Jagodina – Izložba “Jan Knjazovic- sto godina od rođenja pionira umetnosti naive” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodin
Dečji ples, 1954. ulje na platnu, 49 h 78 cm, Salon Oto Bihalji- Merin Beograd
Izložba “Jan Knjazovic – sto godina od rođenja pionira umetnosti naive” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini biće otvorena za javnost od 20. februara u 18 časova. Kustos izložbe je Radmila Stamenković.
Ova izložba posvećena je umetniku koji je započeo svoju karijeru na jednostavan i skroman način. Rođen u Kovačici, završio je šest razreda osnovne škole na maternjem jeziku, bavio se zemljoradnjom, što je verovatno oblikovalo njegov pogled na svet i uticalo na njegov umetnički izraz.
Počeo je da slika masnim bojama, prvo kopirajući reprodukcije, a zatim je postao aktivni član likovne sekcije „Pokroka” koja je osnovana 1951. godine. Prvo javno izlaganje imao je 1952. godine sa grupom kovačičkih slikara na izložbi povodom 150 godina od osnivanja Kovačice. Knjazovic je bio zaljubljenik u svet boja, a njegov rad je obilovao vedrim temama. Najviše je voleo ultramarin plavu boju, koja je bila pogodna za stvaranje noćnih prizora, a najčešće je slikao scene iz noćnog života.
Njegovo najpoznatije delo „Dečji ples” iz 1954. godine, postiglo je veliki uspeh. Ovo delo se čak našlo na jednoj od četiri poštanske marke iz serije „Jugoslovenska umetnost” iz 1974. godine, i na naslovnoj strani romana „Bakonja Fra Brne” Sime Matavulja, štampanog u Švajcarskoj.
Njegove slike nose snažnu simboliku, ali i duboku emociju, što ih čini univerzalnim i vanvremenskim, čak i kada predstavljaju teme i prizore specifično vezane za život na selu. Knjazovic, kroz racionalni odnos figura, a posebno boja u kompoziciji, iskazuje svoj slikarski temperament i gradi svoj slikarski stil kojeg se dosledno pridržava. Na taj način Knjazovicevo slikarstvo uključeno je u veliku porodicu naivne umetnosti.
Izložba će trajati do 31. marta 2025. godine.
Ovo se ne propušta: izložba „Memory Lane – 40 godina hip-hopa“!
Najistaknutiji regionalni hip-hop aktivista i DJ, Phat Phillie, od 25. februara do 21. marta održaće veliku kolekcionarsku izložbu „Memory Lane – 40 godina hip-hopa“ u predivnom enterijeru Instituta Liszt (Mađarski kulturni centar, Evropski trg u Zagrebu). Svi ljubitelji hip-hopa i urbane kulture nikako ne bi smeli da propuste ovu manifestaciju, na kojoj će, između ostalog, biti predstavljena kompilacija Zagreb Rap Demo (1985–1992), katalog sa fotografijama beogradskog fotografa Marka Obradovića Edgea o njegovoj kolekciji memorabilija, dok će se publici predstaviti pobednice She Raps takmičenja iz Portugala, Belgije, Francuske, Slovenije i Crne Gore. Međunarodni duh izložbe dodatno će osnažiti eksponati mađarskih kolekcionara DJ GYöReMiXa! i Krisztiana Kindlera, koje će posetioci moći da vide na prvom spratu Instituta Liszt. Uskoro će biti najavljeno još mnogo dodatnog sadržaja koji je u pripremi, a svakako treba napomenuti da će ulaz biti besplatan za sve posetioce.
Tokom pandemije koronavirusa, Phat Phillie je počeo da digitalizuje stare radijske emisije „Electro-Funk Premijera“ i „Rap Attack“ Slavina Balena sa nekadašnjeg zagrebačkog Radija 101, koji je bio ključan za razvoj hrvatske, pa i regionalne hip-hop scene. Tada je pronašao neverovatne, nikada objavljene zagrebačke rap demo snimke i odlučio da ih restaurira, masteruje i objavi na kompilaciji Zagreb Rap Demo (1985–1992). Posetioci će imati priliku da premijerno čuju prvu zagrebačku rap generaciju koja je snimala demo materijale samo kako bi ih mogli pustiti u Slavinovoj emisiji. Tako će se imena kao što su M.C. Be-Bop Dodo, The Silent Bomb, Master Keops, DIFFO, W.F.P., Fresh Style i ET prvi put naći na zvaničnom izdanju: limitiranoj kaseti, duplom vinilu i na svim digitalnim platformama. Album sa čak 16 nikada objavljenih pesama, uključujući i originalne radijske najave Slavina Balena, trenutno je u štampi i biće objavljen za Udrugu Blackout Hip-Hop i Dallas Records.
Dok su se u Hrvatskoj i Jugoslaviji u prvoj polovini 80-ih postavljali temelji hip-hop kulture, sličan proces odvijao se i u Mađarskoj. Za same početke svakako se uzima pesma „Lépjük a lépcsőt“ Miklósa Fenyőa iz 1983. godine, koja je, kao prva domaća breakdance pesma, označila uvođenje osnovnih elemenata ovog žanra. U kontekstu ove manifestacije, vredi istaći da je pre tačno 30 godina, 1995. godine, u Budimpešti (pa i u Mađarskoj) otvorena prva značajna hip-hop prodavnica ploča, Hip Hop Syndicate, gde je koautor izložbe DJ GYöReMiX! bio upravnik i glavni izvor hip-hop informacija, privlačeći brojne ljubitelje kulture. Istovremeno je počela i produkcija mixtapeova, ploča, a kasnije i CD-a, što je značajno doprinelo širenju hip-hop kulture u susednoj državi.
Zbog obimnosti Phillijeve kolekcije, ali i vrlo ličnih priča i svedočenja koja je proživeo tokom više decenija aktivnog učešća na hip-hop sceni, u okviru izložbe biće predstavljen i katalog na 48 stranica sa probranim memorabilijama. Značajan doprinos i garanciju kvaliteta ovog izdanja svakako su dale fotografije poznatog beogradskog fotografa Marka Obradovića Edgea, a u njemu će biti zastupljeni i eksponati iz Mađarske.
Međunarodni EU projekat She Raps („One repuju“), čiji je cilj osnaživanje i profesionalizacija ženskih izvođača, već je prilično odmakao u svom procesu. Ovom prilikom pobednice državnih takmičenja iz Belgije (Raivy, Kari Bee), Francuske (2L, Yelsha, Yend), Portugala (Tsuki, Mary M, Vanessa Parish Crooks), Slovenije (Sahareya) i Crne Gore (Eli Džejn) dolaze u Zagreb kako bi se prvi put upoznale i snimile zajedničku pesmu sa proslavljenim producentom Kooladeom u studiju United Pop Akademije. Njihov nastup zakazan je za sredu, 26. februara, u Institutu Liszt i svakako ga treba podržati. Glavni partner projekta Monkey Shoulder obezbedio je piće dobrodošlice za sve posetioce. Treba napomenuti da je izložbu podržala i Turistička zajednica grada Zagreba, dok je za vizuelni identitet zaslužna kreativna agencija Stožer
FB: https://www.facebook.com/djphatphillie
IG: https://www.instagram.com/phatphillie/
Web: https://blackouthiphop.com/
FB: https://www.facebook.com/BlackoutHipHop
IG: https://www.instagram.com/blackouthiphop/
FB event: https://www.facebook.com/events/595657516242840/595664442908814/
MSUB – Muzej savremene umetnosti povodom Dana državnosti Srbije priprema bogat i sadržajan besplatan program
Foto – Bojana Janjić – Ana Vidjen
U subotu i nedelju, 15. i 16. februara, Muzej savremene umetnosti, a povodom Dana državnosti Srbije, svim svojim posetiocima obezbediće besplatan ulaz kao i brojne edukativne programe za sve uzraste u okviru tekućih izložbi: “Dualnost Milene Pavlović Barili”, “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, “Trag kao zapis i simbol – Ana Viđen”, “Oto Bihalji – Merin: Morao sam biti prisutan” i “Jaka Babnik: Bitno je šta vaše oči vide”.
U subotu 15. februara, u zgradi MSUB na Ušću od 12 do 14h biće održane dečije radionice inspirisane aktuelnim izložbama u Muzeju, za uzrast od 7 do 14 godina.
U 12 časova u istom prostoru biće održano tematsko vođenje “Visoka umetnost i visoka moda: Američki san Milene Pavlović Barili”, u okviru izložbe “Dualnost Milene Pavlović Barili”
Publiku će voditi Stefan Žarić, istoričar umetnosti, doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Fulbrajtov stipendista u Centru za studije renesanse Univerziteta u Masačusetsu, gde proučava modu u Šekspirovim tragedijama. Autor je stručne publikacije “Maison Barilli: Belgrade/New York: jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti” (2017).
U 13 časova održaće se javno vođenje i predavanje dr Rajke Bošković „Skulpture u terakoti za javni prostor – prednosti i nedostaci“ na izložbi “Trag kao zapis i simbol- Ana Viđen”. Gost na predavanju je Slobodan Kojić, vajar i osnivač Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra u Kikindi.
U Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, u 13 časova biće održano kustosko vođenje kroz izložbu “Oto Bihalji – Merin: Morao sam biti prisutan”, u kojem će učestvovati kustosi izložbe Miroslav Karić i Senka Latinović, a u 17 časova u Salonu MSUB kustosko vođenje kroz izložbu “Jaka Babnik: Bitno je šta vaše oči vide”, za koje će biti zadužen autor i kustos ove izložbe, Miroslav Karić.
Za 18 časova u Muzeju savremene umetnosti na Ušću zakazano je kustosko vođenje kroz izložbu “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, u kojem će učestvovati kustoskinje izložbe Una Popović, Aleksandra Mirčić i Žaklina Ratković.
U nedelju 16. februara, biće organizovana javna vođenja kroz aktuelne izložbe u Muzeju savremene umetnosti, od 13 časova na srpskom jeziku i od 16 časova na ruskom jeziku.
U okviru pratećeg programa izložbe “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, tokom februara biće organizovano i nekoliko posebnih programa. U subotu 22. februara u 13 časova, kroz izložbu će voditi autorka koncepta prof. Sanja Bahun. Podsećamo, ova izložba je deo istoimenog projekta obeležavanja stogodišnjice nadrealizma u Srbiji i svetu i obuhvata umetničke radove kao i raznovrsnu arhivsku i dokumentarnu građu koja nam priča zanimljivu priču o stogodišnjem životu nadrealizma.
Dan kasnije, u nedelju 23. februara u 11 časova biće organizovan Dan mladih nadrealista, kada će biti predstavljena deca koja su učestvovala u raznovrsnim Aktivitetima u okviru izložbe. Predstaviće se mlade pesnikinje iz Ćuprije, učenice iz Novog Sada i Kragujevca, deca sa Dečijeg oktobarskog salona i učesnici Dečijeg kluba MSU.
U četvrtak, 27. februara u 18 časova, na programu je predavanje Abigejl Susik “Nadrealizam – direktna akcija?: radikalna taktika između teorije i prakse”. Ovo predavanje razmotriće različite disidentske ili protestne strategije i teorije koje su aktivirale odabrane grupe nadrealista između 1924. i 1974. u Meksiku, Martiniku, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama kroz objavljene tekstove, umetnička dela i direktne akcije. Susik je predsedavajuća odeljenja i vanredni profesor istorije umetnosti na Univerzitetu Vilamet u Oregonu i član osnivačkog odbora Međunarodnog društva za proučavanje nadrealizma.
Javna vođenja kroz sve aktuelne izložbe u MSUB biće organizovana i u četvrtak 13. februara u 18h, 20. februara u 18h, kao i 27. februara na ruskom jeziku, u isto vreme.
Novi Sad – Muzej savremene Vojvodine – Izložba “Videosfera” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Foto – Marina Abramović, Confession, video, 2010. Fotografija postavke u MSUV – Marko Ercegović
Od petka, 31. januara, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine publika će moći da pogleda izložbu “Videosfera – Video u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine”. Ova izložba predstavlja izbor video radova i instalacija koje uključuju video iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, nastalih od početka sedamdesetih do danas. Kustoskinja izložbe je Gordana Pešić, muzejska savetnica MSUV.
Umetnici i umetnički kolektivi čija će dela biti zastupljena su: Marina Abramović, Aleksandrija Ajduković, asocijacija Apsolutno, Autopsia, Jasmina Cibic, Aleksandar Davić, Doplgenger, IRWIN, Jelena Jureša, Katalin Ladik i Bogdanka Poznanović, Slavko Matković, Multiflex, Zoran Naskovski, Novosadska gradska komuna, Neša Paripović, Zoran Popović, Predrag Šiđanin, Milica Tomić, i Miloš Tomić.
“Na prostoru bivše Jugoslavije, prvi su počeli da eksperimentišu s videom konceptualni umetnici, te je rana video produkcija usko vezana za pojavu „nove umetničke prakse“ u kojoj je ovaj medij upotrebljen za dokumentovanje ili često kao integralni deo konceptualnog rada, akcije ili performansa, kao i u funkciji samorefleksije umetnika (govora u prvom licu) ili analitičkog istraživanja samog jezika umetnosti. Razvoj video tehnologije, dostupnost opreme, kao i ideološko pozicioniranje videa u odnosu na komercijalnu televiziju i edukacija omogućili su proces afirmacije video umetnosti kao žanra i uticali na metodologije i formate prezentacije u institucionalnim kontekstima muzeja i galerija, gde su inicijative za muzealizaciju videa u Srbiji pokrenute poslednjih decenija“, istakla je kustoskinja izložbe Gordana Pešić.
Najveći deo izložene kolekcije nalazi se u muzejskoj Zbirci filma, videa i fotografije formiranoj 2008. godine, od kada je intenziviran ulazak videa u kolekciju kroz akvizicije i poklone. Predstavljeni radovi primeri su različitih konceptualnih, eksperimentalnih, dokumentarnih i narativnih pristupa i istraživanja istaknutih autora i autorki, kao i umetničkih kolektiva različitih generacija tokom pet decenija sa prostora bivše Jugoslavije. Izložba, uz prateći program stručnih vođenja i javnih razgovora s autorima, omogućiće posetiocima sagledavanje video umetnosti iz aspekta umetničke prakse, istorije i teorije s analizom kulturnih, društvenih, ekonomskih uslova produkcije i izazova kolekcioniranja i izlaganja video eksponata.
Izložba će biti otvorena do 16. marta 2025. godine. Radno vreme MSUV od utorka do nedelje je od 10 – 18h, a ulaz je slobodan.
Izložba mladih umetnica „If the Girls Are United“ u Parobrodu
23.01-02.02.2025.
UK PAROBROD
Kapetan Mišina 6A
Ovog četvrtka u 20 časova, u Ustanovi kulture Parobrod, biće otvorena izložba If the Girls Are United, na kojoj će svoje skulpture, slike, crteže, grafike, kostime, printove, fotografije i instalacije, predstaviti 16 mladih umetnica iz Beograda, Zaječara, Vranja, Podgorice, Nikšića, Kosovske MItrovice, Zvečana i Leposavića.
Izložba je deo autorskog projekta istoričarke umetnosti, Jelene Balević, osmišljenog sa idejom umrežavanja mladih umetnica sa različitih prostora, sa ciljem njihovog osnaživanja, iniciranja međusobne saradnje i pokretanja diskusije o zajedničkim problemima vezanim za umetnički rad, njegovo predstavljanje u javnosti, ali i o položaju mladih autorki.
Naziv projekat referira na pesmu If the Kids are United (benda Sham 69), a u njemu učestvuju umetnice koje dolaze sa Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Fakulteta likovnih umjetnosti Univerziteta Crne Gore sa Cetinja, i Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini: Nina Nedić, Valentina Ulamović, Marija Topolac, Ksenija Popović, Zorana Stevanović, Smiljka Babić, Nevena Micić, Sara Janković, Danica Trajković, Vesna Sekulić, Anđela Ranković, Marija Cvetković, Violeta Ćuković, Ana Radulović, Ivana Radulović i Maša Laković.
Projekat je realizovan uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva inostranih poslova a sprovodi ga Regionalna kancelarija za saradnju mladih – RYCO.
RYCO je međuvladina organizacija koja podržava i unapređuje regionalnu i multikulturalnu saradnju mladih na Zapadnom Balkanu. Programi RYCO-a usmereni su na stvaranje mogućnosti za uključivanje mladih u aktivnosti koje doprinose međusobnom razumevanju i pomirenju u građanskom, društvenom, obrazovnom, kulturnom i sportskom domenu. RYCO inicira i učestvuje u kreiranju politika i zalaže se za reforme. Takođe, podržava razvoj političkog i društvenog okruženja koje osnažuje i olakšava razmenu mladih.
Izložba će biti otvorena za sve posetioce tokom radnog vremena Parobroda, do 2. februara 2025.
MSU – Januar u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U okviru pratećih programa četiri izložbe Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, tokom januara 2025. biće održano pet javnih vođenja i jedno predavanje.
Javna vođenja kustosa Miroslava Karića kroz izložbu “Bitno je šta vaše oči vide” fotografa Jake Babnika u Salonu Muzeja savremene umetnosti, zakazana su za 10. i 25. januar 2025. od 17 časova. Ova izložba nastavak je autorovog recentnog rada “Stilske vežbe” u kojem ispituje prirodu fotografskog medija i vizuelne kulture u kontekstu različitih faktora koji određuju načine individualnog percipiranja i konzumiranja slike.
U okviru izložbe „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića 13. i 27. januara od 17 časova biće održana stručna vođenja kustosa Miroslava Karića iz MSUB i kustoskinje Senke Latinović iz Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Obeležavanje sto dvadeset godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.
Za 18. januar u 18 časova zakazano je zoom predavanje Kšištofa Fijalkovskog o dokumentarnoj fotografiji, u okviru velike izložbe “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” u Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Ova izložba obeležava stogodišnjicu nadrealizma u Srbiji i svetu – sto godina od “Prvog manifesta nadrealizma” André Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924, a deo je šireg istoimenog projekta u kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.
