Nova knjiga koja čitaoce vodi na putovanje kroz regionalnu kuhinju Srbije
BEOGRAD, oktobar 2026. — Kakav je zapravo ukus Srbije?
Posle četiri putovanja, osam nedelja na putu i hiljada pređenih kilometara širom zemlje, tri prijateljice iz Francuske objavljuju knjigu At the Serbian Table („Za srpskom trpezom“). Ovo je putovanje kroz regionalnu kuhinju Srbije, ispričano kroz jela, ljude i tradicije na koje su nailazile tokom svog boravka.
Knjiga At the Serbian Table, čije su autorke Klemans Žirin, Eva Jurić i Aleksandra Malžan, u izdanju izdavačke kuće Komshe, nastala je iz zajedničke ljubavi autorki prema Srbiji, u kojoj su živele i radile po nekoliko godina. Sve je počelo jednostavnim zapažanjem: srpska kuhinja sa kojom su se susretale putujući zemljom bila je daleko raznovrsnija od onih uobičajenih jela koja se najčešće vezuju za nju.
Zato su krenule u potragu za tim ukusima.
Tokom četiri godišnja doba, autorke su proputovale pet regiona Srbije, obišle 82 lokacije, degustirale 121 specijalitet i upoznale 125 ljudi. Obišle su porodične kuhinje, poljoprivredna gazdinstva, kafane, pijace, vinarije i destilerije, upoznale domaćice i domaćine, kuvare, poljoprivrednike, zanatlije i proizvođače koji čuvaju i na nov način oblikuju gastronomsku tradiciju zemlje.
Rezultat nije ni klasičan kuvar ni sveobuhvatna kulinarska enciklopedija. Oslanjajući se na lična iskustva sa putovanja i susrete, knjiga spaja putopisne zapise, fotografije, priče o kulturi, recepte, ilustracije i predloge za uparivanje hrane i pića. At the Serbian Table istražuje kako su geografija, istorija, migracije, porodične tradicije i lokalni identiteti oblikovali ishranu ljudi širom Srbije.
Od mladih sireva kupljenih u zoru i paprika pripremljenih na bezbroj različitih načina, preko sporokuvanih jela, mesa sušenog na dimu drveta, rečne ribe pa sve do šljiva pretvorenih u rakiju – ova knjiga pristupa srpskoj kuhinji temeljno i neposredno: obrok po obrok, mesto po mesto i priču po priču.
Namenjena radoznalim putnicima, ljubiteljima hrane i svima koji su na neki način povezani sa Srbijom, knjiga At the Serbian Table obraća se čitaocima koji tek otkrivaju ovu zemlju, strancima koji u njoj žive, kao i onima koji žele da iz nove perspektive ponovo otkriju sopstvenu kulturu ishrane.
Knjigu At the Serbian Table (ISBN: 978-86-86245-56-4) objaviće izdavačka kuća „Komshe” 10.
oktobra; meki povez, 236 strana po ceni od 2.500 rsd / 25 eur. Knjiga će biti dostupna u knjižarama i
suvenirnicama od 12. oktobra, kao i na sajtu https://komshe.com/sr/. Ilustracije je uradila Iva
Jeričević
PROGRAM PROMOCIJE – OKTOBAR 2026.
15. oktobar, 12.00 – Beograd
Konferencija za novinare i dan za medije
Turistička organizacija Srbije, Čika-Ljubina 8
16. oktobar, 18.00 – Niš
Promocija knjige, razgovor sa autorkama, posluženje
Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Borivoja Gojkovića 9
17. oktobar, 18.00 – Beograd
Promocija knjige, izložba fotografija, razgovor sa autorima, posluženje
Obrazovno-kulturni centar „Božidarac”, Radoslava Grujića 3
Milica Špadijer objavila „Večni život” – završni deo pesničke trilogije
Treća zbirka poezije nagrađivane pesnikinje donosi promišljanje života, smrti, ličnog i kolektivnog iskustva
„Večni život”, treća zbirka poezije Milice Špadijer, objavljena je u izdanju Kontrast izdavaštva i donosi završnicu pesničke trilogije započete knjigama „Šar-planina” i „Novo groblje”.
