Slovenija – Dela Ilije Bosilja i Save Sekulića na izložbi u Galeriji Božidar Jakac u Sloveniji
Izložba „Izvan akademije: Bosilj, Sekulić, Skurjeni, Tisnikar“ u Galeriji Božidar Jakac Muzeja moderne i savremene umetnosti u Kostanjevici na Krki biće otvorena u petak, 25. septembra 2026. i trajaće do 28. februara 2027. godine. Kustosi izložbe su Miha Colner i Goran Milovanović.
Izložba predstavlja sveobuhvatan pregled stvaralaštva četvorice izuzetnih slikara iz druge polovine 20. veka: Ilije Bašičevića Bosilja, Save Sekulića, Matije Skurjenija i Jožeta Tisnikara. Njihovi umetnički opusi predstavljaju vrhunac stvaralaštva samoukih umetnika na širem području regiona u posleratnom periodu, kada je umetnost stvaralaca bez formalnog likovnog obrazovanja uživala izuzetnu popularnost kako među publikom, tako i među stručnjacima na međunarodnoj umetničkoj sceni.
Na izložbi će biti predstavljena i dela iz kolekcije Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
„Koncept ove značajne saradnje pokrenut je u prethodnom periodu kao deo šire inicijative za povezivanje naših ustanova, ali i učvršćivanje i snaženje pozicije Muzeja naivne i marginalne umetnosti u regionalnim i međunarodnim okvirima. Izložba okuplja neka od najreprezentativnijih dela Bašičevića Bosilja, Sekulića, Skurjenija i Tisnikara, pri čemu trideset radova Bosilja i Sekulića dolazi iz zbirke MNMU-a. Na taj način ostvarena je izuzetno vredna jukstapozicija četiri umetnička opusa koja su dosledno odolevala ustaljenim klasifikacijama i prevazilazila zadate okvire istorije umetnosti“, istakla je Danica Đorđević Janković, kustoskinja MNMU.
Ova izložba predstavlja važan doprinos nastojanjima da se njihove pozicije iznova sagledaju i otvore mogućnosti za nova tumačenja i interpretacije.
„Ipak, umesto ponuđenih konačnih odgovora, izložba pre svega podstiče otvoren dijalog i pruža prostor za sveže poglede na ove umetničke prakse. Takav pristup posebno je značajan u širim nastojanjima MNMU-a da kritički preispita i revalorizuje sopstvenu zbirku i institucionalni identitet, u skladu sa savremenim teorijskim i kustoskim pristupima u oblasti umetnosti“, zaključila je Danica Đorđević Janković.
Slike Ilije Bašičevića Bosilja (1895–1972) oslanjaju se na ideju prelaska u kosmičku dimenziju, dok njegove fantastične predstave spajaju neobične kombinacije ljudi, životinja, mitoloških bića i istorijskih ličnosti. Slikar Sava Sekulić (1902–1989) u svojim delima prikazuje hibridne figure lišene konvencionalne anatomije; u njegovom iskonskom vizuelnom jeziku ove figure su izdužene, spljoštene, umnožene i fragmentisane. Umetnik Matija Skurjeni (1898–1990) dosledno i opsesivno prikazuje svet snova i sećanja, dok su za njegov rad karakteristični motivi vozova, železničkih pruga, tunela i mostova, koji funkcionišu kao prolazi ka drugoj stvarnosti. Slike Jožeta Tisnikara (1928–1998) neposredno se bave idejom prolaznosti i smrtnosti, prikazujući stilizovane prizore iz bolničke mrtvačnice u Slovenj Gradecu, u kojoj je umetnik bio zaposlen.
Izložba je nastala u saradnji sa Muzejem naivne i marginalne umetnosti u Beogradu i Jagodini i Fondacijom Ilija & Mangelos u Novom Sadu (Srbija), Muzejem Matije Skurjenija u Zaprešiću (Hrvatska), kolekcijom Zander u Kelnu (Nemačka), Muzejem moderne i savremene umetnosti Koroške u Slovenj Gradecu, Kulturnim društvom Jože Tisnikar u Mislinji i Galerijom Božidar Jakac – Muzejem moderne i savremene umetnosti u Kostanjevici na Krki (Slovenija), kao i sa dve privatne kolekcije iz Slovenije i Hrvatske.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Izložba „Zharko Basheski: Korporealnost“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije, od 2. oktobra do 9. novembra predstavlja izložbu ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST.
Izložba predstavlja izbor radova Žarka Bašeskog, jednog od najznačajnijih savremenih makedonskih vajara, čiji je rad prepoznatljiv po izuzetnoj preciznosti i hiperrealističkom pristupu ljudskoj figuri. Međutim, iza gotovo savršene materijalne uverljivosti njegovih skulptura nalazi se mnogo složenija priča o čoveku, njegovoj ranjivosti i načinu na koji savremeni svet ostavlja trag na telu. Svečano otvaranje izložbe zakazano je za petak, 2. oktobar u 18 časova.
Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić ispred MSUB-a i Maja Krstevska ispred NGM-a.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu je tokom 2026. godine intenzivirao saradnju sa muzejima i kulturnim institucijama iz Evrope i regiona, razvijajući partnerstva koja otvaraju prostor za umetničku i stručnu razmenu, nove izložbene projekte i povezivanje različitih muzejskih kolekcija. Nakon međunarodne saradnje sa Muzejom savremene umetnosti u Lionu (macLYON), ostvarene kroz izložbu Lične priče / Političke realnosti, MSUB nastavlja ovaj pravac i kroz saradnju sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije.
Jedan od prvih konkretnih rezultata ove saradnje jeste izložba Žarka Bašeskog: KORPOREALNOST.
Koncepcija izložbe zasniva se na problemski oblikovanom izboru radova, kroz koji se telo sagledava kao primarni registar psihološkog, društvenog i egzistencijalnog iskustva savremenog čoveka. Figure Bašeskog ne pripadaju trenutku naglog sloma niti prizoru otvorene drame, već stanju produženog trajanja u kome se kriza ne prepoznaje kao izdvojeni događaj, već kao način postojanja. Strah, iscrpljenost, nemoć, povlačenje i pokušaj samospoznaje upisuju se u dah, držanje, ukočenost i pogled.
Skulpture predstavljene na izložbi oblikovane su u kontekstu permanentne nestabilnosti, obeležene geopolitičkim previranjima, ekonomskom nesigurnošću, ekološkim pretnjama i svakodnevnom izloženošću sadržajima nasilja. Granica između udaljenih razaranja, intimne psihičke uznemirenosti i osećaja nemoći pred događajima koji nadilaze pojedinca postaje sve manje jasna. Figure Bašeskog otelovljuju tihe posledice takvog iskustva, pokazujući kako se spoljašnje okolnosti prevode u telesnu težinu, grč, otežani dah i povlačenje.