U četvrtak, 23. januara u 18 časova, na programu je javno vođenje kroz izložbu “Dualnost Milene Pavlović Barili” u Muzeju savremene umetnosti, na kojoj je predstavljeno stvaralaštvo ove naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti u međuratnom periodu. Kroz izložbu će voditi autorka izložbe mr Mišela Blanuša i asistentkinje autorke Kristina Armuš i Zlata Vučetić.
Foto: Bojana Janjić.
Maja Uzelac kuma izložbe
Ljubav na bojnom polju brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea
Petak, 20. decembar 2024. u 18.00
Galerija Hestia, Topličin venac 14/9
Galerija Hestia predstavlja jubilarno, deseto javno vođenje iz ciklusa “The Godfathers” (Kumovi).
U petak, 20. decembra u 18 časova, rediteljka Maja Uzelac, kao “kuma” izložbe “Ljubav na bojnom polju”, predstaviće na svoj način dela brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea. Maja Uzelac je po formaciji rediteljka i lingvistkinja, a – pored nagrađivanih emisija, muzičkih spotova, modnih i kratkih fimova nastalih u kuhinji njenog kreativnog studija i produkcije Lava Pop – znate je i kao diđžejku, radnicu u kulturi, ratnicu u umetnosti, buntovnicu u modi i generalno – dobri duh Beograda. Iza sebe ima i kultnu emisiju Kulturni nokaut, niz uticajnih kolumni, eseja i autorskih rubrika u vodećim novinama i časopisima, kao i nedavno objavljenu knjigu pod imenom Prosto.
Ne propustite da čujete uživo Majin doživljaj ove multimedijalne izložbe.
Dosadašnji kumovi izložbi u galeriji Hestia bili su: glumci, Branislav Trifunović i Miloš Vlalukin, voditeljka Ivon Jafali, novinar Branko Rosić, osnivačica FFM podkasta Dunja Jovanović, urednica ELLE magazina, Teodora Bogdanović, muzičar Damir Imamović, scenarista Boban Jevtić i glumica Aleksandra Janković Splića.
Izložba Ljubav na bojnom polju traje do 21. decembra 2024, a galerija Hestia nalazi se na adresi Topličin venac 14/9. Radno vreme galerije je od srede do subote – 12- 18h
U prilogu je saopštenje i nekoliko fotografija sa izložbe, čija je autorka Sofija Modošanov.
Fotografija Maje Uzelac – privatna arhiva.
Отворена нова тематска изложба „Канга – тканине које говоре“ у Музеју афричке уметности
Нова тематска изложба Музеја афричке уметности „Канга – тканине које говоре“ отворена је у четвртак, 12. децембра у Музеју афричке уметности (МАУ).
Присутнима су се на отварању изложбе обратили др Марија Алексић, директорка МАУ, ауторка изложбе Александра Продановић Бојовић и проф. др Раде Пејовић, шеф Катедре за текстил на Факултету примењених уметности у Београду.
Др Марија Алексић, директорка Музеја афричке уметности је на отварању рекла да ће ова изложба посетиоце одвести у свет живописних тканина које су постале препознатљив део свакодневног живота жена у Кенији, Танзанији и Уганди. Она је истакла да канге нису само текстилни производи већ снажни симболи еманципације жена и робова на Свахили обали. Током 20. века, канга тканине постају значајно средство политичких и пропагандних активности, захваљујући својој препознатљивости и доступности широј популацији. Преко њих су се преносиле поруке које су утицале на обликовање јавног мњења и покретале друштвене и политичке промене, не само у локалним заједницама већ и на глобалном нивоу. “Укључујући различите ликовне мотиве, боје и натписе ове тканине служе као медијатори културних вредности. Пословице, мудрости или стихови који се налазе на кангама често садрже важне поруке, савете о животу, љубави и поштовању. То је био начин на који су жене, нарочито оне у традиционалнијим заједницама, могле да изразе своје ставове упркос тзв. култури ћутања и ограниченој слободи говора. Данас, канге нису само део свакодневног живота, већ су постале симболи модерног афричког идентитета, инспиришући и савремене уметнике и модне дизајнере,” закључила је директорка Музеја уз речи захвалности на подршци Министарству културе Републике Србије и агенцији Диско Травел.
Александра Продановић Бојовић, виша кустоскиња музеја и ауторка изложбе је током свог говора казала да су канга тканине карактеристичне за подручје источне Африке где су заступљене у одевању жена већ 150 година. Она је напоменула да је ова изложба резултат истраживачког пројекта који је започет 2021. године и теренског боравка у Танзанији крајем септембра ове године. Током рада на изложби успостављени су важни контакти са Музејима Занзибара, као и стручњацима, кустосима и познаваоцима Свахили културе и канга тканина из Танзаније, Кеније и Европе. “Поред директорке Музеја Занзибара Марјам Мансаб, поменула бих кустосе тог музеја који су нам пружили увид у њихову историјску збирку канга тканина, затим велику звезду тараб музике Би Мариам Хамдани и занзибарског модног креатора Фарука Абделу, који су нам такође показали своје личне збирке канги, као и кенијску истраживачицу др Роуз Онгоа Морара са универзитета у Кенији, која је писала прилог за каталог изложбе на основу свог докторског истраживања,” додала је Продановић Бојовић и захвалила се свим сарадницима и пријатељима који су својим саветима и доприносом обогатили овај пројекат.
Проф. др Раде Пејовић, шеф Катедре за текстил на Факултету примењених уметности у Београду захвалио се испред овог факултета на прилици да отвори изложбу. Он је образложио настанак ових тканина речима: “Канга, названа по птици бисерки, инспирисана је њеним перјем. Првобитно ручно осликане, крајем 19. века почиње њихова индустријска производња у Европи, која се средином 20. века премешта у Азију. Данас су највећи произвођачи ових тканина Кина и Индија. Дизајн карактеристичан за ове тканине су апстрактне геометријске шаре, арабеске, реалистични флорални мотиви, мотиви животиња и предмета из окружења. Колорит канги је живописнан и контрастних боја. У средишњем делу тканине, често се налази посебна илустрација и веома важан комуникацијски елемент по коме су ове тканине препознатљиве су писане поруке на Свахили језику. Осим народних мудрости и поучних пословица из народног предања, поруке могу бити религијске и са љубавном тематиком. Многи савремени уметници и дизајнери широм света користе мотиве канга тканина и њихов текстуални, комуникативни аспект у свом стваралаштву.”
Реализацију изложбе „Канга – тканине које говоре“, набавку тканина, истраживачки боравак кустоса у Танзанији и сарадњу са стручњацима и музејима Занзибара омогућили су Министарство културе Републике Србије, добротворни фонд „Хедли Траст“ из Велике Британије, агенција Диско травел из Београда и Министарство спољних послова Танзаније.
Све до 12. марта 2025. године, сваке недеље у 11 сати Музеј афричке уметности организује програм „Недеља у МАУ“ који обухвата стручно вођење кроз изложбу за одрасле посетиоце и креативне радионице за децу.
Музеј афричке уметности отворен је сваког дана од 10 до 18 часова, а више информација о изложби и другим програмима можете наћи на www.mau.rs
Фото: Бојан Џодан
Galerija Hestia organizuje radionicu za decu i roditelje na izložbi Randolfa Lamonijea
Subota, 14. decembar od 12.00
U subotu, 14. decembra u 12 časova galerija Hestia poziva roditelje i decu da učestvuju na radionici kolaža, a u okviru izložbe brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea.
U Galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia u toku je vrlo posećena izložba brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea (Randolpho Lamonier). Izložbu čini nekoliko celina – fotografije, video rad, video instalacija, ali i kolaži. Upravo su ti kolaži inspirisali kustoskinju, Nevu Lukić, kao i brojne posetioce da se organizuje jedna zanimljiva radionica.
Randolfo Lamonije naglašava da je prilikom stvaranja izložbe želeo da se zabavi i uživa u procesu stvaranja. Jarke boje i tkanine koje koristio doneo je iz Brazila, ali je istovremeno istraživao i beogradske ulice, tragajući za odbačenom ambalažom koja je postala deo njegovih dela na izložbi. Njegovi radovi pozivaju nas da budemo ekološki svesni i da, umesto da tragamo za novim materijalima, pokušamo da stvorimo nešto novo od onog što već imamo.
Na radionici ćemo stvarati mrtve prirode i pisati haikue inspirisane serijom radova Bittersweet Haiku (Gorko-slatki haiku).
Podsećamo, mrtva priroda je likovni motiv, prikaz neživih ili nepokretnih predmeta (kao što je npr. cveće) u likovnim umetnostima.
Haiku je vrsta japanske pesničke forme koja se sastoji od 17 slogova raspoređenih u tri stiha (5, 7, 5). Odlikuje se kratkoćom i slikovitošću.
Radionica je otvorena za decu i roditelje. Dođite i stvarajte zajedno!
Učešće na radionici je besplatno. Materijal za rad će biti obezbeđen, ali učesnici su takođe pozvani da donesu različitu ambalažu, nalepnice, odnosno bilo koji materijal s kojim biste voleli da radite.
