Промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ одржана је промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића, кустоса Народног музеја у Чачку. Књигу је објавио Службени гласник (Београд, 2025) у едицији „Саборник“ посвећеној значајнијим личностима, догађајима и процесима српске историје и културе. На промоцији су говорили др Милош Тимотијевић, аутор публикације, академик проф. др Игор Борозан, са Катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије, Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Саборник“ Службеног гласника.
Novi Sad – MSUV – Predstavljen katalog i film o izložbi “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 1. avgusta, održana je promocija kataloga izložbe „Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, na kojoj su govorili kustos Vladimir Mitrović i autor teksta za katalog, Vladimir Palibrk, uz prisustvo Aleksandra Bunčića, Dejana Ivanovića Wupera, Stefana Stanojevića Stara, i Jovana Obradovića Shpire, koji su uz Danicu Čudić autori radova na izložbi.
Vladimir Mitrović je naveo da Muzej savremene umetnosti Vojvodine već godinama posvećuje dosta pažnje katalozima, smatrajući da je to nešto što će ostati ne samo za nas, nego i za umetnike, pa i za čitavu scenu.
„Ovaj katalog je, u stvari, treća linija same izložbe. Jedna linija su originalni radovi na zidovima, druga linija je ona koja ide na ekranima, a treća linija ostaje zabeležena u katalogu. Prve dve linije smo radili zajedno sa umetnicima, koji su iskoristili priliku da pregledaju svoje dokumentacije i izaberu radove. Katalog smo napravili tako da bude neka vrsta monografskog pregleda svih pet umetnika koji izlažu, i u njemu je mnogo više radova nego što ih ima na samoj izložbi. To je i način da što je moguće kvalitetnije, bolje i sadržajnije prikažemo rad samih umetnika“, istakao je Mitrović.
Vladimir Palibrk je naglasio da se u svom tekstu bavio temom street arta u jednom širem, antropološkom okviru.
„Istraživao sam činjenicu da je možda i prva umetnost ikada na planeti Zemlji zapravo bila neka vrsta stensila, gde su kapljice raspršene preko ruke nanošene na zid. Sama tehnika nanošenja tih boja je vrlo ličila na današnje sprejeve. To je jedna od tehnika koju su rekonstruisali arheolozi“, rekao je Palibrk, koji je takođe naveo i interesantnu paralelu između street arta i hobo kulture u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme Velike depresije, oličenu u mobilnosti, kodeksu ponašanja, i visokom nivou solidarnosti među članovima zajednice.
„Jako je bitno obratiti pažnju na ovu izložbu jer ona pokazuje i da, osim okvira street arta, popularne kulture i ilustracije, ovde imamo autentične ličnosti i umetnike sa autentičnim senzibilitetima, koji su samo u jednom delu svojih aktivnosti deo domaće i međunarodne street art scene“, zaključio je Palibrk.
Stefan Stanojević Star se u svoje, i u ime ostalih autora, zahvalio svima koji su posetili izložbu.
U okviru promocije, prikazan je i film o izložbi koji je snimio Bojan Đurišić.
Izložba radova domaćih umetnika mlađe generacije, ali već uveliko prisutnih na domaćoj sceni i evropskom umetničkom tržištu, otvorena je do 3. avgusta, tako da publika u narednih par dana ima poslednju priliku da vidi njihove radove. Ideja izložbe predstavlja paralelno prikazivanje bogate produkcije murala na ekranima, dok su njihove slike crteži, ilustracije, skulpture, tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima. Na ovaj način ističe se širi uvid u umetničke delatnosti autora i jedna od slika savremenog umetničkog trenutka.
Foto: Marko Ercegović.
U utorak 27.05.2025. sa početkom u 20h, na šetalištu kralja Nikole, u Galeriji Velimir A. Leković održaće se promocija novog romana „Biblioteka ćutanja“ autora Momčila Zekovića Zeka.
Na promociji će govoriti recenzenti izdanja:
Obrad Nenenzić – dramaturg i književnik,
Dragana Erjavšek – književnica i književna kritičarka
i sam autor.
