Velika izložba u Zagrebu u Muzeju suvremene kao deo projekta Stanice Servisa za savremeni ples iz Srbije
U sredu, 20. novembra u 19 časova, u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu biće otvorena izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije”.
Nastala nakon četiri godine zajedničkog rada u okviru projekta (Non)Aligned Movements i Stanice Servisa za savremeni ples, u organizaciji regionalne plesne mreže Nomad Dance Academy, ova izložba predstavlja napore da se savremeni ples na prostoru Jugoslavije posmatra kao zajednički kulturni prostor koji, uprkos svim političkim lomovima, i dalje opstaje u svojim dinamičnim i jedinstvenim manifestacijama.
Na izložbi će biti prikazani materijali koji svedoče o radu i delovanju preko 100 umetnika i umetničkih kolektiva, kao i teoretičara i mislilaca koji su beležili društvene, kulturne, umetničke i političke transformacije plesnog tela i plesnog rada.
Tim istraživača koji je radio na izložbi čine Slavčo Dimitrov, Milica Ivić, Tea Kantoci, Igor Koruga, Iva Nerina Sibila, Biljana Tanurovska-Kjulavkovski, Rok Vevar i Jasmina Založnik, dok su glavni kustosi Biljana Tanurovska-Kjulavkovski i Rok Vevar uz kustosku podršku Jasne Jakšić. Producentkinja je Marijana Cvetković, a izvršna producentkinja Ana Letunić. Dizajn izložbe je uradio umetnik Siniša Ilić, a vizuelni identitet Andrej Dolinka.
Izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije” predstavlja i dugoročno istraživanje i stvaranje digitalne arhive savremenog plesa i izvođačkih umetnosti u našem delu Evrope. Ona nije napravljena kao neki finalni akt kroz prikazani materijal, već kao još jedan korak na putu izgradnje i artikulacije odnosa koji se uspostavljaju kroz odabrane artefakte. Čitav ovaj process predstavlja se kao (ne)radni material, kao prostor za istraživanje sa svojim raznorodnim potencijalima.
Kroz nekoliko celina, izložba se fokusira na prakse, ličnosti, epizode i formacije koje, kroz niz decenija, prikazuju savremeni ples kao društvenu, kulturnu i umetničku praksu iz koje se čitaju sva bogatstva plesnog i koreografskog jezika na ovim prostorima. Teme feminizma, pitanja roda i želje, formacije, odnosi i samoorganizacija, prelaženje granica i transgresija plesnog rada, mogu se pratiti kroz fotografije, video materijale, dokumente, članke i kataloge sakupljene i sačuvane za buduća istraživanja i tumačenja.
Pored njegove estetske strane, savremeni ples posmatra se i kao polje rada koje je solidarno, polje zajedništva koje se širi, uključuje i provocira. Zato ova izložba predstavlja primere proširenog značenja plesa i koreografije koji se bave i radnim uslovima za stvaranje, konstrukcijom, produkcijom i prezentacijom različitih prisustva, odsustva i reprezentacije ljudskog tela, njegovih akcija i tragova.
U okviru izložbe biće zvanično predstavljen i otvoren digitalin plesni arhiv NADA – (Non)Aligned Dance Archive na stranici www.nada.nomaddanceacademy.si koji će po prvi put ponuditi mogućnost istraživanja, pretraživanja i korišćenja arhivskog materijala iz istorije savremenog plesa na prostoru nekadašnje Jugoslavije i njenih naslednica.
Deo projekta je i knjiga koja prati rad na arhivu i izložbi „Bodies of Dance: Aspects of Dance as Cultural, Political, and Art Work in Yugoslavia and After” koju su uredile Nika Arhar i Jasmina Založnik, a u izdanju Stanice Servisa za savemeni ples u saradnji sa partnerima iz NDA mreže. Ova knjiga svojom istorijsko-teorijskom pozicijom pruža politički, kulturni i umetnički okvir u kome se pojavljuje moderni i savremeni ples u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji. Ona artikuliše jedan broj važnih karakteristika koje su obrađene ili se pojavljuju u i kroz plesne prakse, i ocrtavaju moguću polaznu tačku za širok opseg plesnih radova koji se protežu tokom celog jednog veka.
Plesna predstava koreografa Igora Koruge „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ sa šestoro pionira savremenog plesa u Srbiji, Nelom Antonović, Jelenom Jović, Anđelijom Todorović, Sanjom Krsmanović Tasić, Borisom Čakširanom i Tatjanom Pajović, biće deo programa otvaranja izložbe 20. novembra u Muzeju.
Projekat je još jedan primer zajedničkog delovanja mreže Nomad Dance Academy koja sledeće godine obeležava 20 godina svog rada na prostoru bivše Jugoslavije, zasnovanog na saradnji, samoorganizaciji, solidarnosti, međusobnoj podršci i otporu nacionalizmu, šovinizmu i neoliberalnim transformacijama kulture i društva. Mrežu čine Stanica Servis za savremeni ples, Lokomotiva, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Hrvatska, Objekt plesa, Garage Collective i Tanzfabrik Berlin.
Izložba i plesni arhiv su deo projekta (Non)Aligned Movements uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije, te programa Culture for Democracy Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Hartefakta.
Više o izložbi: https://nomaddanceacademy.org/dancing-resisting-unworking/
Više od celom programu u Zagrebu: https://antisezona.space/en/choreographic-convention-programme/
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
foto – 1. Klaus Eschen. 2. Oto Bihalji-Merin i Ivo Andrić, iz arhive Salona Oto Bihalji-Merin. 3 – Oto Bihalji-Merin i Žan Pol Sartr u Klubu književnika u Beogradu, 1956_ iz arhive Salona Oto Bihalji-Merin. 4. – Oto Bihalji-Merin u svom stanu, foto Milinko Stefanović, 1986.
Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ biće otvorena 22. novembra u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Senka Latinović (Muzej naivne i marginalne umetnosti) i Miroslav Karić (Muzej savremene umetnosti).
Obeležavanje sto dvadeset godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.
Izložba je realizovana kroz partnerstvo Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imajući u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji domaće i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetničkih pojava, kao i njegovu višeznačnu saradnju sa ovim institucijama. Intelektualac je, možda, reč neprecizna da opiše ovog vrsnog eruditu, neumornog istraživača i putnika kroz vreme, prostor, društva i kulture, i tesna da se obujme njegove brojne uloge, angažmani i interesovanja, širina duha i strast za znanjem. Slikar, avijatičar, predavač, književnik, novinar, ratni reporter, urednik i izdavač, aktivan član Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke partije Nemačke, likovni kritičar, likovni teoretičar, pisac o umetnosti, umetnički direktor, osnivač i član organizacionih odbora brojnih institucija i član žirija mnogih prestižnih domaćih i svetskih manifestacija – sve je to bio Oto Bihalji-Merin. Podsećanja radi, do sada su u Beogradu bile priređene dve izložbe koje su za temu imale njegov život i rad, najpre 1976. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a zatim 2018. godine u Kući legata. I pored činjenice da je publika imala priliku da stekne uvide u izuzetno bogatu životnu i profesionalnu biografiju Bihalji-Merina, još postoji prostor koji otvara mogućnost za dalja proučavanja i doprinose ovoj temi. Na to upućuje lični arhiv Ota i Lize Bihalji-Merin koji obuhvata period gotovo čitavog XX veka i koji do sada, zbog njegove obimnosti i raznovrsnosti građe, nije bilo moguće sagledati u celini. U svetlu ovih činjenica, sveobuhvatnije istraživanje postojeće dokumentacije kao i velikog broja spoljnih arhiva, biblioteka, instituta, uz razgovore sa brojnim pojedincima, ulazak u mrežu poznanstava, prelomnih istorijskih događaja i tuđe intime, bio je istovremeno vrlo uzbudljiv, inspirativan ali i delikatan i zahtevan poduhvat, u koji je bio uključen niz istraživača i saradnika.
