Rodrigo Muñoz Avia – autor koji sa lakoćom i humorom osvetljava paradokse savremenog života
Pred čitaoce 09. decembra u Kosmos kafe knjižari u Sava Centru, sa početkom u 19.00 časova stiže Rodrigo Munjos Avia, španski pisac koji britkim humorom i blagom ironijom osvetljava paradokse savremenog sveta. Njegov jedinstveni književni izraz ogleda se u pričama koje će vas istovremeno zabaviti i nasmejati, ali i podstaći na razmišljanje i preispitivanje.
Kritika ga opisuje kao autora „besprekorne duhovitosti i izuzetne sposobnosti da obične svakodnevne situacije pretvori u dirljivo putovanje u dubine ljudske duše i psihe“, dok njegova publika ističe da Avia uspeva da spoji lakoću čitanja sa ozbiljnošću tema koje otvara i da „jednostavnim jezikom pogodi u najdublje pukotine savremenog čoveka“.
Njegova dela objavljivana su u brojnim evropskim zemljama i ističu se kao izbor za čitaoce koji traže kvalitetnu, ali pristupačnu literaturu — kao i za one koji žele da kroz osmeh sagledaju neka od najvažnijih pitanja savremenog života, jer priče koje piše otvaraju važne teme na jednostavan i pristupačan način.
Zato njegove knjige pronalaze put do čitalaca koji vole humor, dubinu i poziv na promišljanje — i zato se Munjos Aviin dolazak smatra važnim događajem za domaću kulturnu scenu.
„Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“
Jedan od najzapaženijih MunjosAviinih romana, „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“, u španskoj javnosti je prepoznat kao briljantna satira akademske analize, psihologa i psihijatara, te savremenih obrazaca ponašanja, uz istovremeno uzdizanje vrednosti porodičnog života, ljubavi i podrške.
„Nemaš pojma kako mi je drago zbog tvoje odluke Rodrigo — rekla je sedeći naspram mene sada široko nasmejana, čak bih rekao da je maltene bila preplavljena emocijama. – To je divno znaš, ova tvoja inicijativa, sav taj trud koji ćeš uložiti, to je ključno za tvoje ozdravljenje. Ono što mi ostali možemo da uradimo za tebe je ništa, jedno veliko ništa, u poređenju sa onim šta ti možeš da učiniš za sebe.”
U središtu priče je Rodrigo Montalvo, čovek koji u sudaru sa sopstvenim unutrašnjim nemirima, pokušava da otkrije šta nije u redu i počinje konsultacije sa psiholozima, psihijatrima, hipnotizerima i isceliteljima, koji nude urnebesna rešenja, nekad jednako komična koliko i bolno realna.
Munjos Aviakroz ovaj roman pomera granicu između terapije i apsurda, pokazujući kako se mentalno zdravlje u savremenom društvu neretko tretira potrošački, dok međuljudske veze zamenjuju obrasci, formulari i protokoli. Recenzije ističu da je reč o knjizi koja čitaoca tera da se nasmeje, ali i da se prepozna — možda više nego što bi želeo, uz glavnu poruku da nas prepreke u životu ne smeju pokolebati i da moramo ići napred sa verom u sebe.
„Prodavnica sreće“ – šarmantna potraga za smislom
U romanu „Prodavnica sreće“, MunjosAvia istražuje pitanje koje svi sebi postavljamo: gde se zapravo nalazi sreća? Kroz toplo napisan narativ, on osvetljava čovekovu potrebu da pronađe brza rešenja za duboke unutrašnje dileme — ali i otkriva koliko nas takva potraga vodi do neočekivanih uvida.
Roman poziva na smeh, ali i na tiho preispitivanje sopstvene svakodnevice: šta nas to zapravo ispunjava, koliko nas oblikuju naši izbori i da li sreću zaista tražimo na pravom mestu.
„Prodavnica sreće“ je roman uz koji ćete se duboko zamisliti ko smo mi iza ekrana, a ko smo kada se sretnemo sa nekim oči u oči — jer ovo je roman sastavljen od imejlova.
Neobično? I te kako.