Pesnički put Milice Špadijer započinje veoma lično, kroz stvarna mesta i njihova pounutarnjena značenja, da bi u „Večnom životu” stigao do najopštijeg, odnosno večnog.
Prethodne zbirke nosile su nazive stvarnih mesta, ali i njihovih pounutarnjenih predstava i značenja. „Večni život” takođe je i mesto i odredište, ali pre svega označava ono što će doći kad vremena više ne bude. Zato je možda najtačnije reći da je „Večni život” – odluka.
Ako su smrt i vaskrsenje bile teme „Novog groblja”, tema ove knjige je život. U središtu zbirke je pitanje šta znači biti živ, čemu ovaj život služi i kako se čovekova opredeljenja u njemu odražavaju na večnost.
Kada „Večni život” otvara kolektivne i bolne teme, one se pojavljuju kroz konkretne ljude, mesta, prizore i sećanja. Milica Špadijer polazi od uverenja da se kolektivno mora predstaviti kao lično – bilo kroz lik s kojim se čitalac može identifikovati, bilo kroz sopstveno iskustvo.
Posebno mesto u knjizi zauzima pojam „saobraženja”, koji Živojin Rakočević u pogovoru ističe kao jedan od ključeva za razumevanje poetike Milice Špadijer. Rakočević govori o pesničkoj zrelosti i metafizičkoj zaokruženosti zbirke, ističući da je „u ovoj zbirci srpska literatura dobila nekoliko antologijskih pesama”. „Milici Špadijer dogodilo se čudo jedne reči, a ta reč je – saobraženje”, piše Rakočević, prepoznajući u tom pojmu princip koji povezuje lično i kolektivno, život i smrt, svakodnevno i večno.
O autorki
Milica Špadijer rođena je 1989. godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina”, „Novo groblje” i „Večni život”. Dobitnica je nagrada „Lenkin prsten” i „Mladi Dis”.
Prevodi poeziju i prozu sa grčkog jezika. Autorka je emisije „Klepsidra” na Radio Beogradu 2, član uredništva časopisa „Bosanska vila” i urednica časopisa „Mali Politikin Zabavnik”.
Knjiga „Večni život” Milice Špadijer dostupna je na sajtu Kontrast izdavaštva: https://kontrastizdavastvo.rs/
FRANCUSKA KNJIŽEVNICA MARI DARIJESEK GOSTUJE U SRBIJI
Jedna od najistaknutijih savremenih francuskih književnica, Mari Darijesek (Marie Darrieussecq) gostovaće u Novom Sadu i Beogradu, na poziv Proza Festa i Francuskog instituta u Srbiji.
Njen susret sa posetiocima Festivala proze (koji se održava od 6. do 9. oktobra u Novom Sadu) zakazan je za četvrtak 8. oktobra 2026. u 19 sati u Kulturnom centru Novog Sada. U razgovoru sa autorkom učestvovaće Velimir Mladenović i učenici gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada.
Sutradan, u petak 9. oktobra 2026, od 19 sati Mari Darijesek nastupiće u Francuskom institutu u Beogradu. Kroz razgovor sa profesorkom Tamarom Valčić, predstaviće novije prevode svojih dela. Biće reči o bolnim optužbama za plagijat, sa kojima se suočavala ne samo ona, već i mnogi drugi pisci, poput Danila Kiša, a o čemu piše u svom eseju Policijski izveštaj (Clio, 2011). Govoriće se o životu slikarke Paule Moderson Beker, pionirke nemačkog ekspresionizma (Biti ovde divno je, Clio, 2019). Najzad, njen roman Naš život po šumama (Akademska knjiga, 2019), biće povod za razgovor o mnogim aktuelnim temama, kao što su distopija, identitet, klonovi, ekološka kriza…
Razgovori će se voditi na francuskom i srpskom, uz obezbeđen prevod. Ulaz je slobodan.