Morao sam biti prisutan je sintagma koja se često sreće u Bihalji-Merinovim memoarskim zapisima a kojom je, pre svega, želeo da objasni suštinu svog pogleda na svet i naglasi potrebu za preuzimanjem inicijative i aktivnim učešćem u društvenim zbivanjima kojima je svedočio tokom turbulentnih decenija XX veka. U sličnom viđenju i profesor Jerko Denegri koristi izraz delatna prisutnost kada opisuje životni kredo i mnogostruku ličnost Ota Bihalji-Merina, njegovu burnu egzistenciju i kontinuiranu prezentnost u zbivanjima i direktnim susretima i razmenama sa velikim imenima iz sveta politike, kulture i umetnosti toga vremena poput Bertolta Brehta, Ane Zegers, Vasilija Kandinskog, Pola Klea, Tomasa Mana, Žan-Pola Sartra i drugih.
Izložba je koncipirana u dva poglavlja. Najpre će u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biti predstavljeni rezultati istraživačkog rada na arhivi, dok će u proleće sledeće godine, prema koncepciji dr Ivane Bašičević Antić, u Muzeju savremene umetnosti biti prikazana dela ovog umetnika, uz tematsko-problemsku analizu pojava u umetnosti koje su bile u fokusu interesovanja Bihalji-Merina. Na aktuelnoj izložbi su izdvojene najznačajnije stanice na njegovom životnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Kroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, čija sećanja su zabeležena i uključena u izložbenu postavku.
Izložbu Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan treba posmatrati kao svojevrstan vodič kroz arhivsku građu, kao početak, uvodnu reč i podsticaj za dalja otkrivanja i kontekstualizacije kompleksne Bihalji-Merinove ličnosti i slojevitosti pozicija i uloga koje je imao u predratnim i poratnim istorijskim prilikama kao i društveno-političkim, kulturnim i umetničkim zbivanjima kako u lokalnim, tako i međunarodnim okvirima. Njegov osoben teorijski, spisateljski rad i pristup koji je neretko izlazio iz akademskih okvira i kanona često su donosili netipične i osvežavajuće transdisciplinarne uvide i poetičke iskaze o fenomenima, praksama i tendencijama u likovnoj i vizuelnoj umetnosti.
U pripremi je zbornik radova istraživača/istraživačica koji su iz različitih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate činjenice o životnoj i umetničkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Takođe, biće organizovani i prateći govorni programi u okviru kojih će publika imati priliku da se bliže upozna sa Bihalji-Merinovom „delatnom prisutnošću”.
Izložba će biti otvorena do 17. februara 2025.
Otvaranje izložbe „Tradicija kao kriterijum“ ove subote u Konaku kneginje Ljubice
Svečano otvaranje izložbe TRADICIJA KAO KRITERIJUM zakazano je za subotu 16. novembar, u Konaku kneginje Ljubice, Kneza Sime Markovića 8, sa početkom u 18 časova.
U okviru izložbene postavke predstaviće se šesnaest umetnika koji su odgovorili na temu Moravske Srbije, koristeći različite medije umetničkog izražavanja – skulpturu, fotografiju, dizajn, kostim, keramiku, arhitekturu, nakit, mozaik, tekstil i naučnu teoriju.
Sledeći osnovni teorijski stav autorke projekta, dr Dijane Milašinović Marić, da tradicija ne podrazumeva puko kopiranje prošlosti, već da u njoj treba tražiti podsticaj ili inspiraciju (prema rečima Lazara Trifunovića).
Potvrđujući reči kompozitora Gustava Malera da tradicija nije obožavanje pepela već prenošenje plamena, autori koji u tradiciji traže podsticaje iskazujući budućnost, postaju istinski nosioci njenog plamena.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi sledećih izlagača: AGM projektni biro, Anđelka Radojević, Brankica Žilović Chauvain, Dejan Vukelić, Zoran Borenović, Jelena Janković, Jelena Stokuća, Jovan Babić, Leonora Vekić, Ljiljana Majkić, Ljiljana Rivić, Miloš Šarić, Nataša Bojanić, Nebojša Momčilović, Sonja Okolić Petrović, Helena Klešić.
Naučni saradnik na projektu je dr Ivana Bašić a kustosi izložbe su dr Dijana Milašinović Marić i Darko Kuzmanović.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2024.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a realizaciju izložbe ULUPUDS i Muzej Grada Beograda.
Otvorena izložba “Dragan Matić : Slike 1990 – 2024” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Foto Goran Despotovski
U petak, 1. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba “Dragan Matić : Slike 1990 – 2024”, na kojoj je prvi put prikazan bogat i raznovrsni slikarski opus ovog umetnika. Prisutnima su se na otvaranju obratili kustos izložbe Vladimir Mitrović, umetnik Dragan Matić, i pesnik Oto Horvat.
Vladimir Mitrović je u svom uvodnom obraćanju istakao: ”Matić je umetnik koji je, širem krugu pratilaca naše umetničke scene, skoro poznatiji kao deo nekoliko umetničkih grupa koje je osnivao sa svojim prijateljima i umetničkim kolegama, značajno prisutnih već nekoliko decenija u našoj umetničkoj praksi, nego kao samostalni klasični slikar, koji od početka svog delovanja radi i sike. Mada su neke serije slika već izlagane, na jednom mestu predstavljaju pravi prikaz dela jednog vrsnog slikara i posvećenog pedagoga. Ako su raniji radovi, sa kojima smo izložbu prostorno započeli, minuciozno i predano slikana dela, kasnijie su se prostorno, likovno pa i estetski više otvorili, mada su ostali u direktnom fokusu umetnika, skoro beskompromisno”.
Pesnik Oto Horvat pred prisutnima je pročitao svoje delo “Slikari i merdevine”, u kome između ostalog govori: “Slikar otvori pivo i otpije gutljaj i u naše zdravlje. Momenti slobode uma pred razapetim platnom i mirisom boja. Svaka boja drugačije miriše. U ateljeu je tišina, ali napolju je hor gugutki i muškatli. Ideji prvo izrastu noge i srce. Zatim lice. Pa nas gleda još mutnim očima novorođenčeta. Treba da se prepoznamo u jesenjoj svetlosti, u svetlosti sezonskih radova, u svetlosti naših presudnih momenata, razmišlja glasno slikar u svom ateljeu. Otpije još jedan gutljaj, pa još jedan. Onda razmontira svoja krila jer je slika gotova”.
Umetnik Dragan Matić na otvaranju se zahvalio kustosu izložbe Vladimiru Mitroviću, Otu Horvatu, MSUV i AUNS na podršci, te naglasio kako je izložbu posvetio svom bratu Zoranu Matiću.
Slikarski opus Dragana Matića koji u kontinuitetu traje od 1990. do 2024. godine, nastajao je daleko od galerijskih i drugih izlagačkih prostora. I pored činjenice da je jedan manji deo radova ranije izlagan, ovom izložbom, prezentovanom u kvalitetnim izlagačkim uslovima, po prvi put se integralno, po izboru umetnika i kustosa, prikazuje bogat i raznovrsni slikarski opus umetnika posvećenog klasičnim slikarskim tehnikama. Dela su nastajala u tradicionalnim tehnikama slikarstva – ulje, akvarel, akril, van važećih tokova savremenog domaćeg slikarstva, čime muzej nastavlja dugogodišnju praksu retrospektivnog prikazivanja dela savremenih domaćih umetnika.
Izložbu će pratiti i odgovarajući reprezentativni katalog kao i čitav niz propratnih programa, od vođenja od strane umetnika i kustosa do rada sa decom i omladinom koji će dati svoje viđenje Matićevog slikarstva.
