Izložba “Identiteti izvan granica” – Galerija DOTS – Razgovor Benedete Karpi De Rezmini i umetnice Silvije Đambrone
Dots, Identiteti izvan granica, foto Marijana Janković
U utorak, 24. februara, sa početkom u 18 časova, u Galeriji DOTS biće održan razgovor između kustoskinje Benedete Karpi De Rezmini i umetnice Silvije Đambrone, u okviru pratećeg programa izložbe Identiteti izvan granica, koja je otvorena do 7. marta 2026. godine. Radovi predstavljeni na izložbi su deo kolekcije Farnezina.
Tom prilikom biće prikazan i video rad umetnice Domestication u trajanju od 15’. Rad ilustruje i denuncira načine na koje su žene potčinjene kroz kulturne modele vezane za telo, kroz norme ponašanja i kroz manipulaciju našom maštom. Njen rad je snažan alat za razmišljanje o domestikaciji nasilja i o tabuu koji okružuje ovaj impuls; ispituje kako potčinjavanje može koristiti društveno prihvaćen jezik ljubavi i afekcije, jezik kojem smo toliko navikli da ga više ne prepoznajemo kao oblik opresije.
U svojoj umetničkoj praksi, koja obuhvata performans, instalaciju, skulpturu, video i zvuk, Đambrone istražuje savremene politike tela i načine na koje moć prodire u svakodnevni život i oblikuje međuljudske odnose. Razgovor će biti posvećen sagledavanju njenog umetničkog opusa i glavnih tematskih celina njenog rada, sa posebnim osvrtom na performanse i video radoveDomestication, Teatro Anatomico, Perché poi sarà troppo tardi, Traum, Nobody’s Room i Sotto Tiro. Kroz ove radove, umetnica razmatra vidljive i nevidljive tragove nasilja, procese subjektivacije i mehanizme njihove normalizacije.
Njen rad je u okviru izložbe predstavljen u konceptualnoj celini Koreni otpora, u kojoj telo i jezik postaju sredstva emancipacije i stupaju u dijalog sa nasleđem italijanske ženske avangarde. Razgovor će osvetliti na koje su se načine ove ideje oblikovale kroz vreme i kako se danas ispoljavaju u savremenom kontekstu, pružajući širi okvir za razumevanje i tumačenje radova u okviru postavke Identiteti izvan granica.
Silvija Đambrone (rođena 1981. u Agrigentu, Sicilija) živi i radi između Rima i Londona. Diplomirala je 2006. na Accademia di Belle Arti u Rimu, a u svojoj umetničkoj praksi istražuje telo, moć i suptilne oblike nasilja u svakodnevnom životu. Sarađuje sa Richard Saltoun Gallery u Londonu, Studio Stefania Miscetti u Rimu i Prometeo Gallery u Milanu. Dobitnica je VAF Prize (2019) i međunarodnih nagrada za kratke filmove, uključujući Tokyo Film Award – Best Short Film i Best Experimental Short Award u Los Anđelesu (2022), a njeni radovi prikazivani su u muzejima i institucijama širom Evrope i sveta, uključujući Rim, Milano, Pariz, Njujork i Tokio.
Natalija Miladinović predstavlja izložbu Flow (Tok) u galeriji Štab
Otvaranje: sreda, 11. mart 2026. u 19 časova
Umetnica Natalija Miladinović predstaviće novu seriju radova izložbom „Flow“ (Tok), koja se otvara 11. marta u 19 časova u galeriji Štab. Izložba je nastavak autorkine umetničke priče posvećene prirodi i procesima njenog stalnog kretanja i transformacije. Serijom slika dominiraju velika platna u zelenim tonovima, dok posebnu pažnju privlači specifična tehnika rada. Umetnica oblikuje reljef na platnu i preko njega nanosi boju koja slobodno teče, a svaki potez beleži vreme promišljanja i trajanje samog procesa nastajanja slike.
Izložba traje do 24. marta 2024.
Izložba „Porodica vetra“ reditelja Stefana Đorđevića u Dvorani Kulturnog centra Beograda
19. februar – 1. april 2026.
Filmska galerija, Dvorana Kulturnog centra, Kolarčeva 6
Izložba „Porodica vetra“ reditelja Stefana Đorđevića biće svečano otvorena u četvrtak, 19. februara u 19 časova u Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda. Povod za izložbu je početak bioskopskog prikazivanja filma „Vetre, pričaj sa mnom“, koji je Stefanu Đorđeviću doneo niz međunarodnih priznanja, uključujući prestižnu nagradu Srce Sarajeva na Sarajevo Film Festivalu 2025. godine.
Izložba prikazuje promene, protok vremena i svakodnevne porodične odnose kroz fotografije, lične predmete i simboličke elemente, istražujući teksturu života i tugu kao deo sveta oko nas.
Fotografije, lični predmeti i jedno drvo, ne govore direktno o filmu, već o životu, promenama, protoku vremena, svakodnevnim borbama i odnosima koji se neguju i traju. Jedan takav odnos započeo je 2020. godine, kada je izložba „Dnevnik o mami“ i priča o Negrici Neci Đorđević, ispričana fotografijama njenih sinova Stefana i Boška, bila priređena u galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda.
Katarina Kostandinović, autorka propratnog teksta izložbe, o postavci je rekla: „Оva izložba ne postoji da bi objasnila film, ona postoji da bi pokazala njegovu teksturu. Da pokaže da tuga nije samo emocija, nego i svet – dvorište, jezero, senka drveta, ruke, koža na suncu, večernje nebo, pas koji prilazi, porodica koja sedi i ćuti.“
U pripremi i kreiranju izložbe pomogli su: Marko Risović, Milan Živković, Katarina Kostandinović, Aleksandar Pavlović, Savina Smederevac, Dragana Jovović, Bojana Aleksijević, Senka Ristivojević i Zorana Đaković Minniti.
„Sve porodice pripadaju vetru, jer se menjaju. Naša porodica se menja svake godine. Nekada to primetiš, nekada ne. Tek kada poređaš fotografije, leto pored zime, prošlu godinu pored ove, vidiš sitnice, nove bore, drugačiji pogled, nova lica, dok neka fale. Porodice vetra su svuda i tvoja je među njima,” rekla je o izložbi Savina Smederavac, jedna od autorki izložbe i izvršna producentkinja filma.
Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film „Vetre, pričaj sa mnom“ prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju. U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici.
Izložba „Porodica vetra“reditelja Stefana Đorđevića otvara se iste večeri kada počinje i prikazivanje filma „Vetre, pričaj sa mnom“u okviru redovnog repertoara ovog bioskopa.
Realizacija izložbe: Kulturni centar Beograda u saradnji sa autorom i prijateljima. Izložba traje do 1. aprila.
Radno vreme Filmske galerije DKC: svaki dan od 16.00 do 21.00.
FOTO: Stefan Đorđević.
MSUB – Program obeležavanja Dana državnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i druga februarska javna vođenja i prateći programi
Muzej savremene umetnosti u Beogradu do kraja februara 2026. organizuje javna vođenja kroz pet aktuelnih izložbi u zgradi Muzeja na Ušću, Salonu MSUB, kao i Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, uz niz drugih pratećih programa.
Posebno bogat program publiku očekuje povodom Dana državnosti (Sretenje), 14, 15. i 16. februara kada će biti omogućen besplatan ulaz na sve programe Muzeja.
U subotu 14. februara, za 13 časovazakazano je autorsko vođenje i predavanje dr Rajke Bošković “Odnos realno – apstraktno” u okviru izložbe „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“. Gost na predavanju će biti Dejan Vučetić iz Kuće legata. U 15 časova istog dana, u zgradi Muzeja na Ušću, na programu je javno vođenje kroz aktuelne izložbe.
U nedelju, 15. februara, u 11 časova na programu je Radionica Dečijeg kluba pod nazivom „Moja zemlja, moj grad, za uzrast od 8 do 11 godina. Za 13 časova zakazano je vođenje kustoskinje Une Popović kroz izložbu “Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta”, a u isto vreme biće priređena inkluzivna radionica iz serijala Zvuk vidljivog (2. radionica). Radionicu su pripremili Katarina Krstić, Senka Ristivojević i Boris Dončić, a posvećena je slici „Maslinjak“ (1918) Koste Milićevića. U 14 sati na programu je autorsko vođenje kroz izložbu “Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945”, a kroz izložbu će voditi kustoskinje Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković.