Mari Darijesek piše romane, eseje, bavi se prevođenjem, kao i psihoanalizom. Svrstava se među najčitanije savremene francuske pisce. Doktorirala je na temu autobiografije i autofikcije u delima Pereka, Lerisa, Dubrovskog i Gibera. Predavala je na Univerzitetu u Lilu. Duže je boravila u Australiji i Sjedinjenjim Američkim Državama, danas živi u Parizu. Njena dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Svetsku književnu pažnju privukla je debitantskim romanom Svinjizmi, satiričnom i fantastičnom pričom o ženi koja počinje da se pretvara u svinju. Roman je prodat u više od milion primeraka širom sveta i preveden na oko četrdest jezika. Njeno stvaralaštvo odlikuju teme identiteta, tela, materinstva, gubitka, sećanja, granica između stvarnosti i fantastike, uz osoben spoj psihološke pronicljivosti, poetičnosti i ironije. Autorka je romana Tom je mrtav, potresne priče o majčinom suočavanju sa gubitkom deteta; Treba mnogo voleti muškarce – romana o ljubavi, rasnim predrasudama i filmskoj industriji; More naopako – posvećenog migracijama i savremenim moralnim dilemama; Naš život po šumama – distopijske vizije budućnosti koja preispituje odnos čoveka, tehnologije i slobode. U delu Policijski izveštaj kroz deset eseja razmatra fenomen plagijata u književnosti. U delu Biti ovde divno je prati trag kratkog i plodnog života slikarke Paule Moderson Beker.
Mari Darijesek gostovala je u Srbiji 2010. godine kada je učestvovala na festivalu Molijerovi dani, koji organizuje Francuski institut u Srbiji.
Promocija knjige ‚‚Zivot gospodina De Molijera‚‚ – u Palati umetnosti Madlena – 01.10.2026
U Palati umetnosti Madlena, u četvrtak, 1. oktobra, sa početkom u 19 časova održaće se promocija knjige Mihaila Bulgakova Život gospodina De Molijera.
Ovo izdanje objedinjuje Bulgakovljev biografski roman i dramu Bratstvo licemera ili Molijer, čime se pred čitaocem otvara dvostruki pogled na život i stvaralaštvo francuskog komediografa XVII veka. Bulgakov, jedan od najznačajnijih ruskih pisaca XX veka i autor kultnog romana Majstor i Margarita, fasciniran Molijerom još od detinjstva, u njegovoj ličnosti prepoznaje sudbinu umetnika koji je istovremeno bio slavljen na sceni, ali i suočen sa iskušenjima i osporavanjima u društvu.
Molijer (1622–1673), tvorac besmrtnih komedija poput Tartifa, Mizantropa i Tvrdice, svojim delima oblikovao je francuski klasicizam i satirično prikazao slabosti društva. Njegovo stvaralaštvo i danas inspiriše, a francuski jezik se često naziva „jezikom Molijera“. Bulgakov je u Molijeru prepoznao srodnu sudbinu umetnika koji se bori da sačuva slobodu stvaranja uprkos pritiscima vremena i okruženja, pa delo Život gospodina De Molijera ima univerzalnu dimenziju: ono govori o umetničkoj slobodi, odgovornosti i ceni koju umetnik plaća za svoje stvaralaštvo.
Na promociji će govoriti ugledni profesori i stručnjaci: prof. dr Kornelija Ičin (Filološki fakultet u Beogradu), prof. dr Duško Lopandić (diplomata i političar), prof. dr Bojan Kovačević (Fakultet političkih nauka) i Milan Nikolić (diplomirani filolog). Delove iz knjige interpretiraće dramski umetnik Dragan Vujić Vujke, čime će veče dobiti poseban umetnički ton.
Književno veče u Palati umetnosti Madlena biće prilika da se publika upozna sa jednim od najznačajnijih Bulgakovljevih dela, da sagleda paralelne sudbine dva velikana evropske književnosti i da kroz stručne interpretacije i umetničko čitanje doživi Bulgakovljev omaž Molijeru.
Partizanska knjiga, nova izdanja: septembar 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, romane Nema duge u raju Netonona Noela Ndžekerija i Rez Karoline Pihelgas.