Upravo zato se za ovaj roman često kaže da ga je Rodrigo Munjos Avia kreirao kao neobičan književni eksperiment — priču napisanu isključivo kroz imejlove. Ovakav format MunjosAvia bira kako bi još dublje prikazao koliko savremena digitalna komunikacija često prikriva našu pravu čežnju za bliskošću.
Karmelo Duran, glavni lik ovog romana, ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter priključen na internet, onlajn supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojima može da se prepire.
„Poštovani prijatelju,
Hoan Manuel Serat uopšte ne namerava da se povuče sa scene i ode u penziju. Ukoliko su te glasine potekle iz nekog javnog medija, bili bismo zahvalni ako biste nam rekli o kom mediju je reč.”
Karmelo Duran: „Izvor glasina je moja glava. Izvinjavam se.”
Ovo je knjiga koja će vam izmamiti osmeh, ali i naterati da se zamislite nad usamljenošću, otuđenošću i potragom za srećom i ljubavlju u modernom svetu. Kroz humor, ali i nežnu melanholiju, MunjosAvia istražuje kako tehnologija oblikuje naše odnose i koliko je to krhko tlo na kojem gradimo osećaj povezanosti.
Zato mnogi kažu da je „Prodavnica sreće“ roman koji je ogledalo savremenog života — knjiga koja nas podseća koliko nam znače, i koliko nam nedostaju, pravi ljudski susreti.
MSUB – Održana promocija monografije i prikazan dokumentarni film „Goranka“ posvećeni fotografkinji Goranki Matić
Foto – G. Jović,Sonja Krstić.
U ponedeljak 24. novembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu održana je promocija monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, uz pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ autora Borisa Miljkovića.
Na promociji monografije pozdravnim govorom se obratila Marijana Kolarić, direktorka MSUB, a o monografiji su govorili Nebojša Grujičić (RTS), Una Popović (MSU), Predrag Popović (Popbooks), Srđan Šaper (Galerija Novembar) i Boris Miljković (autor filma).
“Muzej savremene umetnosti imao je privilegiju da 2021. godine predstavi veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi, izložbu koja je, na neki način, sumirala sve ono što je njen rad bio: ne samo istorija jednog pogleda, već istorija jednog prostora, jedne energije, jednog društva u previranju. Postavka je pokazala kako je Goranka stvarala vizuelni dnevnik epohe, dnevnik u kojem se prepliću intimni trenuci i ključni događaji, lične priče i kolektivna sećanja”, navela je u pozdravnom govoru Marijana Kolarić.
“Upravo to čini njeno delo neprolaznim: ona je uspela da prikaže kako se društvo menja kroz lica, kroz gestove, kroz atmosferu, kroz tenzije koje osećamo i danas kada gledamo njege fotografije. Zato je njen opus dragocen — ne samo umetnički, već i istorijski. Goranka Matić nam je ostavila delo koje ne samo da dokumentuje vreme, već ga i objašnjava. Uči nas da je umetnost neraskidivo vezana za društvo, da fotografija može biti istovremeno i nežna i oštra, i svedočanstvo i komentar, i lična i univerzalna”, zaključila je direktorka Muzeja savremene umetnosti.
Nebojša Grujičić je o nastanku knjige i filma rekao: „U proleće prošle godine smo počeli da pričamo o knjizi. Na leto smo napravili nekoliko operativnih sastanaka i dogovorili kako će da izgleda. Goranka je uradila naslovnu stranu sa svojim dlanom. Onda se iznenada razbolela i knjiga koja je bila planirana da izađe do kraja prošle godine, nažalost nije mogla da izađe. Una Popović i ja smo završili knjigu po zadatim okvirima, onako kako je Goranka zamislila, a Boris Miljković je napravio film o njoj. Prva ideja je bila da se napravi jedan road movie. Boris i Goranka bi seli u nekog spačeka ili sličan automobil, a onda bi iz Kumanova krenuli do Moravica i Maribora, gde bi Goranka pričala kako o svom životu, tako i o fotografijama, kako su one nastajale. Nažalost, to se nije desilo. Uz ovaj film prisetićemo se ne samo Goranke, već i jednog sveta koji se ostao zabeležen u njenim slikama. Kao što je autor filma Boris Miljković rekao, ispostaviće se da su njene fotografije, u ovo vreme brisanja pamćenja, jedini dokaz da je svet zabeležen na tim fotografijama zaista postojao“.