U ponedeljak, 16. februara, u 13 sati će biti organizovano autorsko vođenje i predavanje „Spomenička skulptura – sećanje i obeležavanje sećanja“ dr Rajke Bošković u sklopu izložbe „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“, a gost na predavanju će biti Ljubiša Simović iz Narodnog muzeja u Kraljevu. U 14 časova u Salonu MSUB na programu je autorsko vođenje kustosa Miroslava Karića kroz izložbu „Popis – materija, umetnost, kapitalizam“ Irene Lagator Pejović i Jelene Micić. U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, u 17 časova na programu je autorsko vođenje kustosa dr Rajke Bošković i Miroslava Karića kroz izložbu Saše Pančića „Semantičke senke“.
U četvrtak, 19. februara u 18 časova biće organizovano javno vođenje kroz sve aktuelne izložbe u zgradi Muzeja na Ušću.
U subotu, 21. februara, MSUB organizuje dva programa: u 13 časova autorsko vođenje kroz izložbu Saše Pančića „Semantičke senke“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (kroz izložbu vode kustosi dr Rajka Bošković i Miroslav Karić).
U četvrtak, 26. februara u 18 časova na programu je autorsko vođenje kustoskinje Une Popović kroz izložbu „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“; vođenje se realizuje u saradnji sa Centrom za američke studije, naučnom jedinicom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa fokusom na američke fotografe i pristupe njihovih radova u kolekciji Muzeja savremene umetnosti.
U subotu 28. februara u 13 časova biće organizovano autorsko vođenje i predavanje „Muzikalnost oblika u prostoru“ dr Rajke Bošković na izložbi „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“. Gost na predavanju biće dr Ira Prodanov, muzikolog, redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Istog dana u 15 časova na programu je javno vođenje kroz aktuelne izložbe u zgradi Muzeja na Ušću.
Prijave za radionicu Dečijeg kluba su moguće putem e-mail adrese: dk@msub.org.rs, dok se prijave za inkluzivnu radionicu obavljaju putem e-mail adrese: katarina@msub.org.rs.
PROXY izložba koja se menja sa tobom – Stefan Ikonić u TransformArt galeriji
U vremenu u kojem se slike najčešće skroluju kroz ekran u nekoliko sekundi, izložba PROXY Stefana Ikonića vraća gledanje u prostor. Njegovi radovi ne stoje mirno pred publikom već se blago menjaju sa svetlom, refleksijama i kretanjem posmatrača, i nijedan pogled nije isti kao prethodni.
Izložba PROXY otvara se u nedelju, 1. Februara u 19h, u TransformArt galeriji (Svetog Save 8), a traje do 14. februara 2026.
Naziv Proxy preuzet je iz digitalne terminologije, gde označava posrednički kanal između korisnika i sadržaja. U Ikonićevom opusu, taj posrednik postaje sama slika, i radovi ne nude gotovu poruku, već grade odnos sa posmatračem kroz promenu ugla, odsjaj, senku i slojeve materijala. Geometrijske forme podsećaju na panele, fragmente arhitekture i signalne oblike iz urbanog okruženja, i ostaju dovoljno poznate da budu čitljive, i dovoljno nedorečene da zadrže napetost i radoznalost.
Stefan Ikonić pripada savremenoj lokalnoj umetničkoj sceni i u svom radu povezuje iskustvo vizuelne umetnosti i scenografije, što se jasno vidi u načinu na koji razmišlja o slici kao prostornom i svetlosnom fenomenu.
PROXY je izložba za one koji vole da “uhvate” rad u prostoru, da priđu, da se odmaknu, da vide kako svetlo radi, kako se površina menja, kako se kompozicija iznova sklapa. To je savremena apstrakcija koja ne traži predznanje, već pažnju i zauzvrat daje iskustvo koje se ne može dobiti na fotografiji.
Izložba je prodajnog karaktera.
Otvaranje: nedelja, 1. februar 2026. U 19h.
Trajanje: 1–14. februar 2026. godine
Mesto: TransformArt galerija, Svetog Save 8, Beograd
Završnica Trećeg Bijenala fantastike u Modernoj galeriji Valjevo: kustosko vođenje i digitalni katalog izložbe
Subota, 31. januar, u 12 časova
Treće izdanje Bijenala fantastike završava se u subotu u Modernoj galeriji Valjevo. Tim povodom, 31. januara u 12 časova, biće održano poslednje kustosko vođenje kroz izložbu koja je oduševila hiljade posetilaca – najpre u Beogradu, a potom i u Valjevu.
Kroz izložbu će posetioce voditi istoričarka umetnosti i kustoskinja Jelena Matić.Organizator Trećeg Bijenala fantastike, Fondacija „Mihajlović – Feniks“, priredila je za ljubitelje fantastične umetnosti i digitalni katalog, koji je dostupan putem sledećeg linka: III Bijenale fantastike – katalog.
katalog – III Bijenale fantastike
Otvorena izložba “Identiteti izvan granica” dela iz italijanske Kolekcije Farnezina u Galeriji DOTS
foto Marijana Janković
Izložba Identiteti izvan granica, dela iz italijanske Kolekcije Farnezina, svečano je otvorena u četvrtak, 22. januara 2026. godine u Galeriji DOTS u Beogradu. Otvaranju izložbe prisustvovale su i gošće iz Italije – kustoskinja izložbe Benedeta Karpi de Rezmini i umetnice Anjeze Purgatorio i Elena Belantoni. Izložba je realizovana u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i uz podršku Ambasade Italije u Beogradu.
Na otvaranju su se prisutnima obratili ambasador Italije u Beogradu, Nj. E. Luka Gori i kustoskinja izložbe Benedeta Karpi de Rezmini.
Ambasador Italije u Beogradu, Nj. E. Luka Gori, prisutnima se obratio rečima: „Ova putujuća izložba, osmišljena povodom obeležavanja 25 godina postojanja Kolekcije, oličava posvećenost italijanske diplomatije promociji kulturnog dijaloga, uz posebno isticanje ženske umetničke perspektive. Beograd je treća stanica ovog projekta, koji će se potom predstaviti u Francuskoj i Japanu — što svedoči o vitalnosti srpske kulturne scene i o centralnoj ulozi kulturne razmene u odnosima između Italije i Srbije. Zahvaljujem Italijanskom institutu za kulturu, Galeriji DOTS i kustoskinji Benedeti Karpi de Rezmini na realizaciji ovog projekta. Pozivam vas da posetite izložbu, uveren da će svim posetiocima ponuditi nova i podsticajna sagledavanja našeg vremena.“
Benedeta Karpi de Rezmini, kustoskinja izložbe, u svom obraćanju je istakla: „Identiteti izvan granica predstavljaju i putovanje kroz poglede umetnika iz Kolekcije Farnezina, kroz koje se čitaju i tumače dinamike globalnog konteksta. To je prilika za promišljanje transformacija savremenog sveta, kroz radove koji nude kritičke, poetske i simboličke poglede na najurgentnija pitanja našeg vremena.Identiteti izvan granica nisu izložba čiji je cilj da predstavi italijansku umetničku scenu niti samu naciju. Naprotiv, ona naglašava da granice — bilo geografske ili simboličke — nisu prepreke, već prostori tranzita, susreta i transformacije. Radovi pokazuju kako njihovo prelaženje može da stvori nove mogućnosti mišljenja, identiteta i odnosa.“
Identiteti izvan granica je izložbeni projekat koji promoviše Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije povodom dvadeset pet godina postojanja Kolekcije Farnezina.
Ova inicijativa nudi sveobuhvatno i slojevito promišljanje o pojmu identiteta u savremenom kontekstu, obeleženom ekološkom krizom, migracionim fenomenima, geopolitičkom nestabilnošću i dubokim kulturnim rascepima. Nastao kao putujući projekat u tri etape – Berlin, Vilnjus i Valeta – i realizovan u saradnji sa Italijanskim institutima za kulturu, projekat je vremenom prevazišao svoje početne granice, zahvaljujući snazi tema kojima se bavi, kao i značajnom interesovanju koje je pobudio na međunarodnom nivou.