Hiperrealizam u njegovom radu zato nije samo pitanje tehničke virtuoznosti. Što su figure stvarnije, to je snažniji kontrast između njihove fizičke prisutnosti i unutrašnje ranjivosti. Monumentalne figure tela stoga mogu delovati istovremeno snažno i krhko, prisutno i udaljeno, fizički ubedljivo, ali iznutra ispražnjeno.
Izabrani radovi ne funkcionišu kao prikazi izolovanih stanja, već kao inskripcija šireg iskustva savremenosti. Kroz motive ugroženog daha, spoljašnje zavisnosti, telesne kontrakcije, iscrpljenosti i duboke introspekcije, Bašeski razvija analitičku anatomiju savremenosti, u kojoj se ne mapiraju forme tela, već modaliteti njegovog opterećenja. Snaga ovih radova ne leži u predstavljanju krize same po sebi, već u preciznoj artikulaciji njenog produženog dejstva u telu.
Izložba ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST predstavlja tako priliku da se kroz prepoznatljiv skulptorski jezik Bašeskog sagledaju telo, ranjivost i ljudsko iskustvo u kontekstu savremenog sveta, ali i da se iz neposrednog susreta sa njegovim skulpturama otvori prostor za lično čitanje i interpretaciju.
Žarko Bašeski je makedonski vajar. Diplomirao je 1988. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, gde je 1998. stekao i zvanje magistra umetnosti. Od 2010. godine radi kao profesor na Odseku za vajarstvo istog fakulteta. Član je Društva likovnih umetnika Makedonije (DLUM) od 1988. godine. Dopisni je član Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Od 1984. godine aktivno izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvajaju nastupi u Skoplju, Parizu, Njujorku, Nirnbergu, Sofiji i na Malti. Godine 2011. predstavljao je Severnu Makedoniju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za umetnički rad, uključujući Gran-pri 15. Zimskog salona Društva likovnih umetnika Makedonije, kao i više nagrada na javnim i međunarodnim konkursima za skulpture i spomenike. Autor je velikog broja skulptura, spomenika i dela u javnom prostoru. Njegovi radovi nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
ŽARKO BAŠESKI: KORPOREALNOST
U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI U BEOGRADU
Monumentalnost, hiperrealizam i istraživanje ljudskog tela
Otvaranje izložbe: 2.oktobar 2026. u 18.00
Muzej savremene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Severne Makedonije u Skoplju, predstavlja samostalnu izložbu makedonskog vajara i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, Žarka Bašeskog. Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ biće otvorena u petak, 2. oktobra 2026. godine u 18 časova, u prizemlju Muzeja i Sali Protić.
Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić (MSUB) i Maja Krstevska (NGM).
Izložba „Žarko Bašeski: Korporealnost“ predstavlja umetnički opus Žarka Bašeskog beogradskoj publici i deo je saradnje dve nacionalne umetničke institucije. Postavka obuhvata dela koja karakterišu monumentalne dimenzije, hiperrealistička obrada i izrazito promišljen odnos prema ljudskom telu i iskustvu.
Foto: Stanko Nedelkoski
Izložba „Žarko Bašeski:Korporealnost“ će biti postavljena u Muzeju savremene umetnosti do 9. novembra 2026. godine.
Otvorena izložba „Darinkine niti“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
U utorak, 15. septembra, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je izložba Darinkine niti, koja dovodi u zajednički prostor dela Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti i savremenu umetničku praksu Milice Dukić. Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš.
Polazeći od tragične sudbine Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke, izložba ispituje načine na koje se istorijski događaj oblikuje, prenosi i menja u procesu njegove umetničke interpretacije i kolektivnog pamćenja.
„Ova izložba je izuzetno značajna jer podrazumeva i nudi novi sistem interpretacije i novi model sagledavanja ne samo muzejske zbirke i njenih dela, već i savremenih umetnika. Milicu Dukić, Lazara Vujakliju i Savu Sekulića ne spaja stil, medij ili tehnika, već narativ koji oni na različite načine koriste kao specifičan materijal u svom umetničkom radu“, istakla je kustoskinja Danica Đorđević Janković.
„Izložba će tokom svog trajanja imati tri različita izlagačka modela – statični, koji podrazumeva klasičnu galerijsko-muzejsku izložbu, zatim radionice koje će Milica Dukić realizovati u saradnji sa studentima modula Tekstil Fakulteta primenjenih umetnosti, dok će u završnoj fazi narativi i veze nastali tokom radionica postati integralni deo postavke“, zaključila je kustoskinja MNMU.
U subotu, 19. septembra u 12 časova, biće održano javno vođenje kroz izložbu.
Priču o Darinki Radović i njenim kćerima tokom druge polovine 20. veka umetnici su pretvarali u snažne slike žrtve, otpora i moralne snage. U grafičkoj mapi Zapis o Darinki (1969) Lazar Vujaklija istorijsko svedočanstvo i poetski narativ prevodi u redukovan i simbolički likovni jezik, dok Sava Sekulić u ciklusu posvećenom Darinki, Radmili i Stanki njihovu tragediju izmešta iz neposrednog istorijskog konteksta i gradi predstavu o stradanju, žrtvi i dostojanstvu. Njihova dela svedoče o snazi koju je ova priča dobila u vizuelnoj kulturi jugoslovenskog perioda.
Sa druge strane, umetnička praksa Milice Dukić uspostavlja odnos prema ovom nasleđu iz savremene perspektive. Polazeći od motiva i vizuelnih slojeva Vujaklijinog Zapisa o Darinki, Dukić se okreće tekstilu, mediju koji u sebi objedinjuje materijalnost, rad, ponavljanje i pamćenje. Vez i tafting postaju sredstva za novo iščitavanje istorijskog narativa, ali i za uspostavljanje neposredne veze između individualnog i kolektivnog iskustva.
Izložba je otvorena do 30. septembra.
Kroz „Beskonačnu svetlost“ sa umetnicima Sandrom Malić i Stankom Crnobrnјom
O tehnici, bojama, formatima i procesu nastanka radova – iz prve ruke
Galerija Grafički kolektiv, Beograd
Subota, 19. septembar 2026. u 13 časova
U subotu, 19. septembra, od 13 časova, Galerija Grafički kolektiv poziva publiku na druženje sa umetničkim dvojcem Original Duo Art, umetnicima Sandrom Malić i Stankom Crnobrnјom, autorima izložbe „Beskonačna svetlost“, koja je već deset dana postavljena i koja svojom neobičnom postavkom i koloritom svakodnevno privlači veliki broj posetilaca.
foto: Stanko Crnobrnja
Publika će u subotu imati priliku se na neposredan način upozna sa njihovim zajedničkim radom. Biće reči o samoj postavci, njenim različitim segmentima, instalacijama, procesu rada ali i o značenju fenomena koji se naziva post-fotografija.