Roman Nema duge u raju obuhvata dva veka istorije današnjeg Čada − od transsaharske trgovine robljem i kolonijalizma, preko svetskih ratova, do savremenog džihadističkog nasilja. Između brutalnosti istorije i snage utopije, Ndžekeri postavlja pitanje kakvu budućnost može izgraditi društvo koje ne zaboravlja sopstvenu prošlost.
Netonon Noel Ndžekeri je savremeni švajcarski frankofoni prozni i dramski pisac rođen u Čadu, dobitnik Nacionalne književne nagrade Čada za životno delo, kao i brojnih drugih književnih priznanja. Ndžekerijev roman je na srpski jezik prevela Zorana Rackov.
Estonska pesnikinja, prozaistkinja, prevoditeljka i urednica Karolina Pihelgas u svojim brojnim tekstovima bavi se temama sećanja, međugeneracijskih odnosa i nasilja. Za kratki roman Rez (na srpski prevela Ana Sedlačkova) dobila je prvu estonsku nagradu za žensko književno stvaralaštvo.
Line, unakinja romana Rez, odlazi na usamljeno imanje na estonskom selu, odlučna da zauvek prekine četrnaestogodišnju vezu. Dok u bašti pokušava da sastavi svoj život, pretnje bivšeg partnera ne prestaju, a istovremeno se raspada i svet koji je poznavala. Dok se Evropa priprema za rat, Line vodi svoju najvažniju bitku − da ponovo osvoji sopstveni život.
Knjige i tekstovi Netonona Noela Ndžekerija i Karoline Pihlegas do sada nisu prevođeni na srpski jezik.
Promocija monografije „Svet fantastike na papiru“
Blizu 300 radova više od 70 umetnika iz kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks
Četvrtak, 24. septembar 2026. godine u 19 časova
Galerija Kolarčeve zadužbine, Studentski trg 5, Beograd
U okviru izložbe „Svet fantastike na papiru“, koja je otvorena u Galeriji Kolarčeve zadužbine, Fondacija Mihajlović – Feniks organizuje promociju istoimene monografije, u četvrtak, 24. septembra 2026. godine u 19 časova.
Monografija donosi prvi obuhvatniji uvid u deo privatne porodične kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks, posvećen umetnosti na papiru. Na više od 250 stranica, kroz reprodukcije blizu 300 radova više od 70 umetnika, ova bogato opremljena i ilustrovana publikacija predstavlja deo zbirke koji je nastajao dugogodišnjim sistematskim prikupljanjem, a obuhvata crteže, grafike, akvarele i radove izvedene kombinovanim tehnikama na papiru.
O monografiji „Svet fantastike na papiru“, njenom nastanku, koncepciji i izboru tekstova, kao i o kolekciji i umetničkim poetikama zastupljenim u publikaciji, na promociji će govoriti:
- prof. dr Oliver Tomić,
- Ana Samardžić, master istoričarka umetnosti i kustoskinja, i
- Emilija Aćimović, master istoričarka umetnosti.
Podsećamo, izložba „Svet fantastike na papiru“ predstavlja izbor dela 62 autora iz kolekcije Fondacije Mihajlović – Feniks. Kustoskinja izložbe je Minja Velemir, istoričarka umetnosti, a postavka obuhvata crteže, grafike, akvarele i radove izvedene kombinovanim tehnikama na papiru, raspoređene kroz više tematskih celina. Među zastupljenim autorima nalaze se predstavnici Mediale i evropske fantastične umetnosti, kao i umetnici savremene scene, dok je poseban segment posvećen ex librisu, specifičnoj grafičkoj disciplini koja povezuje likovnu umetnost i kulturu knjige.
Održana beogradska promocija romana “Konačni izlaz” pisca Miljana Paunovića
Promocija romana „Konačni izlaz“ novinara i pisca Miljana Paunovića održana je sinoć u Biblioteci grada Beograda, u prepunoj Rimskoj dvorani. O ovom uzbudljivom političkom trileru govorili su novinarka Tatjana Manojlović, direktor Nove Artije Vladica Milenković i autor.