Iščupke iz knjige govoriće glumica Jelena Nenezić i glumac MIlo Perović
Događaj organizuje Kulturni centar Bar
Dobro došli!
Promocija albuma i zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića – 21. maja u Sokoju
Promocija albuma i predstavljanje zbirke poezije i grafika „Sreda je utorak u novembru“ (Nova Poetika) kantautora Branka Spasića biće održana u sredu, 21. maja, od 21 čas u klubu Sokoj (Mišarska 12).
Ovo multimedijalno veče biće bazirano na autorskom muzičko-poetskom eksperimentu i trilogiji koju čine tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Album Monodrama, objavljen 2022. godine u izdanju Menarta, sada dobija i svoje literarno i vizuelno izdanje – kroz zbirku poezije upotpunjenu autorskim ilustracijama.
Devet pesama sa albuma oslikava emocionalno raznolike svetove i unutrašnja stanja, povezana u jedinstven narativ u kojem se prepliću gradski haos, lični nemiri i sloboda izraza, oslobođena žanrovskih i formalnih ograničenja. Spasićev izražajan, dramatičan glas dodatno produbljuje ovaj umetnički univerzum, uvodeći publiku u intimne i urbane pejzaže. Zvučnu sliku albuma oblikuju karakteristični ritmovi i produkcija bubnjara i producenta Andreje Jovanovića, dok je za mastering bio zadužen Goran Antović.
Tokom nastupa u klubu Sokoj, publika će imati priliku da doživi i vizuelnu dimenziju ovog rada – kroz video projekciju koja će pratiti poeziju i muziku.
Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ sadrži pesme u literarnoj formi i grafičke ilustracije, koje zajedno čine trodelnu celinu – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Autor potpisuje i tekstove i vizuelni identitet izdanja, ostajući dosledan svom hibridnom pristupu koji objedinjuje muziku, poeziju i performans.
O ideji nastupa koji spaja različite umetničke forme Branko Spasić kaže: „Zamislili smo neku vrstu performansa, vrlo jednostavna forma, u trajanju od tridesetak minuta, koja se sastoji od više različitih medija, a u osnovi su poezija, muzika i video. Nadam se da će ovakva celina na adekvatan način predstaviti Sreda je utorak u novembru koncept, i publici približiti sva različita osećanja i ideje koje prožimaju kako album Monodrama, tako i ovu zbirku“.
Nakon premijernog predstavljanja u Beogradu, promocije albuma i zbirke poezije biće održane 11. juna u Novom Sadu (Zenit) i 16. juna u Kragujevcu (Studentski kulturni centar).
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere sarađivao je sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz i Sunshine (kao basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA. Njegovo stvaralaštvo karakteriše snažan autorski izraz i multidisciplinarni pristup umetnosti.Foto: Almost,
Promocija knjige „Pripovijedanje slika“ u Gete institutu
Kustoskinja i spisateljica, Neva Lukić, koju znamo iz galerije Hestia, objavila je knjigu „Pripovijedanje slika“, koju će promovisati u utorak 13, maja u 19h u Gete institutu u Beogradu.
S Nevom Lukić će o slikama pripovedati Milena Jokanović, dugogodišnja koleginica i saradnica, prisutna kao autorski glas u jednom od tekstova u knjizi.Prelistavanje knjige Pripovijedanje slika ostavlja utisak prisutnosti gotovo celokupnog savremenog jugoslovenskog umetničkog prostora na kojem se slike i jezik vešto prepliću. Ova zbirka tekstova ili pak kolekcija mnoštva iskustava i sećajućih gledanja stoga, ne slučajno, započinje radom Vlade Marteka: „USA-Balkan” (1996), gde se kroz jednostavan postupak preimenovanja Sjedinjene Američke Države transformišu u mapu Balkana, a zatvara se izložbom Lale Raščić Bakar gori (2023), koja, između ostalog, problematizuje otomansku tradiciju tepsijanja na ovim prostorima – starinskog načina pevanja, uglavnom među ženama uz okretanje bakarne tepsije. Između ta dva pola zastupljeni su umetnici koji su nesumnjivo ostavili traga na istom kulturnom prostoru: Boris Bućan, Dalibor Martinis, Goranka Matić, ali i oni srednje generacije koji narative slika koje nas okružuju neprestano preispituju poput: Vladimira Nikolića, Sanje Latinović, Ane Mušćet, Borisa Burića, Biljane Đurđević i nekolicine drugih. Između svih ovih reči i predstava, u ovoj monografiji stoji istoričarka umetnosti i spisateljica, Neva Lukić.