Beograd predstavlja prvu stanicu ove proširene verzije:u saradnji sa Galerijom DOTS, projekat stupa u dijalog sa kontekstom koji je duboko obeležen istorijskim preobražajima, redefinisanjem granica i procesima rekonstrukcije. Grad tako postaje kulturna laboratorija za istraživanje odnosa između prošlosti i sadašnjosti, kao i za sagledavanje načina na koji se individualni i kolektivni identiteti oblikuju kroz stalna prelaženja. Međugeneracijski dijalog između umetnica i umetnika pokreće nove oblike simboličkog otpora, imaginacije i reinterpretacije istorije.
Izložba traje do 7. marta, i predstavlja dela 22 umetnika i umetnica iz Italije.
Izložba „A sad adio“ Marije Sekule kroz duh kultnih filmova ex YU
Pozivamo vas na izložbu Marije Sekule pod nazivom „A SAD ADIO“ , 5.februara u Stovarištu Materijala.
Izložba nastala iz jedne jednostavne, ali važne ideje: Da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali. Kroz duh kultnih filmova ex Yu kinematografije – Ko to tamo peva, Varljivo leto ’68, Maratonci trče počasni krug, Nacionalna klasa, Vruć vetar, U raljama života – izložba oživljava humor, ironiju i mentalitet jednog vremena koje nas je oblikovalo.
“Izložba je nastala je iz potrebe da se sačuva jedno posebno kolektivno sećanje – da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali. Smeh koji nije bio beg od stvarnosti, već njen najtačniji komentar. Smeh koji je nosio ironiju, prkos, toplinu i inteligenciju jednog vremena. Pripadam generaciji rođenoj 1977. godine, generaciji koja je odrastala uz filmove tadašnje Jugoslavije, u trenutku kada su oni bili mnogo više od zabave. Ti filmovi su bili kulturni kompas: nosioci narativa, tradicije, morala, ideologije, ali pre svega – duha vremena. Kroz humor su govorili ono što se nije smelo izgovoriti direktno, kroz likove su razotkrivali društvo, a kroz replike stvarali zajednički jezik koji i danas svi razumemo.
Filmovi poput „Ko to tamo peva“, „Varljivo leto ’68“, „Maratonci trče počasni krug“, „Nacionalna klasa“, „Vruć vetar“ , „U raljama života“… urezali su se u kolektivnu svest kao arhetipovi naših porodičnih, društvenih i ličnih priča. Njihove scene ne pamtimo samo po kadrovima, već po emociji – po smehu koji je istovremeno bio gorak i oslobađajući. I danas, decenijama kasnije, te replike izgovaramo spontano, kao šifru prepoznavanja, kao dokaz zajedničkog porekla i iskustva.
Izložba „A sad adio“ nije nostalgija u klasičnom smislu. Ona je zapis o vremenu, o mentalitetu i o načinu na koji smo kroz humor učili da preživimo stvarnost. To je omaž jednom kulturnom nasleđu koje nas je oblikovalo, ali i tiho pitanje savremenom trenutku: da li se danas smejemo isto, i da li se uopšte prepoznajemo u sopstvenom smehu?
Ova izložba je poziv na sećanje, ali i na ponovno gledanje – ne filmova, već sebe. Jer dok god se sećamo kako smo se nekada smejali, postoji kontinuitet. A dok postoji kontinuitet, ništa zaista nije nestalo.
A sad – adio.” Marija Sekula
Koncept opisa stvaranja:
Stvaram u jeziku koji pulsira energijom i teži smirenoj, suštinskoj jednostavnosti. U slikanju se oslobađam viškova i tražim ono što je najvažnije — čistu formu, otvorenu boju, jasnu liniju. Plošne površine i kolorit za mene nisu samo estetski izbor, već način da uhvatim istinu koju osećam. Boja govori pre reči, a linija je ritam mog unutrašnjeg hoda.
Svoj rad gradim na potrebi da sve svedem na ono što jeste. Da odvojim bitno od nebitnog. Da emociji dam oblik koji ne objašnjava, nego vibrira. Kroz apstrakciju pokušavam da artikulišem misli i osećanja koja se ne daju lako izraziti jezikom — ono što je previše suptilno, previše snažno ili previše složeno da bi bilo izrečeno direktno.
Živim u vremenu koje se menja brzo i burno, u društvu koje neprestano razdvaja, spaja, preoblikuje. Sve čemu svedočim, sve što me pogađa, tiho ulazi u moje slike. Slikam kao svedok, kao neko ko želi da ostavi trag o onome što se događa oko mene i u meni. Umetnost mi postaje zapis: dokument vremena, dokument mog unutrašnjeg odgovora na to vreme.
Moj cilj je da stvorim radove koji su jednostavni po formi, ali duboki po značenju. Da apstraktno bude jasno, a jasno višeslojno. Da kroz minimum crteža i plošni kolorit sačuvam emociju, misao i iskustvo. Svaka slika koju napravim deo je mog pokušaja da razumem svet i sebe u njemu — da uhvatim trenutak, promenu, puls društva i da ga prevedem u vizuelni jezik koji ostaje.
Ostavljam na platnu trag vremena u kom živim. To je moj način da govorim, da svedočim i da ostavim zapis.
Pozivamo vas da dođete, da se prepoznate, da se nasmejete i da se setimo – kako je to nekada bilo smejati se zajedno.
A sad adio.
Ali ne i zaborav.
️
5.februar 2026.god, Početak 18h, Stovarište Materijala Koste Glavinića 17
Izložba će trajati mesec dana
Izložba fotografija „Kontradiktorna sistemska anomalija“ u UK Parobrod
U Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, u sredu 21. januara 2026. godine u 19 časova, biće svečano otvorena grupna izložba umetničke fotografije „Kontradiktorna sistemska anomalija“, u kustoskoj koncepciji Jelene Balević i organizaciji udruženja Modernator.
Izložba okuplja širok spektar umetničkih pristupa savremenoj fotografiji i podstiče individualna tumačenja autora – od profesionalnih fotografa do onih koji se aktivno ili intuitivno izražavaju kroz ovaj medij. Predstavljeni radovi kreću se od intimnih i introspektivnih narativa do otvorene društvene kritike, od suptilnih vizuelnih diskontinuiteta do eksplicitnih frikcija koje narušavaju ustaljene obrasce i očekivani poredak.
Naziv izložbe referiše na repliku iz filma Matrix Reloaded, u kojoj Arhitekta opisuje glavnog junaka Nea kao anomaliju — nepredviđeni višak u naizgled savršeno balansiranom sistemu. Ova metafora služi kao polazište za razumevanje fotografije kao sredstva koje beleži, proizvodi ili razotkriva „gličeve“ realnosti: pukotine u društvenim normama, emocionalne disonance, lične istine i kritička preispitivanja onoga što se nameće kao neupitno. Paralele sa savremenim lokalnim i globalnim društvenim obrascima nisu slučajne.
Na izložbi će svoje radove predstaviti šezdeset autora iz različitih gradova Srbije i regiona, među kojima su Priboj, Leskovac, Brus, Pančevo, Zrenjanin, Niš, Kruševac, Pirot, Ledinci, Novi Sad, Vršac, Valjevo, Beograd, Skoplje i Podgorica. Stručni žiri radio je u sastavu: Igor Mandić, Aleksandar Kujučev i Jelena Balević.
Pored autora odabranih putem konkursa, na izložbi učestvuju i istaknuti predstavnici savremene fotografije, među kojima su Brajan Rašić, Branimir Karanović, Igor Čoko, Imre Sabo, El Gvojos, Goran Kukić, Dragan Pavlović, Zdravko Simijonović, Rajko Karišić, i drugi.
Izložba će biti otvorena za publiku do 3. februara 2026. godine.
