U Galeriji DOTS otvorena izložba Vesne Perunović
Metod u ludilu
Gestovi otpora: Gradnja. Razgradnja. Obnavljanje.
(Method to Madness – Gestures of Resilience: Making. Unmaking. Remaking.)
U Galeriji DOTS u Beogradu sinoć je otvorena izložba kanadsko-srpske umetnice Vesna Perunović pod nazivom „Metod u ludilu – Gestovi otpora: Gradnja. Razgradnja. Obnavljanje.“ (Method To Madness – Gestures of Resilience: Making. Unmaking. Remaking.).
Izloženi su radovi koji beleže trajanje, ritam i akumulaciju rada. Krećući se kroz različite medije – crtež, fotografiju, video, asemblaž, umetničke knjige i instalaciju – umetnica istražuje odnos između gesta, procesa i vremena.Pažljivo konstruisanim formama, Vesna Perunović transformiše svakodnevno u monumentalno, ukazujući na to da se upravo u procesima gradnje, razgradnje i obnove krije potencijal za otpornost, ozdravljenje i kolektivnu transformaciju.
U subotu, 30, maja u 15 časova, Galerija DOTS poziva na razgovor s umetnicom, kustoskinjama izložbe i autorkom teksta u katalogu, Leonidom Kovač.
Izložba „Metod u ludilu“ u Galerija DOTS traje do 27. juna 2026. godine.
OTVORENA IZLOŽBA „INTERNI ITALIANI“ SVETSKOG FOTOGRAFA MASIMA LISTRIJA U BEOGRADU
Senzacionalna postavka legendarnog italijanskog fotografa, svetski poznatog i priznatog Masima Listrija (Massimo Listri), u Salonu Muzeja grada Beograda apsolutno je oduševila prisutnu publiku. Ovaj velikan svetske umetničke scene, koji svojim fotografskim delima obeležava čitavu jednu epohu estetike i vizuelnog rafinmana, predstavio je sinoć neka od svojih najznačajnijih dela. Prizori koje umetnik na svoj autentičan način ovekovečuje toliko su impresivni da u posetiocu bude snažnu želju da se ponovo vrati i još dublje uživa u njima.
Ovaj prvorazredni kulturni događaj pod nazivom „Interni Italiani“ organizovali su Muzej grada Beograda i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, a u partnerstvu sa DeGorsi Fine Arts. Izložba ujedno predstavlja i ekskluzivni umetnički segment prestižne kulturne platforme Salon of Excellence.
Prisutnima na svečanom otvaranju obratili su se direktor Italijanskog instituta za kulturu Roberto Činkota (Roberto Cincotta), ambasador Italije u Srbiji, Luka Gori (Luca Gori), koji je istakao da Listrijev rad spaja lepotu i svetlost dajući radovima ton večnosti i duše, kao i Aleksandar Đorđević ispred DeGorsi Fine Arts, koji je naglasio značaj donošenja ovako prestižnih sadržaja u našu prestonicu. Sam maestro Masimo Listri (Massimo Listri) se sa velikom toplinom zahvalio beogradskoj publici, poručivši da upravo posetioci daju smisao ovoj postavci – grazie uno per uno. Otvaranje je proglašenjem izložbe otvorenom zvanično zaokružila gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković, istakavši da se Beograd te večeri osećao skoro kao da je u Firenci.
Postavka, koja predstavlja i uvertiru za Listrijev predstojeći monumentalni poduhvat u italijanskom Parlamentu koji otvara predsednik Italije, biće otvorena za posetioce u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 30) svakog dana u periodu od 20. maja do 15. juna 2026. godine.
OTVARANJE DOKTORSKE IZLOŽBE „VERTIKALE“ MLADE UMETNICE SARAH IVE VUJIN ZAKAZANO JE ZA 26. MAJ U 19 ČASOVA U GALERJI ILIJE M. KOLARCA
U vremenu u kojem se od pojedinca sve češće očekuje da se jasno opredeli, definiše i svrsta, doktorska izložba Sarah Ive Vujin pokušava da odbrani nešto gotovo zaboravljeno – pravo na složenost.
Izložbu pod nazivom „Vertikale“ čini deset slika rađenih u tehnici ulja na platnu, od kojih su dve muralskih dimenzija. Radovi nastaju u periodu društvenih podela i pojačanog pritiska ka političkom opredeljenju, ali umesto direktnog odgovora na takvu atmosferu, autorka bira drugačiji pristup – insistiranje na unutrašnjoj autonomiji i besciljno orijentisanom procesu stvaranja.
„Slikanje za mene nije nikakav beg od stvarnosti, već aktivno suočavanje sa njom“, navodi umetnica. „To je proces u kome pokušavam da razumem i integrišem iskustva kroz koja prolazim.“
Upravo zato serija „Vertikale“ ne funkcioniše kao zatvoren sistem značenja. Forme na slikama nisu do kraja definisane ni ukroćene, već ostavljene da se razvijaju kroz odnos sa prostorom, posmatračem i sopstvenom unutrašnjom logikom. U tom procesu pitanja dobijaju primat nad odgovorima, a značenja ostaju otvorena i promenljiva.
Mentor projekta, profesor Adam Pantić, ovakav pristup vidi kao retku odbranu umetničke slobode unutar savremenog akademskog prostora:
„Ovaj DR UM. projekat, na moje veliko zadovoljstvo, dokazuje i odbraniće tezu da se sistemski, u građanskom i akademskom formatu, može stvoriti uslov za negovanje kontinuiteta umetničke besciljnosti“, navodi Pantić.
Govoreći o senzibilitetu autorke, on dodaje da njen rad „komunicira sa okolinom na frekvenciji potisnutih sadržaja, direktno, ekspresivno, bez opterećenja predznanjem“, dok njenu slikarsku metodu opisuje kao „plemenitu slikarsku predanost“ koja prostor puni „dubokim emocionalnim doživljajem sveta“.
Poseban sloj izložbe čine i dva autorska teksta koji prate postavku – „Govorim u svoje ime“ i „Mislim za sebe“. U prvom, umetnica govori jasno, analitično i reflektovano o potrebi da se čoveku ostavi pravo na promenu i kompleksnost. U drugom, ton postaje siroviji, intimniji i potpuno nefiltiran, otkrivajući unutrašnji tok misli koji stoji iza samog procesa rada.
Ta podela između javnog i unutrašnjeg glasa možda najbolje otkriva i način na koji autorka želi da se njenim slikama pristupi – bez unapred pripremljenih tumačenja i bez potrebe da se rad odmah objasni.
„Vertikale“ ne pokušavaju da publici ponude gotovu istinu, već da otvore prostor u kojem je moguće zastati, posmatrati i provesti neko vreme bez potrebe za konačnim zaključkom.
Izložbu je moguće posetiti do 6. juna. Ulaz je slobodan.
Izložba „ALL IN“ Mladena Hrvanovića u galeriji Neon
Autorski koncept izložbe „ALL IN“ (Reč umetnika)
Samostalna izložba „ALL IN“ umetnika Mladena Hrvanovića (MHR) biće otvorena u petak, 22. maja u 20 časova u Galeriji Neon u Beogradu (Crnogorska 10).
U srcu izložbe nalazi se fascinacija jednim elementom – karbonom – ugljenikom, istraženim u svom kosmičkom, geološkom, biološkom, filozofskom i tehnološkom rasponu. Umetnikova dela se ne bave elementom samo kao hemijskom supstancom. Umetnički narativ je o karbonu kao univerzalnom principu transformacije, kodiranja, komunikacije i svesti i o samom umetniku kao živom karbonskom sistemu koji reflektuje sopstvenu prirodu kroz proces stvaranja.
“Napravljeni smo od zvezdane prašine. Ne kao metafora, već kao činjenica. Svaki atom karbona u telu živih bića iskovan je unutar umiruće zvezde kroz trostruki alfa proces: tri helijumska jezgra sudaraju se pod nepojmljivim pritiskom i proizvode jedini element od kojeg zavisi sav poznati život. Kada je ta zvezda eksplodirala kao super nova, rasejala je ugljenik-karbon po kosmosu. Milijardama godina kasnije, ti atomi kružili su kroz okeane, atmosferu i živa bića Zemlje. Naši DNK i RNK kodovi su u njemu zapisani. Jedemo, dišemo, mislimo i osećamo kroz karbon. Kada umremo, vraćamo ga i ciklus se nikada ne zaustavlja,” objašnjava Hrvanović.