„Knjiga Neve Lukić Pripovijedanje slika oblikuje jednu od mogućih panorama suvremene umjetnosti u Hrvatskoj, koja je, dakako, čvrsto usidrena u njenu vlastitu perspektivu kao autorice, njene osnovne točke interesa i senzibilitet odnjegovan kroz proteklih petnaestak godina nomadske kritičarske karijere u kojima su ovi tekstovi i intervjui nastajali. Prvo što iz njih iščitavamo je eksplicitno povjerenje u kapacitet jezika da opiše, rastumači, prizove, dočara, oživi i odigra ideje i slike koje pripadaju domeni vizualnog. To se povjerenje, dakako, dijelom oslanja na praksu u području književnosti (Lukić je autorica nekoliko knjiga poezije i kratkih priča), ali se još više potvrđuje i ojačava u samom izboru onoga o čemu piše—naime, riječ je gotovo redom o umjetnicima i umjetnicama u čijem radu sama prepoznaje istu ljubav prema tekstu, riječi, naraciji ili, da obrnemo perspektivu kojoj smo ovdje dali konture, prema kapacitetu vizualne umjetnosti za refleksivnost i dijalog“
Marko Golub – iz predgovora knjige „Pripovijedanje slika”
https://www.goethe.de/ins/cs/sr/ver.cfm?event_id=26647832
Promocija romana Biblioteka ćutanja u Kotoru
Pozivamo vas na promociju romana Biblioteka ćutanja, autora koji kroz poetičan i slojevit narativ istražuje nasljeđe, tišinu i lične mitologije. Promocija će se održati u srijedu, 08. maja 2025. godine u Kulturnom centru u Kotoru, s početkom u 20 časova.
O knjizi će govoriti:
- Dragana Erjavšek, književna kritičarka i književnica
- Jelena Nenezić, glumica
- Milo Perović, glumac
- Momčilo Zeković Zeko, autor
Roman je već izazvao pažnju čitalačke publike širom Crne Gore i regiona, a kotorska promocija biće prilika da se u jedinstvenom ambijentu Kulturnog centra dodatno produbi razgovor o tišini, identitetu i prošlosti koja oblikuje sadašnjost.
Dobrodošli!
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića u baru Beti Ford
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ kantautora i pesnika Branka Spasića, u izdanju izdavačke kuće Nova Poetika, biće održana u petak, 25. aprila u 21 čas u prepoznatljivoj atmosferi beogradskog bara Beti Ford (Zetska 2).
Istoimeni naslov prethodno je muzičkom albumu koji je objavljen 2022. godine u saradnji sa izdavačkom kućom Menart, a sada se, u formi knjige, zaokružuje kao multimedijalni poetsko-muzički eksperiment. Tekstovi pesama priređeni su u literarnom obliku, u formi zbirke poezije, koja ja upotunjena grafičkim ilustracijama, koje potpisuje kantautor. Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ obuhvata tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale, u kojima Spasićevu liriku oblikuju gradski haos, unutrašnji nemiri i slobodan umetnički izraz, bez potrebe za žanrovskim ili formalnim ograničenjima.