Voditeljice: Ksenia Sedyakina (osnivačica Artmap.rs) i Neva Lukić (kustoskinja galerije)
Jezik: srpski i ruski.
Adresa galerije Hestia: Topličin venac 14/9
Prijave: office@hestiabelgrade.com
Foto: Sofija Modošanov
Halal Riviera: Fotografije koje spajaju tradiciju i savremeni život Crne Gore na 12. Festivalu fotografije VIZUALIZATOR
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR sa ponosom predstavlja prvu izložbu crnogorskog fotografa u istoriji festivala – Halal Riviera, Podgoričanina Radoja Jovanovića. Ovaj jedinstveni događaj slavi regionalnu saradnju i donosi duh Crne Gore u srce Beograda. Kroz ove intrigantne fotografije, Jovanović istražuje suštinu identiteta i kulturnih susreta, pružajući priliku za povezivanje i umetnički dijalog unutar regiona.
Otvaranje izložbe je u utorak, 3. decembra sa početkom u 19 časova u Galeriji Nikola Radošević u Beogradu.
Izložba Halal Riviera crnogorskog fotografa Radoja Jovanovića istražuje kulturološku i vizuelnu dinamiku Ulcinja, mesta gde se susreću Istok i Zapad u neprestanoj igri kontrasta. Inspirisan spojem orijentalne baštine i mediteranskog šarma, Jovanović kroz svoj objektiv beleži slojevitost identiteta ovog prostora.
Ulcinj, nekada srednjovekovna prestonica crnogorskih vladara, kasnije pod upravom Venecije i Osmanskog carstva, danas simbolizuje mesto gde se tradicija sudara sa modernim stilovima života. Njegove duge peščane plaže postaju pozornica kulturnog preplitanja – posetioci sa Istoka uživaju u miru i duhovnosti, dok samo nekoliko koraka dalje hipi zajednice, urbani kajt-surferi i avanturisti oblikuju savremeni, kosmopolitski ritam. Fotografije otkrivaju kako jedinstven identitet mesta – od tišine molitvi i živopisnih pijaca do naleta vetra koji nosi surfere na talasima.
Naziv Halal Riviera simbolično upućuje na kompleksnu međuzavisnost tradicije i savremenih stilova života. Serija fotografija oslikava atmosferu koja spaja autentične trenutke svakodnevice sa suptilnim estetskim izrazima. Jovanović pruža priliku da Ulcinj doživimo na nov način – kao ogledalo složene harmonije suprotnosti. Kroz pažljivo komponovane scene, Jovanović prenosi duh mesta gde razlike nisu prepreke već povod za susret, dijalog, razmenu. Njegove fotografije istražuju kako izgleda jedan grad u kojem granice postaju fluidne, a različitosti se stapaju u neponovljivu celinu. U svetu u kojem su razlike često izvor nesporazuma i sukoba, Radoje Jovanović gradi drugačiji narativ.
Halal Riviera je vizuelna priča u kojoj svako pronalazi svoje mesto pod suncem, jer pod istim suncem svi smo deo zajedničke slike.
O autoru
Radoje Jovanović (1972) crnogorski je fotograf iz Podgorice, koji se profesionalno bavi fotografijom od 2003. godine. Njegov rad stavlja poseban fokus na kulturne i društvene fenomene u Crnoj Gori i šire. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući titulu „Fotografa godine“ prema izboru Montepress photo (2020) i Public Award na festivalu Tivat Photo Days (2024). Njegove fotografije bile su izlagane na brojnim grupnim i samostalnim izložbama, uključujući The Jusovacha Prison (2006) i Team Building or The Contrary Principles (2016).
Izložba Halal Riviera je deo programa 12. Međunarodnog festivala Vizualizator, koja se realizuje u saradnji sa festivalom Tivat Photo Days, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs).
CC4WBs je finansiran od strane Evropske unije, a cilj projekta je podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz unapređenje kulturnog i kreativnog sektora radi povećanja društveno-ekonomskog uticaja. Tokom perioda od 48 meseci, projekat CC4WBs ima za cilj da poboljša efikasnost kulturnog i kreativnog sektora unapređivanjem veština, znanja, pristupa finansijskoj podršci, povećanjem konkurentnosti, kao i održavanjem koprodukcije i cirkulacije dobara i usluga na Zapadnom Balkanu.
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR održava se od 20. novembra do 9. decembra 2024. pod sloganom „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“. Cilj festivala je da publici pruži dublje razumevanje fotografije i njenog uticaja na identitet, stavove, emocije, ponašanja, kolektivne i lične odluke, posebno u vremenu kada vizuelni sadržaji prikazuju izmenjenu ili potpuno izmišljenu stvarnost.
Detaljan program festivala dostupan je na sajtu Vizualizator.rs i na Instagram stranici @festival_vizualizator.
Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, Alma Quattro, Radisson RED i mnogi drugi partneri.
Muzej savremene Beograd – Otvorena izložba “Bitno je šta vaše oči vide” fotografa Jake Babnika u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
U petak 29. novembra, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba Bitno je šta vaše oči vide fotografa Jake Babnika, nastavak autorovog recentnog rada Stilske vežbe u kojem ispituje prirodufotografskog medija i vizuelne kultureu kontekstu različitih faktora koji određuju načine individualnog percipiranja i konzumiranja slike.
Povodom otvaranja izložbe, kustos Miroslav Karić je istakao: “Na aktuelnoj izložbi Jaka Babnik za polaznu tačku ima niz zapitanosti koje se tiču same vizuelne percepcije, odnosno njene kodiranosti, zasićenosti iskustvima, znanjem, društvenim obrascima, kulturološkim modelima, ideološkim filterima, istražujući naše odnose sa slikama u svakodnevnom životu. U svedenoj postavci i u sadejstvu sa spacijalnim datostima i ambijentom galerije, fotografija za posmatrača postaje tačka oslonca i mesto pogleda ka prostoru. Kretanjem i postepenim sagledavanjem i otkrivanjem unutrašnjih odnosa fotografisanih prizora i arhitektonskih elemenata posetioci su izloženi optičkoj igri i svojevrsnom mentalnom kadriranju situacija koji ih uvode u simulirani prostor fotografije. Možemo li razumeti i interpretirati slike nezavisno od toga kako nam je pogled prilagođen, naučen i istreniran, jedno je od ključnih pitanja koje Babnik postavlja na ovoj izložbi nudeći kao temu nizu saradnika, kustosa, teoretičara, kritičara i umetnika iz regiona čija promišljanja stižu u formi teorijiskih tekstova, eseja, poema, stripa objavljenih u namenskoj pratećoj publikaciji”.
Umetnik Jaka Babnik je o svom delu i izložbi rekao: ”Mislim da su obrasci percepcija puno više geografsko-istorijski određeni, nego što bi si htjeli priznat ili smo u poplavi vizualne komunikacije toga konstantno i jednako svesni. Na neki način je ova izložba eksperiment, ako je to u danim okvirima, kao što je posvećeni galerijski prostor za vizuelnu umjetnost, upošte moguće. Već ova činjenica određuje određen spektar iščitavanja. Kad je u pitanju fotografija, onda je ova izložba u isto vreme i potpuno ontološka. Fotografija puno toga pokazuje ali ne objasni baš mnogo. Ja bih na to dodao samo pitanje, zašto joj onda toliko verujemo”.
Izložba je otvorena do 17. februara 2025.
Jaka Babnik (1979) diplomirao je sociologiju i istoriju na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Ljubljani. Radi kao fotograf i kinematograf od 1996. godine. Autor je nekoliko filmova o skejtbordingu. Trenutno je aktivan kao fotograf, umetnik i izdavač. Na slovenačkoj i internacionalnoj sceni prepoznat je kroz projekte kao što su Mi smo psi! (2007–2009), Jebodrom (2014), Sveta zemlja (2017), Why So Serious? (2016–2017), Heroji mog vremena (2017), Pygmalion (2018–2019) i Time Levelling (2020). Inicijator je kolektivnog izdavačkog projekta Fotografija je simbolična (2020) koji je objavljen u vidu novina. Suosnivač je i suvlasnik (zajedno sa Boštjanom Pavletičem) nezavisne izdavačke kuće „Rostfrei Publishing” koja od 2012. godine izdaje umetničke i fotografske knjige. Živi i radi u Ljubljani.
Realizaciju izložbe pomogla je Ambasada Republike Slovenije u Beogradu.
Donator: Vinarija Tilia Estate (Vipavska dolina, Slovenija) – distributer za Srbiju EWP.
Foto: Bojana Janjić.
Novi Sad – Sutra otvaranje izložbe “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
FOTO – 1.Hedonizam (Arhiva porodice Despotov), 2. Pevali smo i kad je bilo teže, Kolekcija MSUV, 1978. 3. Pravilo desne ruke, Kolekcija MSUV, oko 1978. 4. Beli oblak (Arhiva porodice Despotov). 5 – Vojislav Despotov (Arhiva porodice Despotov). 6 – Vojislav Despotov i Aleksandar Tišma, Novi Sad, oktobar 1999, Foto Dragutin Savić (Arhiva porodice Despotov).