Sutra otvaranje izložbe „Darinkine niti“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
Muzej naivne i marginalne umetnosti predstavlja izložbu Darinkine niti, koja 15. septembra u zajednički prostor Salona Oto Bihalji-Merin u Beogradu dovodi dela Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz muzejske zbirke i savremenu umetničku praksu Milice Dukić. Polazeći od tragične sudbine Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke, izložba ispituje načine na koje se istorijski događaj oblikuje, prenosi i menja u procesu njegove umetničke interpretacije i kolektivnog pamćenja.
Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš, a otvaranje je u 18 časova.
Priču o Darinki Radović i njenim kćerima tokom druge polovine 20. veka umetnici su pretvarali u snažne slike žrtve, otpora i moralne snage. U grafičkoj mapi Zapis o Darinki (1969) Lazar Vujaklija istorijsko svedočanstvo i poetski narativ prevodi u redukovan i simbolički likovni jezik, dok Sava Sekulić u ciklusu posvećenom Darinki, Radmili i Stanki njihovu tragediju izmešta iz neposrednog istorijskog konteksta i gradi predstavu o stradanju, žrtvi i dostojanstvu. Njihova dela svedoče o snazi koju je ova priča dobila u vizuelnoj kulturi jugoslovenskog perioda.
Sa druge strane, umetnička praksa Milice Dukić uspostavlja odnos prema ovom nasleđu iz savremene perspektive. Polazeći od motiva i vizuelnih slojeva Vujaklijinog Zapisa o Darinki, Dukić se okreće tekstilu, mediju koji u sebi objedinjuje materijalnost, rad, ponavljanje i pamćenje. Vez i tafting postaju sredstva za novo iščitavanje istorijskog narativa, ali i za uspostavljanje neposredne veze između individualnog i kolektivnog iskustva.
Izložbeni koncept razvija se kroz susret tri umetnička pristupa i tri različita istorijska trenutka. Dela Vujaklije i Sekulića ne pojavljuju se kao zatvoreno nasleđe, već kao polazište za savremeno preispitivanje načina na koji jedna istorijska priča ostaje prisutna, kako se prenosi kroz generacije i kako se njena značenja menjaju u dodiru sa novim umetničkim iskustvima.
Tokom trajanja izložbe biće realizovane participativne radionice veza i taftinga, u okviru kojih će nastajati kolaborativni rad u realnom vremenu. Proces njegovog nastanka postaje sastavni deo izložbe: različite ruke, postupci i individualna čitanja postepeno će se upisivati u zajedničku površinu, otvarajući pitanje kako se pamćenje gradi, prenosi i preobražava.
Prateći katalog, koji će biti dostupan već na otvaranju, sadržaće tekstove kustosa izložbe.
Izložba će biti otvorena do 30. septembra.
Otvaranje izložbe „Svet fantastike na papiru“
Radovi 62 autora – od Mediale i međunarodne fantastike do savremene umetničke scene
U četvrtak, 17. septembra 2026. godine u 19 časova, u Galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena izložba „Svet fantastike na papiru“, u organizaciji Fondacije Mihajlović – Feniks i Kolarčeve zadužbine. Postavka će biti dostupna publici do 18. oktobra 2026. godine.
Kustoskinja izložbe je Minja Velemir, istoričarka umetnosti.
O izložbi će na otvaranju govoriti prof. dr Oliver Tomić i Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti.
Među autorima čiji će radovi biti izloženi su: Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Ernst Fuks i Oto Rap, dok savremenu scenu fantastike zastupaju Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević, Slavko Krunić i drugi.
Promocija istoimene monografije zakazana je za 24. septembar, kada će biti predstavljen do sada najobuhvatniji pregled kolekcije. Publikacija obuhvata 290 radova više od 70 umetnika, dok samu zbirku čine pažljivo prikupljeni crteži, grafike, akvareli i dela izvedena kombinovanim tehnikama na papiru.
BOŽO VASIĆ: „DISLOKACIJA – KADA VAM SE SVET OKRENE NAOPAČKE“
OTVARANJE: 9. septembar 2026. u 19 časova u Galeriji Terra u Kikindi
Izložba „Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke“ umetnika Boža Vasića biće otvorena večeras u 19 časova u Galeriji Terra u Kikindi. Izložba donosi snažan vizuelni zapis o iskustvu izbeglištva, gubitku doma i neizvesnosti života na migrantskim rutama ka Evropi. Vasić predstavlja 20 fotografija i dva video rada, „Između granica“ i „Prelazak“, kroz koje istražuje šta se događa sa čovekom kada prostor koji je nazivao domom više ne postoji kao sigurno mesto kojem može da se vrati. Polazeći od dokumentarnih snimaka nastalih na migrantskim rutama, Vasić ih povezuje sa arhivskim fotografijama razorenih gradova. Ta veza otvara prostor između dve slike: grada koji je uništen ratom i čoveka koji, nakon gubitka svog doma, pokušava da pronađe mesto na kojem može da nastavi život.
U Galeriji Grafički kolektiv otvorena izložba „Beskonačna svetlost” umetničkog dvojca Original Duo Art
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja – Sinergija oblika I emocija
U Galeriji Grafički kolektiv sinoć je svečano otvorena izložba pod nazivom „Beskonačna svetlost“ umetničkog dvojca Original Duo Art, koji čine Sandra Malić i Stanko Crnobrnja.
Izložbu je otvorio istaknuti umetnik i profesor Čedomir Vasić, koji je u svom obraćanju naglasio značaj sinergije dvoje autora i njihovu sposobnost da kroz različite medije i formate prenesu složene emocije.
U okviru izložbe predstavljeno je oko 60 radova, raspoređenih u nekoliko tematskih i vizuelnih celina. Među njima se izdvajaju trodimenzionalni radovi srednjeg formata, dok intimniji, uramljeni radovi dimenzija 12 × 12 cm otvaraju prostor za drugačiji doživljaj slike, svetlosti, refleksije i dubine.
Video sa otvaranja: https://www.
Izložba “Beskonačna svetlost” u Galeriji Grafički kolektiv otvorena je do 25. septembra 2026. godine.
Radno vreme galerije je od 12 do 19 časova radnim danima, a subotom od 12 do 15 časova. Galerija ne radi nedeljom.
Muzej savremene umetnosti – Tematsko vođenje kroz izložbe „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“ i „Lične priče/Političke realnosti“ u MSUB
U četvrtak, 10. septembra u 18 časova, Muzej savremene umetnosti u Beogradu prirediće tematsko vođenje „Telo između ličnog, društvenog i političkog“, koje će povezati dve aktuelne izložbe u zgradi MSUB na Ušću: „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“ i „Lične priče/Političke realnosti“. Zainteresovane posetioce će voditi Katarina Kuč i Veronika Podrjadova.