Podršku izložbi pružili su Ustanova kulture Parobrod, ULUPUDS i Foto savez Srbije.FB event
Završno kustosko vođenje povodom zatvaranja izložbe trećeg Bijenala fantastike u Modernoj galeriji Valjevo
Subota, 31. januar u 12 časova
Treće izdanje Bijenala fantastike naišlo je na veliko interesovanje publike i u Valjevu. Izložba je postavljena u Modernoj galeriji Valjevo i otvorena je za posetioce do 31. januara 2026. godine. Povodom zatvaranja izložbe, u subotu, 31. januara, sa početkom u 12 časova, biće organizovano poslednje kustosko vođenje. Kroz izložbu će posetioce voditi istoričarka umetnosti i kustoskinja Jelena Matić.
foto: Moderna galerija Valjevo
Muzej savremene Vojvodine – Performansi Slavena Tolja i Dragana Vojvodića u okviru izložbe InterMediaArt u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Dragan Vojvodić – Biografija – performans, Foto Ljiljana Maletin Vojvodić
U okviru izložbe InterMediaArt, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u četvrtak 15. januara u 18 časova biće izvedeni performansi autora Slavena Tolja iz Dubrovnika i Dragana Vojvodića iz Novog Sada. Oba autora pristupaju rekontekstualizaciji svog prethodnog životnog i umetničkog iskustva prožetog snažnim uticajima društvenopolitičkog konteksta.
U performansu NOVI SAD – BRANKO MILINOV, Slaven Tolj koristi metodologiju kontinuirane rekontekstualizacije sopstvene umetničke prakse, dokumentacije, ličnih predmeta, umetničkih radova drugih umetnika, amaterskih radova, kolekcije arheoloških iskopina, organskih biljnih i životinjskih ostataka, koje promišlja uvek na drugačiji način u odnosu na kontekst specifičnog mesta izvođenja. ,,Umjetnik asocijativno, naizgled nasumično, trenutke iz vlastita života povezuje sa stvarnim ili zamišljenim događajima iz prošlosti i sadašnjosti – jer vrijeme, nakon suočavanja s teškim zdravstvenim izazovima, za Slavena Tolja postaje sve, osim linearno. Mogli bismo reći da je riječ o više, većih i manjih, istodobnih virova. Vrtnji sjećanja. Crvotočina.”, navodi kustoskinja Helena Puhar.
U performansu Biografija, Dragan Vojvodić simbolično proživljava, istovremeno lično i kolektivno, traumatično iskustvo raspada bivše domovine. Tokom celog procesa raspada zemlje, umetnik je pojedinac u stalnoj potrazi za novim prostorom, koji postaje trajni okvir za njegov život i umetničku praksu. Upotrebljava školsku kartu Jugoslavije i građevinske terakot blokove kao simbolične elemente doma. Lično i kolektivno iskustvo sagledava i u kontekstu savremenog trenutka, u kojem se globalni sukobi reflektuju na lokalni nivo, izazivajući sećanja na proživljeno. “Vojvodić nastavlja da se bavi pitanjima slobode umetničkog istraživanja, fenomenima memorije, ličnog i kolektivnog identiteta, te odnosom umetnosti i postojećih društvenih vrednosti kroz istraživanje konteksta specifičnog mesta i postupak stvaralačkog, umetničkog nomadizma, kao povod, podstrek i način procesualnog rada”, istakla je kustoskinja izložbe InterMediaArt, dr Sanja Kojić Mladenov.
Izložba “InterMediaArt”, na kojoj je predstavljen dosadašnji rad Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, otvorena je za posetioce u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine do 1. marta 2026. godine.
Slaven Tolj (Dubrovnik, 1964) svoj rad artikuliše u više polja umetnosti, uključujući performans, akcije, ambijentalne i site specific instalacije te objekte. Upotrebljava realni prostor, zatečene i pronađene predmete, ugrađujući u svoje radove vreme, često se služeći vlastitim telom. Njegova se umetnost uglavnom bavi društvenim temama, temama identiteta, prošlosti, ljudske ranjivosti, samoće, smrtnosti. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Osim kao umetnik, javnosti je poznat i kao kustos izložbi, suosnivač Art radionice Lazareti u Dubrovniku i Instituta za suvremenu umjetnost u Zagrebu, hrvatski kustos na Venecijanskom bijenalu likovne umetnosti 2005, nekadašnji direktor MMSU Rijeka i umetnički direktor projekta Rijeka 2020.
Dragan Vojvodić (Novi Sad, 1965) studije započinje na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, a diplomira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U svom radu koristi različite medije, uključujući performans, umetničku akciju, instalacije, site-specific radove, video i fotografiju. Lično iskustvo egzila i nomadizma transponuje u umetnička dela, istražujući odnose prošlost–sadašnjost, lično–kolektivno i lokalno–globalno, kroz fenomene umetničkog izraza kao što su zvuk, svetlo i pokret. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, izvodio performanse na značajnim međunarodnim festivalima i u institucijama savremene umetnosti i učestvovao u brojnim međunarodnim rezidencijalnim programima, bijenalima i umetničkim projektima.
Performansi se organizuju u okviru saradnje MSUV sa Malim likovnim salonom Kulturnog centra Novog Sada, gde će istog dana u 19 časova biti otvorena izložba Rat i mi. Kustosi izložbe su Slaven Tolj i Helena Puhar, a učestvuju umetnici i umetnice iz Dubrovnika: Ivana Pegan Baće, Ivona Vlašić, Pasko Burđelez, Mario Cvjetković, Vuk Ćosić, Sven Klobučar i Slaven Tolj.
Specijalna izložba savremene srpske umetnosti na 10. Međunarodnom bijenalu likovne umetnosti u Pekingu u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS)
Na 10. Međunarodnom bijenalu likovne umetnosti u Pekingu, koje se održava od 29. decembra 2025. do 28. januara 2026. godine u Pekinškom izložbenom centru (NR Kina), pod centralnom temom „Koegzistencija“, Srbija učestvuje na sa specijalnom izložbom savremene umetnosti pod nazivom „Otporne ekologije: Koegzistencija kao pregovaranje u savremenoj umetnosti Srbije“ (Resilient Ecologies: Coexistence as Negotiation in Serbian Contemporary Art).
Specijalna izložba koja se prostore na 1200 kvadrata o zauzima posebno mesto u okviru programa ovogodišnjeg bijenala obuhvata radove 19 umetnika iz Srbije: Zorana Dimovskog, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Nataše Kokić, Ane Marković, Jagode Mićović, Ivane Milev, Marine Milojević Roganović, Mihaela Milunovića, Zorana Naskovskog, Aleksandra Paunkovića, Jelene Paunković, Dimitrija Pecića, Ivana Petrovića, Julijane Protić, Milorada Stajčića, Nađe Stamenović, Jane Stojaković, Zorana Tairovića i Marije Zdravković.
Muzej savremene u Novom Sadu – Izložba “InterMediaArt” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Izložba “InterMediaArt”, na kojoj će biti predstavljen dosadašnji rad Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, biće otvorena za posetioce u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine od 30. decembra 2025. do 1. marta 2026. godine. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov.
Izložba će obuhvatiti radove umetnika, umetnica i umetničkih grupa: Asocijacija APSOLUTNO, Mrđan Bajić, Marko Brecelj, CENTAR ZA NOVE MEDIJE_kuda.org, diSTRUKTURA, Platforma F.A.C.K. (Nhandan Chirco / Branko Popović), Đejmi Hadrović, Jusuf Hadžifejzović, Ivana Ivković, Margareta Jelić, Vladan Joler / Kate Crawford, Stevan Kojić, Oleg Kulik, Pyotr Pavlensky, Vessna Perunovich, Bogdanka Poznanović, Marica Radojčić, Rena Rädle & Vladan Jeremić, Predrag Šiđanin, Lidija Srebotnjak Prišić, Saša Stojanović, Slobodanka Stupar, THINKtent / Natasha Cica, Nataša Teofilović, Andrej Tišma, Zoran Todorović, Dragoljub Raša Todosijević, Selman Trtovac, Dragan Vojvodić, Anica Vučetić itd.