U petak, 29. novembra u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba “Vojislav Despotov: VESELI PAKAO POEZIJE”. Kustos izložbe je muzejski savetnik Nebojša Milenković. Izložba će biti otvorena do 12. januara 2025. godine.
Kustos Nebojša Milenković je o predstojećoj izložbi rekao: “Svojim radom u oblasti književnosti (poezija i proza), vizuelne umetnosti, izdavaštva i alternativne kulture, kao i dramaturškom, prevodilačkom te kritičarskom delatnošću – Vojislav Despotov među onim je ličnostima naše kulture koje se odavno smatraju etabliranim vrednostima. Izložba u MSUV, predstavljajući Despotova kao kompletnu autorsku/stvaralačku ličnost, akcenat će staviti na manje poznate oblasti njegovog rada: bavljenje vizuelnom i konceptualnom umetnošću, izdavanje art fanzina/samizdata (tokom 1970-ih) te izradom i izdavanjem unikatnih knjiga umetnika (uglavnom u jednom primerku).
Interdisciplinarna, kao i sam opus Vojislava Despotova, izložba ukazuje na kompleksne veze između književnosti/poezije/proze i vizuelne umetnosti, sve u okviru proširenog pojma/polja kulture. Kao pisac u čijim romanima možda ključnu ulogu imaju fusnote – Despotovljeve marginalije bacaju novo svetlo na ovog autora, predstavljajući nam ga kao totalnog umetnika”.
Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) živeo je i radio u Novom Sadu. Bio je pisac, pesnik, izdavač, vizuelni umetnik, teoretičar umetnosti, dramaturg, kolumnista… Takođe, bavio se i konceptualnom, vizuelnom, konkretnom kao i poezijom sa primesama andergraund i bit kulture. Objavio dvadesetak knjiga (uglavnom poezije i proze). Priredio i preveo mnogo više.
Uređivao časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Transkatalog (sa Vladimirom Kopiclom, Novi Sad), neoavangardne fanzine Neuroart – časopis za nervoznu umetnost (sa Dušanom Bijelićem, Beograd – Zrenjanin), Pesmos (Zrenjanin – Novi Sad) i Kontaktor 972 (sa Slavkom Matkovićem i članovima grupe Bosch+Bosch). Vlasnik je i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za američku književnost HEY JOE (Novi Sad) te glavni i odgovorni urednik Glasila pijanaca, umetnika i nostalgičara iza kafe galerije “Most” (Novi Sad). Pokretač je izdavačke kuće Četvrti talas. U kolekciji MSUV čuva se šest njegovih vizuelnih radova (kolaža) iz 1970-ih. Neposredno nakon završetka promocije svog poslednjeg romana, preminuo je u Beogradu 19. januara 2000. godine.
Na granici civilizacije: Arktički snovi na 12. Festivalu fotografije VIZUALIZATOR
FOTO – Mario Heller
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR sa ponosom najavljuje izložbu Arctic Dreams nagrađivanog švajcarskog fotografa Maria Hellera, koji će se po prvi put predstaviti beogradskoj publici. Izložba istražuje surovu svakodnevicu i jedinstvenu dinamiku života u Barencburgu, rudarskom gradu na teritoriji Norveške koji pretežno naseljava rusko i ukrajinsko stanovništvo.
Otvaranje izložbe zakazano je za sredu, 27. novembar 2024. u 19 časova, u Galeriji Nikola Radošević (Delijska 5/Uskočka 3).
Svečanom otvaranju će prisustvovati autor i zamenica ambasadorke Švajcarske, Saskia Salzmann.
O izložbi
Arctic Dreams je poziv u zabačeni svet Barencburga, izolovanog rudarskog grada na ivici civilizacije i surovosti prirode. Sa populacijom od oko 400 stanovnika – ruskih i ukrajinskih rudara, turističkih vodiča i avanturista – Barencburg predstavlja intrigantnu priču o opstanku i zajedništvu u negostoljubivom okruženju.
Mario Heller beleži svakodnevne, ali značajne trenutke ljudske povezanosti, tradicije i kolektivnih rituala koji održavaju zajednicu na ivici Arktičkog kruga. Surovi pejzaži osvetljeni arktičkom svetlošću podsećaju na univerzalne ljudske težnje – pronaći smisao čak i u najizazovnijim uslovima.
Arctic Dreams osvetljava večiti sukob prirode koja odoleva promenama i ljudi koji se prilagođavaju toj realnosti, istražujući krhkost i snagu zajednice na kraju sveta.
Izložba se realizuje uz podršku ambasade Švajcarske. Ulaz na izložbu je slobodan.
O autoru
Mario Heller (1991) je švajcarski dokumentarni fotograf poznat po svojim radovima koji istražuju teme izolacije, zajednice i suživota sa prirodom. Njegovi projekti često osvetljavaju svakodnevne borbe i prilagođavanja ljudi u udaljenim i surovim sredinama.
Heller je dobitnik prestižnih nagrada, uključujući LensCulture Critic’s Choice 2023 i Swiss Press Photo. Od 2018. do 2020. godine bio je urednik fotografije u švajcarskom listu Bild am Sonntag, dok od 2021. godine radi kao direktor fotografije u berlinskom magazinu LOLA, gde oblikuje vizuelne priče o Berlinu i doprinosi umetničkom usmeravanju časopisa. Član je ugledne agencije Panos Pictures.
Detalji festivala
Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR održava se od 20. novembra do 9. decembra 2024. pod sloganom „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“.
Detaljan program festivala dostupan je na sajtu Vizualizator.rs i na Instagram stranici @festival_vizualizator.
Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, Alma Quattro, Radisson RED i mnogi drugi partneri.
Muzej savremene – Otvorena izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ otvorena je 22. novembra u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Senka Latinović (Muzej naivne i marginalne umetnosti) i Miroslav Karić (Muzej savremene umetnosti).
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, u uvodnom obraćanju je istakla: “Morao sam biti prisutan naziv je izložbe koja je nastala u partnerstvu i saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imajući u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji domaće i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetničkih pojava, ali i njegovu prisutnost u radu obe institucije. Oto Bihalji Merin bio je čest saradnik našeg Muzeja, pisao je tekstove za izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti a između ostalih i za tapiserije Milice Zorić, legatorke upravo prostora u kojem se izložba i nalazi.“
Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, na otvaranju izložbe je rekla: „Oto Bihalji-Merin je slušao tokove onog što je nazvao avantura moderne umetnosti i veoma brzo reagovao na nove pojave, trudeći se da ih što pre teorijski obradi i uvede u kanone umetnosti 20-og veka. Svoj ugled i poziciju na svetskoj sceni, koristio je i za promociju nase kulture i umetnika iz ove sredine, što je legat na kome umnogome počivaju naše dve muzejske institucije, Muzej naivne i marginalne umetnosti i Muzej savremene umetnosti”.
Miroslav Karić, kustos izložbe iz Muzeja savremene umetnosti, o Bihalji-Merinovom životu i delu je rekao: “Sve što je u svom vremenu opservirao i iznosio kao problem ostaje aktuelno i danas, živo u jednoj pronicljivosti duha koji se ne miri sa bilo kakvom nejednakošću, marginalizacijom, isključivošću, ravnodušnošću prema promenama i preobražajima. Pažljivo je beležio, sakupljao i čuvao u svojoj obimnoj arhivi svedočanstva o burnim istorijskim zbivanjima u kojima je i sam učestvovao, o njihovim akterima sa kojima je drugovao i zajedno se borio za ideju kojoj će ostati veran do kraja života – svet kao humanije i pravednije mesto za život”.
Senka Latinović, kustoskinja izložbe iz Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u svom govoru je navela: “Bihalji-Merin je bio antifašista, internacionalista, humanista i zaljubljenik u umetnost, a posebno umetnost pozicioniranu van utvrđenog centra, bilo da se radilo o naivnoj, vanevropskoj ili srednjevekovnoj umetnosti. Dizao je svoj glas protiv rata i razaranja, upozoravao na opasnost atomskog naoružanja i pisao da nam je potrebna svest koja će odbraniti taj naš zajednički i jedini životni i stvaralački prostor i omogućiti čoveku i biljci i vodi i zemlji da izbegnu kataklizmu. Njegova ličnost, delovanje i pisanje su nam zato i danas inspiracija, a Salon Oto BIhalji-Merin je mesto na kome čuvamo njegovu bogatu zaostavštinu i koja je bila početno mesto istraživanja i kreiranja naše izložbe”.
Obeležavanje 120 godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.
Na aktuelnoj izložbi su izdvojene najznačajnije stanice na njegovom životnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Kroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, čija sećanja su zabeležena i uključena u izložbenu postavku.
U pripremi je zbornik radova istraživača/istraživačica koji su iz različitih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate činjenice o životnoj i umetničkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Takođe, biće organizovani i prateći govorni programi u okviru kojih će publika imati priliku da se bliže upozna sa Bihalji-Merinovom „delatnom prisutnošću”.
Izložba je otvorena do 17. februara 2025.