Una Popović je o monografiji rekla: „Rad na ovoj knjizi pokazao je sve žanrove kroz koje je Goranka prošla, od novinske i reportažne fotografije do umetničke, ali je pokazao i njenu pragmatičnost i veliku profesionalnost. Osamdesetih je snimala ležerniju umetničku, muzičku i likovnu scenu, a kada se ta društvena zavesa spustila, podigla se ona druga – državna, politička i vojna, a Goranka se preorijentisala. Njena pragmatičnost je uslovila pomeranje na sadržaj ulice i, kako je ona uvek govorila, nju je obeležio 9. mart“.
Una Popović je takođe istakla: „U ovoj knjizi je zanimljivo ne samo što govorimo o njenom opusu i delu, već i što kroz to delo čitamo njen karakter, koji nas uvodi u ideju, misao, stav. Hteli smo da kroz ovu knjigu vidite razne nivoe Gorankine aktivne i aktivistički osvešćene osobe“.
Predrag Popović, koji se prisetio i zajedničkih početaka sa Gorankom Matić u časopisu Džuboks 1979. godine, na promociji u Muzeju savremene umetnosti je naveo: „Njene fotografije, kao i izložba koja je bila fenomenalna, praktično su jedan veliki autoportret Goranke Matić. Imala je božanstvenu, blaženu osobinu da izvuče najbolje iz čoveka koga portretiše. Bila je divna osoba koja je umela da proizvede osećaj da smo svi mi njena deca, da je to jedna velika Gorankina porodica. Samo ako ste bili njeno dete znate šta to znači – posvećenost, strast prema dobroti, veri, ljubavi, i neverovatan optimizam“.
Srđan Šaper je Goranku Matić upoznao pre 45 godina, u vreme kada je počinjao svoju uspešnu muzičku karijeru s grupom Idoli. „Za mene lično ona je bila i dobra drugarica, i kao starija sestra. Istovremeno je bila i saradnik u mnogo stvari koje smo zajedno radili. Bila je takođe kao neka dobra vila, koja je u bitnim situacijama u mom životu mogla da dođe i da mi sve vrlo jasno kaže. Vrlo strogo, odlučno, i blago u isto vreme“, prisetio se Šaper. „Goranka nije bila ni fotoreporter, niti umetnik koji je fotografiju izabrao za svoj medij. Ona je bila poput porodičnog fotografa, ili fotografa epohe koju definiše njena porodica, a to su svi ljudi koji se nalaze u monografiji. Ona je u mnogo čemu bila veliki uzor za sve nas“.
Boris Miljković je, između ostalog, naveo: „Posle spektakularne izložbe u Muzeju i njenih repriza, i posle odluke da se štampa ova velika monografija, bilo je logično da se napravi biografski film o Goranki Matić umesto zvaničnog ordena za zasluge za narod. Jednog dana smo počeli da pričamo o svemu tome, i snimao sam samo ton, da ne zaboravim. Njen smeh će biti prvi deo filma. Moja žena je uzela štos starih fotografija, izmontirala je sa Gorankinim tekstom i smehom. Sutra sam doneo Goranki slike na sliku, položene u neki sled, i opet se mnogo smejala kada je videla minut-dva tog filma. Bio je to početak, iz kojeg je sasvim neočekivano, bez velike pripreme, bez velikih opraštanja, otišla. Ispao je ceo film, na samom početku zime, kao neki drugarski film sa pevanjem, sećanjem i smejanjem, i začinjen prvim zimskim pahuljama. Nemate pojma koliko mi sad znači da je Goranka videla uvodne slike tog filma i da su joj se dopale“.
Reprezentativnu i raskošnu monografiju „Goranka“ sa tekstovima i skoro hiljadu fotografija priredili su Nebojša Grujičić i Una Popović, grafički ju je oblikovao Borut Vild, a u zajedničkom koizdavačkom poduhvatu objavili je Izdavaštvo Radio-televizije Srbije, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Galerija Novembar i Muzej savremene umetnosti. Ova monografija je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu dobila priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.