Ovom izložbom nastavlja se novi ciklus prezentacije muzejske kolekcije realizovan povodom obeležavanja 60 godina Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
Kustoskinja Sanja Kojić Mladenov je povodom izložbe istakla: „Razvoj novih medija doveo je do niza promena na savremenoj umetničkoj sceni u vezi sa prezentacijom izložbi i događaja. Promene unutar samog umetničkog jezika pokrenule su istraživanje načina kolekcioniranja, arhiviranja i zaštite (novo)medijskih umetničkih dela. Postavlja se pitanje na koji način su muzeji savremene umetnosti odgovorili na nove izazove kada je u pitanju razvoj kolekcije uz uključivanje medijskih praksi.“
Projekat „InterMediaArt” bavi se istraživanjem, sabiranjem i prezentacijom dosadašnjeg rada Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, njegove zbirke umetničkih radova i javnih aktivnosti, kao što su izložbe, prezentacije, publikacije, gostovanja i drugo. Cilj je da se ukaže na promene muzejske umetničke prakse, kao i na mogućnost aktivne primene novih rešenja.
Rezultati rada će prikazati primere i opseg prikupljanja savremenih intermedijskih i digitalnih umetničkih dela, uz korišćenje umetničke dokumentacije. U pitanju je projekat koji se može sagledati kao specifična platforma za izražavanje različitih stavova i ukazivanje na izazove sa kojim se susreću umetnici i umetnice koje se bave intermedijskom i digitalnom umetnošću.
Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost formiran je 2013. godine sa ciljem mapiranja, sistemskog proučavanja, sakupljanja, zaštite i prezentacije intermedijskih praksi i digitalne kulture, kao što su: kompjuterska, net i web-umetnost, umetnost virtuelne realnosti, video-igre, 3D animacija, bioart, device art (DIY i DIWO praksa), medijske instalacije, zvučna umetnost, akcija, intervencija, umetnost u javnom prostoru i performativni oblici umetnosti (performans, body art, parateatar…).
Pokrovitelj izložbe je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu je podržao Grad Novi Sad.
Sutra otvaranje prve velike retrospektive “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.
MSUB – Otvorena izložba „Semantičke senke“ Saše Pančića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto: Bojana Janjić.
U petak, 12. decembra, otvorena je izložba „Semantičke senke“ Saše Pančića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Ova izložba predstavlja pregled Pančićevog likovnog stvaralaštva tokom poslednjih dvadesetak godina, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Autori izložbe su dr Rajka Bošković i Miroslav Karić.
Umetnik Saša Pančić je povodom otvaranja izložbe izjavio: “Unutar samih radova, ali i kroz naslov izložbe, isticanjem pojma senke ukazuje se pre svega na paradoksalnu prirodu svetlosti, te njenu skrivenu ulogu poveznice između dematerijalnog i materijalnog sveta. S tim u vezi Maljevič kaže: da on ne zna šta je sadržaj crnog kvadrata, naziva ga nekim oblikom latentne energije, i praveći inverziju predmetnom svetu on nagalašava pravac vizuelne objave. Slično obrnutoj perspektivi vizantijske ikone, ili slično principu pozitiva iz negativa u egipatskim reljefima. Bliskost sa navedenim postupcima, pa i samim njihovim isčitavanjem, stvarala se u meni sigurnost prema sopstvenoj poetici. Dakle, bilo mi je jasno da senka ne nastaje od predmeta, već sasvim suprotno; njome se dinamički opcrtava izvorna sredina predmetnog sveta. Iako izgleda apsurdno, ona ima ravnopravnu vrednost sa čeličnom pločom. Čak ima blagi primat prikladan našim čulima, da bi se latentni prostorni događaj održao u vidnom polju.“
Autorka izložbe dr Rajka Bošković je o postavci u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića rekla: „Ova izložba je svojevrsna skica za retrospektivu, imajući u vidu bogat i celovit umetnički opus Saše Pančića. Taj opus je pre svega slikarski jer je to umetnikovo osnovno opredeljenje, ali i skulptorski, jer se Pančić poslednjih decenija baci fenomenom skulpture na veoma ozbiljan i studiozan način. Upravo zbog toga sam odabrala radove i odredila koncepciju izložbe tako da naglasak bude na njegovom vajarskim ostvarenjima – ne samo skulpturi u klasičnom smislu, već i reljefima i objektima, koji su u njegovom slučaju između slike i skulpture. Stoje na zidu i imaju dejstvenost slike, ali istovremeno ulaze u prostor i dobijaju svojstva i karakteristike reljefa, odnosno skulptorskog dela. Specifičnost ove postavke su i nesvakidašnji kružni postamenti metalnog okvira posutog šljunkom, sa idejom da se sugeriše monumentalnost njegovih dela, o čemu svedoče njegove skulpture postavljene u javnom prostoru.”
Autor izložbe Miroslav Karić je dodao: “Postavkom su obuhvaćeni i video dokumentacija o umetnikovim radovima realizovanim za javne prostore kod nas i inostranstvu kao i dva video rada “Metareljef” i “Crna svetlost”. Video radovi su istovremeno i autorov iskorak u novi medij i nastavak istraživanja i poetike karakteristične za njegove primarne vizuelne izraze odnosno skulpturu, objekat, crtež. Kroz pokretne slike i namenski rađen prateći zvuk video radovi donose umetnikova dalja ispitivanja suptilnih likovnih i značenjskih uodnošavanja oblika, materijala, ahromatske palete otvarajući još jedno polje refleksije o samoj prirodi percepcije i kontemplativnoj aktivaciji doživljaja umetničkog dela.”
***
Saša Pančić (1965, Mostar) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1989. godine, a pet godina kasnije i magistrirao na istom fakultetu. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine i član je ULUS-a od 1992. godine. Izlagao je na više od dvadeset samostalnih izložbi, kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: u Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, Japanu, Francuskoj, Rusiji, Finskoj, Nemačkoj. Pančićeva dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su: Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Aranđelovac, Narodni muzej Kragujevac, Muzej Terra Kikinda, Muzej Zepter, Muzej Macura, Kolekcija Telenor, Kolekcija Wiener, Kolekcija Luciano Benetton, Kolekcija Galerije savremene likovne umetnosti Niš, Kolekcija Kulturnog centra Pančevo, Kolekcija Galerije Thalberg u Cirihu. Takođe, autor je nekoliko skulptura u javnom prostoru: Muzej Terra, Kikinda; Park skulptura Centra za likovno obrazovanje „Šumatovačka”, Beograd; hol Beogradskog dramskog pozorišta, Beograd; javni prostor grada Sofije; Park skulptura Kakslauttanen, Laponija. Pančićevi video-radovi prikazani su na festivalima SEEfest – East European Film Festival, Los Anđeles, i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Izložba je otvorena do 23. februara 2026. godine.
MSUB – Sutra otvaranje Izložbe „Semantičke senke“ Saše Pančića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto Vladimir Popović
Muzej savremene umetnosti najavljuje izložbu „Semantičke senke“ Saše Pančića, koja će biti otvorena u petak, 12. decembra u 18 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Ova izložba predstavlja pregled Pančićevog likovnog stvaralaštva tokom poslednjih dvadesetak godina, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Autori izložbe su dr Rajka Bošković i Miroslav Karić.
Od sredine devedesetih godina Pančić razvija autentičan vizuelni izraz zasnovan na temeljnim istraživanjima jezika apstrakcije kao složenog i otvorenog sistema formi i znakova, koji varira od kulturnog nasleđa različitih civilizacija, filozofskih učenja Istoka i Zapada do avangardnih i neoavangardnih umetničkih eksperimenata. Linija je osnov oblikovanja, misaonog procesa i razrade umetnikovih dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih radova, idejno razvijanih oko pitanja prostornosti ili preciznije odnosa i interakcije konstruisanog motivskog sadržaja sa okruženjem u kojem je postavljen i u kojem se aktivno sagledava.
U prepoznatljivom Pančićevom rukopisu vrtložnih preplitanja, bilo manuelno ili na druge načine iscrtanih, isečenih, isavijanih elemenata, u međuigri njihovih površina i modelovanih praznina, nastaju perceptivno kompleksna likovna ostvarenja dodatno naglašena semantičkim potencijalima samih upotrebljenih materijala.
Kvalitativna svojstva i izražajne raspone metala (čelik, korten, inoks…), gume, terakote, papira, kartona, Pančić uvodi kao značajan konceptualni segment dela čiju suštinu čine procesi i postupci obrade i tehničke transformacije materijala, njihova evokativnost stanja, odnosa, dinamika, poredaka u širim kontekstima. Izvan granica čisto vizuelnih stimulansa umetnik kroz slojevite senzorne dimenzije dela određenog pozicijom u izlagačkom prostoru, svetlom, senkama, kretanjem produbljuje njegovu komunikaciju sa posmatračem.