Karbon nije samo hemija života. Karbon je sam život. On je element koji i stvara materiju i materiji daje složenost potrebnu da misli, oseća i postoji kao svesno biće.
Karbon u sebi nosi paradoks: ista supstanca koja stvara crni, prljavi pepeo i čađ takođe je i savršeni, večni dijamant.
Ono najniže i ono najdragocenije jedno su te isto. Karbon je vrhunski element transformacije i otelovljenje alhemijskih principa. Ugljenik – karbon piše kod života u hemijskoj azbuci od četiri slova – bazama DNK i RNK i usavršava taj kod već četiri milijarde godina.
Silicijum, karbonov najbliži komšija u periodnom sistemu, piše drugačiji kod, električnu azbuku od dva stanja koja teče kroz tranzistore i čipove. Razvijajući se samo sedamdesetak godina ovaj sistem uči da čita, tumači i replicira biološke strukture i jezik karbona.
Karbonska svest i veštačka inteligencija zasnovana na silicijumu razgovaraju jedna s drugom sada već intenzivno, a moguće ishode tog dijaloga nijedna od njih još ne može da tačno predvidi.
Mladen Hrvanović je multidisciplinarni umetnik, autor i kreativni direktor sa više od dve decenije iskustva u oblastima savremene umetnosti, scenografije, prostornog dizajna i javnih instalacija. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom karijere radio je na brojnim međunarodnim projektima i velikim kulturnim produkcijama u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.
Među značajnijim projektima izdvajaju se svetlosni dizajn za „Opera Industriale“ u okviru programa European Capital of Culture Rijeka 2020, autorski koncept srpskog paviljona na Expo 2010, umetničko vođenje ceremonije otvaranja Univerzijade u Beogradu, kao i brojni interdisciplinarni projekti u Abu Dabiju, Dubaiju, Gruziji i Ukrajini. Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada „Arhitektura godine“ Udruženja arhitekata Beograda, Nagrada grada Beograda i priznanje festivala MEMEFEST u Ljubljani za video umetnost.
Tokom trajanja izložbe biće organizovana stručna vođenja i prateći programi. Postavka u galeriji Neon traje do 29. maja
Otvorena Izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje” u Salonu Oto Bihalji-Merin
Izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje”, koja osvetljava Oto Bihalji-Merinove veze sa ličnostima koje su presudno oblikovale njegove afinitete prema španskoj kulturi – od Servantesa, Velaskesa, Valje-Inklana do Pikasa i Goje – otvorena je 14. maja u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu.
Kustoskinja izložbe Senka Latinović je na otvaranju istakla: „Polazna tačka ove izložbe bila je obimna arhiva Salona Oto Bihalji-Merin, čije je istraživanje predivan, ali istovremeno kompleksan i dugotrajan proces. Zato pokušavamo da postepeno osvetljavamo jednu po jednu, kako ih je sam Oto Bihalji-Merin nazivao, stanicu njegovog života. Ovog puta ta stanica je Španija, a naša ideja za izložbu je podstaknuta i jubilejima – 280 godina od rođenja Fransiska Goje i 90 godina od početka Španskog građanskog rata – što suštinski i jesu dve tačke Bihaljijevog najintenzivnijeg susreta sa Španijom“.
Senka Latinović je dodala: „Taj susret smo pokušale da prenesemo dominantno kroz govor u prvom licu – uključujući isečke iz intervjua, eseja, knjiga, video- i audio-zapisa. Ne dajte da vas uplaši ova količina teksta, jer je narativ direktan, neposredan, lišen preobimne kustoske interpretacije. Pozivamo vas da odvojite vreme da se izmestite iz hektične svakodnevnice – da prelistate publikacije na izložbi, istražujete, čitate knjige iz Otove biblioteke, da razgovaramo – da na taj način, zajedno, kreiramo mesto koje neguje kritičko mišljenje i stvaranje novih ideja“.
Kustoskinja izložbe zahvalila se koleginicama iz Instituta Servantes u Beogradu, Ivani Jovanović Arsić i Klari Barbero Penas, kao i Dariju Oteru Kastru, zameniku ambasadora Španije u Srbiji, na lepoj saradnji prilikom realizacije izložbe u Institutu Servantes, ali i kolegama iz Muzeja Jugoslavije, koje su dale veliki doprinos izložbi ustupajući dragocene grafike Fransiska Goje iz serije „Kaprici“.
Na izložbi su predstavljene i Bihalji-Merinove posete Španiji u različitim istorijskim okolnostima: od učešća u Španskom građanskom ratu do proučavanja Gojinog opusa u madridskom muzeju Prado, nakon pada frankističkog režima. Kustoskinje izložbe su Senka Latinović i Danica Đorđević Janković.
Da podsetimo, izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje” se realizuje u okviru projekta „Oto Bihalji-Merin i Španija” Muzeja naivne i marginalne umetnosti, koji za cilj ima da publici približi ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina. U okviru projekta „Oto Bihalji-Merin i Španija”, zamišljenog kao omaž odnosu koji je ovaj vrsni jugoslovenski likovni kritičar, pisac i svestrani kulturni radnik uspostavio sa španskom umetnošću i političkom borbom španskog naroda, pored izložbe „Oto Bihalji-Merin i Španija” otvorena je i izložba „Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” u Galeriji Instituta Servantes.
Ovim projektom Muzej naivne i marginalne umetnosti obeležava i dva jubileja – 280 godina od rođenja Fransiska Goje, ali i 90 godina od početka Španskog građanskog rata. Vreme u kojem živimo iznova nas podseća na potrebu stalnog promišljanja istorijskih iskustava i ponovnog čitanja lekcija koje su nam ostavili naši prethodnici. Gojin grafički ciklus „Užasi rata” tako prevazilazi okvire svedočanstva o jednom istorijskom događaju i postaje univerzalna opomena. Kako je zapisao Bihalji-Merin: „Gojina umetnost otvorila je čovečanstvu nove, unutrašnje prostore. Njegove proročke gravure, poput vizija koje donose snovi, ne znaju za vremenske i prostorne granice – one pripadaju budućim vremenima, ako ona ikada dođu.”
U okviru pratećeg programa izložbe, 15. maja biće organizovano kustosko vođenje kroz oba izložbena prostora – u 17 h u Salonu Oto Bihalji-Merin i u 19 h u Galeriji Instituta Servantes. Za 18. maj u 18 h zakazan je razgovor „Heroji solidarnosti: Jugosloveni u Internacionalnim brigadama”, na kom učestvuju dr Olga Manojlović Pintar i dr Vladan Vukliš, uz moderatorku Senku Latinović.
Izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje” otvorena je za posetioce do 28. avgusta.
Muzej savremene Beograd – Izložba Tanje Ostojić “Koliko snage je potrebno…” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Muzej savremene umetnosti u Beogradu najavljuje izložbu „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić, koja će biti otvorena u sredu, 20. maja u 18 časova, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Polazeći od umetničinog formalnog obrazovanja u oblasti vajarstva, njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, kao i nedavnog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala, tematska retrospektiva međunarodno renomirane umetnice Tanje Ostojić koncipirana je oko raznolikih aspekata materijalnosti u njenoj višedecenijskoj angažovanoj i feministički orijentisanoj umetničkoj praksi.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Promišljanje socijalnih i političkih implikacija materijala, kao i njihove aktivne uloge u proizvodnji značenja, čini jednu od značajnih okosnica autorkinih dugoročnih tematsko-problemskih studija i do sada nije bilo posebno razmatrano u mapiranju i daljem razumevanju njenih pristupa participativnim metodologijama, politikama brige i interdisciplinarnim umetničkim istraživanjima.