Nakon predstavljanja knjige usledila je specijalna pretpremijerna projekcija dokumentarnog filma „Goranka“, urađenog u produkciji RTS-a. Film „Goranka“ reditelja Borisa Miljkovića daje intimni prikaz života i rada Goranke Matić, otkrivajući kroz razgovore s njom lične priče koje stoje iza njenih kultnih fotografija.
Goranka Matić je preminula u januaru ove godine, ne dočekavši nažalost monografiju čijem se objavljivanju radovala i na kojoj je prošle godine započela rad zajedno s priređivačima. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 2021. organizovao veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi (kustos Una Popović),najobuhvatniju dotadašnju interpretaciju njene umetničke prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne, društvene, informativne. Pored učešća u izdavanju monografije „Goranka“, Muzej savremene umentosti će i nadalje nastaviti da promoviše stvaralaštvo Goranke Matić.
MSUB – Goranka Matić – Promocija monografije i pretpremijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Goranka“ posvećenih fotografkinji Goranki Matić
Muzej savremene umetnosti vas poziva na promociju monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, i pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ (trajanje 90 minuta), autora Borisa Miljkovića, koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 18 sati u Muzeju savremene umetnosti.
Reprezentativnu i raskošnu monografiju „Goranka“ sa tekstovima i skoro hiljadu fotografija priredili su Nebojša Grujičić i Una Popović, grafički ju je oblikovao Borut Vild, a u zajedničkom koizdavačkom poduhvatu objavili je Izdavaštvo Radio-televizije Srbije, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Galerija Novembar i Muzej savremene umetnosti. Ova monografija je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu dobila priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.
Na promociji monografije pozdravnim govorom će se obratiti Marijana Kolarić, direktorka MSUB, a o monografiji će govoriti Nebojša Grujičić (RTS), Una Popović (MSU), Predrag Popović (Popbooks), Srđan Šaper (Galerija Novembar) i Boris Miljković (autor filma).
Nakon predstavljanja knjige uslediće specijalna pretpremijerna projekcija celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“, urađenog u produkciji RTS-a. Film „Goranka“ reditelja Borisa Miljkovića daje intimni prikaz života i rada Goranke Matić, otkrivajući kroz razgovore s njom lične priče koje stoje iza njenih kultnih fotografija.
Goranka Matić je na umetničkoj i fotografskoj sceni bila prisutna više od četiri decenije. Ne postoji fotograf sa tematski širim opusom od njenog – od ikoničnih slika Novog talasa i rokenrol scene bivše Jugoslavije, preko portreta protagonista beogradskog likovnog, književnog, filmskog, pozorišnog i političkog života poslednjih decenija XX i prve decenije XXI veka, do prizora političkih i uličnih događaja devedesetih godina, a uz sve to i autorskih ciklusa. Otud je knjiga „Goranka“ koja sumira njen rad više od foto-monografije – ona je istovremeno i artefakt i svedočanstvo o jednoj epohi i ljudima koji su je stvarali.
Goranka Matić je preminula u januaru ove godine, ne dočekavši nažalost monografiju čijem se objavljivanju radovala i na kojoj je prošle godine započela rad zajedno s priređivačima. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 2021. organizovao veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi (kustos Una Popović),najobuhvatniju dotadašnju interpretaciju njene umetničke prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne, društvene, informativne. Pored učešća u izdavanju monografije „Goranka“, Muzej savremene umentosti će i nadalje nastaviti da promoviše stvaralaštvo Goranke Matić.
NEISPRIČANE PRIČE : PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA ŽARKO LAUŠEVIĆ
Danas je pred punom salom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavljena “ Monografija Žarko Laušević” u izdanju izdavačke kuće Hipatia, a suizdavač Filmski centar Srbije.
Knjiga okuplja svedočanstva pedeset saradnika, kolega, i deset prijatelja čuvenog glumca.