Foto: Bojana Janjić.
Sutra otvaranje izložbe „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
FOTO – Milinko Stefanović, Klaus Eschen.
Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ biće otvorena 22. novembra u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Senka Latinović (Muzej naivne i marginalne umetnosti) i Miroslav Karić (Muzej savremene umetnosti).
Obeležavanje sto dvadeset godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.
Izložba je realizovana kroz partnerstvo Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imajući u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji domaće i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetničkih pojava, kao i njegovu višeznačnu saradnju sa ovim institucijama. Intelektualac je, možda, reč neprecizna da opiše ovog vrsnog eruditu, neumornog istraživača i putnika kroz vreme, prostor, društva i kulture, i tesna da se obujme njegove brojne uloge, angažmani i interesovanja, širina duha i strast za znanjem. Slikar, avijatičar, predavač, književnik, novinar, ratni reporter, urednik i izdavač, aktivan član Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke partije Nemačke, likovni kritičar, likovni teoretičar, pisac o umetnosti, umetnički direktor, osnivač i član organizacionih odbora brojnih institucija i član žirija mnogih prestižnih domaćih i svetskih manifestacija – sve je to bio Oto Bihalji-Merin. Podsećanja radi, do sada su u Beogradu bile priređene dve izložbe koje su za temu imale njegov život i rad, najpre 1976. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a zatim 2018. godine u Kući legata. I pored činjenice da je publika imala priliku da stekne uvide u izuzetno bogatu životnu i profesionalnu biografiju Bihalji-Merina, još postoji prostor koji otvara mogućnost za dalja proučavanja i doprinose ovoj temi. Na to upućuje lični arhiv Ota i Lize Bihalji-Merin koji obuhvata period gotovo čitavog XX veka i koji do sada, zbog njegove obimnosti i raznovrsnosti građe, nije bilo moguće sagledati u celini. U svetlu ovih činjenica, sveobuhvatnije istraživanje postojeće dokumentacije kao i velikog broja spoljnih arhiva, biblioteka, instituta, uz razgovore sa brojnim pojedincima, ulazak u mrežu poznanstava, prelomnih istorijskih događaja i tuđe intime, bio je istovremeno vrlo uzbudljiv, inspirativan ali i delikatan i zahtevan poduhvat, u koji je bio uključen niz istraživača i saradnika.
Morao sam biti prisutan je sintagma koja se često sreće u Bihalji-Merinovim memoarskim zapisima a kojom je, pre svega, želeo da objasni suštinu svog pogleda na svet i naglasi potrebu za preuzimanjem inicijative i aktivnim učešćem u društvenim zbivanjima kojima je svedočio tokom turbulentnih decenija XX veka. U sličnom viđenju i profesor Jerko Denegri koristi izraz delatna prisutnost kada opisuje životni kredo i mnogostruku ličnost Ota Bihalji-Merina, njegovu burnu egzistenciju i kontinuiranu prezentnost u zbivanjima i direktnim susretima i razmenama sa velikim imenima iz sveta politike, kulture i umetnosti toga vremena poput Bertolta Brehta, Ane Zegers, Vasilija Kandinskog, Pola Klea, Tomasa Mana, Žan-Pola Sartra i drugih.
Izložba je koncipirana u dva poglavlja. Najpre će u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biti predstavljeni rezultati istraživačkog rada na arhivi, dok će u proleće sledeće godine, prema koncepciji dr Ivane Bašičević Antić, u Muzeju savremene umetnosti biti prikazana dela ovog umetnika, uz tematsko-problemsku analizu pojava u umetnosti koje su bile u fokusu interesovanja Bihalji-Merina. Na aktuelnoj izložbi su izdvojene najznačajnije stanice na njegovom životnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Kroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, čija sećanja su zabeležena i uključena u izložbenu postavku.
Izložbu Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan treba posmatrati kao svojevrstan vodič kroz arhivsku građu, kao početak, uvodnu reč i podsticaj za dalja otkrivanja i kontekstualizacije kompleksne Bihalji-Merinove ličnosti i slojevitosti pozicija i uloga koje je imao u predratnim i poratnim istorijskim prilikama kao i društveno-političkim, kulturnim i umetničkim zbivanjima kako u lokalnim, tako i međunarodnim okvirima. Njegov osoben teorijski, spisateljski rad i pristup koji je neretko izlazio iz akademskih okvira i kanona često su donosili netipične i osvežavajuće transdisciplinarne uvide i poetičke iskaze o fenomenima, praksama i tendencijama u likovnoj i vizuelnoj umetnosti.
U pripremi je zbornik radova istraživača/istraživačica koji su iz različitih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate činjenice o životnoj i umetničkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Takođe, biće organizovani i prateći govorni programi u okviru kojih će publika imati priliku da se bliže upozna sa Bihalji-Merinovom „delatnom prisutnošću”.
Izložba će biti otvorena do 17. februara 2025.
Velika izložba u Zagrebu u Muzeju suvremene kao deo projekta Stanice Servisa za savremeni ples iz Srbije
U sredu, 20. novembra u 19 časova, u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu biće otvorena izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije”.
Nastala nakon četiri godine zajedničkog rada u okviru projekta (Non)Aligned Movements i Stanice Servisa za savremeni ples, u organizaciji regionalne plesne mreže Nomad Dance Academy, ova izložba predstavlja napore da se savremeni ples na prostoru Jugoslavije posmatra kao zajednički kulturni prostor koji, uprkos svim političkim lomovima, i dalje opstaje u svojim dinamičnim i jedinstvenim manifestacijama.
Na izložbi će biti prikazani materijali koji svedoče o radu i delovanju preko 100 umetnika i umetničkih kolektiva, kao i teoretičara i mislilaca koji su beležili društvene, kulturne, umetničke i političke transformacije plesnog tela i plesnog rada.
Tim istraživača koji je radio na izložbi čine Slavčo Dimitrov, Milica Ivić, Tea Kantoci, Igor Koruga, Iva Nerina Sibila, Biljana Tanurovska-Kjulavkovski, Rok Vevar i Jasmina Založnik, dok su glavni kustosi Biljana Tanurovska-Kjulavkovski i Rok Vevar uz kustosku podršku Jasne Jakšić. Producentkinja je Marijana Cvetković, a izvršna producentkinja Ana Letunić. Dizajn izložbe je uradio umetnik Siniša Ilić, a vizuelni identitet Andrej Dolinka.
Izložba “Ples, otpor, (ne)rad. Kulturni, politički i umetnički aspekti plesa za vreme i nakon Jugoslavije” predstavlja i dugoročno istraživanje i stvaranje digitalne arhive savremenog plesa i izvođačkih umetnosti u našem delu Evrope. Ona nije napravljena kao neki finalni akt kroz prikazani materijal, već kao još jedan korak na putu izgradnje i artikulacije odnosa koji se uspostavljaju kroz odabrane artefakte. Čitav ovaj process predstavlja se kao (ne)radni material, kao prostor za istraživanje sa svojim raznorodnim potencijalima.
Kroz nekoliko celina, izložba se fokusira na prakse, ličnosti, epizode i formacije koje, kroz niz decenija, prikazuju savremeni ples kao društvenu, kulturnu i umetničku praksu iz koje se čitaju sva bogatstva plesnog i koreografskog jezika na ovim prostorima. Teme feminizma, pitanja roda i želje, formacije, odnosi i samoorganizacija, prelaženje granica i transgresija plesnog rada, mogu se pratiti kroz fotografije, video materijale, dokumente, članke i kataloge sakupljene i sačuvane za buduća istraživanja i tumačenja.
Pored njegove estetske strane, savremeni ples posmatra se i kao polje rada koje je solidarno, polje zajedništva koje se širi, uključuje i provocira. Zato ova izložba predstavlja primere proširenog značenja plesa i koreografije koji se bave i radnim uslovima za stvaranje, konstrukcijom, produkcijom i prezentacijom različitih prisustva, odsustva i reprezentacije ljudskog tela, njegovih akcija i tragova.
U okviru izložbe biće zvanično predstavljen i otvoren digitalin plesni arhiv NADA – (Non)Aligned Dance Archive na stranici www.nada.nomaddanceacademy.si koji će po prvi put ponuditi mogućnost istraživanja, pretraživanja i korišćenja arhivskog materijala iz istorije savremenog plesa na prostoru nekadašnje Jugoslavije i njenih naslednica.
Deo projekta je i knjiga koja prati rad na arhivu i izložbi „Bodies of Dance: Aspects of Dance as Cultural, Political, and Art Work in Yugoslavia and After” koju su uredile Nika Arhar i Jasmina Založnik, a u izdanju Stanice Servisa za savemeni ples u saradnji sa partnerima iz NDA mreže. Ova knjiga svojom istorijsko-teorijskom pozicijom pruža politički, kulturni i umetnički okvir u kome se pojavljuje moderni i savremeni ples u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji. Ona artikuliše jedan broj važnih karakteristika koje su obrađene ili se pojavljuju u i kroz plesne prakse, i ocrtavaju moguću polaznu tačku za širok opseg plesnih radova koji se protežu tokom celog jednog veka.