Dragan Matić (1966) je diplomirao (1991.) i magistrirao (2000.) slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno radi kao redovni profesor na Katedri za slikarstvo. Od 2009. do 2012. radio je kao gostujući profesor na Umjetničkoj akademiji u Osijeku (Hrvatska). Njegov umetnički rad obuhvata medij slikarstva, ready-made, digitalnu fotografiju, video, performans, elektronski zvuk, land art, dizajn robota. Učestvovao je na brojnim izložbama, projektima i filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Radio je u grupi Art Cirkus. Član je umetničkih grupa Multiflex i Happy Trash Production i dobitnik je nekoliko nagrada za umetnički rad. Od 2009. godine sarađuje i izlaže sa umetnikom Vladimirom Frelihom (HR). Bavi se i konzervacijom i restauracijom, kao i likovnom edukacijom lica oštećenog sluha.
Izložba će biti otvorena do 19. decembra 2024. godine.
Otvorena izložba “Dualnost Milene Pavlović Barili” u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 7. novembra, u Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba „Dualnost Milene Pavlović Barili”. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSU, i mr Mišela Blanuša, autorka izložbe i kustoskinja Muzeja.
Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: “U godini obeležavanja jednog veka nadrealizma želeli smo posebno da istaknemo ličnost i delo Milene Pavlović Barili, koja je svoju kreativnost izražavala jednako u različitim medijima. Njen opus obuhvata slikarstvo, poeziju, modnu ilustraciju i dizajn i svedoči o tome kako je umetnica vešto balansirala između visokih umetničkih ideala i praktičnih aspekata života, između vizionarske imaginacije i stvarnih životnih izazova, što je čini vanserijskom umetnicom i vizionarkom svog doba. Njena biografija se znatno razlikuje od mnogih srpskih slikara koji su stvarali između dva rata. Kosmopolitski život koji je vodila imao je veliki uticaj kako na Milenin rad, tako i na njenu ličnost u celini. Na svojim putovanjima obilazi galerije i muzeje, prisustvuje brojnim izložbama, a na mnogima je i sama izlagala. Sve to ostavilo je traga na njenu ličnost, ali i na njenu umetnost”.
mr Mišela Blanuša je u svom uvodnom obraćanju istakla: “Umetnost Milene Pavlović Barili odiše dualnostima i pitanjima koja su i danas aktuelna. Ona preispituje granice ličnog i univerzalnog, izražava osećaj nepripadanja, a njeni simbolički likovi – često suptilno dvosmisleni – doprinose osećaju slobode interpretacije, što privlači današnju publiku i otvara potrebu za interakcijom i ličnim doživljajem umetničkog dela. Kroz simboliku i emocionalnu dubinu njenog rada, želeli smo posetioce ove izložbe pozvati da, dok gledaju Milenina dela i čitaju njene stihove, promišljaju o sopstvenim iskustvima i istražuju njene motive kroz savremeni okvir. U tom smislu, opus Milene Pavlović Barili održava aktuelnost i prilagodljivost koja nadilazi vreme i format, ostajući relevantan za sve generacije”.
Na izložbi je predstavljeno oko 150 dela: slika, crteža, poezije, modnih ilustracija i dokumentarnog materijala iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Fondacije Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barilli iz Požarevca, Narodnog muzeja Srbije, Avala film way, Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskog centra Srbije. Autorka izložbe je mr Mišela Blanuša, a asistentkinje autorke izložbe su Kristina Armuš i Zlata Vučetić.
Izložbom “Dualnost Milene Pavlović Barili” predstavlja se stvaralaštvo naše značajne umetnice i ističe njen doprinos srpskoj ali i svetskoj modernoj umetnosti u međuratnom periodu. Postavka otkriva jedinstvo snažne, originalne i nekonvencionalne ličnosti Milene Barili sa savremenim, sofisticiranim umetničkim senzibilitetom, koje objedinjuje racionalno i emocionalno, kao i elemente inovativnog i tradicionalnog. Njena umetnička i životna ekspresija stvorila je opus koji se sagledava kao deo složenog semiotičkog sistema koji povezuje naizgled disonantne ali u suštini harmonično usklađene stvaralačke forme u oblastima slikarstva, poezije, modnog i grafičkog dizajna.
Život Milene Pavlović Barili (Požarevac, 1909 – Njujork, 1945), iako kratak, bio je izuzetno buran i sadržajan. Pripadala je generaciji umetnika iz našeg regiona koji su inspiraciju i obrazovanje tražili u evropskim kulturnim centrima. Međutim, Milenin životni put ostao je direktno integrisan u evropske umetničke tokove, čime se izdvojila kao umetnica koja je delovala unutar tih okvira bez prilagođavanja lokalnim kontekstima.
Njena dela su prožeta simbolima, metaforama, poezijom, naracijom i reminiscencijama na antičku i renesansnu estetiku, što njenu umetnost čini autorefleksivnom, duboko ispovednom i melanholičnom, sa narativnim slojevima koji odražavaju lični svet i evropsku umetničku tradiciju. Upravo zbog ovog specifičnog pristupa slikarstvo Milene Pavlović Barili je tek kasnije dobilo zasluženu pažnju i bilo prepoznato kao preteča postmodernizma, s naglaskom na postmetafizičkim karakteristikama i promišljanju nadrealnih svetova, simbolike, dualnosti i subjektivnih vizija stvarnosti. Njena umetnost, percipirana u vreme svog nastanka kao preuranjena za širu publiku na domaćoj sceni, s vremenom je postala priznata kao inovativna i vizionarska.
Muzej savremene umetnosti posebno zahvaljuje Fondaciji Milenin dom – Galeriji Milene Pavlović Barilli iz Požarevca, na saradnji i podršci u realizaciji ove izložbe, Narodnom muzeju Srbije na pozajmici dela, i pokrovitelju – Ministarstvu kulture Republike Srbije.
Izložba će biti otvorena do 17. marta 2025. godine.
Foto: Bojana Janjić.
U Galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia otvorena multimedijalna izložba Ljubav na bojnom polju brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea
Posle rezidencije u Hestiji, koja je realizovana u okviru aktuelnog 60. Oktobarskog salona, brazilski umetnik, Randolfo Lamonije (Randolpho Lamonier), predstavio se samostalnom izložbom pod nazivom Ljubav na bojnom polju / Making Out On The Battlefield, koja je otvorena 5.novembra i koja će trajati sve do 21. decembra 2024. godine.
U pitanju je multimedijalna izložba koju čini nekoliko segmenata: serija fotografija, video rad, video instalacija i kolaži.
RANDOLFO LAMONIJE – Foto: PREVENTER
OBAVEŠTENJE: Odloženo otvaranje izložbe „Ljubav na bojnom polju“ brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea za utorak, 5.novembar u 18h
Galerija Hestia predstavlja izložbu Ljubav na bojnom polju brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea
Otvaranje izložbe: utorak, 5..novembar u 18.00 h
Brazilski umetnik, Randolfo Lamonije (Randolpho Lamonier), posle rezidencije u Hestiji, koja je realizirana u okviru aktuelnog 60. Oktobarskog salona, predstaviće se samostalnom izložbom pod nazivom Ljubav na bojnom polju, koja se otvara u utorak, 5. novembra 2024. u 18.00 časova.
Multimedijalna Izložba u galeriji Hestia vraća nas simbolici Erosa i Tanatosa izraženoj kroz njen gotovo oksimoronski naslov Ljubav na bojnom polju. Ona donosi radove iz ranijih umetničkih faza – nekoliko serija fotografija i video rad, kao i novije radove izvedene tokom rezidencije u Hestiji, kao što je, na primer, nastavak serije Bittersweet Haiku, gde umetnik svakoj mrtvoj prirodi nastaloj u kombinovanoj tehnici kolaža pridružuje i japansku lirsku pesmu haiku.
Randolpho Lamonier
Radovi Randolfa Lamoniea prikazani su i na aktuelnom, 60. oktobarskom salonu, unutar koncepcije Estetika susreta, autorskog tima Maje Kolarić i Matjua Lelijevra. Izložba Ljubav na bojnom polju traje do 21. decembra 204, a galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac 14/9.
Radno vreme galerije je od srede do subote – 12- 18 h
Otvorena izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma” Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića u Salonu Oto Bihalji-Merin
U četvrtak 31. oktobra, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10) otvorena je izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma” umetnika Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića.