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Umetnica na izložbi ova pitanja rasvetljava i dodatno produbljuje kroz teme koje se tiču relacijske prirode ličnog prostora, sfere manifestovanja institucionalnih pozicija moći i kontrole, intime kao prostora i procesa refleksije (mikro)politika tela, ženskog zdravlja, seksualnosti i neumitnosti bioloških promena, kao i emancipatorskog potencijala zajedništva iskazanog kroz brigu, solidarnost i razmenu iskustava i znanja o položajima migrantkinja, marginalizovanih grupa i manjina.
Svojevrsni retrospektivni pregled autorkinih delovanja, od skulpture ka performansu i praksama proizvodnje znanja u umetnosti, značajan je i za razumevanje stvaralačkih procesa u kojima se razmatraju odnosi prema vremenu, prostoru i telu, kao i za tumačenje kategorija objekta i akcije, trajnosti i efemernosti, materijala i iskustvene percepcije. Kroz istraživanje supstancijalne dimenzije mermera, čelika, gline, tekstila, vode i samog tela, Tanja Ostojić svoj umetnički rad konstituiše iz pozicije političnosti, u stalnom kritičkom preispitivanju društvene materije i načina na koje prisutne norme i patrijarhalne matrice oblikuju i uređuju našu svakodnevicu i globalnu stvarnost.
Tematska retrospektiva Tanje Ostojić deo je programske linije Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, koja donosi fokusirane uvide u poetike, strategije i estetike umetnika, valorizujući njihov rad kroz nova tumačenja.
U okviru pratećeg programa izložbe, Muzej savremene umetnosti u Beogradu najavljuje dvodnevnu radionicu umetnice Tanja Ostojić pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje”, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i na Savskom jezeru. Datum održavanja radionice i detalji prijave biće objavljeni na društvenim mrežama i sajtu MSUB-a.
Izložba će biti otvorena do 7. septembra 2026.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra” i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.
Tanja Ostojić (rođena 1972. u Užicu) interdisciplinarna je i performans umetnica iz Beograda, koja živi i radi u Berlinu. Međunarodno je prepoznata kao pionirka institucionalne rodne kritike, naročito zahvaljujući radu u oblasti društveno i politički angažovane feminističke umetnosti i umetnosti u javnom prostoru, sa posebnim fokusom na temu migracije. Njena umetnička dela predmet su brojnih teorijskih analiza i uključena su u mnoge knjige, časopise i antologije širom sveta. Ostojić je studirala skulpturu na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (diplomirala 1995, magistrirala 1998) i vizuelne umetnosti na École Régionale des Beaux-Arts u Nantu, Francuska (1998–1999). Dobitnica je stipendije „Albert Ajnštajn” za interdisciplinarno umetničko istraživanje na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (2012–2014).
Od 1994. godine Ostojić radi kao samostalna likovna umetnica, aktivna u polju istraživanja i obrazovanja. Dobitnica je brojnih nagrada, studijskih boravaka i stipendija. Britanski Gardijan nedavno ju je uvrstio među 25 najznačajnijih umetnika 21. veka, između ostalog zahvaljujući projektu Tražim muža sa pasošem Evropske unije (2000–05). Njeni performansi i izložbena praksa predstavljeni su, između ostalog, na Venecijanskom bijenalu: 2001. na glavnoj izložbi Haralda Zemana, 2011. u Romskom paviljonu i 2024. u Hrvatskom paviljonu, u okviru projekta Vlatke Horvat.
Svoje radove izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, bijenalima i festivalima performansa, pozorišta, videa, filma i digitalnih medija širom sveta, uključujući: Bruklin muzej u Njujorku (2007), Bijenale u Busanu u Južnoj Koreji (2016), Pratt Manhattan Gallery u Njujorku (2016), Deutsches Historisches Museum u Berlinu (2015), Manifesta 2, Musée d’Histoire de la Ville de Luxembourg (1998), ART ACTION 16, Geteborg (2021), Tallinn Art Hall (2021), HKW u Berlinu (2024). Najvažnije samostalne izložbe održane su u sledećim galerijama i muzejima: Depo, Istanbul (2022), Galerija Podroom Kulturnog centra Beograda (2021), Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd (2004 i 2017), Galerija Škuc, Ljubljana (2012), Kunstpavillon, Insbruk (2008), Halle für Kunst, Luneburg (2003), La Box, Burž (2003), Muzej suvremene umjetnosti Zagreb (2002). Njeni radovi nalaze se u značajnim zbirkama, uključujući Muzej primenjene umetnosti u Beču, Kontakt kolekciju Beč, Muzej savremene umetnosti Ljubljana, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Neuer Berliner Kunstverein u Berlinu.
Kao gostujuća docentkinja predavala je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, univerzitetima likovnih umetnosti u Rejkjaviku i Berlinu, a predaje i studentima socijalnog rada na Univerzitetu primenjenih nauka u Frankfurtu na Majni. Održala je predavanja i seminare na oko 100 univerziteta širom sveta i učestvovala na brojnim akademskim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Redovno objavljuje tekstove u stručnoj periodici i knjigama.
Tanja Ostojić je doktorantkinja na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu sa svojim interdisciplinarnim umetničko-istraživačkim projektom „Izmenjena vodom“, istražujući kako su iskustva menopauze, urbanih kultura plivanja, otelovljenog i kolektivnog ženskog znanja isprepletana sa otpornošću, isceljenjem i ljudskim iskustvom, iz feminističke perspektive. Koristeći isceljujuću moć vode, osmislila je i vodila brojne radionice kao kolektivne prostore za razmenu, o često prećutkivanoj i nedovoljno istraženoj temi menopauze.
BINA – Otvorena izložba “Stanovanje/Housing 25” na 21. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture
Međunarodna izložba savremenog stanovanja „Stanovanje/Housing 25“, u organizaciji Katedre Zgrade za za stanovanje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Klastera urbanog planiranja, otvorena je u ponedeljak, 11. maja, u Klubu RTS-a, u okviru 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026.
Prisutnima su se obratili Ružica Sarić, članica organizacionog tima BINA, Aleksandar Keković, kustos izložbe, i Milica Živković, predsednica organizacionog odbora izložbe.
Ružica Sarić se zahvalila gostima iz Niša i istakla da je uložen veliki trud u pripremi izložbe, koja prikazuje savremene trendove u oblasti stanovanja.
Aleksandar Keković je naveo: „Ova izložba se prvi put javila kao ideja 2013. godine i čast nam je da sa njom učestvujemo na ozbiljnoj manifestaciji kao što je BINA. Ideja nam je da svaka izložba ima temu koja bi predstavila dvogodišnju produkciju u svetu i kod nas; svaki put tražimo nešto novo što bismo predstavili. Ovogodišnja izložba je bila u Vranju, sada je u Beogradu i nadamo se da ćemo sa njom napraviti jednu turneju po Srbiji i šire.“
Milica Živković je dodala: „U fokusu tematskog dela ove godine su zajednički sadržaji i zajednički prostori. Aktuelnost i značaj ove teme ogleda se u činjenici da nas upravo ovi prostori vraćaju na neke pomalo zaboravljene vrednosti kao što su empatija, solidarnost i razumevanje, oblikujući kulturu stanovanja koja se zasniva na zajedništvu i osećaju pripadnosti.“
Izložba „Stanovanje/Housing 25“ je šesta po redu manifestacija aktuelnih arhitektonskih ostvarenja iz oblasti stanovanja. Ova bijenalna izložba inovativnih arhitektonskih rešenja, sa decenijskom tradicijom, postala je značajan i prepoznatljiv događaj koji kritički sagledava razvoj savremene stambene arhitekture na svetskoj arhitektonskoj sceni, prateći aktuelne tendencije u oblikovanju arhitektonskog prostora.
Izložba obuhvata ukupno 80 radova i programski je podeljena na dve celine: opšti i tematski deo. U okviru opšteg dela prikazano je 40 radova koji predstavljaju reprezentativne primere savremene stambene arhitekture realizovane u protekle dve godine, odnosno u periodu između dve izložbe, kroz različite prostorne, društvene i kulturne kontekste na globalnom nivou. U tematskom delu, koji takođe broji 40 radova, pažnja je usmerena na modele stanovanja sa posebno osmišljenim zajedničkim prostorima za okupljanje i međusobnu interakciju stanara.