Plesna predstava koreografa Igora Koruge „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ sa šestoro pionira savremenog plesa u Srbiji, Nelom Antonović, Jelenom Jović, Anđelijom Todorović, Sanjom Krsmanović Tasić, Borisom Čakširanom i Tatjanom Pajović, biće deo programa otvaranja izložbe 20. novembra u Muzeju.
Projekat je još jedan primer zajedničkog delovanja mreže Nomad Dance Academy koja sledeće godine obeležava 20 godina svog rada na prostoru bivše Jugoslavije, zasnovanog na saradnji, samoorganizaciji, solidarnosti, međusobnoj podršci i otporu nacionalizmu, šovinizmu i neoliberalnim transformacijama kulture i društva. Mrežu čine Stanica Servis za savremeni ples, Lokomotiva, Nomad Dance Academy Slovenija, Nomad Dance Academy Hrvatska, Objekt plesa, Garage Collective i Tanzfabrik Berlin.
Izložba i plesni arhiv su deo projekta (Non)Aligned Movements uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije, te programa Culture for Democracy Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Hartefakta.
Više o izložbi: https://nomaddanceacademy.org/dancing-resisting-unworking/
Više od celom programu u Zagrebu: https://antisezona.space/en/choreographic-convention-programme/
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
foto – 1. Klaus Eschen. 2. Oto Bihalji-Merin i Ivo Andrić, iz arhive Salona Oto Bihalji-Merin. 3 – Oto Bihalji-Merin i Žan Pol Sartr u Klubu književnika u Beogradu, 1956_ iz arhive Salona Oto Bihalji-Merin. 4. – Oto Bihalji-Merin u svom stanu, foto Milinko Stefanović, 1986.
Izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ biće otvorena 22. novembra u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Senka Latinović (Muzej naivne i marginalne umetnosti) i Miroslav Karić (Muzej savremene umetnosti).
Obeležavanje sto dvadeset godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.
Izložba je realizovana kroz partnerstvo Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imajući u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji domaće i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetničkih pojava, kao i njegovu višeznačnu saradnju sa ovim institucijama. Intelektualac je, možda, reč neprecizna da opiše ovog vrsnog eruditu, neumornog istraživača i putnika kroz vreme, prostor, društva i kulture, i tesna da se obujme njegove brojne uloge, angažmani i interesovanja, širina duha i strast za znanjem. Slikar, avijatičar, predavač, književnik, novinar, ratni reporter, urednik i izdavač, aktivan član Komunističke partije Jugoslavije i Komunističke partije Nemačke, likovni kritičar, likovni teoretičar, pisac o umetnosti, umetnički direktor, osnivač i član organizacionih odbora brojnih institucija i član žirija mnogih prestižnih domaćih i svetskih manifestacija – sve je to bio Oto Bihalji-Merin. Podsećanja radi, do sada su u Beogradu bile priređene dve izložbe koje su za temu imale njegov život i rad, najpre 1976. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a zatim 2018. godine u Kući legata. I pored činjenice da je publika imala priliku da stekne uvide u izuzetno bogatu životnu i profesionalnu biografiju Bihalji-Merina, još postoji prostor koji otvara mogućnost za dalja proučavanja i doprinose ovoj temi. Na to upućuje lični arhiv Ota i Lize Bihalji-Merin koji obuhvata period gotovo čitavog XX veka i koji do sada, zbog njegove obimnosti i raznovrsnosti građe, nije bilo moguće sagledati u celini. U svetlu ovih činjenica, sveobuhvatnije istraživanje postojeće dokumentacije kao i velikog broja spoljnih arhiva, biblioteka, instituta, uz razgovore sa brojnim pojedincima, ulazak u mrežu poznanstava, prelomnih istorijskih događaja i tuđe intime, bio je istovremeno vrlo uzbudljiv, inspirativan ali i delikatan i zahtevan poduhvat, u koji je bio uključen niz istraživača i saradnika.
Morao sam biti prisutan je sintagma koja se često sreće u Bihalji-Merinovim memoarskim zapisima a kojom je, pre svega, želeo da objasni suštinu svog pogleda na svet i naglasi potrebu za preuzimanjem inicijative i aktivnim učešćem u društvenim zbivanjima kojima je svedočio tokom turbulentnih decenija XX veka. U sličnom viđenju i profesor Jerko Denegri koristi izraz delatna prisutnost kada opisuje životni kredo i mnogostruku ličnost Ota Bihalji-Merina, njegovu burnu egzistenciju i kontinuiranu prezentnost u zbivanjima i direktnim susretima i razmenama sa velikim imenima iz sveta politike, kulture i umetnosti toga vremena poput Bertolta Brehta, Ane Zegers, Vasilija Kandinskog, Pola Klea, Tomasa Mana, Žan-Pola Sartra i drugih.
Izložba je koncipirana u dva poglavlja. Najpre će u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biti predstavljeni rezultati istraživačkog rada na arhivi, dok će u proleće sledeće godine, prema koncepciji dr Ivane Bašičević Antić, u Muzeju savremene umetnosti biti prikazana dela ovog umetnika, uz tematsko-problemsku analizu pojava u umetnosti koje su bile u fokusu interesovanja Bihalji-Merina. Na aktuelnoj izložbi su izdvojene najznačajnije stanice na njegovom životnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Kroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, čija sećanja su zabeležena i uključena u izložbenu postavku.
Izložbu Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan treba posmatrati kao svojevrstan vodič kroz arhivsku građu, kao početak, uvodnu reč i podsticaj za dalja otkrivanja i kontekstualizacije kompleksne Bihalji-Merinove ličnosti i slojevitosti pozicija i uloga koje je imao u predratnim i poratnim istorijskim prilikama kao i društveno-političkim, kulturnim i umetničkim zbivanjima kako u lokalnim, tako i međunarodnim okvirima. Njegov osoben teorijski, spisateljski rad i pristup koji je neretko izlazio iz akademskih okvira i kanona često su donosili netipične i osvežavajuće transdisciplinarne uvide i poetičke iskaze o fenomenima, praksama i tendencijama u likovnoj i vizuelnoj umetnosti.
U pripremi je zbornik radova istraživača/istraživačica koji su iz različitih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate činjenice o životnoj i umetničkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Takođe, biće organizovani i prateći govorni programi u okviru kojih će publika imati priliku da se bliže upozna sa Bihalji-Merinovom „delatnom prisutnošću”.
Izložba će biti otvorena do 17. februara 2025.
Otvaranje izložbe „Tradicija kao kriterijum“ ove subote u Konaku kneginje Ljubice
Svečano otvaranje izložbe TRADICIJA KAO KRITERIJUM zakazano je za subotu 16. novembar, u Konaku kneginje Ljubice, Kneza Sime Markovića 8, sa početkom u 18 časova.
U okviru izložbene postavke predstaviće se šesnaest umetnika koji su odgovorili na temu Moravske Srbije, koristeći različite medije umetničkog izražavanja – skulpturu, fotografiju, dizajn, kostim, keramiku, arhitekturu, nakit, mozaik, tekstil i naučnu teoriju.
Sledeći osnovni teorijski stav autorke projekta, dr Dijane Milašinović Marić, da tradicija ne podrazumeva puko kopiranje prošlosti, već da u njoj treba tražiti podsticaj ili inspiraciju (prema rečima Lazara Trifunovića).
Potvrđujući reči kompozitora Gustava Malera da tradicija nije obožavanje pepela već prenošenje plamena, autori koji u tradiciji traže podsticaje iskazujući budućnost, postaju istinski nosioci njenog plamena.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi sledećih izlagača: AGM projektni biro, Anđelka Radojević, Brankica Žilović Chauvain, Dejan Vukelić, Zoran Borenović, Jelena Janković, Jelena Stokuća, Jovan Babić, Leonora Vekić, Ljiljana Majkić, Ljiljana Rivić, Miloš Šarić, Nataša Bojanić, Nebojša Momčilović, Sonja Okolić Petrović, Helena Klešić.
Naučni saradnik na projektu je dr Ivana Bašić a kustosi izložbe su dr Dijana Milašinović Marić i Darko Kuzmanović.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2024.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a realizaciju izložbe ULUPUDS i Muzej Grada Beograda.
Otvorena izložba “Dragan Matić : Slike 1990 – 2024” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Foto Goran Despotovski
U petak, 1. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba “Dragan Matić : Slike 1990 – 2024”, na kojoj je prvi put prikazan bogat i raznovrsni slikarski opus ovog umetnika. Prisutnima su se na otvaranju obratili kustos izložbe Vladimir Mitrović, umetnik Dragan Matić, i pesnik Oto Horvat.
Vladimir Mitrović je u svom uvodnom obraćanju istakao: ”Matić je umetnik koji je, širem krugu pratilaca naše umetničke scene, skoro poznatiji kao deo nekoliko umetničkih grupa koje je osnivao sa svojim prijateljima i umetničkim kolegama, značajno prisutnih već nekoliko decenija u našoj umetničkoj praksi, nego kao samostalni klasični slikar, koji od početka svog delovanja radi i sike. Mada su neke serije slika već izlagane, na jednom mestu predstavljaju pravi prikaz dela jednog vrsnog slikara i posvećenog pedagoga. Ako su raniji radovi, sa kojima smo izložbu prostorno započeli, minuciozno i predano slikana dela, kasnijie su se prostorno, likovno pa i estetski više otvorili, mada su ostali u direktnom fokusu umetnika, skoro beskompromisno”.