Posebno u tom smislu jeste važan i Pančićev neretki izbor ahromatske palete u kompozicionim kombinacijama ploha, pozadina, u zonama njihovih susreta i razdvajanja, gde bogate simboličke i značenjske predznake crne i bele unosi u dalja uodnošavanja materijalnih i refleksivnih aspekata dela, proširujući prostor kontemplativnih doživljaja izvedenih formi.
Za umetnika prostorna integrisanost radova ostaje ključna i ogleda se u nameri da svaki rad u postavci bude i tačka novog višečulnog iskustva i deo jedinstvene oblikovne celine, tako da se publika na izložbi kreće u ambijentu i atmosferi posebne sugestivnosti uvodeći sopstveni fizički i duhovni svet u dijalog sa svime što u galerijskom prostoru zatiče. Utisak intenziviraju video-radovi kao istovremeno autorov iskorak u novi medij i nastavak njegovih istraživanja i poetike prisutne u crtežima, objektima i skulpturama, koji su elaborirani kroz pokretne slike ili svojevrsnu vizuelnu inspekciju formi, suptilno uodnošavanje tekstura i materija animiranih namenskim pratećim zvukom, još jednom komponentom u otkrivanju Pančićevih dinamičkih struktura.
***
Saša Pančić (1965, Mostar) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1989. godine, a pet godina kasnije i magistrirao na istom fakultetu. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine i član je ULUS-a od 1992. godine. Izlagao je na više od dvadeset samostalnih izložbi, kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: u Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, Japanu, Francuskoj, Rusiji, Finskoj, Nemačkoj. Pančićeva dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su: Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Aranđelovac, Narodni muzej Kragujevac, Muzej Terra Kikinda, Muzej Zepter, Muzej Macura, Kolekcija Telenor, Kolekcija Wiener, Kolekcija Luciano Benetton, Kolekcija Galerije savremene likovne umetnosti Niš, Kolekcija Kulturnog centra Pančevo, Kolekcija Galerije Thalberg u Cirihu. Takođe, autor je nekoliko skulptura u javnom prostoru: Muzej Terra, Kikinda; Park skulptura Centra za likovno obrazovanje „Šumatovačka”, Beograd; hol Beogradskog dramskog pozorišta, Beograd; javni prostor grada Sofije; Park skulptura Kakslauttanen, Laponija. Pančićevi video-radovi prikazani su na festivalima SEEfest – East European Film Festival, Los Anđeles, i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Izložba će biti otvorena do 23. februara 2026. godine.
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Semantičke senke“ Saše Pančića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Foto – Vladimir Popović
Muzej savremene umetnosti najavljuje izložbu „Semantičke senke“ Saše Pančića, koja će biti otvorena u petak, 12. decembra u 18 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Ova izložba predstavlja pregled Pančićevog likovnog stvaralaštva tokom poslednjih dvadesetak godina, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Autori izložbe su dr Rajka Bošković i Miroslav Karić.
Od sredine devedesetih godina Pančić razvija autentičan vizuelni izraz zasnovan na temeljnim istraživanjima jezika apstrakcije kao složenog i otvorenog sistema formi i znakova, koji varira od kulturnog nasleđa različitih civilizacija, filozofskih učenja Istoka i Zapada do avangardnih i neoavangardnih umetničkih eksperimenata. Linija je osnov oblikovanja, misaonog procesa i razrade umetnikovih dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih radova, idejno razvijanih oko pitanja prostornosti ili preciznije odnosa i interakcije konstruisanog motivskog sadržaja sa okruženjem u kojem je postavljen i u kojem se aktivno sagledava.
U prepoznatljivom Pančićevom rukopisu vrtložnih preplitanja, bilo manuelno ili na druge načine iscrtanih, isečenih, isavijanih elemenata, u međuigri njihovih površina i modelovanih praznina, nastaju perceptivno kompleksna likovna ostvarenja dodatno naglašena semantičkim potencijalima samih upotrebljenih materijala.
Kvalitativna svojstva i izražajne raspone metala (čelik, korten, inoks…), gume, terakote, papira, kartona, Pančić uvodi kao značajan konceptualni segment dela čiju suštinu čine procesi i postupci obrade i tehničke transformacije materijala, njihova evokativnost stanja, odnosa, dinamika, poredaka u širim kontekstima. Izvan granica čisto vizuelnih stimulansa umetnik kroz slojevite senzorne dimenzije dela određenog pozicijom u izlagačkom prostoru, svetlom, senkama, kretanjem produbljuje njegovu komunikaciju sa posmatračem.
Posebno u tom smislu jeste važan i Pančićev neretki izbor ahromatske palete u kompozicionim kombinacijama ploha, pozadina, u zonama njihovih susreta i razdvajanja, gde bogate simboličke i značenjske predznake crne i bele unosi u dalja uodnošavanja materijalnih i refleksivnih aspekata dela, proširujući prostor kontemplativnih doživljaja izvedenih formi.
Za umetnika prostorna integrisanost radova ostaje ključna i ogleda se u nameri da svaki rad u postavci bude i tačka novog višečulnog iskustva i deo jedinstvene oblikovne celine, tako da se publika na izložbi kreće u ambijentu i atmosferi posebne sugestivnosti uvodeći sopstveni fizički i duhovni svet u dijalog sa svime što u galerijskom prostoru zatiče. Utisak intenziviraju video-radovi kao istovremeno autorov iskorak u novi medij i nastavak njegovih istraživanja i poetike prisutne u crtežima, objektima i skulpturama, koji su elaborirani kroz pokretne slike ili svojevrsnu vizuelnu inspekciju formi, suptilno uodnošavanje tekstura i materija animiranih namenskim pratećim zvukom, još jednom komponentom u otkrivanju Pančićevih dinamičkih struktura.
*** Saša Pančić (1965, Mostar) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1989. godine, a pet godina kasnije i magistrirao na istom fakultetu. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine i član je ULUS-a od 1992. godine. Izlagao je na više od dvadeset samostalnih izložbi, kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: u Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, Japanu, Francuskoj, Rusiji, Finskoj, Nemačkoj. Pančićeva dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su: Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Aranđelovac, Narodni muzej Kragujevac, Muzej Terra Kikinda, Muzej Zepter, Muzej Macura, Kolekcija Telenor, Kolekcija Wiener, Kolekcija Luciano Benetton, Kolekcija Galerije savremene likovne umetnosti Niš, Kolekcija Kulturnog centra Pančevo, Kolekcija Galerije Thalberg u Cirihu. Takođe, autor je nekoliko skulptura u javnom prostoru: Muzej Terra, Kikinda; Park skulptura Centra za likovno obrazovanje „Šumatovačka”, Beograd; hol Beogradskog dramskog pozorišta, Beograd; javni prostor grada Sofije; Park skulptura Kakslauttanen, Laponija. Pančićevi video-radovi prikazani su na festivalima SEEfest – East European Film Festival, Los Anđeles, i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Izložba će biti otvorena do 23. februara 2026. godine.
Otvorena izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ u Muzeju afričke umetnosti
U četvrtak, 27. novembra u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu otvorena je izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“.
Postavka prikazuje putovanje ekspedicije iz 1962. godine kroz zemlje istočne Afrike, u trenutku velikih društvenih i političkih promena. Glavni akter izložbe je snimatelj Filmskih novosti Branko Marjanović, čiji foto-album beleži prizore kontinenta u preobražaju, kao i njegov lični pogled, radoznalost i traganje.
Otvaranju izložbe prisustvovali su Milica Naumov, autorka postavke i kustoskinja Muzeja, Pavle Marjanović, sin Branka Marjanovića, Milica Josimov, kustoskinja Muzeja i prof. dr Milan Rakočević.