Na izložbi su predstavljeni radovi autora iz 28 zemalja, od renomiranih arhitekata do mladih stvaralaca. Internacionalni karakter programa pruža priliku za uporedno sagledavanje savremene prakse i razmenu iskustava, uz bolje razumevanje aktuelnih trendova i njihove primene u različitim urbanim sredinama. Prikazani radovi praćeni su recenzijama članova Međunarodnog naučno-umetničkog odbora, koji uključuju vodeće stručnjake i afirmisane akademske ličnosti iz 12 država. Ove recenzije predstavljaju svojevrsnu kritičku i naučno-stručnu analizu tokova, pravaca i inovacija u oblasti stambene arhitekture, uz uvažavanje različitih sociopolitičkih, ekonomskih i kulturoloških konteksta.
Sastavni deo izložbe čine i kratke video izjave arhitekata zastupljenih na izložbi, u kojima oni u sažetom formatu izdvajaju pet pojmova kojima definišu svoj arhitektonski kredo.
Multidisciplinarnim pristupom izložba naglašava teorijski i praktični značaj savremene arhitekture, podstičući kritičku refleksiju i unapređenje profesionalne prakse u oblasti stanovanja. Zajednički prostori se prepoznaju kao ključni kriterijum kvaliteta stanovanja, koji bitno oblikuju život zajednice. U uslovima sve izraženije individualizacije urbanog života, oni postaju nosioci novih vrednosti poput otvorenosti, solidarnosti i međusobne podrške.
Izložba je otvorena do 17. maja 2026.
Otvaranje izložbe „ALL IN“ – Mladen Hrvanović 22. maja u galeriji Neon
Samostalna izložba „ALL IN“ umetnika Mladena Hrvanovića biće otvorena u petak, 22. maja u 20 časova Galeriji Neon u Beogradu (Crnogorska 10).
Nakon višegodišnjeg odsustva sa beogradske likovne scene, Hrvanović se vraća projektom koji objedinjuje intenzivnu produkciju iz proteklih godinu dana.
Izložba je koncipirana kao serija od pet tematskih celina koje prožimaju sirovi, industrijski prostor galerije, transformišući ga u polje istraživanja materijalnosti, procesa i rizika.
Postavka obuhvata širok dijapazon medija – od monumentalnih skulpturalnih objekata u betonu, bronzi i pozlati, preko radova u ogledalu i svetlosnih kutija, do serije slika i crteža pod nazivom „Karbonski pejzaži“. Poseban segment izložbe čine digitalni radovi nastali kroz specifične algoritamske kodove i uputstva, čime umetnik istražuje presek između manuelnog izvođenja i tehnološki generisane vizuelnosti.
Naziv „ALL IN“ simbolizuje potpuni stvaralački ulog i beskompromisni pristup umetničkom činu. Oslanjajući se na prostornu logiku galerije, autor uvodi specifičan režim kretanja kroz pet „soba“, gde svaka celina funkcioniše kao zaseban narativni čvor, ali i kao deo šire, ritmične celine.
Tokom sedmodnevnog trajanja izložbe biće organizovana stručna vođenja, uz raznovrstan prateći program.
Izložba traje do 29. maja.
Mladen Hrvanović – biografija
Mladen Hrvanović je multidisciplinarni umetnik, autor i kreativni direktor sa više od dve decenije iskustva u oblasti savremene umetnosti, prostorne artikulacije, skulpture, javnih instalacija i interdisciplinarnih kulturnih projekata.
Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 2006. godine. Tokom studija usavršavao se u klasi profesora Dragana Jovanovića na odseku za proširene medije (eksperimentalna klasa), kao i kod profesora Zdravka Vajagića i Marije Dragojlović na slikarskom odseku.
Njegova umetnička praksa obuhvata skulpturu, instalaciju, oblikovanje prostora, svetlosni dizajn, scenografiju i arhitektonske koncepte, sa posebnim fokusom na istraživanja u oblasti javnog prostora, novih medija i društveno angažovanih umetničkih formi. U svom radu povezuje savremene umetničke prakse sa urbanizmom, ekologijom, društvenom odgovornošću i kulturnim strategijama.
Autor je brojnih nacionalnih i međunarodnih projekata u oblastima javne umetnosti, intermedijskih istraživanja, arhitektonskih intervencija i kreativne produkcije. Njegov profesionalni angažman obuhvata saradnju sa umetnicima, kustosima, arhitektama, urbanistima i međunarodnim kulturnim institucijama na projektima koji istražuju odnos umetnosti, prostora i društvene transformacije.
Među značajnijim projektima izdvajaju se: „Iluzionarium“ (Zlatibor, 2025), muzej iluzije u realizaciji kao kreativni direktor; CSR projekat „Re-connect“ (Pančevo, 2023) kao autor koncepta, art direktor i prostorni dizajner; svetlosni dizajn za „Opera Industriale“ u okviru programa Evropske prestonice kulture u Rijeci (2019); multimedijalna instalacija „Pejzaž moje domovine“ predstavljena na Trijenalu proširenih medija ULUS-a (2019); autorski koncept srpskog paviljona na Svetskoj izložbi EXPO u Šangaju (2010); kao i projekat „Silent Society“ (Beograd, 2009), Ceremonija otvaranja Univerzijade 2009, Beograd – umetnički direktor. Kum je časopisa „Liceulice“.
Realizovao je samostalne izložbe „Negative Space“ (2005) i „Home Sweet Home“ (2000), kao i niz grupnih izložbi i javnih prezentacija u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u međunarodnim umetničkim rezidencijalnim programima u Beču, Nici, Budimpešti, Parizu i Ohridu, gde je razvijao projekte iz oblasti eksperimentalnih medija i prostorne umetnosti.
Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada „Arhitektura godine“ Udruženja arhitekata Beograda (2012), Nagrada grada Beograda, nagrada Pozorišta „Duško Radović“ za scenografiju, kao i priznanje festivala MEMEFEST u Ljubljani za video umetnost.
Član je ULUS-a.
Novi Sad – Muzej savremene – Izložba “Peščana pomeranja” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Izložba Peščana pomeranja – Izbor iz Zbirke crteža i grafike Muzeja savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena za posetioce 15. maja u 19 časova. Zbirka crteža i grafike MSUV sadrži više od 1850 radova, što je čini najbronijom u kolekciji muzeja. Na izložbi će biti prikazano oko 160 radova autorki i autora poput: Lazara Vujaklije, Ivana Radovića, Milivoja Nikolajevića, Ankice Oprešnik, Milana Kerca, Mladena Srbinovića, Uroša Toškovića, Ljubomira Kokotovića i mnogih drugih. Kustos izložbe je Mirko Kokir.
Lajtmotiv izložbe je priča iz stripa Nila Gejmana Sendmen, čiji se glavni lik Morfej oslobađa iz zatočeništva, otkrivajući promene unutar sopstvenog sveta snova. Radnja stripa se dalje odvija kroz niz epizoda, priča i susreta sa likovima, u kojima Morfej, tj. Sendmen, obnavlja svoj svet, pritom menjajući samog sebe. Izložbom se prikazuje zbirka koja više decenija u celosti nije predstavljena publici. Tokom svoga „zatočeništva“ zbirka je, poput Morfeja, ostala indiferentna na pojedince i pojave, a njenom skrivenošću propuštene su prilike da se u potpunosti izvrši njihova valorizacija. Izložba predstavlja inicijalnu tačku za dalje sagledavanje radova iz zbirke, ali pruža prostor i mogućnosti za njen dalji razvoj.
Koncept izložbe vezuje se, sa jedne strane, za prirodni fenomen u kome se pustinjske dine posredstvom vetra pomeraju, što utiče na promenu čitavog pejzaža i neposredne okoline. Sa druge strane, u jezičkom smislu se vezuje za ono što je nestabilno i podložno stalnim promenama. Izložba predstavlja jedan pogled na zbirku, izložen preispitivanju. Ona ne predstavlja apsolutnu istinu, već prostor za pojedinačne priče koje mogu biti postavljene u različite odnose. Zasnovana na sagledavanju muzejske zbirke i uloge muzeja u formiranju istorija i dominantnih narativa, izložba akcentuje procese promena, pronalazi ih u istoriji crteža i grafike, kao i istoriji formiranja same zbirke. Radovi na papiru se vrlo retko prikazuju publici, zbog prirode samih medija, pa tako ova nestabilnost muzejskih predmeta u fizičkom i idejnom smislu, naglašava ideju izložbe. Sam pesak asocira na nešto što pretrajava, što se menja kroz vreme, ali u sebi sadrži tragove prošlosti, što jeste karakter muzejske kolekcije.