„U refleksiji sopstvenog poimanja sveta, Branko Spasić se bez straha i ikakve zadrške prepušta mislima koje prenosi čitaocu. Odraziti se znači ispoljiti se i preneti svoja osećanja rečima koje ne znaju za kompromis. Biti čovek podrazumeva shvatanje dihotomije duše i tela, te neizbežne sudare koji ne vode ničemu drugom no razdvajanju istih. Ukoliko bi posmatrali život kao jednačinu, Branko razume odnos između čoveka i vremena, brzinu nestajanja lišene straha od neprihvatanja… Niko nema monopol nad patnjom: navika je samo obrazac ponašanja a upravo je to nešto od čega Branko želi da pobegne. Doživljavajući svet kroz pukotine imaginarijuma, svestan svojih osećanja i doživljaja stvarnosti umetnik dolazi do trenutka sazrevanja. Biti na vrhu podrazumeva dugačak put ka dnu. Osloniti se na nekog isto je što i predati se nekom i bezuslovno mu verovati. Otvoriti sebe pred drugima nije hrabrost – to je vrlina. Dualnost individue se ogleda u nepoimanju vremena kao koncepta, osloboditi se toga i postati reč znači biti napokon slobodan“, navodi se u reči urednika izdanja.
O AUTORU
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere svirao je i nastupao sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz, Sunshine (gde je bio basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA, predvođenog Kristinom Jovanović Kikom. Njegovo stvaralaštvo je hibrid muzike, poezije i performansa, prožeto jakim autorskim pečatom.
ZEMLJI OD KAMENA LJUDI SU SVE – SAMO NE KAMEN
Objavljen novi roman Momčila Zekovića Zeka – „Biblioteka ćutanja“
U izdanju izdavačke kuće Džep sa tajnama, koja nosi ime profila Momčila Zekovića Zeka na društvenim mrežama, iz štampe je izašao novi roman ovog svestranog umjetnika – „Biblioteka ćutanja“.
U ZEMLJI OD KAMENA LJUDI SU SVE, SAMO NE KAMEN
(zapis o romanu Biblioteka ćutanja Momčila Zekovića)
Ćutanja su uvijek kriva za sve naše nesigurnosti, za naše mentalne disbalanse, za anksiozne napade i nerazumijevanja s ostatkom svijeta. Ono što nijesmo u stanju da formulišemo u nama sazrijeva, probada i okupira nas poput korova pretvarajući nas u zarobljenike sopstvenih otklona od običnosti. Nekad se tišine razbijaju naglo s posljedicama po nas i druge, a nekad se diskretno razviju u priče koje su preskočile stepenik pravog trenutka, ali nikad ne dođu kasno, što se lijepo posložilo u najsvježijem romanu Momčila Zekovića.
Ovaj književnik i muzičar napisao je najbolju knjigu do sada, što zbog spisateljskog staža koji nalaže da svaka nova bude bolja od prethodne, što zbog činjenice da njegova Biblioteka ćutanja umnogome odaje utisak da je autor, bodlerovski rečeno, unio u nju svu svoju nježnost, svu svoju dušu, svu ljubav i ljutnju. Malo je knjiga s čijim junakom dišete sinhronizovano, knjiga koje sugerišu da živite ili ste živjeli iste okolnosti u istom komadiću vječnosti i malo je knjiga u kojima ćete pronaći sebe nepremazanog slojevima pokušaja da sakrijete da osjećate svaki mogući kolektivni ponos i poraz. U zemlji od kamena ljudi su sve, samo ne kamen.
Ono u čemu je Zeković dosljedan u kompletnom svom stvaralaštvu su ton i oko za detalje, i to što uvijek ima poneka rečenica koja nastavi da živi kao podstanar u našoj svijesti i nakon što izađemo iz njegovih knjiga. Roman Biblioteka ćutanja ih ima više nego obično, i sav je od momenata koji se urežu zauvijek. Posebno završni monolog protagonistkinje done Simone koja simboliše povratak u zagrljaj poznatosti, povratak domu, sebi iskonskoj i svemu onome što joj je zapisano u krvi. Krv ne da nije voda, već je tihi (opet tihi) pokretač svega koji jednom mora da se zagrije do ključanja i vrati nas na, što bi rekla digitalna generacija, fabrička podešavanja.