Paunović je rekao da je u svoj treći roman uložio puno energije, strasti i emocija i da je prezadovoljan prvim reakcijama čitalaca: „Zahvalan sam što ste ovde danas i što pratite moj rad. To je za jednog pisca u ovim okolnostima neprocenjivo – u smislu da se sve manje kao društvo bavimo kulturom, čitanjem, obrazovanjem.“
Paunović je istakao da je ovaj politički triler pisao tri godine.
„Naravno, sa pauzama, aktivno godinu dana, a pasivno dve godine. Razvijala se priča i želeo sam da ovaj roman bude nešto najbolje što sam do sada uradio. Konačni izlaz je posvećen svim ljudima koji se bore za istinu, prave vrednosti i koji veruju u bolje sutra i, naravno, koji se ne plaše, kao i glavni lik, novinarka Tamara Lazić, ali i njen kolega, iskusni novinar Mihajlo Mikša Jovanović.“
U vrlo emotivnom govoru, Paunović se zahvalio svim novinarima sa kojima je imao prilike da sarađuje i koji su uticali na njegov razvoj kao novinara, a potom kao pisca: „Dubravko Kolendić, Katarina Preradović, Tanja Nikolić nas gledaju sada sa neba i ja im se zahvaljujem jer su bili moji mentori, dali su svoj život za ovu profesiju, kao i Mikša Tamari u mom romanu. Hvala vam svima sa kojima radim danas, nadam se da dolaze bolji dani, kao u ‘Konačnom izlazu’.“
Tatjana Manojlović je imala zanimljivu poruku, koju je podelila sa prisutnima.
„Jedva čekam da neko ko to najbolje radi na Balkanu poslednjih petnaestak godina dođe do trećeg romana Miljana Paunovića i potom zatraži da mu se i prethodna dva urgentno dostave na čitanje, te da njegova fantazmagorija dobije ekranizaciju. Paunović je napetom pričom u svom trećem romanu proročki pokorio zlo i dao pehar dobru, vešto koristeći svoj novinarski i literarni dar. Verujem da piščeva intencija kojom podupire pobedu svetlosti nad tamom napokon treba da dobije ishodište i u realnosti“, rekla je Manojlović.
Vladica Milenković je rekao da je Nova Artija spletom okolnosti postala jedan od izdavača koji objavljuje najviše romana domaćih autora iz triler žanra, gde ubrajamo i krimi.
„Tako da je bilo logično da se negde na tom putu sretnemo sa Miljanom Paunovićem, a kako delimo iste društvene, kulturne, pa i druge vrednosti, bilo je neminovno da dođe i do saradnje“, istakao je Milenković.
Roman „Konačni izlaz“ krajem septembra biće predstavljen čitalačkoj publici u Boljevcu i Zaječaru, a dostupan je na sajtu Delfi knjižara.
Promocija romana „Konačni izlaz“ autora Miljana Paunovića 9. septembra u Biblioteci grada Beograda
Novi roman novinara i pisca Miljana Paunovića „Konačni izlaz“, objavljen početkom avgusta u izdanju Nove Artije, imaće svoju beogradsku promociju u Biblioteci grada Beograda, u sredu 9. septembra, u 18 sati.
Na ovom događaju koji će biti održan u Rimskoj dvorani gradske biblioteke, o knjizi će govoriti novinarka Tatjana Manojlović, direktor Nove Artije Vladica Milenković, i autor romana.
Paunović ne krije svoje uzbuđenje pred susret sa beogradskom čitalačkom publikom i poziva sve ljubitelje knjige da dođu na jedno kvalitetno druženje, priči o književnosti, kulturi i svemu onome što život čini boljim i lepšim.
„Na ovu promociju sam čekao osam godina, i obećavam zanimljivo veče“, rekao je kratko autor.
Paunović kaže da je roman pisao pune tri godine, da ga je započeo u Francuskoj, u prelepoj Normandiji, a završio u još lepšem Donjem Milanovcu u Srbiji. Dodaje da je ovo delo najpre posvećeno novinarima koji u ostali dosledni sebi poštujući etički i moralni kodeks profesije, ali i svim ljudima koji se bore za prave vrednosti koje nam nedostaju proteklih godina, decenija.