Postavljena u šest celina (Papirne politike, Aura, Rečnik, Pluralizam osamdesetih, Geografije, Eksperiment), izložba grupiše radove na osnovu tematskih, problemskih i hronoloških kategorija. Ova podela celina je nestabilna i reflektuje samu zamisao izložbe, ističući proces promena ideja, mišljenja i pogleda. Ovako grupisani, radovi unutar celina donose novo čitanje muzejskih predmeta i postavljaju ih u nove međusobne odnose.
Kao poseban segment, na izložbi će biti uključeni radovi studenata Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji će doprineti novom sagledavanju dela iz zbirke. U izložbu će biti uključena i Grafička mreža, koja će tokom izložbe izvesti akciju kolektivne štampe, čime se muzej povezuje sa nezavisnom umetničkom scenom, savremenim tokovima u grafici i akterima na umetničkoj sceni.
U okviru zbirke crteža i grafike, čuvaju se radovi domaćih i inostranih umetnica, umetnika i umetničkih grupa od prvih decenija dvadesetog veka do danas, obuhvatajući radove u različitim grafičkim i crtačkim tehnikama – radove na papiru, kolaže i kombinovane tehnike, gvaš, akvarel, pastel, temperu i druge.
Tokom trajanja izložbe biće priređena brojna vođenja kroz izložbu, razgovori, radionice za decu i omladinu, i dva susreta Kluba knjige.
Izložba će biti otvorena do 21. juna.
Ovo je peta izložba koja se u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine održava u okviru obeležavanja šezdesetogodišnjice osnivanja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (1966). Tokom protekle godine organizovane su tri izložbe sa delima iz kolekcije muzeja – VIDEOSFERA – Video u kolekciji MSUV (proleće), Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva MSUV (jesen) i Inter Media Art – intermedijska i digitalna umetnost (zima), dok je ove godine realizovana izložba Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih.
BINA – Izložba „Odmotavanje materijalnosti“ na 21. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture – BINA 2026
U ponedeljak, 4. maja u 17 časova, u BINA kabini na Fakultetu Likovnih umetnosti (Mila Milunovića 1) biće otvorena izložba „Odmotavanje materijalnosti“ u okviru izložbenog programa 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitektrure. Autori koncepta su Davor Ereš i Jelena Mitrović, u saradnji sa Petrom Lauševićem i Jovanom Petrović.
Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi Prostori” predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi. U okviru paviljona biće prikazana prostorna struktura od vunenih niti, koja je ujedno prostor radionice i izložba.
Na dan otvaranja izložbe, u 18 časova biće održana i promocija knjige „Plant Space: Territories, Architectures and Technologies of the Vegetal“ (MIT Press), na kojoj će učestvovati Michelle Howard, Adam Hudec (urednici izdanja) i Davor Ereš.
Publikacija okuplja međunarodne autore koji preispituju ulogu biljaka u oblikovanju izgrađenog okruženja, pozicionirajući ih ne kao pasivne elemente, već kao aktivne aktere prostorne kompozicije, ekoloških sistema, prostornih politika i društvenih odnosa, otvarajući nove perspektive za arhitektonsko mišljenje i praksu.
Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenata iz Beograda, Beča i Bratislave, a od 5. do 23. maja paviljon će funkcionisati kao otvorena radionica, kao prostor istraživanja, eksperimenta i izlaganja. Vunena struktura će se postepeno nadograđivati, usložnjavati i preplitati kroz niz kolektivnih procesa koji će se odvijati u okviru različitih radionica, omogućavajući da se forma razvija kroz kontinuiranu nadgradnju. Polazeći od postupaka učenja kroz delanje projekat istražuje alternativne pristupe oblikovanju, materijalnosti i temporalnosti arhitektonskih struktura kroz cikluse komponovanja i dekomponovanja.
Kao dinamičan proces transformacije, projekat uspostavlja veze sa prostorima u neposrednom okruženju paviljona, obližnjim školama i parkom, uključujući različite grupe učesnika, od školske dece do učesnika izvan profesionalnih okvira arhitekture. Pozivajući ih da aktivno učestvuju u dogradnji strukture, projekat nastoji da artikuliše i osnaži zajedničke oblike delovanja.
Izložba i svi prateći programi će biti realizovani u prostoru BINA kabine, paviljonu koji je pre 15 godina nastao kao rezultat studentske radionice i koji je već više od jedne decenije prostor za rad i predstavljanje mladih kreativaca.
***
Davor Ereš je arhitekta i istraživač, osnivač arhitektonske platforme POLIGON, kroz koju razvija arhitektonsku praksu. Zaposlen je kao istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), doktorirao je na AF Univerzitet u Beogradu. Njegov rad fokusira se na učenje kroz arhitekturu, (post)produkciju arhitekture i pitanja savremenosti. Koautor je projekta Unraveling: New Spaces, predstavljenog na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025. Gostujući je predavač na Confluence Institute for Innovation and Creative Strategies in Architecture u Parizu. Svoju arhitektonsku metodologiju razvija kroz autorstva međunarodnih arhitektonskih radionica, među kojima su najznačajnije one realizovane u Kadizu, Helsinkiju, Valeti, Teheranu, Lionu, Veneciji i Parizu.
Jelena Mitrović je arhitekta, osnivačica arhitektonske platforme POLIGON, kroz koju razvija svoju arhitektonsku praksu i istraživanje. Doktorirala je arhitekturu sa disertacijom Inconsistency of the Modernist Architect’s Position in 21st-Century Practice, koja se bavi teorijom arhitektonske prakse i promenljivom ulogom arhitekte u savremenim uslovima. Njen rad obuhvata arhitektonsko projektovanje i nastavu, sa fokusom na pitanja arhitektonske prakse i savremene uloge arhitekte. Koautorka je projekta Unraveling: New Spaces, predstavljenog na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025. Angažovana je kao docentkinja na Univerzitetu Union – Nikola Tesla u Beogradu i sarađuje kao spoljna saradnica sa studiom MITarh.
Beogradska nedelja arhitekture – Otvaranje – Otvaranjem izložbe „Isijavanje – otkrivene pojavnosti“ počinje 21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2026
U četvrtak, 30. aprila u 19 časova, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, biće svečano otvorena izložba “Isijavanje – otkrivene pojavnosti”, kojom počinje 21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA. Izložbu će otvoriti profesor Arhitektonskog fakulteta dr Zoran Đukanović.
Ova izložba će predstaviti recentne, nagrađivane javne objekte i celine. Kustos izložbe je prof. mr Zoran Abadić, koji je i autor izložbe zajedno sa dr Jelenom Bogosavljević. Učesnici su Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Baludžić, Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Breda Bizjak (SLO), Riste Dobrijević, Slobodan Radovanović, Emil Jurcan (HR), Srđan Marlović, Srđan Tadić, Milan Mijalković, Darko Polić, Dinko Peračić i Miranda Veljačić (HR), Vedran Jukić (HR), Milan Đurić, Aleksandru Vuja.
Tematski, izložbu je moguće čitati kao smotru arhitektonskih realizacija u okviru dve oblasti: kulturno / industrijsko nasleđe, i javni prostori svakodnevnih potreba. “Ono što nam je važno i potrebno nije isključivo u domenu projektovanja i izgradnje objekata kao jedne vrste ikoničnih dela arhitekture, već u običnosti postojanja sasvim primerenih malih i većih intervencija, upotrebnih, korisnih i lepih. Radi se o konkretnim prostorima, arhitektonskim predstavnicima u polju nacionalne kulture, dodatno prostorno, programski i vanvremenski određenim”, istakao je Zoran Abadić.