Kroz dijalog između umetničkih dela nastalih u različitim istorijskim i društvenim okolnostima, istraživaćemo na koje načine je telo predstavljano, posmatrano i tumačeno, od početka 20. veka do savremene umetnosti. Posmatraćemo telo kao nosioca ličnog iskustva, ali i kao mesto na kojem se prepliću društvene norme, rodne uloge, identiteti, ideologije i politička stvarnost.
Povezujući dve izložbe, vođenje otvara prostor za poređenje različitih umetničkih pristupa telu, ali i za pitanje šta se promenilo, a šta ostalo isto u načinu na koji umetnost govori o pojedincu i njegovom mestu u društvu.
Izložba „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“ kroz više od 400 radova i 150 autora prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka u dijalogu sa društvenim, političkim i kulturnim promenama.
Izložba „Lične priče/Političke realnosti“ predstavlja veliki međunarodni projekat realizovan u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Lionu. Zamišljena kao dualni projekat i premijerno predstavljena u Lionu, izložba je sada otvorena i pred beogradskom publikom, gde nastavlja dijalog između dve muzejske kolekcije oblikovane različitim istorijskim iskustvima, kulturnim kontekstima i institucionalnim razvojem.
Podsećamo, svakog četvrtka u 18 časova i subote u 13 časova održavaju se javna vođenja kroz aktuelne izložbe u Muzeju.
Premijerno u Srbiji – Istorijski rad grupe Gorgona premijerno u Srbiji na izložbi „25 godina Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos“
Na izložbi „25 godina Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos“, koja će 4. septembra u 19 časova biti otvorena u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, premijerno u Srbiji će biti prikazan istorijski rad koji je grupa Gorgona uradila na osnovu Mangelosovog rada Iže, a koji se nalazi u kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Osim u zbirci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Mangelosove radove gotovo je nemoguće videti na našoj sceni, te je ovo događaj od prvorazrednog značaja.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi dosadašnjih dobitnika i dobitnica nagrade koji, sagledani zajedno, iscrtavaju mapu jedne scene u stalnom preispitivanju sebe same. Kustosi izložbe su Ivana Bašičević Antić i Miroslav Karić.
Izložba povodom 25 godina Nagrade koja nosi Mangelosovo ime prilika je da se podsetimo koliki je značaj Dimitrija Bašičevića Mangelosa za umetničku scenu čitavog regiona. Neobičnost njegove figure ilustruje podatak da je dve decenije delovao istovremeno javno kao istoričar umetnosti, kritičar i kustos, a privatno, pod pseudonimom preuzetim od sela kraj rodnog Šida, kao umetnik čiji rad je danas gotovo nemoguće videti kod nas.
Ta druga, skrivena praksa danas ga čini jednim od najpriznatijih umetnika sa ovih prostora. Mangelos je začetnik konceptualne umetničke prakse u jugoslovenskom kontekstu – umetnik koji je napustio sliku i uveo reč, mišljenje i teoriju kao konstitutivne elemente umetničkog dela, decenijama pre nego što će to postati opšte mesto savremene umetnosti. Njegovi rukom ispisani manifesti, precrnjene tablice i globusi sa ispisanim tezama danas se nalaze u zbirkama najznačajnijih svetskih muzeja, a njegov rad je deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku – može se slobodno reći da je jedini umetnik srpskog porekla koji je to postigao.
O razmerama te međunarodne reputacije kod nas se, međutim, govori nedovoljno. Razlog je pre svega geografski: Mangelosova profesionalna biografija odvijala se u Zagrebu, gde je studirao, doktorirao, radio kao kustos i gde je umro. Njegovo ime tako u Srbiji često izostaje iz priče o sopstvenoj umetničkoj istoriji, iako mu ta istorija pripada – rođen je u okolini Šida, a pseudonim je uzeo prema obližnjem selu Mangelos.
Postoji i jedan podatak koji ga sa srpskom umetničkom scenom vezuje neposredno i profesionalno: Bašičević je autor prve stručne monografije o Savi Šumanoviću. Kao istoričar umetnosti, on je time postavio temelj naučnog izučavanja jednog od ključnih srpskih slikara dvadesetog veka – što njegovu vezu sa ovom sredinom čini pitanjem struke, a ne samo porekla.
Ta veza, međutim, nije bila samo istoriografska. Mangelos je bio jedan od retkih koji je stao iza mladih beogradskih umetnika u trenutku kada je to imalo posledice. Istaknuti beogradski umetnik Zoran Popović podjednako kao i umetnici okupljeni oko grupe Šestorica u Zagrebu u njemu su našli podršku koju drugde nisu imali – u sredini u kojoj su konceptualna praksa, telo, tekst i dokument još uvek smatrani promašajem, a ne umetnošću. Ta podrška bila je presudna za raskid sa okoštalim shvatanjem umetničke forme i za samu mogućnost da se nova praksa uopšte razvije.
Mangelosov opus nemoguće je odvojiti od njegovog institucionalnog rada. Kao član i jedan od osnivača grupe Gorgona (1959–1966), stajao je iza jednog od najradikalnijih antiumetničkih poduhvata u Evropi tog vremena. Kao kustos Galerije suvremene umjetnosti u Zagrebu bio je među pokretačima Novih tendencija, međunarodnih izložbi i simpozijuma koji su između 1961. i 1973. naš region po prvi put u istoriji postavili na mapu svetske neoavangarde i najavili susret umetnosti sa naukom, tehnologijom i kompjuterskim mišljenjem. Vodio je Galeriju primitivne umetnosti, a potom i Centar za film, fotografiju i televiziju – promovišući nove medije u trenutku kada su se u našoj sredini još smatrali marginalnim.
Mangelos je celog života insistirao na jednom: da umetnost mora da se preispituje. Nagrada koja od 2002. godine nosi njegovo ime nastavlja upravo taj nemir – dodeljujući je mladim umetnicima i umetnicama čiji rad odbija da se zadovolji zatečenim.
Izložba će biti otvorena do 30. septembra 2026. godine.
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja predstavljaju zajedničku izložbu „Beskonačna svetlost“ u Galeriji Grafički kolektiv
Otvaranje: ponedeljak, 7. septembar 2026. godine u 19.00
Posebnost i odvažnost izloženih radova leži upravo u njihovom dvojnom autorstvu. Dve pojedinačne fotografije, dva trenutka i dva pogleda spajaju se u kompoziciju, post-fotografski kolaž, u jedinstven umetnički prizor. Rezultat je delo koje nastaje iz dijaloga – kroz poverenje, razmenu i zajedničko oblikovanje konačne slike.