Ivana Bašičević Antić, autorka izložbe i direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, na otvaranju je rekla: „Nalazimo se u godini kada se obeležava sto godina od početka slavnog pokreta Nadrealizma, a sa druge strane u vreme kada se sve više suočavamo sa upotrebom veštačke inteligencije, povezivanjem umetnosti i kompjutera, robota, različitih obilika mašinske misli i pokreta. Odatle se rodila ideja za izložbu dva već formirana, izuzetno dobra i važna umetnika, akademski obrazovana, koji su tehniku crteža naučili na akademiji, a koji su se razdvojili prateći svoje individualne umetničke puteve. Međutim, rezultat do koje su došli nakon decenija rada zaista može da inicira dijalog“.
Ivana Bašićević Antić je dodala: „Moja ideja bila je da obratimo pažnju ne toliko na veliki broj tekstova koje mi kustosi pišemo, pokušavajući da se nosimo sa interpretacijama različitih polazišta u umetnosti: šta znači post-konceptualna umetnost, koju vezujemo sa Selmana Trtovca, ili art brut pristup kod Gorana Stojčetovića. Da li ti termini uopšte, kada pogledate samu umetnost, imaju nekog značaja i utiču li nas dok posmatrate radove. To je bilo pitanje koje sam htela da otvorim ovom izložbom, ne dajući odgovor. Ako posmatrate umetnost koja nastaje bivstvovanjem jednog čoveka sa vrlo bazičnim materijalom kakav je papir i graft, ili papir i hemijska olovka, vi zapravo dobijate bezbrojne mogućnosti u pogledu toga kako će rad na kraju izgledati“.
Nakon uvodnog obraćanja, Selman Trtovac i Goran Stojčetovića su izveli akciju zajedničkog crtanja.
U godini kada se obeležava sto godina od osnivanja nadrealizma, ova izložba se istovremeno kritički odnosno istraživački, osvrće ka automatizmu kao mehanizmu proizvodnje crteža, koji nastaje kao rezultat funkcionisanja nesvesnog, i pružajući podršku tom mehanizmu jer se umetnost konstantno kreće u sferi nesvesnog najpre kao jedinog izvora nepredvidljivog. Ukoliko imamo u vidu legat nadrealizma, iza nas je period od sto godina kretanja umetnosti u tragu Bretonovog Manifesta, kao i Dišanovog uvođenja pojma lepote indiferentnosti kao estetike umetnosti dvadesetog veka. Bez te dve paradigme uz teze psihoanalize, nemoguće je razumeti automatski crtež.
Susret sa veštačkom inteIigencijom koja zauzima obimne prostore ljudskog delovanja i sve je prisutnija i u domenu umetnosti takođe nas dovodi u vezu sa konceptom automatskog crteža. Automatski crtež je pojava u umetnosti koja potencijalno suštinski povezuje domen post-konceptualne i intuitivne, dubinske odnosno art brut umetnosti. Automatski crtež mogao bi se definisati kao argument koji opravdava distanciranje umetnosti čiji je fundamentalni element svesno, od umetnosti koja potiče iz domena nesvesnog. Ili, upravo obrnuto: automatski crtež upravo ukida tu distancu. Na toj se liniji nalazi i argumentacija odvajanja post-konceptualnog i art brut pristupa stvaranju umetničkog dela.
Selman Trtovac predstavnik je tog promišljenog, svesnog pristupa automatskom crtežu dok Goran Stojčetović razvija crtež kao instrument izraza dubokog, nesvesnog, crteža koji egzistira ne samo kao odraz haosa podsvesti nego i kao način terapije. Upravo zato nastaje koncept radionice dubinskog crteža koju Stojčetović već niz godina sprovodi u radu sa pacijentima na odeljenju za psihijatriju na VMA.
Tokom trajanja izložbe biće upriličen razgovor sa umetnicima koji će voditi Ivana Bašičević Antić, autorka izložbe i direktorka MNMU, i Una Popović, kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom će publici biti predstavljen i katalog izložbe.
Selman Trtovac rođen je 1970. u Zadru u tadašnjoj Jugoslaviji. Od 1990. do 1993. godine je studirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu prešao je 1993. godine, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) je postao 2003. godine. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao likovni program. Idejni je tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Od 2012. radi u Goethe-Institut-u u Beogradu. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na temu Umetnička strategija. Izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu sa nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Goran Stojčetović (1975) je umetnik koji je uprkos akademskom obrazovanju, svoj umetnički izraz pronašao u art brutu, da bi 2024. godine svoj celokupni umetnički rad i istraživanje definisao pojmom koji je osmislio kao dubinska umetnost. Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia (2014). Osnivač je i predsednik Centra za dubinsku umetnost (2024). Kroz ličnu umetničku praksu razvio je posebnu tehniku dubinskog crteža koju od 2015. godine, kada je i osnovao Art brut studio VMA, uspešno praktikuje u radu s pacijentima Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Takođe, preko radionica dubinskog crteža radio je sa velikim brojem različitih ljudi na različitim mestima širom Srbije i KiM, ali i Hrvatske, BiH, S. Makedonije, Francuske i Belgije.
Izložba u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti otvorena je do 18. novembra 2024. godine. Salon Oto Bihalji-Merin je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova i subotom od 12 do 18 časova, uz napomenu da je potrebno najaviti posetu dan ranije na info@mnmu.rs.
Foto: Marija Konjikušić.
Izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma” Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića u Salonu Oto Bihalji-Merin
FOTO – 1. Kadar iz filma – Goran Stojčetović, 2. Selman Trtovac, 3. Selman Trtovac, foto Privatna arhiva, 4. i 5. Ivan Zupanc,.
U četvrtak 31. oktobra u 18 časova, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu (Nemanjina 3/10) biće otvorena izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma” umetnika Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića, koji će tom prilikom izvesti i akciju zajedničkog crtanja.
U godini kada se obeležava sto godina od osnivanja nadrealizma, ova izložba se istovremeno kritički odnosno istraživački, osvrće ka automatizmu kao mehanizmu proizvodnje crteža, koji nastaje kao rezultat funkcionisanja nesvesnog, i pružajući podršku tom mehanizmu jer se umetnost konstantno kreće u sferi nesvesnog najpre kao jedinog izvora nepredvidljivog. Ukoliko imamo u vidu legat nadrealizma, iza nas je period od sto godina kretanja umetnosti u tragu Bretonovog Manifesta, kao i Dišanovog uvođenja pojma lepote indiferentnosti kao estetike umetnosti dvadesetog veka. Bez te dve paradigme uz teze psihoanalize, nemoguće je razumeti automatski crtež.
Susret sa veštačkom inteIigencijom koja zauzima obimne prostore ljudskog delovanja i sve je prisutnija i u domenu umetnosti takođe nas dovodi u vezu sa konceptom automatskog crteža. Automatski crtež je pojava u umetnosti koja potencijalno suštinski povezuje domen post-konceptualne i intuitivne, dubinske odnosno art brut umetnosti. Automatski crtež mogao bi se definisati kao argument koji opravdava distanciranje umetnosti čiji je fundamentalni element svesno, od umetnosti koja potiče iz domena nesvesnog. Ili, upravo obrnuto: automatski crtež upravo ukida tu distancu. Na toj se liniji nalazi i argumentacija odvajanja post-konceptualnog i art brut pristupa stvaranju umetničkog dela.
Selman Trtovac predstavnik je tog promišljenog, svesnog pristupa automatskom crtežu dok Goran Stojčetović razvija crtež kao instrument izraza dubokog, nesvesnog, crteža koji egzistira ne samo kao odraz haosa podsvesti nego i kao način terapije. Upravo zato nastaje koncept radionice dubinskog crteža koju Stojčetović već niz godina sprovodi u radu sa pacijentima na odeljenju za psihijatriju na VMA.