Izložba “Isijavanje – otkrivene pojavnosti”, naslovljena je otkrivanjem posebnosti arhitektonskih ostvarenja jednog broja arhitekata realizovanih u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj u različitim periodima unatrag dvadeset godina. Namera da se u jednom trenutku istovremeno prikažu i sagledaju projekti sličnih tematskih i prostornih obuhvata, proističe iz ideje afirmisanja uočenih graditeljskih senzibiliteta i ličnih afiniteta samih autora u meri kojima se izraženo tumači i vrednuje kontekst dopunjujući ga autentičnim, sasvim ličnim arhitektonskim karakterima. Isijavanje koje se (kroz poruke koju projekti nose) vizuelno prepoznaje najpre kao jedna vrsta korisničkog iskustva prostora, izaziva osećanje bliskosti i razumevanja intervencije u pogledu mesta i stvarnih potreba društva kome je namenjena.
Izložbu će pratiti i autorska vođenja, predavanja i razgovori sa domaćim i međunarodnim stručnjacima, dobitnicima nagrada, predstavnicima raspisivača konkursa i građanima.
Publika će u Kulturnom centru Beograda moći da pogleda i izložbu “Nepostojani predeli – Novi Beograd kroz objektiv Raca Bulatovića” autorke Dunje Brkić, koja je otvorena u galeriji Artget KCB-a.
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture realizuje se u organizaciji Društva arhitekta Beograda i Kulturnog centra Beograda, pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Inženjerske komore Srbije.
Realizaciju programa su podržali: EU program Kreativna Evropa, Goethe-Institut Srbija, Austrijski kulturni forum Beograd, Francuski institut u Srbiji, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Poljski institut u Beogradu i brojni sponzori.U programu učestvuju studenti Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta (Univerzitet u Beogradu), Fakulteta savremenih umetnosti, Akademije strukovnih studija Politehnika, Univerziteta Union Nikola Tesla, Akademije primenjenih umetnosti (Beč) i Univerziteta likovnih umetnosti (Bratislava).
MSUB – Otvorena izložba „Less Sound(less)“ Dragana Vojvodića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Izložba „Less Sound(less)“ umetnika Dragana Vojvodića otvorena je u petak 24. aprila u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na izložbi su predstavljeni radovi različitih medija, nastali u poslednjih dvadesetak godina, koji se direktno ili indirektno bave zvukom, nosačima zvuka, produkcijom ili odsustvom zvuka, ali i zvukom kao performativnim i konceptualnim iskazom.
Na otvaranju je izveden performans Dragana Vojvodića „The History of the Hardcore“.
„Umetnik u ulozi di-džeja sempluje i kolažira fragmente muzičkih numera različitih žanrova i ideološki i nacionalno intoniranih audio-zapisa. Kroz autobiografski diskurs i manipulaciju zvuka, autor tematizuje nametnute narative gradeći u kakofoniji melodija i reči unutrašnji prostor otpora. Rad problematizuje političke ideološke matrice, uvodeći zvuk kao sredstvo suptilne kritike i suprotstavljanja kolektivnoj manipulaciji“, naveo je kustos izložbe Miroslav Karić.
Prisutan još u prvim realizovanim video-radovima i izvedenim performansima, fenomen zvuka – muzika, zvučni narativ, iskaz, zvuk kao subjektivna, psihološka i filozofska kategorija, kao nosilac informacije, govor, energija, fizičko prisustvo, buka ili odsustvo zvuka – čini jedan od ključnih segmenata multimedijalne umetničke prakse Dragana Vojvodića.
„Moje interesovanje za zvuk datira još iz tinejdžerskog doba i tadašnje fascinacije zvukom, ali prvenstveno muzikom. To su bile osamdesete godine, a svima je poznato kakva je bila tadašnja jugoslovenska rok i pank alternativna scena. Na njima sam odrastao i to me je fasciniralo. Bilo je nekako prirodno da sam se zainteresovao prvo za muziku, a potom i za vizuelnu umetnost. Moje interesovanje za zvuk nije proizašlo iz neke svesne odluke, već je moje prirodno stanje. Na izložbi koristim reference sa muzičke scene koju sam slušao, ali me u suštini interesuje svaki izvor zvuka“, istakao je Dragan Vojvodić.
Zvuk se ovde javlja kao integralni deo (video-art), korelat ili rezultat aktivnosti (izvođenje performansa), vid neposredne komunikacije sa publikom (govorni performans) ili kao samostalan umetnički medij. Vojvodićevo mladalačko interesovanje za žanr alternativne i eksperimentalne muzike, kao i rano otkrivanje potencijala zvuka, snažno su oblikovali njegov senzibilitet u svetu vizuelnih umetnosti. Prisustvo zvuka, u varijacijama oblika, volumena i intenziteta, u umetnikovim radovima upućuje na različite konceptualne situacije i uticaje i predstavlja sredstvo interpretacije i artikulacije širokog spektra tema kojima se bavi – od opservacija lokalnih i globalnih društvenopolitičkih prilika do priča individualne i egzistencijalne konotacije.
Otvarajući prostor u kojem auditivno spaja, prepliće ili konfrontira sa vizuelnim, Vojvodić neretko referiše na autore poput Kazimira Maljeviča, Džona Kejdža, Marsela Dišana i Josefa Košuta, čije umetničke postupke i sisteme mišljenja koristi kao polazišta za preispitivanje granica samog medija i značenja umetničkog dela. U dijalogu između istorijskog nasleđa i ličnog iskustva umetnik preispituje pojmove identiteta, sećanja i kontinuiteta, uvezujući ih u narative o životnim i umetničkim kontekstima današnjice.
Instalacije i objekti, čije elemente čine Vojvodićeva kolekcija gramofonskih ploča i omota, video i audio radovi u kojima se sonični pejzaž oblikuje u rasponu od distorziranih efekata i ambijentalnih šumova do neartikulisane glasovne buke, kakofonije govora i melodija, kao i u svemu tome intencionalna tišina galerijskog prostora, uvode posmatrača u umetnikovo jedinstveno promišljanje fenomena zvuka kao perceptivnog, estetskog i kulturološkog iskustva. U Vojvodićevom slučaju, ta iskustva su formirana kroz supkulturni život u Sarajevu osamdesetih godina, prekinutu mladost i doživljaj egzila, kroz generacijski krik onih koji na ovdašnjim prostorima nisu dočekali bolji život, proističući takođe iz čestih putovanja i geografskih izmeštanja: ledenog huka skandinavskih predela, sablasne akustike krajolika Fukušime, svakodnevice pariskih ulica obeležene žamorom kafea i protestima migrantskih zajednica.
Izložba je otvorena do 6. jula 2026.
Izložba Andreja Bjelića „Skoro letenje“ u Aleksić galeriji
Otvaranje: subota, 25. april 2026.
19–21h
Karađorđeva 26, Kragujevac
Umetnik Andrej Bjelić predstavlja najnoviju seriju slika pod nazivom „Skoro letenje“ u Aleksić galeriji savremene umetnosti. Otvaranje je zakazano za subotu, 25. aprila u 19 časova, a publika će imati priliku da vidi 15 radova iz njegove najnovije produkcije, koji nose prepoznatljiv Bjelićev vizuelni izraz — figure svedene na znak, na granici između prisustva i tišine, snage i ranjivosti.
Otvaranje izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu
Izložba „Reci: Art – Otpad kao resurs” autorke Ivane Vojt biće otvorena u sredu, 22. aprila u 19 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU).
Nova tematska izložba u MAU, bavi se jednim od ključnih globalnih izazova – rastućom količinom otpada i njegovom transformacijom u vredan resurs.
Kroz umetničke i zanatske prakse iz podsaharske Afrike, postavka prikazuje kako se svakodnevni otpad – plastika, metal, tekstil ili staklo – pretvara u upotrebne predmete, nakit i suvenire, svedočeći o kreativnosti i ekonomskoj snalažljivosti lokalnih zajednica.
Izložba se oslanja na bogatu kolekciju muzeja, koja je od 1977. godine kontinuirano obogaćivana predmetima od recikliranih materijala, dodatno proširenu novim predmetima i donacijama, uključujući radove prikupljene tokom istraživanja u Tanzaniji 2024. godine.