Multimedijalna umetnica, Sandra Malić i Stanko Crnobrnja, televizijski i filmski reditelj, producent i scenarista, od 2019. godine, kroz projekat ODA – Originalna Duo Art zajedno rade i stvaraju potpuno nov, jedinstven, estetski izraz koji će, u preko 300 unikatnih radova, biti spektakularno predstavljen na izložbi „Beskonačna svetlost“. Otvaranje je 7. septembra u Galeriji Grafički kolektiv u Beogradu.
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo u različitim umetničkim disciplinama – od skulpture, grafike i fotografije do filma, video umetnosti, televizije i multimedije. Njihov zajednički projekat ODA nastavlja to iskustvo kroz spajanje do sada u prirodi nespojivog i neviđenog. Istovremeno ODA insistira na nečemu duboko tradicionalnom: na prirodi, ljudskom oku, ruci i potrebi da se svet iznova vidi i tumači.
„Beskonačna svetlost“ poziva posmatrača da se pred radovima zadrži i otkrije njihove slojeve, ali i da u njima pronađe sopstveno čitanje. Konačno značenje dela ne nastaje samo u procesu njegovog stvaranja – ono se dovršava tek u susretu sa posmatračem – poručuju autori izložbe.
Izložba „Beskonačna svetlost“ traje do 25. septembra 2026. godine.
O UMETNICIMA:
SANDRA MALIĆ
Sandra Malić je multimedijalna umetnica, vajarka i dizajnerka iz Beograda. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1999. godine i članica je Udruženja likovnih, primenjenih umetnika i dizajnera Srbije (ULUPUDS). Izlagala je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Dobitnica je Specijalne nagrade – Plakete povodom 50 godina Fakulteta primenjenih umetnosti, 2010. godine. Predstavljala je Srbiju u oblasti skulpture na Međunarodnom bijenalu „Mediteran“ u Splitu.
Učestvovala je na projektima restauracije i konzervacije, a bila je i vođa projekta skulpturalnih elemenata restauracije italijanskog spomen-parka. U oblasti dizajna, osnivačica je i dizajnerka brenda SMart, posvećenog izradi unikatnih predmeta od kože. Sa brendom SMart učestvovala je kao počasni gost Minhenskog festivala 2016. godine. Učestvovala je i u prvoj postavci Savremene skulpture u Vrnjačkoj Banji, gde je realizovala skulpturalno delo „Glava“.
Njeni radovi nalaze se u nekoliko internacionalnih privatnih kolekcija.
Godine 2019. sa rediteljem i multimedijalnim umetnikom Stankom Crnobrnjom pokreće zajednički umetnički projekat ODA – Original Duo Art, zasnovan na istraživanju fotografije, post-fotografije, digitalne grafike i mogućnosti zajedničkog umetničkog stvaranja. Među njihovim samostalnim izložbama izdvaja se „Bauk kruži Evropom“ iz 2020. godine. Dobitnici su Plakete Majske izložbe 2023 godine za rad „Agenda 2030“,
STANKO CRNOBRNJA
Stanko Crnobrnja (1953, Beograd) je televizijski i filmski reditelj, producent i scenarista, teoretičar, profesor i publicista u oblasti masovnih komunikacija i teorije televizije, kao i multimedijalni umetnik koji se bavi post-fotografijom i digitalnom grafikom.
Tokom višedecenijske karijere ostvario je više od 2.000 televizijskih emisija i serija u svojstvu reditelja, producenta i scenariste, kao i tri igrana filma, kao reditelj i koproducent.Crnobrnja je bio utemeljivač i idejni tvorac brojnih televizijskih i medijskih projekata u Srbiji i Crnoj Gori. Osnovao je i kreirao nacionalne televizijske mreže ATLAS i Televiziju INu Crnoj Gori, prvu digitalnu komercijalnu televizijsku mrežu na Balkanu, bio kreativni direktor nacionalne mreže Novi 3K u Srbiji, kao i utemeljivač i idejni tvorac nacionalne mreže TV Avala. Bio je i osnivač i programski direktor OKK kanalau Srbiji. U Podgorici je bio utemeljivač, idejni tvorac i prvi dekan Fakulteta vizuelnih umjetnosti.
Autor je knjiga „Estetika televizije i novih medija“, „Kako je nastao pokret nesvrstanih“, „Novi mediji i društvene mreže“ i„21. vek“.
Njegovo interesovanje za fotografiju i vizuelnu umetnost datira još od ranih godina. Prvi umetnički nastup imao je 1970. godine u galeriji Corcoran u Vašingtonu, gde je predstavio nagrađenu fotografiju „Black is Black“. Danas se u svom umetničkom radu bavi post-fotografijom i digitalnom grafikom.
Godine 2019. sa multimedijalnom umetnicom Sandrom Malić pokreće zajednički umetnički projekat ODA – Original Duo Art, kroz koji istražuju mogućnosti fotografije, digitalnog kolaža, post-fotografije i zajedničkog autorstva.
Crnobrnja je živeo i radio u Indiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.
MSUB – Otvorena izložba „Mere tela“ Zorice Čolić i Tanje Juričan u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
U petak, 28. avgusta u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba „Mere tela“ umetnica Zorice Čolić i Tanje Juričan, koje u svojim radovima razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva.
Povodom otvaranja izložbe, Zorica Čolić je istakla: „Svakodnevno smo okruženi preporukama o tome šta su ‘prave’ mere tela, koliko treba da jedemo, spavamo, vežbamo, koliko vitamina, proteina, kofeina ili nekog leka treba da unesemo. Te mere deluju neutralno ili čak pozitivno za nas, ali iza njih stoje složeni politički, ekonomski, kulturni i drugi odnosi koji oblikuju naše predstave o tome kako telo treba da izgleda, funkcioniše i kako da se oseća. Moji radovi remete tu logiku. Telo me ne zanima kao celina koju treba održavati, popravljati ili dovesti u „pravu“ formu. Ono je kod mene gotovo uvek fragmentarno, ne-celo, ne-sasvim-humano i fragilno – to je zapravo jedino telo koje imamo.“
Tanja Juričan osvrnula se na naziv izložbe, osmišljen u dogovoru sa kustosom Miroslavom Karićem: „Već u našem razgovoru pokazalo se da pojam ‘mere’ izaziva određeni otpor, jer pripada registru norme i klasifikacije. Nasuprot tome, telo je živo i promenljivo. Upravo njihov susret otvara napetost koja nije lako razrešiva.“
Čolić kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i augmentuju. Njeni radovi takođe preispituju društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, što današnji odnos prema telu čini duboko etičkim i političkim pitanjem.