S ovom knjigom smo svoji na svome i to više nego ikada, dobrovoljni zatočnici zemlje, trajanja, zaokreta i muka urezanih u kulturološki kod, njeni spasitelji i njeni zanemarivači, oni koji se divimo spoju mora i planina i oni koji, kao svaki pristojni i svjesni patriote – kritikujemo. U ovom slučaju Zeković nas vodi kroz cijeli jedan vijek i kroz vizuru nekoliko generacija, podmeće nam i ljubavnu priču i akcione scene i lirski nabijene meditacije, istorijsku dramu i melanholične meditacije da bi nas uvjerio da ova priča mora da bude pročitana kao da je naša – jer na samom kraju to i jeste. Čija bi drugo bila… Dragana Erjavšek, NK, 15. 4. 2025.
Recenzenti knjige su književni kritičar i književnik Vladimir Arsenić, dramaturg i književnik Obrad Nenezić, književnik i istoričar Slobodan Bobo Čukić i reditelj Darko Ivanović. Naslovna stranica knjige donosi upečatljivu fotografiju Saše Pavićevića, dok su za prelom i dizajn izdanja zaslužni Radoje Vešović i tim GARAŽA. Knjiga je za sada dostupna preko stranica Džep sa tajnama.
https://www.instagram.com/p/DIEGNmata5N/?next=%2F
https://www.instagram.com/p/DILtGaTtRDJ/?next=%2F
„Od kuge, zla, loša vremena, i BiH antologičara, sačuvaj nas Gospodine!“
Na vijest Radio Orašja o promociji knjige: „Antologija suvremenog hrvatskog pjesništva u BiH“, autora prof. Mate Nedića, moj komentar na stranicama Radio Orašja:
Nikola Šimić-Tonin
Najteža kletva u književnom svijetu: „Dabogda Ti Mato Nedić sastavljao Antologiju“. U BiH zavladala pošast Antologija, svaki mjesec po jedna, i onda Ti „antologičari“ idu po podobnim, sistemom „ja tebi – ti meni, i s preporukom „nemoj molim Te stavljati u antologiju „ovog – on se zakačio s „ovim“. „Od kuge, zla, loša vremena, i BiH antologičara, sačuvaj nas Gospodine!“ I amandman na molitvu: „Od antologičarske stručnosti Mate Nedića posebno, molimo Te Gospodine!“
Vidim krenulo spašavanje „Antologičara Mate“, kolegica Radica:
ANTOLOGIJA SUVREMENOGA HRVATSKOG PJESNIŠTVA U BOSNI I HERCEGOVINI KNJIŽEVNIKA MATE NEDIĆA KOJU JE VRLO STRUČNO URADIO. NO, ČITAJUĆI KOMENTARE I OBJAVE POJEDINIH KOLEGA KNJIŽEVNIKA VEZANIH ZA ANTOLOGIJU, ČUDI ME VELIKA KOLIČINA NJIHOVOG OSOBNOG JALA I SUJETE… NE ZNAM ZAŠTO JER SVE ŠTO JE OBJAVLJENO U ANTOLOGIJI IMA KNJIŽEVNO-UMJETNIČKU VRIJEDNOST ŠTO JE I SVRHA KNJIŽEVNIH ANTOLOGIJA… Ne mogoh ne odgovoriti:
Nikola Šimić-Tonin:
Daj draga Radice, izostavio je toliko značajnih pjesnika, treba je zvati Antologija podobnih pjesnika, a poznato nam je tko mu glavu nosa, zato stoji kletva, „Dabogda Ti Mato Antologiju slagao”, a brate, nekreativne osobe radi vidljivosti uzmu si za pravo slagati Antologije. U BiH zavladala pošast Antologija, svaki mjesec po jedna, pa tko s kim ne govori ne stavi ga u Antologiju. Sastavljam i ja jednu i moj prijatelj jednu… i… a Mato je poznat kao „znanstvenik” najveći živući TomislavMarijanBilosnićolog, on mu je vjerojatno, možda griješim, ali sam takvog dojma, suflirao oko Antologije. Toliko o Mati i njegovoj nazovi Antologiji.