Tematske celine organizovane su prema vrsti materijala od kojeg su predmeti sačinjeni: plastična, metalna i staklena ambalaža, tekstil, papir, pa čak i gumene japanke, ukazujući na njihov globalni industrijski kontekst, ali i na inovativne modele ponovne upotrebe.
Otvarajući pitanja odnosa globalne ekonomije i lokalnih zajednica, izložba pozicionira Afriku kao važnu tačku u svetskim tokovima otpada i održivih praksi. Naziv izložbe simbolično poziva i na podizanje svesti o otpadu, ali i na prepoznavanje umetničkog potencijala reciklaže.
Među izloženim radovima nalaze se posude od papira iz Esvatinija, skulpture od đonova japanki iz Kenije, sandale od gume motocikla iz Tanzanije, staklene perle iz Gane i korpe od plastičnih kesa iz Burkine Faso samo su neki od predmeta koje posetioci mogu videti na izložbi. Ovi radovi istovremeno svedoče o kreativnosti i predstavljaju važan izvor egzistencije za brojne zajednice, što je dodatno istaknuto u video-radovima koji čine deo postavke.
Postavku prati i bogat program radionica, paneli o održivom razvoju i saradnji sa relevantnim akterima u ovoj oblasti, čime izložba postaje prostor za dijalog o održivosti, kreativnosti i odgovornijem odnosu prema životnoj sredini. Među njima su program „ReciSkulptUra”, realizovan u saradnji sa kompanijama Nestle i Sekopak, kao i zajedničke aktivnosti sa Beogradskom nedeljom mode na temu reciklaže i održive mode.
Izložba je otvorena do 15. septembra, a više informacija možete naći na sajtu Muzeja, www.mau.rs
Omaž Fransisku Goji u okviru projekta „Oto Bihalji-Merin i Španija“
U okviru projekta „Oto Bihalji-Merin i Španija” Muzeja naivne i marginalne umetnosti, biće otvorene dve izložbe koje će publici približiti ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina. Kustoskinje projekta su Senka Latinović i Danica Đorđević Janković.
Projekat „Oto Bihalji-Merin i Španija” zamišljen je kao omaž odnosu koji je ovaj vrsni jugoslovenski likovni kritičar, pisac i svestrani kulturni radnik kroz mnogobrojna poznanstva, napisane eseje i knjige, uspostavio sa španskom umetnošću, ali i političkom borbom španskog naroda.
Izložba „Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” biće otvorena u Galeriji Instituta Servantes 28. aprila, kada će biti održana i promocija publikacije „Goja” Ota Bihalji-Merina, prvog prevoda Bihalji-Merinovih tomova o Fransisku Goji na srpski jezik.
Ova izložba, koju Muzej naivne i marginalne umetnosti organizuje u partnerstvu sa Ambasadom Kraljevine Španije u Srbiji i Institutom Servantes u Beogradu, posvećena je višedecenijskoj fascinaciji Ota Bihalji-Merina delom Fransiska Goje. Plod te posvećenosti je trotomna publikacija, na španskom, nemačkom, engleskom i italijanskom jeziku. Činjenica da ovo kapitalno delo do sada nije bilo dostupno na srpskom jeziku podstakla je Muzej da se upusti u zahtevan i kompleksan izdavački poduhvat, čiji je rezultat knjiga „Goja”, objavljena 2025. godine. Upravo ovo izdanje predstavlja jedan od ključnih povoda za realizaciju izložbe.
Posebno mesto na izložbi zauzimaju originalne grafike iz serije „Los Caprichos”, koje je za ovu priliku ustupio Muzej Jugoslavije. Ova dragocena umetnička dela, zajedno sa audio, video i tekstualnim interpretacijama Gojinog stvaralaštva, omogućavaju posetiocima jedinstveno iskustvo susreta sa pronicljivim i trajno aktuelnim studijama ljudske prirode velikog španskog umetnika.
Izložba „Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” biće otvorena do 28. juna.
Izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje”, koja će biti otvorena u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu 14. maja, osvetliće Bihalji-Merinove veze sa ličnostima koje su presudno oblikovale njegove afinitete prema španskoj kulturi – od Servantesa, Velaskesa, Valje-Inklana do Pikasa i Goje. Biće predstavljene i njegove posete Španiji u različitim istorijskim okolnostima: od učešća u Španskom građanskom ratu, do proučavanja Gojinog opusa u madridskom muzeju Prado, nakon pada frankističkog režima.
Izložba „Od Druge španske republike do Fransiska Goje” biće otvorena za posetioce do 28. avgusta.
Ovim projektom Muzej naivne i marginalne umetnosti obeležava dva jubileja – 280 godina od rođenja Fransiska Goje, ali i 90 godina od početka Španskog građanskog rata. Vreme u kojem živimo iznova nas podseća na potrebu stalnog promišljanja istorijskih iskustava i ponovnog čitanja lekcija koje su nam ostavili naši prethodnici. Gojin grafički ciklus „Užasi rata” tako prevazilazi okvire svedočanstva o jednom istorijskom događaju i postaje univerzalna opomena. Kako je zapisao Bihalji-Merin: „Gojina umetnost otvorila je čovečanstvu nove, unutrašnje prostore. Njegove proročke gravure, poput vizija koje donose snovi, ne znaju za vremenske i prostorne granice – one pripadaju budućim vremenima, ako ona ikada dođu.”
Muzej savremene umetnosti – Izložba „Less Sound(less)“ Dragana Vojvodića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Izložba „Less Sound(less)“ umetnika Dragana Vojvodića biće otvorena u petak 24. aprila u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljeni radovi različitih medija, nastali u poslednjih dvadesetak godina, koji se direktno ili indirektno bave zvukom, nosačima zvuka, produkcijom ili odsustvom zvuka, ali i zvukom kao performativnim i konceptualnim iskazom. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Prisutan još u prvim realizovanim video-radovima i izvedenim performansima, fenomen zvuka – muzika, zvučni narativ, iskaz, zvuk kao subjektivna, psihološka i filozofska kategorija, kao nosilac informacije, govor, energija, fizičko prisustvo, buka ili odsustvo zvuka – čini jedan od ključnih segmenata multimedijalne umetničke prakse Dragana Vojvodića.
Zvuk se ovde javlja kao integralni deo (video-art), korelat ili rezultat aktivnosti (izvođenje performansa), vid neposredne komunikacije sa publikom (govorni performans) ili kao samostalan umetnički medij. Vojvodićevo mladalačko interesovanje za žanr alternativne i eksperimentalne muzike, kao i rano otkrivanje potencijala zvuka, snažno su oblikovali njegov senzibilitet u svetu vizuelnih umetnosti. Prisustvo zvuka, u varijacijama oblika, volumena i intenziteta, u umetnikovim radovima upućuje na različite konceptualne situacije i uticaje i predstavlja sredstvo interpretacije i artikulacije širokog spektra tema kojima se bavi – od opservacija lokalnih i globalnih društvenopolitičkih prilika do priča individualne i egzistencijalne konotacije.
Otvarajući prostor u kojem auditivno spaja, prepliće ili konfrontira sa vizuelnim, Vojvodić neretko referiše na autore poput Kazimira Maljeviča, Džona Kejdža, Marsela Dišana i Josefa Košuta, čije umetničke postupke i sisteme mišljenja koristi kao polazišta za preispitivanje granica samog medija i značenja umetničkog dela. U dijalogu između istorijskog nasleđa i ličnog iskustva umetnik preispituje pojmove identiteta, sećanja i kontinuiteta, uvezujući ih u narative o životnim i umetničkim kontekstima današnjice.