Juričan se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji determinišu i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. Umetničini radovi rasvetljavaju transgeneracijski nasleđene društvene prakse, materijalne i jezičke režime disciplinovanja, čiji se suptilni mehanizmi normativizacije kontinuirano reprodukuju kao mera našeg usklađivanja sa društveno očekivanim i prihvatljivim poimanjima zdravog, poslušnog i produktivnog subjekta.
Svojim umetničkim praksama Čolić i Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i operacionalizuju u svakodnevnim životnim praksama i interakcijama, internalizujući se kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.
Izložba je otvorena do 19. oktobra 2026. godine.
Sutra otvaranje – Muzej savremene – Izložba „Mere tela“ Zorice Čolić i Tanje Juričan u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Nova izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti „Mere tela“, koja predstavlja radove umetnica Zorice Čolić i Tanje Juričan, biće otvorena 28. avgusta u 19 časova. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Umetničke prakse Tanje Juričan i Zorice Čolić povezuje kritički odnos prema različitim fenomenima savremenog društva, kao i interesovanje za načine na koje društvene vrednosti i norme utiču na telo, odnose, obrasce ponašanja i svakodnevni život. U svojim radovima umetnice istražuju šta oblikuje i ograničava naše postojanje, kao i granice između telesnog i društvenog, organskog i artificijelnog, autonomnog i institucionalnog.
Dok Čolić u svojim radovima naglašava telo kao promenljivu kategoriju, čije se značenje oblikuje kroz percepciju, želju, potrošačku kulturu i medijske predstave, Juričan pažnju usmerava na materijalne i simboličke forme i prakse koje učestvuju u oblikovanju pojedinca i društvenih odnosa. Njihove radove povezuju teme tela, društvenih normi i mehanizama koji ih proizvode i održavaju, ali i interdisciplinarni pristup koji ukršta vizuelnu umetnost, tehnologiju, teoriju i empirijsku perspektivu.
Na izložbi u Salonu MSU-a Čolić i Juričan razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva. Istražuju kako se takvi obrasci usvajaju, ponavljaju i vremenom prihvataju kao deo svakodnevice, ali i kako se širi društveni obrasci prelamaju kroz individualna iskustva. Društvena očekivanja i konvencije tako mogu postati deo naših ličnih potreba, navika, strahova i strategija samokontrole.
Čolić kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i augmentuju. Njeni radovi takođe preispituju društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, što današnji odnos prema telu čini duboko etičkim i političkim pitanjem.
Juričan se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji determinišu i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. Umetničini radovi rasvetljavaju transgeneracijski nasleđene društvene prakse, materijalne i jezičke režime disciplinovanja, čiji se suptilni mehanizmi normativizacije kontinuirano reprodukuju kao mera našeg usklađivanja sa društveno očekivanim i prihvatljivim poimanjima zdravog, poslušnog i produktivnog subjekta.
Svojim umetničkim praksama Čolić i Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i operacionalizuju u svakodnevnim životnim praksama i interakcijama, internalizujući se kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.
Izložba će biti otvorena do 19. oktobra 2026. godine.
Zorica Čolić (1977) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistrirala u oblasti elektronskih integrisanih umetnosti na Univerzitetu Alfred u Alfredu, Njujork. Njen rad je predstavljen na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta, uključujući Elizabeth Foundation for the Arts Project Space, Microscope Gallery, The Bronx Museum of the Arts u Njujorku, Muzej savremene umetnosti u Lajpcigu, Energy Museum of Santralistanbul u Turskoj, Muzej istorije Jugoslavije, Kulturni centar Beograda, Galeriju Remont i Dom omladine u Beogradu. Dobitnica je nekoliko studijskih rezidencija, među kojima su Harvestworks i Whitney Museum Independent Study Program, kao i nagrada poput NYFA/NYSCA stipendije za digitalnu umetnost koju dodeljuje Njujorška fondacija za umetnost. Pored umetničkog rada, bavi se istraživanjem, predavanjem i kuriranjem filmskih programa. Nedavni projekti uključuju kuriranje programa (Un)invited Collaborators u centru Anthology Film Archives u Njujorku i prezentaciju na međunarodnoj konferenciji Odorous Object: On the Materiality of Scent na Univerzitetu Braun. Živi i radi u Njujorku.
Tanja Juričan (1980) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom studirala na Katedri za višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Interdisciplinarna istraživanja nastavila je na doktorskim studijama, koje je završila 2017. godine odbranom disertacije Kritička remedijatizacija ratnog filma: Smrti Drugih. Od 2009. godine realizuje samostalne i kolektivne umetničke projekte u različitim medijima i izložbenim kontekstima. Od 2018. godine, zajedno sa umetnicom Ivanom Ivković, uspostavlja umetničku platformu ARTikulacije, kroz koju se, u formatu site-specific izložbi, savremena umetnost dovodi u susret i dijalog sa lokalnom istorijom, kulturnim nasleđem i aktuelnim društvenim pitanjima. Živi i radi u Pančevu.
SANDRA MALIĆ I STANKO CRNOBRNJA PREDSTAVLJAJU ZAJEDNIČKU IZLOŽBU
„BESKONAČNA SVETLOST“ U GALERIJI GRAFIČKI KOLEKTIV
Otvaranje: ponedeljak, 7. septembar 2026. godine u 19.00
Multimedijalna umetnica, Sandra Malić, i Stanko Crnobrnja, televizijski i filmski reditelj, producent i scenarista, od 2019. godine, kroz projekat ODA – Originalna Duo Art zajedno rade i stvaraju potpuno nov, jedinstven, estetski izraz koji će, u preko 300 unikatnih radova, biti predstavljen na izložbi „Beskonačna svetlost“.
Otvaranje je 7. septembra 2026. GODINE u Galeriji Grafički kolektiv u Beogradu.
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo u različitim umetničkim disciplinama – od skulpture, grafike i fotografije do filma, video umetnosti, televizije i multimedije. Njihov zajednički projekat ODA nastavlja to iskustvo kroz spajanje do sada u prirodi nespojivog i neviđenog. Istovremeno ODA insistira na nečemu duboko tradicionalnom: na prirodi, ljudskom oku, ruci i potrebi da se svet iznova vidi i tumači.
Izložba „Svet fantastike na papiru“ i istoimena monografija – Galerija Kolarčeve zadužbine – od 17. septembra 2026.
Fondacija Mihajlović – Feniks predstaviće 17. septembra 2026. godine u Galeriji Kolarčeve zadužbine izložbu „Svet fantastike na papiru“, čija je kustoskinja Minja Velemir, istoričarka umetnosti. Izložba će publici po prvi put u obimnijem izboru predstaviti dela iz Kolekcije radova na papiru Fondacije Mihajlović – Feniks, jedne od retkih privatnih zbirki u Srbiji sistematski posvećenih očuvanju, proučavanju i predstavljanju tradicije fantastične umetnosti.