Selman Trtovac rođen je 1970. u Zadru u tadašnjoj Jugoslaviji. Od 1990. do 1993. godine je studirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu prešao je 1993. godine, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) je postao 2003. godine. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao likovni program. Idejni je tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Od 2012. radi u Goethe-Institut-u u Beogradu. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na temu Umetnička strategija. Izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu sa nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Goran Stojčetović (1975) je umetnik koji je uprkos akademskom obrazovanju, svoj umetnički izraz pronašao u art brutu, da bi 2024. godine svoj celokupni umetnički rad i istraživanje definisao pojmom koji je osmislio kao dubinska umetnost. Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia (2014). Osnivač je i predsednik Centra za dubinsku umetnost (2024). Kroz ličnu umetničku praksu razvio je posebnu tehniku dubinskog crteža koju od 2015. godine, kada je i osnovao Art brut studio VMA, uspešno praktikuje u radu s pacijentima Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Takođe, preko radionica dubinskog crteža radio je sa velikim brojem različitih ljudi na različitim mestima širom Srbije i KiM, ali i Hrvatske, BiH, S. Makedonije, Francuske i Belgije.
Izložba u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti biće otvorena do 18. novembra 2024. godine. Salon Oto Bihalji-Merin je otvoren svakog radnog dana od 10 do 17 časova i subotom od 12 do 18 časova, uz napomenu da je potrebno najaviti posetu dan ranije na info@mnmu.rs.
Zatvaranje izložbe “Trajni odmor” (“Permanent Vacation”) u galeriji Hestia
Kroz izložbu Marka Požlepa vodi glumica Aleksandra Janković, kao kuma izložbe
Galerija Hestia, sreda, 23.oktobar 2024. u 18.00
Galerija Hestia predstavlja još jedno po redu javno vođenje iz ciklusa “The Godfathers” (Kumovi).
U sredu, 23. oktobra u 18 časova, glumica Aleksandra Janković, “kuma” izložbe “Trajni odmor”, predstaviće dela umetnika Marka Požlepa. Aleksandra, naime, nije samo beogradska glumica već i splitska budući da je Split grad u kojem je odrasla, nedaleko od Jadranske magistrale. Pridružite nam se na zatvaranju izložbe i saznajte kakvu će nam zanimljivu perspektivu doneti kuma na krivine magistrale i ekspresionistički crtež Marka Požlepa. Ovo će biti i poslednja prilika da pogledate ovu izložbu.
Fotografije: galerija Hestia
Muzej savremene umetnosti – Oktobarska javna vođenja i predavanja u okviru četiri izložbe Muzeja savremene umetnosti
U okviru pratećih programa četiri izložbe Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, tokom oktobra biće održano osam javnih vođenja i predavanja.
U okviru izložbe Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski biće organizovana tri vođenja i predavanja – 12. oktobra, 9. novembra i 23. novembra od 13 časova, dok će javno vođenje umetnice Jelene Bulajić kroz njenu izložbu After Sugimoto u Salonu MSU biće organizovano 14. oktobra u 18 časova.
U programu MSU su i javna vođenja na ruskom jeziku: 13. i 26. oktobra u 13 časova – vođenje kroz izložbu Bora Iljovski: Pomereni redosled u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, 17. oktobra u 18 časova – vođenje kroz izložbu After Sugimoto u Salonu MSU, i 31. oktobra u 18 časova – vođenje kroz izložbe Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski i Aktivitet – 100 godina nadrealizma u Muzeju savremene umetnosti.
Serija javnih vođenja i predavanja autora dr Rajke Bošković održaće se u okviru pratećeg programa izložbe Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski, koja je deo ciklusa izložbi UMETNOST I LIČNOST– skulptorke iz kolekcije MSU.
Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja pod nazivom Tradicija i modernost – tačke razdvajanja i spajanja biće održano u subotu, 12. oktobra 2024. u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti Milena Đurica, slikar, viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu.
U subotu 9. novembra 2024. godine u isto vreme na javnom vođenju i predavanju dr Rajke Bošković pod nazivom Etnografski predmeti kao inspiracija gost će biti Nataša Nikolić, etnolog, muzejski savetnik Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.
Predavanje Drvo – (od)uvek aktuelan materijal u skulpturi predviđeno za subotu 23. novembar 2024. u 13 časova zatvara serijal javnih vođenja i predavanja kroz izložbu, a gost na predavanju će biti Željka Momirov, vajar i profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju (BiH).
Ciklusom izložbi „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ razmatra se i sagledava dvosmerni put uzrastanja Od ličnosti Do umetnosti i/ili Od umetnosti Do ličnosti. Ovim ciklusom, koga čini dvanaest samostalnih i trinaesta grupna izložba, predstavljaju se skulptorke koje su svojim stvaralaštvom dale značajan doprinos skulpturi 20. i početka 21. veka.
Treća u nizu izložbi predstavlja skulptorski opus Venije Vučinić Turinski. Na našoj umetničkoj sceni njeno stvaralaštvo, koje traje više od šest decenija, predstavlja sasvim osobenu i nesvakidašnju pojavu. Specifičnom umetničkom poetikom nenadano nam otkriva novo i neočekivano viđenje drevnih predmeta, sprava i stvari iz svakodnevnog okruženja koji sadrže i simboličku dimenziju. Istovremeno obični i magični; daleki i bliski; ogoljeni i tajanstveni, oblici njenih skulptura plene svojom, na prvi pogled, nesputanom igrom, ali i veoma dobro odmerenom unutrašnjom konstrukcijom, što im daje kompaktnost i ubedljivost izraza.
Umetnički opus Venije Vučinić Turinski odraz je njenog stava i shvatanja – i života, i umetnosti, koje iskazuje u svojim skulpturama jasno, jezgrovito, nepokolebljivo i neopozivo. Van ikakvih pomodnih strujanja, proklamovanih nametnutih tendencija, grčevite težnje da upliva u aktuelne umetničke tokove… kristalno jasan, duboko proosećan i promišljen, svoj put sledi bespogovorno od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas. Nesumnjivo sa potpunom svešću i prihvatanjem šta iz toga sledi – neminovnost suočavanja sa marginalizacijom; stavljanjem po strani njenog umetničkog rada; nedovoljnog stručnog uvida i osvrta na umetnički doprinos, a samim tim i izostanak odgovarajućeg uključivanja u istorijske preglede umetnosti.
Drvo – osnovni i skoro jedini materijal u njenoj skulpturi, Venija najčešće ne ostavlja izvorno, sa vidljivim unutrašnjim tokovima, koji umetnika mogu da nadahnu, ali, i da zavedu. Njeno drvo je najčešće crno kao ugarak; kao ono sa ognjišta, koje u sebi još uvek čuva toplinu; u kome se došlo do dubine smirenja, ali ne i ugaslosti bez života. U tim i takvim oblicima i predmetima od drveta (premazanog bajcom) sadržana je sva snaga i energija drveta kao dragoceno jezgro usahlog plamena. Ali nijedan deo drveta u Venijim skulpturama nema prizvuk daljeg propadanja, niti tehnicističke dejstvenosti monohromnih reljefa i asamblaža od drveta (takođe obojenih crnom, ali i belom ili zlatnom) Lujze Nevelson (Louise Nevelson). Naprotiv, dobro pronađeni elementi na Venijinim skulpturama stvaraju poseban svet arhetipskih oblika na kojima je sačuvana i ubedljivo dočarana toplina ne samo materijala (drveta), nego i celokupnog prizora. I to sasvim posebnog dejstva i utiska topline – one zatomljene, nabijene, otkrivajuće … i bliske, koju u sebi čuvaju predmeti iz narodne radinosti. Snažno doživevši svu lepotu i mistiku takvih predmeta, ona je duboko dotakla mudrost narodnog umetnika u njegovom oblikovanju svakodnevnih upotrebnih predmeta. Etnografski predmeti kao polazište – neobično komponovane skulpture kao ishodište.