Pesnik Oto Horvat pred prisutnima je pročitao svoje delo “Slikari i merdevine”, u kome između ostalog govori: “Slikar otvori pivo i otpije gutljaj i u naše zdravlje. Momenti slobode uma pred razapetim platnom i mirisom boja. Svaka boja drugačije miriše. U ateljeu je tišina, ali napolju je hor gugutki i muškatli. Ideji prvo izrastu noge i srce. Zatim lice. Pa nas gleda još mutnim očima novorođenčeta. Treba da se prepoznamo u jesenjoj svetlosti, u svetlosti sezonskih radova, u svetlosti naših presudnih momenata, razmišlja glasno slikar u svom ateljeu. Otpije još jedan gutljaj, pa još jedan. Onda razmontira svoja krila jer je slika gotova”.
Umetnik Dragan Matić na otvaranju se zahvalio kustosu izložbe Vladimiru Mitroviću, Otu Horvatu, MSUV i AUNS na podršci, te naglasio kako je izložbu posvetio svom bratu Zoranu Matiću.
Slikarski opus Dragana Matića koji u kontinuitetu traje od 1990. do 2024. godine, nastajao je daleko od galerijskih i drugih izlagačkih prostora. I pored činjenice da je jedan manji deo radova ranije izlagan, ovom izložbom, prezentovanom u kvalitetnim izlagačkim uslovima, po prvi put se integralno, po izboru umetnika i kustosa, prikazuje bogat i raznovrsni slikarski opus umetnika posvećenog klasičnim slikarskim tehnikama. Dela su nastajala u tradicionalnim tehnikama slikarstva – ulje, akvarel, akril, van važećih tokova savremenog domaćeg slikarstva, čime muzej nastavlja dugogodišnju praksu retrospektivnog prikazivanja dela savremenih domaćih umetnika.
Izložbu će pratiti i odgovarajući reprezentativni katalog kao i čitav niz propratnih programa, od vođenja od strane umetnika i kustosa do rada sa decom i omladinom koji će dati svoje viđenje Matićevog slikarstva.
Dragan Matić (1966) je diplomirao (1991.) i magistrirao (2000.) slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno radi kao redovni profesor na Katedri za slikarstvo. Od 2009. do 2012. radio je kao gostujući profesor na Umjetničkoj akademiji u Osijeku (Hrvatska). Njegov umetnički rad obuhvata medij slikarstva, ready-made, digitalnu fotografiju, video, performans, elektronski zvuk, land art, dizajn robota. Učestvovao je na brojnim izložbama, projektima i filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Radio je u grupi Art Cirkus. Član je umetničkih grupa Multiflex i Happy Trash Production i dobitnik je nekoliko nagrada za umetnički rad. Od 2009. godine sarađuje i izlaže sa umetnikom Vladimirom Frelihom (HR). Bavi se i konzervacijom i restauracijom, kao i likovnom edukacijom lica oštećenog sluha.
Izložba će biti otvorena do 19. decembra 2024. godine.
Otvorena izložba “Dualnost Milene Pavlović Barili” u Muzeju savremene umetnosti
U četvrtak, 7. novembra, u Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba „Dualnost Milene Pavlović Barili”. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSU, i mr Mišela Blanuša, autorka izložbe i kustoskinja Muzeja.
Marijana Kolarić je na otvaranju izložbe rekla: “U godini obeležavanja jednog veka nadrealizma želeli smo posebno da istaknemo ličnost i delo Milene Pavlović Barili, koja je svoju kreativnost izražavala jednako u različitim medijima. Njen opus obuhvata slikarstvo, poeziju, modnu ilustraciju i dizajn i svedoči o tome kako je umetnica vešto balansirala između visokih umetničkih ideala i praktičnih aspekata života, između vizionarske imaginacije i stvarnih životnih izazova, što je čini vanserijskom umetnicom i vizionarkom svog doba. Njena biografija se znatno razlikuje od mnogih srpskih slikara koji su stvarali između dva rata. Kosmopolitski život koji je vodila imao je veliki uticaj kako na Milenin rad, tako i na njenu ličnost u celini. Na svojim putovanjima obilazi galerije i muzeje, prisustvuje brojnim izložbama, a na mnogima je i sama izlagala. Sve to ostavilo je traga na njenu ličnost, ali i na njenu umetnost”.
mr Mišela Blanuša je u svom uvodnom obraćanju istakla: “Umetnost Milene Pavlović Barili odiše dualnostima i pitanjima koja su i danas aktuelna. Ona preispituje granice ličnog i univerzalnog, izražava osećaj nepripadanja, a njeni simbolički likovi – često suptilno dvosmisleni – doprinose osećaju slobode interpretacije, što privlači današnju publiku i otvara potrebu za interakcijom i ličnim doživljajem umetničkog dela. Kroz simboliku i emocionalnu dubinu njenog rada, želeli smo posetioce ove izložbe pozvati da, dok gledaju Milenina dela i čitaju njene stihove, promišljaju o sopstvenim iskustvima i istražuju njene motive kroz savremeni okvir. U tom smislu, opus Milene Pavlović Barili održava aktuelnost i prilagodljivost koja nadilazi vreme i format, ostajući relevantan za sve generacije”.
Na izložbi je predstavljeno oko 150 dela: slika, crteža, poezije, modnih ilustracija i dokumentarnog materijala iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Fondacije Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barilli iz Požarevca, Narodnog muzeja Srbije, Avala film way, Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskog centra Srbije. Autorka izložbe je mr Mišela Blanuša, a asistentkinje autorke izložbe su Kristina Armuš i Zlata Vučetić.
Izložbom “Dualnost Milene Pavlović Barili” predstavlja se stvaralaštvo naše značajne umetnice i ističe njen doprinos srpskoj ali i svetskoj modernoj umetnosti u međuratnom periodu. Postavka otkriva jedinstvo snažne, originalne i nekonvencionalne ličnosti Milene Barili sa savremenim, sofisticiranim umetničkim senzibilitetom, koje objedinjuje racionalno i emocionalno, kao i elemente inovativnog i tradicionalnog. Njena umetnička i životna ekspresija stvorila je opus koji se sagledava kao deo složenog semiotičkog sistema koji povezuje naizgled disonantne ali u suštini harmonično usklađene stvaralačke forme u oblastima slikarstva, poezije, modnog i grafičkog dizajna.
Život Milene Pavlović Barili (Požarevac, 1909 – Njujork, 1945), iako kratak, bio je izuzetno buran i sadržajan. Pripadala je generaciji umetnika iz našeg regiona koji su inspiraciju i obrazovanje tražili u evropskim kulturnim centrima. Međutim, Milenin životni put ostao je direktno integrisan u evropske umetničke tokove, čime se izdvojila kao umetnica koja je delovala unutar tih okvira bez prilagođavanja lokalnim kontekstima.
Njena dela su prožeta simbolima, metaforama, poezijom, naracijom i reminiscencijama na antičku i renesansnu estetiku, što njenu umetnost čini autorefleksivnom, duboko ispovednom i melanholičnom, sa narativnim slojevima koji odražavaju lični svet i evropsku umetničku tradiciju. Upravo zbog ovog specifičnog pristupa slikarstvo Milene Pavlović Barili je tek kasnije dobilo zasluženu pažnju i bilo prepoznato kao preteča postmodernizma, s naglaskom na postmetafizičkim karakteristikama i promišljanju nadrealnih svetova, simbolike, dualnosti i subjektivnih vizija stvarnosti. Njena umetnost, percipirana u vreme svog nastanka kao preuranjena za širu publiku na domaćoj sceni, s vremenom je postala priznata kao inovativna i vizionarska.
Muzej savremene umetnosti posebno zahvaljuje Fondaciji Milenin dom – Galeriji Milene Pavlović Barilli iz Požarevca, na saradnji i podršci u realizaciji ove izložbe, Narodnom muzeju Srbije na pozajmici dela, i pokrovitelju – Ministarstvu kulture Republike Srbije.
Izložba će biti otvorena do 17. marta 2025. godine.
Foto: Bojana Janjić.
U Galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia otvorena multimedijalna izložba Ljubav na bojnom polju brazilskog umetnika Randolfa Lamonijea
Posle rezidencije u Hestiji, koja je realizovana u okviru aktuelnog 60. Oktobarskog salona, brazilski umetnik, Randolfo Lamonije (Randolpho Lamonier), predstavio se samostalnom izložbom pod nazivom Ljubav na bojnom polju / Making Out On The Battlefield, koja je otvorena 5.novembra i koja će trajati sve do 21. decembra 2024. godine.
U pitanju je multimedijalna izložba koju čini nekoliko segmenata: serija fotografija, video rad, video instalacija i kolaži.
RANDOLFO LAMONIJE – Foto: PREVENTER