Obraćajući se publici, Milica Josimov istakla je da je izložba posvećena izuzetnoj ekspediciji koju je predvodio Tibor Sekelj, okupljajući tim putnika i entuzijasta s ciljem povezivanja i upoznavanja kultura afričkog kontinenta. Karavan je krenuo iz Aleksandrije i putovao kroz Egipat, Sudan, Etiopiju, Somaliju, Keniju i Tanganjiku, susrećući raznolike pejzaže i zajednice. Jugoslovenska kinoteka ustupila je kameru koju je Marjanović koristio tokom ekspedicije, dok su Filmske novosti i RTS pružili dokumentarne materijale.
Milica Naumov, autorka postavke, naglasila je da je čitav projekat pokrenula posebna, „tiha magija“ susreta koja i dalje traje, kada je Pavle Marjanović pre dve godine doneo u Muzej foto-albume svog oca. “Na stolu su se odjednom našli predmeti koji govore o jednom svetu u nastajanju, čoveku u pokušaju da ga razume, njegovom putovanju i jednom duboko ličnom beleženju. Iz tih stranica počela je da se otvara priča — o putu Karavana prijateljstva, ali i o svima nama koji smo usput postajali deo te priče ispričane kroz foto-album, a koji smo toliko godina kasnije dodirnuli, iščitavali, istraživali, prepoznajući u njemu ponekad i nešto sopstveno i sasvim lično. Taj proces je, vrlo brzo, postao putovanje samo za sebe.”
Pavle Marjanović, sin Branka Marjanovića, izrazio je zahvalnost Muzeju i saradnicima, ističući da je porodično nasleđe njegovog oca sada dostupno javnosti kroz lične predmete i fotografije nastale tokom ekspedicije.
Izložbu je svečano otvorio prof. dr Milan Rakočević, koji je trinaest godina nakon Karavana prijateljstva i sam prolazio sličnom rutom u okviru ekspedicije „Kragujevac–Kilimandžaro“. Naglasio je da je Karavan prijateljstva za njegovu generaciju predstavljao legendarno putovanje i da i danas može mnogima da posluži kao inspiracija za buduće hrabre poduhvate. „To nije bila samo avantura, već putovanje u prijateljske zemlje i dokaz da se može uspostaviti sasvim drugačiji, neposredan kontakt“, istakao je, dodajući da su Brankova kamera i fotoaparat zabeležili prizore koji su i danas nesvakidašnji.
Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ otvorena je za posetioce do 13. aprila 2026.
Nedelja u MAU: Javna vođenja za odrasle i kreativne radionice za decu
Program „Nedelja u MAU“ organizuje se za pojedinačne i porodične posete u terminu nedeljom od 11 do 12.30 časova i podrazumeva paralelni program kustoskih vođenja za odrasle i kreativnih radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina. Tokom decembra organizovana su stručna vođenja za odrasle posetioce kroz novu tematsku izložbu „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, dok će za decu biti priređena kreativna radionica „Moja panorama uspomena” (7, 14, 21. i 28. decembar 2025, u 11 časova).
Prijavljivanje je obavezno i vrši se slanjem mejla na kontakt@mau.rs.
Foto: Bojan Džodan
Otvaranje izložbe “Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu
Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ biće otvorena u četvrtak, 27. novembra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. aprila 2026, a autorka postavke je Milica Naumov, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.
Početkom 1962. godine, u trenucima kada delovi afričkog kontinenta prolaze kroz duboke geopolitičke promene i izranjaju iz doba kolonijalnih uprava, grupa putnika uputila se na višemesečno putovanje kroz Egipat, Sudan, Etiopiju, Somaliju, Keniju i Tanganjiku. Ekspedicija pod nazivom Karavan prijateljstva, predvođena Tiborom Sekeljem, nastaje u uverenju da susreti među ljudima mogu stvoriti prostore razumevanja – ne samo na nivou međudržavničkih i (o)zvaničnih politika, već kroz razmenu pogleda i reči; kroz kadrove koje nastaju u kretanju ovih samoorganizovanih putnika.
Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, u Muzeju afričke umetnosti, otvara ovo putovanje kroz pogled snimatelja Filmskih novosti Branka Marjanovića – člana ekspedicije čiji je foto-album danas i dokument i lični dnevnik; svedočanstvo jedne epohe ali i poziv na čitanje odjeka njegovih traganja kroz predele još uvek neistražene njegovim objektivom. Kamera u njegovoj ruci beležila je prizore dela jednog kontinenta u preobražaju, ali i tragove sopstvene radoznalosti, pažnje i onoga što je (ne)moguće „kadrirati”.
Izložene fotografije, filmski zapisi i predmeti s putovanja ne svedoče samo o jednom poduhvatu, već i o načinima gledanja i beleženja. Kako su učesnici ove ekspedicije videli Afriku, a kako su razumeli sopstveno mesto u njoj? Da li se i gde u tom pogledu susreću idealizam i politička stvarnost, fascinacija drugačijim i pokušaj razumevanja? Izložba poziva da građu sa putovanja čitamo kao tačke susreta – između dokumenata i sećanja, između onoga što je zabeleženo i onoga što je zamišljano.
Brižljivo sačinjen, Brankov foto-album, koji je decenijama bio isključivo porodična uspomena, danas zajedno sa predmetima sa putovanja postaje deo svojevrsnog kabineta sećanja: arhiva u kojem se prepliću javna i lična istorija, profesionalno svedočenje i intimna potreba da se zabeleži i sačuva. U tome se možda najjasnije otkriva suština Karavana – ne kao „misije”, već kao procesa traganja, u kome sačuvane memorabilije ne govore samo o svetu oblikovanom šezdesetih godina 20. veka, već i o nama, danas – o našim načinima gledanja i tumačenja.
„Beleženje Afrike“ stoga nije samo priča o završenom putovanju, već poziv da hod nastavimo prateći njegove tragove – između prošlosti i sadašnjosti, između ličnog i kolektivnog sećanja, između pogleda koji su nekada „beležili“ i onih koji ih danas „čitaju“.
Nedelja u MAU: Javna vođenja za odrasle i kreativne radionice za decu
Program „Nedelja u MAU“ organizuje se za pojedinačne i porodične posete u terminu nedeljom od 11 do 12.30 časova i podrazumeva paralelni program kustoskih vođenja za odrasle i kreativnih radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina. Tokom novembra i decembra biće organizovana stručna vođenja za odrasle posetioce kroz izložbu „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, dok će za decu biti priređena kreativna radionica „Moja panorama uspomena”.
Stručna vođenja: nedelja, 30. novembar i 7, 14, 21. i 28. decembar 2025, u 11 časova
Kreativna radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina: nedelja, 30. novembar i 7, 14, 21. i 28. decembar 2025, u 11 časova
Prijavljivanje je obavezno i vrši se slanjem mejla na kontakt@mau.rs.
Foto: Fotografije iz albuma Branka Marjanovića.
MSUB – Otvorene izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ u Muzeju savremene umetnosti
Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ otvorene su za posetioce Muzeja savremene umetnosti 6. novembra, u okviru programa obeležavanja jubileja 60 godina MSUB.
Izložba „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ po prvi put integralno predstavlja fotografska portfolija Klare Siprel (Clara Sipprell) i Pola Stranda (Paul Strand), koji su u Zbirku fotografije, filma i videa dospeli kao vrsta institucionalnog poklona i diplomatske razmene osamdesetih godina prošlog veka.
“Klara Siprel je fotografisala Kraljevinu Jugoslaviju početkom veka, od 1924. do 1926. godine. Na izložbi možete da vidite predele Jadranske obale, kao i fotografije Beograda, Sarajeva, Slovenije. Ona je značajan akter rane američke fotografije i nalazi se u svim značajnim kolekcijama, od MoME do Nacionalne galerije portreta u Vašingtonu i velikog Muzeja moderne umetnosti u Teksasu”, navela je autorka izložbe Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma i videa MSUB.
Mapa od sto fotografija Klare Siprel poklonjena je Muzeju 1982. godine kao poklon Galerije Markus Fajfer iz Njujorka, preko Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku, dok su dva portfolija Pola Stranda, sa ukupno dvadeset ručno izrađenih fotografija, Muzeju poklonjena 1983. godine direktno od strane Fondacije Pola Stranda iz Njujorka, preko Američkog kulturnog centra u Beogradu.
