pavillon, Berlin (2024, 2023); MO.CO La Panacée, Monpelje (2025, 2018); Lafayette Anticipations, Pariz (2023); Narodna galerija, Prag (2021); Museum of Art+Design, Majami (2020); Het HEM, Amsterdam (2020); Muzej savremene umetnosti Estonije, Talin (2019); Kumu Muzej umetnosti, Talin (2019); NRW Forum, Diseldorf (2019); Atinsko bijenale (2018); Beogradsko bijenale (2018); Künstlerhaus, Grac (2018); Hessel Museum of Art, Njujork (2017); Kunstverein Freiburg, Frajburg (2017); Whitney Museum of American Art, Njujork (2016), i mnoge druge. Njena dela se nalaze u kolekcijama muzeja Whitney, kolekciji MO.CO Montpellier, kolekciji Bangkok Kunsthalle, kolekciji Zabludowicz, kao i u brojnim privatnim kolekcijama. Bašić je dobitnica stipendije NYSCA/NYFA Artist Fellowship for Sculpture (2024), dvostruka dobitnica Two Trees Cultural Subsidy Program (2020, 2023), kao i dvostruka dobitnica hitnog grant programa Foundation For Contemporary Art Emergency Grant Program (2024, 2016). Rođena je i odrasla u Beogradu, živi i radi u Njujorku od 2010. godine.