Izložbu prati i istoimena monografija, koja donosi do sada najobuhvatniji pregled kolekcije. U publikaciji je predstavljeno oko 290 radova više od 70 umetnika, dok će na izložbi biti prikazan izbor dela 62 autora.
Na izložbi će biti prikazana dela najvećih predstavnika fantastike među kojima su Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Miodrag Đurić Dado, Ernst Fuks i Oto Rap, izložba će predstaviti i dela savremenih umetnika koji danas razvijaju i oblikuju fantastičnu poetiku. Među njima su Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević, Slavko Krunić i drugi.
Avgust u Muzeju savremene – Javna vođenja i prateći programi Muzeja savremene umetnosti u avgustu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu do kraja avgusta 2026. organizuje javna vođenja kroz aktuelne izložbe u zgradi Muzeja na Ušću, kao i radionice u okviru Dečijeg kluba. Ovaj program pružiće posetiocima priliku da aktuelne izložbe sagledaju iz novih uglova i kroz razgovor sa muzejskim saradnicima bliže upoznaju različite umetničke poetike, teme i istorijske kontekste. Poseban deo programa namenjen je najmlađoj publici, koja će kroz igru i kreativni rad imati priliku da istražuje svet savremene umetnosti i razvija sopstveni odnos prema umetničkom stvaralaštvu.
Do kraja avgusta, svakog četvrtka i subote na programu će biti javna vođenja kroz aktuelne izložbe u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću: „Lične priče / Političke realnosti“ i „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“. Kroz izložbe će voditi muzejski saradnici Katarina Kuč (13. 8. u 18 h i 27. 8. u 18 h) i Luka Pajović (15. 8. u 13 h, 20. 8. u 18 h, 22. 8. u 13 h i 29. 8. u 18 h).
Radionica u okviru Dečijeg kluba „Priče u koncu“, namenjena uzrastu od 5 do 8 godina, biće održana u subotu, 15. avgusta, u 11 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, dok će istog dana u 13 časova ova radionica biti održana za uzrast od 9 do 14 godina.
Radionica „Za kraj avgusta“ na programu je u zgradi MSUB na Ušću. U subotu, 22. avgusta, u 12 časova biće održana radionica za uzrast od 9 do 14 godina, a dan kasnije od 11 časova za uzrast od 5 do 8 godina.
Radionice vodi Milena Radović, pedagoška saradnica, u saradnji sa kustosima i vodičima Muzeja savremene umetnosti. Prijave su otvorene u nedelji kada se radionica realizuje, od ponedeljka do petka, putem e-mail adrese dk@msub.org.rs. Svi zainteresovani u prijavi treba da navedu ime deteta, datum radionice, uzrast, ime jednog roditelja i kontakt telefon.
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ НИКОЛЕ МАЦУРЕ
САЛОН 77, четвртак, 23.јун 2026. у 20 сати
Изложба је реализована у сарадњи са Интернационалним Нишвил џез фестивалом и Галеријом савремене ликовне уметности Ниш и на самом отварању биће изведен перформанс у сарадњи са нишким џез музичарима који ће свирати на скулптурама Николе Мацуре.
Никола Мацура је савремени српски вајар и мултимедијални уметник најпознатији по свом аутентичном, ангажованом и иновативном приступу скулптури и звуку. Својим радом успешно повезује, спаја уметност, рециклажу и мировни активизам.
Назив изложбе гласи „Од буке до звука“ или боље је рећи „од оружја до музичких инструмената“. Његов уметнички концепт засниван је на сакупљању расходованог војног оружја и опреме (шлемова, празних чаура, минобацача) и преобликовању у функционалне музичке објекте (дувачке, гудачке и ударачке). Кључна идеја је заправо трансформација симбола рата и деструкције у средство стварања и уметности – предмети креирани за уништење, производњу буке и страдања претвара у објекте који производе музику и хармонију. Дела су интерактивна и звучна, спојена су од форме визуелне уметности и акустике, материјализована кроз музичке перформансе на самом отварању. Никола Мацура звучне објекте (скулптуре) поставља у форму оркестра у галеријском простору и назива их „Зарђали оркестар“. Њега чине четири звучна објекта на којима четири професионална музичара музицира током отварања изложбе.
Бомбофон је један од најупечатљивијих инструмената из пројекта „Од буке до звука“. Он је настао преобликовањем расходованих војних компоненти- пре свега делова авио бомби, ракета и тешких чаура у мелодијски инструмент. На изложби су заступњени цртежи, видео радови и звучни објекти, уско су повезани и чине целину. Дакле, скулптура је у центру пажње, али кроз цртеж и видео рад она добија пуну наративу и друштвено уметничку снагу.
Цртеж је полазна идеја, ментална искра, по којој уметник војно оружје трансформише у функционални уметнички објекат. Скулптура је централно место материјализације и средство, реквизит предвиђен не само да стоји на постаменту већ за акцију, перформанс и додир са публиком или музичарем, док је видео рад документација перформанса и временска димензија.
Мировни активизам Николе Мацуре није тек споредна идеја или декларативна порука у пропратном тексту изложбе, већ сама срж његовог стваралаштва. Он је уметник, активиста који кроз форму скулптуре и звука спроводи радикалну трансформацију: он ратне реквизите успешно лишава њихове разорне моћи, претварајући оружје у универзални језик мира и креативности.
Никола Мацура (1978) je магистар вајарства и ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду. Након завршених студија активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године учествује у великом перформансу Лед арта „Кунстлагер“, а од 2003. до 2013. континуирано учествује у раду Мултимедијалног центра „Арт клиника“. Године 2002. реализује прву инсталацију постављену у јавном простору, а 2003. излаже први у низу интерактивних, процесуалних радова из серије „Интерактивна Скулптура“. До данас је реализовао велики број интервенција и инсталација, а последњи пројекат, који је и даље у процесу рада бави се преиспитивањем односа скулптуре и звука, односно процесом редизајнирања војних реквизита у звучне објекте.
Уметничка пракса Николе Мацуре повезује различите медије и подразумева инсталације и интервенције у простору, скулптуру и цртеж, пре свега у форми друштвено ангажоване уметности
Важан сегмент у његовом раду представљају и едукативни програми. Реализовао је низ радионица, предавања и курсева, а од 2014. године започео је едукативни пројекат који се бави радом на инсталацијама и интервенцијама у јавном простору.
Изложба је отворена за посетиоце од 23. јуна до 16. августа 2026. године сваког дана осим понедељком у Галерији савремене ликовне уметности Ниш, Салон 77 у нишкој Тврђави.