Instalacije i objekti, čije elemente čine Vojvodićeva kolekcija gramofonskih ploča i omota, video i audio radovi u kojima se sonični pejzaž oblikuje u rasponu od distorziranih efekata i ambijentalnih šumova do neartikulisane glasovne buke, kakofonije govora i melodija, kao i u svemu tome intencionalna tišina galerijskog prostora, uvode posmatrača u umetnikovo jedinstveno promišljanje fenomena zvuka kao perceptivnog, estetskog i kulturološkog iskustva. U Vojvodićevom slučaju, ta iskustva su formirana kroz supkulturni život u Sarajevu osamdesetih godina, prekinutu mladost i doživljaj egzila, kroz generacijski krik onih koji na ovdašnjim prostorima nisu dočekali bolji život, proističući takođe iz čestih putovanja i geografskih izmeštanja: ledenog huka skandinavskih predela, sablasne akustike krajolika Fukušime, svakodnevice pariskih ulica obeležene žamorom kafea i protestima migrantskih zajednica.
Izložba će biti otvorena do 6. jula 2026.
Dragan Vojvodić (1965, Kula) studije započinje na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, a diplomira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu (MSUV; Salon MSUB-a; MMSU Rijeka; Kulturni centar Beograda; Gete institut Beograd; Ozon galerija, Galerija SKC-a i Muzej 25. maj, Beograd; EuropeNow (CES), Columbia University i Ejecta Project, SAD; Nacionalna galerija BiH; MSUCG, Podgorica; Кünstlerhaus muzej, Beč i dr.). Učestvovao je u brojnim projektima i bijenalima (60. Venecijansko bijenale u okviru projekta Vlatke Horvat u Paviljonu Hrvatske; Art Encounters, Temišvar; Oktobarski salon, Beograd; Bijenale umetnosti, Pančevo; Missing Stories, Gete institut Beograd; Risk Change, Novi Sad; 700IS Video Art Festival, Island i dr.), kao i na festivalima performansa u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Italiji. Učesnik je rezidencijalnih i istraživačkih programa na Grenlandu, u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Japanu, SAD, Rusiji, Estoniji, Španiji, Portugalu, Francuskoj i dr. Koosnivač je NGO Art Boks, Novi Sad.
Fantastika izbliza: prateći program izložbe slika Željka Đurovića u Galeriji Kolarčeve zadužbine
Izložba slika Željka Đurovića u Galeriji Kolarčeve zadužbine beleži veliku posetu već drugu nedelju zaredom. Galerija Kolarčeve zadužbine i umetnik Željko Đurović najavljuju prateći program izložbe koji publici omogućava novi doživljaj slika – kroz razgovor, tumačenje i lični susret sa autorom.
Tokom aprila, publika će imati priliku da izložbu sagleda iz više uglova kroz dva posebna događaja u ambijentu galerije:
U petak, 17. aprila od 18.30 časova, biće organizovano druženje sa umetnikom Željkom Đurovićem i autorkom teksta u katalogu, Jasnom Opavski. Kroz neformalni razgovor o izloženim radovima i fantastici kao slikarskom žanru, publika će imati priliku da prisustvuje, ali i da učestvuje u dijalogu i tako se približi procesu nastanka dela.
Nedelju dana kasnije, u petak, 24. aprila od 18.30 časova, Jasna Opavski će voditi publiku kroz ovu izložbu, nudeći analitički uvid u likovni jezik, tematske slojeve i širi kritički kontekst Đurovićevog rada.
Nova grupna izložba „Tragovi prisustva“ o iskustvu i pamćenju
Šta ostaje iza nas kada prođemo kroz neki prostor? Izložba „Tragovi prisustva“ posvećena je fenomenologiji traga – načinu na koji se iskustvo upisuje i zadržava u telu, prostoru i odnosima sa drugima. Kroz fotografiju i različite vizuelne prakse, umetnici istražuju kako prolazimo kroz stanja između bliskosti i distance, tišine i izraza, kretanja i mirovanja, i kako upravo u tim prelazima nastaju tragovi koji oblikuju naše pamćenje i doživljaj sveta.Grupna izložba „Tragovi prisustva“ biće otvorena u utorak, 14. aprila u 19 časovau UK Parobrod, a publika će moći da je pogleda do 30. aprila 2026. godine.
Vođeni obilazak sa kustoskinjom i umetnicima zakazan je za subotu, 18. april u 14 časova.
Prostor izložbe oblikovan je kao mesto susreta ličnog i kolektivnog iskustva, gde se trag pojavljuje kao znak onoga što ostaje, i onda kada više nije vidljivo.
Kustoskinja izložbe Olga Matveeva ističe da je „čovek u stalnom kretanju između različitih stanja, unutrašnjih i spoljašnjih, ličnih i zajedničkih, i da upravo ti prelazi oblikuju iskustvo i ostavljaju tragove u telu, prostoru i drugim ljudima.“
Kako dodaje, trag nije nužno vidljiv niti stabilan: „On može biti gest, pogled, reč, ali i gotovo neprimetan odraz, svedočanstvo da smo bili, osećali i mislili.“
Izložba okuplja umetnike koji kroz različite medije i pristupe istražuju iskustvo bivanja „između“ unutrašnjeg i spoljašnjeg, ličnog i kolektivnog, tišine i govora, kretanja i mirovanja.
Na izložbi učestvuju: Anastasia Popova, Stefan Stefanovski, Olga Vinogradova, Alexander Malchenko, Dmitry Pyatnitsky, Emilija Sandić, Nađa Repman, Ksenia Arefieva, Selena Kučević, Valeria Efimova i Ekaterina Toporovskaya.
Zatvaranje izložbe Kristine Pirković, „Kraj sveta i još jedan dan“ uz razgovor sa autorkom i istoričarom umetnosti Nikolom Šuicom
Subota, 11. april 2026. u 18.00
Salon Muzeja grada Beograda
Samostalna izložba Kristine Pirković u Salonu Muzeja grada Beograda, pod nazivom Kraj sveta i još jedan dan, traje još samo ove nedelje. Postavka, koja je tokom prethodnih mesec dana privukla više hiljada posetilaca, biće zatvorena razgovorom sa publikom u kojem učestvuju istoričar umetnosti Nikola Šuica i autorka izložbe.
Razgovor će se održati u subotu, 11. aprila u 18 časova, u Salonu Muzeja grada Beograda.
Vođenje kroz izložbu „Porodica vetra“ Stefana Đorđevića i specijalna projekcija filma „Vetre, pričaj sa mnom“ u Kulturnom centru Beograda
Beograd, april 2026 – Poslednjeg dana trajanja izložbe „Porodica vetra“ Stefana Đorđevića, u sredu, 8. aprila od 17 časova, u Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda biće organizovano vođenje i razgovor sa autorom, kao i specijalna projekcija filma „Vetre, pričaj sa mnom“ (u 18 časova).
Ovaj događaj ujedno najavljuje i gostovanje izložbe u Istorijskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu, u okviru Sarajevo Photography Festivala, koje je planirano za jun ove godine.
Izložba „Porodica vetra“ nastala je kao umetnički nastavak filma „Vetre, pričaj sa mnom“, najnagrađivanijeg domaćeg ostvarenja u 2025. godini. Kroz fotografije, lične predmete autora i njegove porodice, kao i simboličke elemente, postavka istražuje teme porodičnih odnosa, prolaznosti i svakodnevnih borbi, nudeći intiman i slojevit pogled na život.
Fotografije, lični predmeti i jedno drvo ne govore direktno o filmu, već o životu, promenama i protoku vremena, kao i o odnosima koji se neguju i traju. Jedan takav odnos započet je 2020. godine, kada je izložba „Dnevnik o mami“, posvećena Negrici Neci Đorđević i ispričana kroz fotografije njenih sinova Stefana i Boška, bila predstavljena u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Kako ističe Katarina Kostandinović, istoričarka umetnosti i autorka teksta o izložbi, izložba ne teži da objasni film, već da „pokaže njegovu teksturu“, ukazujući na to da tuga nije samo emocija, već prostor i iskustvo koje oblikuje svakodnevicu.
Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film „Vetre, pričaj sa mnom“ prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju. U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici.
Izložba je realizovana u produkciji Kulturnog centra Beograda u saradnji sa autorom i njegovim timom i prijateljima.
Program, sreda, 8. april (Dvorana Kulturnog centra Beograda):
17.00 – Vođenje kroz izložbu i razgovor sa autorom
18.00 – Projekcija filma „Vetre, pričaj sa mnom“ (titlovano na engleski)
Sutra otvaranje prve velike retrospektive “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.