U doba neprestanih promena i često grčevite pomame za novinama u umetnosti 20. veka, koja se još silovitije nastavlja danas na početku 21. veka, umetnički opus Venije Vučinić Turinski odražava jedno posvećeno i duboko uranjanje u sebe i svoj specifičan umetnički svet. To je rezultiralo stvaranjem samosvojnog i autentičnog skulptorskog umetničkog opusa, celovitog i zaokruženog.
Izložba traje do 23. novembra 2024.
Foto: Bojana Janjić.
Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine – Otvaranje izložbe ERA MILIVOJEVIĆ. UMETNOST JESTE ŽIVOT u Užicu
U četvrtak, 10. oktobra u 19 sati u Gradskoj galeriji Užice biće otvorena izložba Era Milivojević. Umetnost jeste život, kojom se široj publici predstavlja rad ovog značajnog umetnika, jednog od pionira konceptualne umetnosti na ovim prostorima.
Autorka izložbe je Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti, Beograd, a izložba podrazumeva saradnju Gradske galerije Užice i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i realizuje u okviru programa “Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine”.
Pozdravnu reč na otvaranju održaće direktor Gradske galerije Užice, Zoran V. Cvetić, o izložbi govoriće autorka izložbe Una Popović i Žarko Radaković, književnik. Izložbu će otvoriti Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica. Otvaranje izložbe je u sklopu proslave Dana grada Užica.
Slobodan Era Milivojević (Užice, 1944 — Beograd, 2021) bio je jedan od glavnih protagonista nove umetničke prakse tokom sedamdesetih godina prošloga veka, pronalazio je svoj izraz u performansu, slici, kolažu, foto instalacijama. Fotografisanje, formatiranje zidnih foto -instalacija, rad sa i u odnosu na objekte, asamblažiranje stvari, rad na slikama kao objektima jeste jedan trajni i kontinuirani impuls koji istupa upravo iz performansa.
Izložba „Era Milivojević. Umetnost jeste život“ podeljena je na nekoliko celina predočavajući umetnikov aktivitet i hronologiju delovanja, od ranih akcija i performansa nastalih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, do kolaža – maski nastalih tokom devedesetih, slikarskih ostvarenja realizovanih tokom dvehiljaditih godina i dr.
Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje izložbe Une Popović, književnika Svetislava Basare, Žarka Radakovića i Zorana Jeremića.
Predstavljeni radovi su iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kolekcije Lazara Sakana, kolekcije Slavice i Daniela Trajkovića, kolekcije Marka Bruna, arhive fotografkinje Goranke Matić, arhive umetnika Zorana Popovića i Jasne Tijardović, video produkcije Kiosk – platforma za savremenu umetnost.
Izložba će biti otvorena do 30.oktobra 2024.
SAGLASJE
Samostalna izložba Lidije Živković
4. oktobar 2024. u 20h, (Galerija “Nikola Radošević”, Delijska 3, Beograd)
Samostalna izložba “Saglasje”, umetnice Lidije Živković, biće svečano otvorena za beogradsku publiku u Galeriji “Nikola Radošević”, ovog petka, 4. oktobra, sa početkom u 20 časova.
“Zlatne meditativne strukture u radovima Lidije Živković, bilo da evociraju mandalu – mistični krug koji predstavlja univerzum, renesansni krug – najsavršeniji geometrijski oblik, simbol potpune harmonije i božije perfekcije, ili Vozarovićev hipnotički Krug, zapravo su slike – reljefi snažnog simboličkog naboja i arhetipskih obrazaca, kojima umetnica aludira na koncept životne i duhovne harmonije, osećaj celovitosti, stabilnosti i (sve)mira, nasuprot rastrzanostima i stresovima, odsustvu prosvećenosti i humanosti savremenog trenutka, i atmosferi globalnog haosa. Lidijina likovna poetika jasno definisanih oblika i kolorita, te prečišćenih apstraktnih kompozicija, zbog svog idejnog ishodišta u domenu refleskivnog i transcedentalnog, naročito je bliska muzici, i zato je o njenim radovima moguće govoriti muzičkom terminologijom: o harmoniji kojom odišu, tonalitetima u kojima zvuče, ritmu, varijacijama, kadencama, saglasju…” reči su kustoskinje Jelena Balević, iz kataloga izložbe.
Govoreći o izloženim radovima, umetnica napominje da nakon dugog perioda razjedinjavanja, dolazi vreme koje poziva svakog od nas da dublje oslušne svoje biće i svet oko sebe – nismo sami, nismo odvojeni, u poretku postojanja, sve je povezano u apsolutnom skladu, a opus “Saglasje” je poziv ka toj spoznaji.***
Lidija Živković je diplomirala na beogradskoj Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, a potom i na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Član je Inženjerske komore Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Učesnik je velikog broja grupnih izložbi u oblasti slikarstva i ikonopisa a do sada je ostvarila dve samostalne izložbe. Dobitnica je Godišnje nagrade Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS 2022. i treće nagrade na konkursu Lepota velikog formata, 2023. godine.
Posetioci će izložbu “Saglasje” moći da posete do 13. oktobra 2024. godine.
Francuska umetnica, Marie Hué otvorila izložbu “Krhkosti / Fragilities”
Mari Ue (Marie Hué), francuska umetnica otvorila je svoju izložbu u prostoru donje sale restorana Klub književnika u Francuskoj 7.
Prisutnim predstavnicima medija i gostima obratili su se umetnica i šef restorana, Branko Kisić, koji je naglasio da je Klub književnika oduvek bio mesto okupljanja umetnika, pesnika, pisaca i podsetio na istorijat baš ove donje sale, koja je uvek bila za specijalne goste.
Foto: Danka Hasanović Prokić
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
Mari ističe da najviše voli da izlaže radove na neobičnim mestima, gde njen rad mogu da vide ljudi koji možda ne odlaze u galerije i da je ovo prilika da posetioci koji dođu na večeru imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu.
Izložba „Fragilities“ traje do 20. decembra 2024. godine.
Foto: Bojana Janjić.
– Otvorena izložba “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) otvorena je 19. septembra u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstavlja radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Prisutnima su se na otvaranju obratili Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, Kler Sirs, direktorka British Council za Zapadni Balkan, vajar Mrđan Bajić, i umetnik Ričard Dikon.
Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, na otvaranju izložbe Ričarda Dikona je istakao: “Beograd je oduvek bio naklonjen umetnicima iz Velike Britanije. Svaki njihov susret sa Beogradom bio je revolucionaran i ostavio je značajan utisak ne samo na publiku, već i na same umetnike”.
Ferguson se, govoreći o uzbudljivim gostovanjima britanskih umetnika u Srbiji, osvrnuo i na legendarne izložbe i posete Henrija Mura, predstave Pitera Bruka i Pitera Hila tokom ranih dana BITEF-a, nastupe vodećih britanskih umetnika na FEST-u i BEMUS-u, kao i gostovanja muzičkih ikona poput The Prodigy, Nika Kejva i Ejmi Vajnhaus, čiji je poslednji koncert održan u Beogradu. “Ova izložba, kao i saradnja između Ričarda Dikona i Mrđana Bajića, bez sumnje pripadaju istom nasleđu”, zaključio je ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Kler Sirs, direktorka British Council za Zapadni Balkan, u svom obraćanju je navela: “Iako je tokom poslednjih 20 godina često posećivao Beograd, Ričardovi radovi nikada nisu bili prikazani ovde, tako da je velika privilegija za British Council, kao i za Ljubu Jovićević, Mirjanu Dušić i Isidoru M. Nikolić, što predstavljaju ovu prvu samostalnu izložbu novih radova. Takođe je čast što je Ričard sa nama večeras na otvaranju. Večeras nije samo prilika da pogledamo dosad neviđene radove jednog od najpoznatijih vajara Velike Britanije, već i prilika da slavimo prijateljstvo, kulturu i dugotrajne odnose između Velike Britanije i Srbije”.