“Sa ključnim fotografijama Pola Stranda svi smo se susretali u široj i popularnoj kulturi, kao i u istorijama fotografskog medija. U našem Muzeju se nalaze fotografije koje je on direktno ručno radio, što je fantastičan sadržaj za našu kolekciju. Pol Strand se smatra za vrhunskog tehničara u izradi fotografije. Umeo je da ponavlja postupak izrade fotografije više puta dok ne ispadne kako on misli – savršeno. Ove fotografije su izrađene postupkom tzv. dugog trajanja, to je muzejska kategorija, ostaju nepromenjene i “ kao nove“ i posle 100 godina“, dodala je Una Popović.
Autorka izložbe ističe da su ova dva portfolia bila predstavljana tokom devedesetih u Salonu MSUB i Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, ali da ovde sučeljava samo njih dvoje, tako da se kroz njihov rad vidi jedan zanimljiv istorijat fotografskog medija.
Izložba „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“autora dr Rajke Bošković, realizuje se u okviru ciklusa “UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU”.
“Olga Jevrić je pre svega bila izuzetan čovek, zatim svestrana ličnost, i na kraju vrhunski umetnik”, navela je dr Rajka Bošković, te istakla da je ideja da se upravo njenom izložbom obeleži ovaj jubijej proistekla iz dva razloga.
“Osnovni i suštinski razlog je svakako njeno vrhunsko delo, ne samo u domenu naše, već i svetske skulpture. Olga Jevrić je međunarodnu reputaciju stekla još na samom početku svog stvaralaštva kada je 1958. godine izlagala na 29. Bijenalu u Veneciji, gde je bila veoma zapažena. Drugi razlog formalne prirode je taj što je 6. novembra 1965. Olga Jevrić prvi put bila predstavljena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu samostalnom izložbom u Salonu MSU. Zbog toga je otvaranje ove izložbe priređeno na isti datum posle punih 60 godina, kao neka vrsta omaža ovom izuzetnom umetniku“, istakla je autorka izložbe.
Govoreći o samom konceptu i nazivu “Muzikalnost i skuplturalnost“, dr Rajka Bošković je navela: „Istražujući skulptorski opus Olge Jevrić, nakon četiri retrospektivne izložbe u Srbiji i brojnih tekstova veoma cenjenih kritičara i teoretičara umetnosti koji su o njoj pisali, bio je izazov da se njen rad sagleda iz nekog novog ugla. U izjavama Olge Jevrić postoje retke, ali dragocene izjave baš o muzici, koje svedoče da je za nju muzika bila veoma značajna – jer za je muzika predstavljala zvučno tkivo u pozadini, ali ne kao doslovna ilustracija nekog muzičkog dela već kao prostorni događaj. Slušajući muziku ona je, kako sama kaže, istovremeno uočavala i doživljavala zvučne mase linija, čak i tišine u funkciji dela, što je onda projektovala u svoje skulptorske oblike“.
Umetnost Olge Jevrić na izložbi je predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa, i to iz tri institucije koje čuvaju njena najznačajnija dela – pored skulptura iz kolekcije MSU, dela iz Legata Olge Jevrić u SANU i Kuće legata u Beogradu. Kratkim filmom predstavljena je i njena prva javna skulptura monumentalnih dimenzija Raspon u tenziji (1996) koja je izvedena ipostavljena u Čačku 2023. godine.
Izložbe Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ biće otvorene do 2. marta 2026. godine.
Foto Bojana Janjić.
MSUB – Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ u Muzeju savremene umetnosti
Foto – Bojana Janjić (Olga Jevrić – Zakrivljena Forma, 1957)
Izložbe „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ biće otvorene za posetioce Muzeja savremene umetnosti od 6. novembra 2025. do 2. marta 2026. godine. Ove izložbe deo su progama obeležavanja jubileja 60 godina MSUB.
Izložba „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ po prvi put će integralno predstaviti fotografska portfolija Klare Siprel (Clara Sipprell) i Pola Stranda (Paul Strand), koji su u Zbirku fotografije, filma i videa dospeli kao vrsta institucionalnog poklona i diplomatske razmene osamdesetih godina prošlog veka. Mapa od sto fotografija Klare Siprel poklonjena je Muzeju 1982. godine kao poklon Galerije Markus Fajfer iz Njujorka, preko Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku. Dva portfolija Pola Stranda, sa ukupno dvadeset ručno izrađenih fotografija, Muzeju su poklonjena 1983. godine direktno od strane Fondacije Pola Stranda iz Njujorka, preko Američkog kulturnog centra u Beogradu.
Prakse Klare Siprel i Pola Stranda, nastale u prvim decenijama 20. veka u Njujorku, smatraju se ključnim za razumevanje rane američke fotografije. Njihove poetike i pristupi razvijali su se simultano – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Klare Siprel i modernistička, stroga kompozicija Pola Stranda – što omogućava jedinstven uvid u dinamiku formiranja fotografije tog perioda. Različite, ali komplementarne metode otvaraju i priču o istorijatu samog medija, vraćajući nas u vreme kada se fotografija borila za svoj status i autonomno mesto unutar umetnosti.
Objedinjujući naziv izložbe, Slike drugog sveta, podstiče višestruke asocijacije – s jedne strane priziva odnos prema prošlosti i refleksiju epohe u kojoj su fotografije nastale, a s druge ističe zanimljivost foto-putopisa kao dnevnika o drugim sredinama i kulturama. Upravo to nam na osoben način otkrivaju obe fotografske mape.
Autorka izložbe je Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma i videa MSUB.
Izložba „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“autora dr Rajke Bošković, realizuje se u okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU (6). Olga Jevrić, nesumnjivo jedna od najznačajnijih umetnica 20. veka, odabrana je da se njenom izložbom, kao centralnom u ciklusu pomenutom ciklusu, doprinese obeležavanju značajnog jubileja Muzeja, imajući u vidu da je bila među prvim umetnicima koji su izlagali u Salonu MSU-a upravo 1965. godine.
Umetnost Olge Jevrić, noseći u sebi duboku istinu koja se nalazi iza pojavnih oblika i stvari, govori o vanvremenskom, neprolaznom, (od)uvek prisutnom u ljudskom postojanju i bitisanju. Suštinska odlika njenog celokupnog skulptorskog opusa, bez obzira na sve brojne i raznovrsne varijacije, jeste u osnovi jedna dominantna ideja – večita borba suprotnosti, i u fizičkom, i u duhovnom svetu.
Povodom umetnosti Olge Jevrić, pored mnogih tumačenja veoma značajnih kritičara i istoričara umetnosti, može se govoriti i o jednoj dimenziji koja do sada nije dovoljno istaknuta – muzikalnosti skulptorskih oblika. Svojevrsna vizuelna muzikalnost u njenom delu upućuje na epski ton, epsku zvučnost, epsku uzvišenost poniranja u dubine vremena, sećanja i doživljaja. To je skulptura epskog mišljenja i pevanja – širokog, oporog, iz dalekih sfera, bez površne tugaljivosti osećanja, nestalnih trenutnih raspoloženja, neobazrive raspričanosti; sve je svedeno na bit, na vekovno, na opšteljudsko, na bezvremeno, na trajno, na „tri puta u vatri pretopljeno”. To nisu ugodni tonovi milozvučne lirske melodije, nego snažni i teški dramatični tonovi, izvorni – neuglađeni i neuglačani; robusni – sa grubim tragovima i ožiljcima iskonskog, ogoljeni u svojoj istinitosti postojanja i u sveprisutnoj dimenziji neumitne borbe suprotnih sila: oblika i praznine, linija i masa, svetlosti i mraka, trpljenja i prkosa, rađanja i umiranja, stradanja i opstajanja. Oblici – teški i napeti; materija – neuglađena i sirova; površina – tmasta i neuglačana. Govor oblika i samog materijala – o opstajanju, tegobnosti opstanka, o večitoj borbi suprotnih sila u nama i oko nas. Muzikalnost i skulpturalnost prisutne su u njenom skulptorskom delu kao stanje teške i dramatične atmosfere – uzvišene u svojoj oporosti i opore u svojoj uzvišenosti.
Na izložbi će umetnost Olge Jevrić biti predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa iz kolekcije MSU-a, kao i iz kolekcija SANU i Kuće legata u Beogradu.