„Proces pisanja ovog romana trajao je duže nego što je to bilo sa prethodna dva, iz razloga što je priča kompleksnija, realnija, i što sam osećao veću odgovornost prema čitaocima nakon prva dva romana. Takođe, po zanimanju sam novinar, a poslednje što sam želeo je da izneverim svoje koleginice i kolege. Uprkos svim tim slatkim preprekama i izazovima sa kojima sam se susretao tokom pisanja, na kraju sam veoma zadovoljan“, objašnjava autor romana.
Paunović je i ovog puta ostao dosledan svom žanru – trileru, a filolog Jelena Dilber, u svojoj recenziji o ovom romanu, između ostalog je napisala:
„Iako se na prvi pogled ova knjiga svrstava u dobro oprobani žanr Miljana Paunovića, politički triler, ona ovoga puta prevazilazi te okvire. Spajajući uzbudljivu kriminalističku priču, istraživačko novinarstvo, psihološke elemente, društvenu kritiku i ozbiljno promišljanje o prirodi istine, moći i moralne odgovornosti pojedinca, postaje roman o vremenu u kojem živimo, o ljudima koji odbijaju da ćute i ceni koju istina obavezno i traži. To se vidi i u činjenici da se radnja ne oslanja samo na misteriju zločina već i na uzroke i posledice, prošlost i sadašnjost, lične tragedije i društvene potrese, pokazujući da ovo nije priča o ubistvima već o dugom putu do istine koji se meri isključivo hrabrošću“.
Dilber navodi da „Konačni izlaz“ ne razočarava svoje verne čitaoce, kao što to nisu i Paunovićeva prethodna dva romana “Soba Tajni” i “Tuneli prošlosti”.
“Najnovijim, možda i najboljim svojim delom do sada, Paunović pokazuje kako novinar i pisac u jednom samo talentom i izvanrednim idejama može da stvori štivo koje se ne čita samo zbog zapleta nego i zbog pitanja koja se njim otvaraju”, ističe recenzentkinja.
„Konačni izlaz“ prati novinarku Tamaru Lazić koja donosi odluku života i ulazi u tajni projekat ne bi li otkrila kriminalne i političke strukture koje urušavaju sistem decenijama. Priča počinje u Parizu leta 2022. godine, radnja se seli u Beograd, ali i u prelepe krajeve Srbije. Lazićeva radeći svoje istraživanje, ulazi u opasnu igru između tajnih agenata, političara i tajkuna, a celu situaciju dodatno komplikuje ubistvo njenog kolege koji je bio na tragu neverovatnog otkrića.
Promocija kapitalne foto-monografije Miloša Cvetkovića Cveleta – ovog petka u UK Parobrod
Trilogija MILOŠA CVETKOVIĆA CVELETA – petak 21. avgust u 18h, Ustanova kulture „Parobrod“
U okviru Modernator Foto Festa, u petak, 21. avgusta od 18 časova, biće predstavljena trilogija jednog od najznačajnijih novinskih fotografa kod nas, Miloša Cvetkovića Cveleta.
U pitanju je kapitalna foto-monografija koju je uredio i dizajnirao Milan Živković, a koja donosi čak 939 fotografija, predstavljajući Cveletov izuzetno bogat, svestran i dokumentaristički dragocen fotografski opus. Od umetničkih portreta i crvenog tepiha u Kanu do ruševina Vukovara, od spektakularnih zapisa sa trka Formule 1 i različitih sportskih manifestacija, do emocionalno uznemirujućih prizora ratom razorene Bosne i Kosova — Cvetković je kamerom beležio svet u njegovim najrazličitijim licima. Njegove fotografije prikazuju realnost u svim svojim slojevima, i nisu samo svedočanstvo jednog autora i jednog vremena — one su dokument, kulturno pamćenje i vizuelni trag epohe, dragocen zapis onoga što se događalo „na terenu“, a iznad svega, one su istina iz neposredne perspektive fotografa koji je kroz svoju fotografsku životnu epizodu često išao sam.