Mrđan Bajić, vajar i dugogodišnji saradnik Ričarda Dikona, na otvaranju je rekao: “Nijedan drugi strani umetnik nije u poslednje dve decenije dao toliko svog životnog vremena za nas, kao Ričard Dikon. Držao je studentske radionice kroz koje je prošlo mnoštvo studenata; učestvovao je mnogim ovdašnjim grupnim izložbama, otvarao je grupne izložbe, govorio je na promocijama knjiga, radio u ovdašnjim kolonijama, držao mnogobrojna predavanja. I neizostavno, napravio je skulpturu, most za ovaj grad, i poklonio je Beogradu. Večeras u ovom gradu prisustvujemo otvaranju samostalne izložbe internacionalne skulptorske veličine. Ali još važnije, otvara se izložba našeg decenijskog prijatelja, koji je ponovo sa nama. Hvala Ričarde, za tvoje prisustvo, iskustvo, rad, visoke standarde i prijateljstvo. A mi, koji umetnost držimo važnom, svakim tvojim dolaskom smo bivali po malo bolji.”
Ričard Dikon je povodom otvaranja izložbe rekao: “U Beogradu sam bio mnogo puta, zahvaljujući skulpturi koju sam sa Mrđanom Bajićem radio na Kalemegdanskoj pasareli. Odlazio sam i vraćao se, ali sve do sada nisam imao samostalnu izložbu. Veliko mi je zadovoljstvo biti ovde tim povodom, i što mogu da predstavim različite aspekte svog rada u Beogradu”.
O delima koja će predstaviti, Dikon je dodao: “Svi radovi su novi. Neki drveni radovi su napravljeni od delova koje sam već imao. Keramički radovi nisu napravljeni posebno za ovu izložbu, ali su takođe novi. Nijedan rad do sad nije prikazan pred publikom. Glavna ideja mi je bila da predstavim raznovrsnost svojih dela, i možda neke nove smerove u svom radu, što se pre svega odnosi na otiske izložene na zidovima”.
Beogradska publika ima privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom su obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Foto: Marijana Janković.
Ričard Dikon u Beogradu – Sutra otvaranje samostalne izložbe “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
photo Ken Adlard, Mareike Tocha.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) biće otvorena 19. septembra u 19 sati u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstaviće radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Beogradska publika će imati privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom će biti obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Francuska umetnica MARIE HUÉ predstavlja najnoviju seriju radova na izložbi “Fragilities”
Klub književnika (Francuska 7) – donja sala
Otvaranje: utorak, 24. septembar u 19.00
Francuska umetnica Mari Ue (Marie Hué) predstaviće svoj rad izložbom u poznatom beogradskom restoranu Klub književnika. Otvaranje je zakazano za 24. septembar, a radove će svi posetioci Kluba književnika imati priliku da vide tokom tri meseca, odnosno do 20. decembra 2024. godine.
Boraveći u Beogradu pre par godina, umetnicu je inspirisao ambijent Kluba književnika, te je u dogovoru sa Brankom Kisićem i menadžmentom restorana, odlučila da uradi posebnu seriju radova koji će biti izloženi tokom dva meseca i to u donjem delu restorana.
Beogradska publika će videti radove na platnu, najnoviju produkciju umetnice, njenu figurativnu i apstraktnu umetnost.
Mari Ue je mlada umetnica iz Liona, koja je diplomirala na univerzitetu Klod Bernar u Lionu, odakle odlazi u London i poslednjih desetak godina njen fokus je samo likovna umetnost. Imala je više od 10 kolektivnih i samostalnih izložbi širom Evrope.
„Najviše uživam da radim velike formate i radim ih najčešće na podu!“ – kaže umetnica.
Njen rad je podeljen na figurativni i apstraktni, ali se u njenim poslednjim radovima ta dva pravca veoma prepliću. U figurativnoj umetnosti glavnu ulogu imaju žene i ženske figure i lica, jer je umetnici žena stalna inspiracija, ali u poslednje vreme njen fokus je apstraktna umetnost sa veoma snažnim gestovima i intenzivnim bojama…
Umetnica ističe da su joj večita inspiracija u radu umetnici kao što su Džekson Polok, Anri Matis, Vladimir Veličkovič, Petar Kras, Hans Hofman i Mark Rotko.
„Veoma sam uzbuđena zbog ove izložbe u Beogradu. Želim da ovog puta pokažem svoj rad ljudima koji dolaze u restorane na ručak / večeru i imaju trenutak da uživaju u umetnosti uz ukusnu hranu. Verujem da je to važno za umetnike, da svoje radove prikažu ponekad van galerija, gde je to očekivano, već u neobičnim prostorima gde je stalna frekvencija različitih ljudi“, kaže Mari.
„Krhkosti kao naziv za moju izložbu u Beogradu odnosi se na slabosti tela, ali duše koje slikam, i ujedno čini vezu između čoveka i Zemlje. Svakako, na kraju očekujem od posetioca da tumače radove onako kako ih vide i osećaju“ – zaključuje Mari.
Izložba Mari Ue traje do 20. decembra 2024. godine.
Muzej savremene umetnosti – Otvorena izložba „After Sugimoto“ Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti
U sredu, 11. septembra, otvorena je prva samostalna izložba umetnice Jelene Bulajić u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Izložba obuhvata seriju radova pod nazivom After Sugimoto, koja je rezultat dugotrajnog istraživanja i prakse Jelene Bulajić, u kojoj koristi dela drugih umetnika kao polazište za svoje slike.
Kristina Armuš, kustoskinja izložbe, povodom otvaranja je rekla: „Veliko nam je zadovoljstvo da smo ove godine uspeli da javnosti predstavimo Jelenu Bulajić, jednu od najuspešnijih i najtalentovanijih umetnica mlađe generacije. Salon Muzeja savremene umetnosti je ove godine fokus stavio na prezentaciji različitih umetnika, različitih pristupa, praksi i medija, ujedno aktivno transformišući galerijski prostor. Ono što nam je posebno važno je da primećujemo da je publika izuzetno zadovoljna dinamikom i da joj prija upoznavanje sa umetnicima mlađe generacije“.
O saradnji sa umetnicom Jelenom Bulajić, Kristina Armuš je dodala: „Rad sa Jelenom je bio na sjajnom nivou, ona nije toliko često izlagala u Beogradu a u Muzeju savremene umetnosti je ovo prvi put i drago mi je da će publika imati prilike da vidi novu seriju radova koja je upravo bila izlagana u Madridu i odmah zatim kod nas, što je velika čast.
Tokom trajanja izložbe imaćemo javna vođenja na srpskom, engleskom i ruskom o čemu ćemo blagovremeno obavestiti publiku, tako će moći bliže i opširnije da se upozna sa Jelenom Bulajić i njenim radom“.
Serija slika pod nazivom After Sugimoto se nadovezuje na fotografije japanskog fotografa Hirošija Sugimota, diorame koje prikazuju scene iz muzeja prirodne istorije, preparirane životinje postavljene ispred veštački oslikanih pozadina – izmišljenih pejzaža, trave, snega… Ovi fiktivni narativi, pretvoreni u negativni prikaz, postali su inspiracija za novu seriju radova Jelene Bulajić, koja se kroz sopstveni umetnički jezik bavi stvaranjem novih fikcija koje u određenom trenutku prerastaju u stvarne, opipljive procese.
Umetnica Jelena Bulajić je o inspiraciji za ovu seriju radova rekla: „Volim i pratim rad Hirošija Sugimota već dugo. Na njegove fotografije sam naišla po muzejskim izlozbama u SAD-u i Londonu, još dok sam bila student. Ovu seriju radova sam otkrila tek pre par godina sasvim slučajno, i odmah me je privuklo to što sam se osećala prevarenom, jer sam isprva pomislila da su u pitanju fotografije živih životinja“.
Bulajić je tokom rada na ovoj seriji slike izlagala ekstremnim uslovima — jakom prirodnom svetlu, toploti, snegu i različitim klimatskim situacijama — čime dodatno naglašava prirodu kao ključni element u formiranju i transformaciji njenih dela, ukazujući na njenu ulogu kao svedoka prolaznosti, promene i nepredvidljivosti umetničkog procesa.