Radica Leko:
I ja sam uvrštena, a nisam po podobnosti, mislim da sam zaslužila biti u Antologiji, obzirom na umjetničku vrijednost moje poezije… Ne znam tko je kvalitetan izostavljen, treba razlikovat pjesmotvore od poezije. Svatko ima pravo na svoje mišljenje, ali nikada o ljudima ne govorim niti pišem negativno ili, ne daj, Bože, ogorčeno i jalno. Mogu se ne slagati u mišljenju kao što se ne slažem ni s tvojim stavom o Antologiji i njezinom autoru, ali o tebi i tvojim djelima ništa negativno bez argumenata i to čvrstih… Lp!
Opet ne izdržah Ja: Nikola Šimić Tonin:
Draga Radice po Tebi su pjesmotvori: Anto Zirdum, Žarko Milenić, Šimo Ešić, Ivica Vanja Rorić, Slavica Buljan, Gloria La Marr / Nevenka Nedić (antologičar joj dodijelio nagradu za poeziju „Fra Martin Nedić”), pa Pejo Šimić… pa ako hoćeš i ja…. (uvršten u 43 antologije, od toga u 21 vani), Mašala… ne znam čime te zadužio Mato? Nagradom „Fra Martin Nedić”?… Ja ga na žalost znam iz negativnog torovskog TMB., okružja. Kako Krleža reče: „U toru je toplije ali smrdi“.
Nikola Šimić Tonin
Љиљана Ђурђић: Сенка твог осмеха
Објављена је прва књига у издању Српског књижевног друштва у едицији Друга обала – изабране приче Љиљане Ђурђић, Сенка твог осмеха.Избор сачинила Љубица Арсић, а поговор написао Саша Ћирић.
Збирка садржи приче из књига: Слике из претходног живота, Стадијум огледала, Сви на крају кажу мама и Силва Југоловенка.
Едиција Друга обала замишљенаје као подсећање на дела истакнутих преминулих чланова Српског књижевног друштва.
Књига се може преузети у канцеларији Српског књижевног друштва понедељком и уторком од 11 до 15 сати (уз прилог од 800 динара намењен за наредна издања СКД).
Dr Tamara Lazić Strugar promovisala u Beogradu dve knjige za decu – „Kožodovštine: Slučaj kreme za URLanje“ i „Kožodovštine: Noć bradav(ešt)ica“
Dr Svrabić rešava deci probleme sa kožom
Pre nekoliko dana (4.januara), promovisane su dve knjige za decu „Kožodovštine: Slučaj kreme za urlanje“ i „Kožodovštine: Noć bradav(ešt)ica“ autorke dr Tamare Lazić Strugar, pod pokroviteljstvom kompanije Zepter International. Promociji je prisustvovala i sama autorka, istaknuta i veoma uspešna doktorka, vrhunski specijalista dermatologije koja živi i radi u Njujorku, a koja se nažalost, već nekoliko godina bori sa opakom bolešću i to vrlo hrabro, predano, snažno.
Knjige koje su prezentovane beogradskoj publici su zapravo, Ilustrovane novele, koje je dr Tamara Lazić Strugar izvorno pisala na engleskom jeziku. Prevdene na srpski u izdanju kuće Makart i predstavljene su u ispunjenoj dvorani hotela (Zepter) „Apart“.
FOTO; Milica Beloica (Small Magellanic Cloud)
Tamara Lazić Strugar diplomirala je na Jejlu kao najbolji student, i vodi jednu od najboljih dermatoloških ordinacija u „Hudson Dermatology and Laser Surgery“.Nažalost, dr Lazić Strugar bori se sa četvrtim stadijumom kancera debelog creva. Majka dvoje dece ne dozvoljava da joj teška dijagnoza remeti život, iako vodi kompleksnu borbu za svoj život, tako da se trudi da ne gubi zahvalnost, ljubav, nadu, optmizam i smisao.