MSUB – Posebni programi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu tokom jula
Muzej savremene umetnosti tokom jula priprema raznovrstan prateći program, sa posebnim akcentom na tematska vođenja koja posetiocima nude produbljen pogled na izložbe. Kroz pažljivo osmišljene narative, ova vođenja otvaraju pitanja umetničkih uticaja, konteksta i značenja dela, podstičući aktivno promišljanje i dijalog sa publikom.
U okviru tematskih programa izdvaja se vođenje kroz izložbu „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945” pod nazivom „Na putu”, koje će se održati 25. jula u 13 časova. Na ovom tematskom vođenju biće istraženo na koji su način putovanja radi školovanja, profesionalnog usavršavanja ili ličnih istraživanja oblikovala poglede umetnika na svet i uticala na razvoj njihovog likovnog izraza.
Kroz odabrana dela pratićemo tragove evropskih umetničkih centara, susrete sa različitim kulturama, pejzažima i idejama, kao i načine na koje su umetnici nova iskustva pretočili u svoja dela. Posebna pažnja biće posvećena prikazima puteva, gradova i predela, ali i ulozi putovanja kao prostora interkulturalnog dijaloga i razmene umetničkih ideja. Susreti sa vodećim evropskim kulturnim centrima omogućili su umetnicima da upoznaju nove umetničke tendencije i poetike, koje su potom stvaralački prilagodili i preneli u sopstvenu sredinu, dajući značajan doprinos modernizaciji srpske umetnosti u prvoj polovini 20. veka.
Kroz izložbu vodi muzejska saradnica i edukatorka Katarina Kuč.
Za posetioce zainteresovane za opšti pregled postavki, organizovana su vođenja kroz aktuelne izložbe u Muzeju savremene umetnosti Beograda, na srpskom jeziku: 16, 23, 30. jula u 18 časova, kao i 18. jula u 13 časova. Pored izložbe „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945”, publika može da pogleda i veliku izložbu „Lične priče / Političke realnosti“, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, koja okuplja više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene.
Kroz izložbe vode muzejski saradnici Luka Pajović i Katarina Kuč.
Vođenja na ruskom jeziku kroz sve aktuelne izložbe biće održana 16. i 30. jula u 18 časova, a vodi ih muzejska saradnica Veronika Podriadova.
Najmlađoj publici namenjen je Dečiji klub, u okviru kojeg će biti organizovane kreativne radionice 18. jula u 12 časova, 19. jula u 11 časova i 25. jula u 12 i 14 časova. Radionice vodi Milena Radović, pedagoška saradnica.
Predavanje i diskusija u okviru izložbe : Noćna poetika nadrealizma
Predavanje / Tribina :
Noćna poetika nadrealizma
Četvrtak, 9. jul 2026. u 18 sati
Francuski institut u Beogradu, Knez Mihailova 31
Na srpskom i francuskom, prevod obezbeđen. Ulaz slobodan.
U okviru izložbe Nadrealizam na papiru: oko u divljem stanju, koju možete da pogledate u Francuskom institutu u Beogradu, pozivamo vas na predavanje pod nazivom „Noćna poetika nadrealizma“. Divljem stanju oka, na koje upućuje naslov izložbe, na izvestan način odgovara i divlje stanje misli oslobođene tereta logičkog uma. Nadrealizam je nastojao da prevaziđe granice između sna i stvarnosti, razuma i mašte, dana i noći. U Prvom manifestu nadrealizma (1924), Breton izražava verovanje u „buduće razrešenje ova dva stanja, naizgled toliko protivrečna, sna i stvarnosti, u neku vrstu apsolutne stvarnosti, nadstvarnosti“.
Ovo predavanje praćeno diskusijom predlaže istraživanje te „noćne poetike“ kroz književnost, ali i likovne umetnosti, pokazujući kako automatsko pisanje, oniričke slike, neobične asocijacije i vizije doprinose preispitivanju racionalnih kategorija. Noć (iracionalno) više nije negacija dana (racionalnog), već se dan često pojavljuje kao „nemogući negativ noći“. Pozivamo vas da zaronite u to „oko u divljem stanju“, gde imaginacija postaje privilegovani način spoznaje i slobode.
Učestvuju:
- Jelena Novaković, univerzitetski profesor
- Milivoj Miško Pavlović, slikar, profesor na Fakulttetu likovnih umetnosti u Beogradu
- Nebojša Vukadinović, stručni savetnik za izložbu „Nadrealizam na papiru“
Republika Srpska – Gostovanje dve velike izložbe iz Srbije
Dve velike i značajne gostujuće izložbe Muzeja naivne i marginalne umetnosti, “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” i “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić”, biće otvorene u četvrtak, 9. jula u 20 časova, u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci.
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš.
Izložba okuplja 87 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi, ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba je realizovana u saradnji sa deset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, dr Branislava Dimitrijevića i Danice Đorđević Janković.
Izložba “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” zasniva se na dijalogu dva izuzetna umetnička opusa koji i danas zauzimaju značajno mesto u savremenim tumačenjima umetnosti XX veka. Radovi Ilije Bosilja (1895–1972) i Save Sekulića (1902–1989), prisutni u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, svedoče o autentičnim i samosvojnim poetikama koje prevazilaze uobičajene kategorije. Naslov izložbe upućuje na čin svesnog distanciranja od racionalno ustrojene stvarnosti i ulazak u prostor unutrašnjih vizija, simbola i arhetipskih predstava.
Projekat je nastao kao nastavak programske orijentacije Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Beograda ka savremenom čitanju umetnosti Ilije Bosilja i Save Sekulića. Izložba “Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić” premijerno je prikazana u italijanskom muzeju Casa dell’Art Brut 2023. godine, dok je domaćoj publici predstavljena 2024. godine u Galeriji Matice srpske, čime je dodatno potvrđen institucionalni značaj ovog projekta i pozicija Ilije Bosilja i Save Sekulića unutar šireg konteksta srpske moderne umetnosti. Dodatnu potvrdu aktuelnosti Bosiljevog stvaralaštva predstavila je retrospektivna izložba Ilija Bosilj: Trijumf umetnosti (2025) u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Kustoskinje izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i Marta Morgana Rudoni.
Na izložbi je predstavljeno sedamdeset radova iz muzejskih i privatnih kolekcija, uključujući zbirku Muzeja naivne i marginalne umetnosti, zbirku Salona Oto Bihalji-Merin i muzeja Ilijanum u Šidu. Izložbu prate i dva dokumentarna filma – film o Iliji Bosilju u režiji Žike Mitrovića, u produkciji Centarfilma, kao i film o Savi Sekuliću autora Slobodana Pešića, kao i katalog čiji dizajn potpisuje Futro.
Dve gostujuće izložbe Muzeja naivne i marginalne umetnosti biće otvorene za posetioce u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske do 3. septembra 2026. godine.