Na izložbi je predstavljena i serija radova White on Black – reč je o monohromatskim slikama koje proizlaze iz pažljivih studija taktilnosti i površinskih efekata. Jelena Bulajić se, više od samih tema svojih radova, fokusira na stvarne teksture materijala koji služe kao polazišta za njeno istraživanje — njihove pukotine, linije, nepravilnosti, glatkoću ili hrapavost — koje ona dovodi u dinamičan i produktivan dijalog sa materijalnošću slikarstva. Naslov serije, Belo na crnom, preokreće poznatu izreku koja obično označava jasnoću i nedvosmislenost, ali u ovom slučaju, kroz radove Jelene Bulajić, podstiče na razmišljanje o „fikciji fikcije“.
Ove optičke iluzije, u kojima Bulajić „stvara“ boju pažljivim nanošenjem desetina slojeva crne i bele na prozirnom pleksiglasu, sa završnim slojem sjajnog laka, istovremeno upijaju i reflektuju svoju okolinu, stvarajući vizualne i prostorne paradokse, poigravajući se sa prisustvom figurativnog u apstraktnom.
Jelena Bulajić je publici poznata po svojim monumentalnim realističnim portretima, koji su već prepoznatljivi na umetničkoj sceni Evrope. Slike koje će posetioci moći da vide u Salonu MSU Bulajić je ove godine izlagala u Madridu.
Na izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti, umetnica se predstavlja sa novim pristupom, formatima i temama. Ovoga puta, istražuje granice između fikcije i stvarnosti, bavi se pitanjem slojevitosti boje i percepcije.
Izložba je otvorena do 18. novembra 2024. godine.
Jelena Bulajić rođena je 1990. godine u Vrbasu. Osnovne akademske studije završila je 2012. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a 2013. master studije na City & Guilds of London Art School u Londonu.
Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su: GAM MA Fine Art Prize, City & Guilds of London Art School, London (2013); I nagrada – Niš Art Fondacija, Niš (2013); Elizabeth Greenshields Foundation Grant, Montreal (2012); Godišnja nagrada Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline Slikanje, Akademija umetnosti, Novi Sad (2012); Velika diploma za crtež, INTERBIFEP XIV, Tuzla (2011); Nagrada za crtež-studiju iz fonda „Milivoj Nikolajević“, Akademija umetnosti, Novi Sad (2009).
Njeni radovi deo su stalne kolekcije Saatchi galerije i Srpske akademije nauka i umetnosti. Neke od skorijih samostalnih izložbi njenih radova su izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (2019), izložba u galeriji carlier | gebauer, Berlin (2020) i izložba u Albion Barn, Oksford (2023). Živi i radi u Beogradu.
Foto: Bojana Janjić.
MSU – Otvorena izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“ u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 5. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ otvorena je izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“, autorke dr Rajke Bošković.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, dr Rajka Bošković, autorka izložbe i kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija u MSU, Tanja Vićentić, viša kustoskinja Narodnog muzeja u Aranđelovcu, kao i umetnica Venija Vučinić Turinski.
Marijana Kolarić je u svom govoru istakla: „Ciklus posvećen ženama skulptorkama nastao je sa idejom da podstakne razmišljanje o umetničkim putanjama žena vajarki, kao i da podseti na doprinos onih autorki koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini. Brojni prateći programi koji se organizuju u toku trajanja izložbe, kroz razgovore i predavanja, imaju za cilj da otvore pitanja o poziciji, karijeri, praksi i vidljivosti vajarki, kao i recepciji njihovog dela”.
Direktorka Muzeja savremene umetnosti zahvalila se autorki izložbe Rajki Bošković, kao i Narodnom Muzeju Srbije, Narodnom Muzeju u Aranđelovcu, i Narodnom muzeju Šumadije na pozajmici skulptura koje su upotpunile autorsku koncepciju izložbe, Tanji Vićentić, i posebno prisutnoj umetnici Veniji Vučinić Turinski. Marijana Kolarić najavila je i da će, po završetku aktuelne izložbe 23. novembra, MSU predstaviti opus Ane Viđen.
Dr Rajka Bošković je o delu Venije Vučinić Turinski rekla: „Sasvim nesvakidašnji razvojni put umetničkog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski ukazuje na neobičnu i samosvojnu ličnost. Već na početku svog umetničkog delovanja, prepoznavši svoj put, bira drvo kao osnovni i skoro jedini materijal za svoj umetnički izraz, a drevne, ručno rađene predmete kao nepresušno polje nadahnuća za skuplturu. Iako na samom početku radi dela i u drugim materijalima, drvo postaje dominantan materijal u kom već više od šest decenija, uvek i nanovo pronalazi podsticaj za oblikovanje svojih dela. I pored toga što je drvo kao tradicionalni materijal veoma zastupljen kroz celu istoriju skulpture, počev od Egipta, pa sve do današnjih dana, način upotrebe ovog materijala u skulpturi Venije Vučinić Turinski je sasvim osoben“.
Tanja Vićentić je u svom obraćanju naglasila: „Ova izložba je, za aktere vremena u kome su dela nastala, podsećanje na izuzetan izraz Venije Vučinić Turinski. Stručnoj javnosti izložba pruža sveobuhvatniju sliku vajarskog opusa kroz najreprezentativnije primere prikazane na jednom mestu, što je svakako retka prilika; dok je za mlađe generacije ovo susret sa posebnom umetnošću i vremenom od pre skoro pola veka, kada su se odigrale velike promene u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi. Ujedno, ovo je važan korak ka tome da stvaralaštvo Venije Vučinić Turinski bude konačno adekvatno valorizovano i da umetnički opus vajarke dobije nova, savremena čitanja“.
Venija Vučinić Turinski zahvalila se prisutnima na dolasku. „Od srca vam se zahvaljujem, mlada generacijo. Vi nas nasledite vašom mudrošću, vašom pameti, vašom dobrotom, plemenitošću“, rekla je umetnica na otvaranju izložbe njenih dela.
Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.
Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin), diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja,realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.
Izložba traje do 23. novembra 2024. godine.
Foto: Bojana Janjić.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS
Foto – Mareike Tocha, Ken Adlard.
Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) biće otvorena 19. septembra u 19 sati u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu. Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstaviće radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Beogradska publika će imati privilegiju da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima. Izložbom će biti obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa. Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
Tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu je podržao British Council i Britanska ambasada u Beogradu, a biće otvorena do 7. decembra 2024.
Mali puž u New Orleans Jazz Muzeju
Uz zvuke pesme “Pitao sam malog puža”, danas će u 18h po Američkom vremenu, odnosno u 24h po Srednjeevropskom, biti otvorena izložba posvečena životu i delu Šabana Bajramovića u najpoznatijem svetskom džez muzeju u New Orleansu, u prisustvu visokih američkih zvanica i predstavnika Srpske dijaspore. Pesmu će izvesti bend Petera Stana koji je 2004. pratio Šabana Bajramovića na koncertima u New Yorku.
Šaban će se naći u društvu svojih idola poput Luj Armstronga, Rej Čarsa i Džejms Brauna, kao nesporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike.
Pored ličnih predmeta bice izložene i njegove ploče, kasete, cd, plakati, knjige i časopisi o njemu kao i njegova originalna statueta koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje izvođačima za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima.
Deo izložbe bice i fotografije nekih od laureta i dobitnika statuete poput Solomona Barka, Bluz Bradersa, Al Di Meole i Kendi Dalfer. Posetioci će moci da vide i kratak film o Šabanu, a preko QR kodova i da preslušaju njegove pesme.
Izložba je rezultat petogodišnjih dogovora direktora Nišvila Ivana Blagojevića i direktora Nju Orleans džez muzeja Grega Lambosija koji je prošle godine konačno posetio Nišvil festival i džez muzej i upoznao se sa životom i delom Šabana Bajramovića.
Nemerljiv doprinos ovoj izložbi dala je i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac konkretnim dogovorima o samoj postavci i vizuelnom indentitetu izložbe.
Izložba ce biti otvorena narednih 6 meseci.