O foto-monografiji i izuzetnom fotografskom opusu Miloša Cvetkovića Cveleta na promociji će govorii:
Imre Szabo Igor Čoko Vukašin Danilović
Dođite da zajedno otvorimo stranice jednog izuzetnog fotografskog života — i pogledamo fotografije koje su postale deo našeg kolektivnog sećanja.
Modernator Foto Fest 2026 — „200 godina kasnije…“
Promocija notnog izdanja „Antologija srpske popularne pesme“
U nedelju (16. avgsust) od 12 sati, u Nišville press centru (Galerija „Paviljoin u Tvrdjavi“) – pre redovnih press konferencija sa učesncima poslednje večeri Nišvila – održaće se promocija kapitalnog notnog izdanja Udruženja kompozitora Srbije „Antologija srpske popularne pesme“ .
Ovo trotomno izdanje donosi mnoge poznate numere koje su prvi put zabeležene kao notni zapisi. Prateći istorijat razvoja popularnih žanrova, u tri sveske obrađeni su različiti periodi, pa se tako prva sveska pod nazivom Vreme šlagera orijentisala na razdoblje između 1930. i 1960, druga je u fokus postavila Vreme festivala od 1969. do 1980, i konačno, treća sveska naslovljena Vreme popa i roka, zaokružila je izbor kroz poslednje dve decenije dvadesetog veka. Sva tri toma, uz notni materijal donose i kratke biografske komentare kao i opsežne predgovore iz pera eminentnih stručnjaka, Svetolika Jakovljnjevića, dr Vesne Mikić i Petra Pece Popovića. Sve partiture osim melodijske linije, teksta pesme i harmonskih oznaka – imaju i klavirski izvod.
O značaju ovog kapitalnog izdanja u našoj kulturnoj sredini, koje je objavilo Udruženje kompozitora Srbije, govoriće kompozitori: Rade Radivojević – ujedno i predsednik UKS-a, Dragoljub Ilić Ilke, Bratislav Bata Zlatković i Branislav Dejanović – umetnički producent Nišvilla.
Partizanska knjiga, nova izdanja: jun/jul 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, knjige priča Nečujno, iz nečijeg ambisa Ljiljane D. Ćuk i Balon Tanje Beljanski.
Junaci nove, treće knjige priča Ljiljane D. Ćuk su čuvar muzeja koji više veruje svojim strahovima nego onome što vidi, umetnica koja pokušava da razlikuje ljubav od samoće, udovica koa kreće u gotovo epsku misiju spasavanja jednog goluba, ljudi koji se mimoilaze između poraza, navika, iluzija i svakodnevnih apsurda. U ovoj zbirci nema velikih obrta ni lakih istina, u njoj se čuju glasovi ljudi koji pokušavaju da održe ravnotežu nad sopstvenim ambisima. Ponekad dostojanstveno. Ponekad nespretno. Uvek ljudski.
Ljiljana D. Ćuk (Zrenjanin, 1982), živi i stvara u Beogradu. Objavila je knjige priča Neki drugi (2020) i Uslovi nisu bitni (2023), obe u izdanju Partizanske knjige. Učesnica je brojnih regionalnih i evropskih književnih programa, a knjiga Uslovi nisu bitni prevedena je na ukrajinski jezik 2025.
Tanja Beljanski (Novi Sad, 1975), urednica je modnog časopisa L’ Officiel Arabia. Njene priče objavljene su u mnogim regionalnim književnim časopisima, a Balon je njena debitantska knjiga.
Junakinje Tanje Beljanski putuju autobusima, vozovima, rade, čitaju, kuvaju, odlaze na more, sele se, čekaju, posmatraju gradove i ljude oko sebe. U ovim pričama se naizgled ne dešava mnogo, ali upravo u tim sitnim pomeranjima otkrivaju se usamljenost, čežnja, strast, bliskost i potreba da se pronađe mesto u svetu koji se neprestano menja.