Kroz sećanja na Žarka, na njegov duhovit način, vodio nas je njegov prijatelj i kolega Irfan Mensur. Prva se obratila urednica monografije, novinarka Radmila Stanković: “Imate pred sobom monografiju koja je rezultat rada jednog velikog tima. Na poziv Anite Laušević i Benite Marinović okupila sam saradnike. O pozorištu je pisao Aleksandar Saša Milosavljević, o filmu Marijana Terzin Stojčić, a o televiziji Branka Otašević. Razgovorima i tekstovima više od 60 sagovornika predstavljena je slika profesionalnog i porodičnog života Lauševića. Anitina ideja da govore prijatelji pokazala se izvanrednom, jer smo dobili sagovornike sa pogledom na Žarka koji do sada nismo znali”.
Zatim se, putem video poruke, obratio Radoš Bajić i ispričao kako je došlo do brzog dogovora za saradnju na filmu „Heroji Halijarda“ i koliko je bio srećan bio zbog toga:“Šta reći o čoveku koji je u svojoj punoj zrelosti, glumačkoj, ljudskoj, profesionalnoj zbilja uneo celoga sebe u ovaj projekat, nešto što je činio svuda gde je igrao, u svim projektima u kojima je kreirao svoje uloge. Ali ima nešto što je veoma značajno, da je Žarko Laušević kao tumač glavne uloge u jednom glumačkom ansamblu koji je brojao preko dve stotine kolega, bio inspiracija drugim kolegama.“
Potom je prisutnima rediteljka Ljiljana Todorović objašnjavala kako je Žarko, kao i što mu ime počinje sa ŽAR, isijavao, prosvetljavao, osvetljavao , blistao kao svetlost sama.“Žarko je iskra koja neprestano sija, kada bi se Žarko negde pojavio nešto bi se sa energijom dogodilo, Žarko je paradigma neuporedive harizme, kao što je pisao Tomas Man, Žarko je božanski sjaj“
Prijatelj i reditelj sa kojim je najviše radio Miroslav Lekić, podelio je sa publikom angdote o Žarku i objasnio da nije postojala ženska osoba koja nije pogledala u pravcu Žarka Lauševića gde god bi se on pojavio.
Reditelj Darko Bajić je celog života Žarka zvao Laki, a Laki je za njega bio osmeh, nežnost koju je pokazivao prema drugima, ohrabrenje za prijateljstvo:“Uvek su se naša druženja završavala osmehom. Pamtim taj osmeh još od naše prve vežbe na fakultetu. Ali nisam Lakija primećivao na hodnicima FDUa iako smo ista generacija. Kao da je bio nevidljiv, možda zato što je imao komplekse zbog velike dioptrije ili možda što nas je posmatrao iz prikrajka. Biće da je ovo poslednje. Strpljivo je gledao, učio i proučavao sve dok jednog dana nije odlučio da postane glumac“
Ivana Zečević koja je delila kadrove sa njim u seriji „Kalkanski krugovi“ opisala je zbog čega će uvek pamtiti njegove nasmejane oči i to da je uvek bio uz nju u najtežim trenucima, i da je za nju vreme provedeno sa njim bilo dragoceno: „Mnogo mi je pomogao da prebrodim razne krize i da pobedim. Znao je da nanjuši kad je nekome teško, imao je taj dar da oseti dušu, bio je tu da pomogne. Naučio me je da prebrodrim sve, da krenem dalje, i da je najvažnije da u svemu nađemo način da se igramo sa tim što nam je dato. To što sam prošla sa njim, ostaće mi ’za vjeka’.
Milan Marić se prisetio svog prvog susreta sa Žarkom u bifeu JDP-a, kada ga je posmatrao sa strane plašeći se da mu priđe. Posle su se zvanično upoznali na snimanju serije „Državni službenik“ gde su postepeno gradili odnos. „ Žarko je uvek bio tu da pomogne mladim glumcima, bio je neposredan, neverovatno talentovan, sa lakoćom igre i zavodljivim šarmom“.
Za Ivana Ivanovića upoznavanje sa Žarkom je najbitniji trenutak u njegovom životu: „Žarkova najveća muka je bila da li ima pravo da bude srećan zbog svega šta mu se u životu desilo. I ako bi mu se nekad sreća pojavila na licu i u životu, mislim da se teško nosio sa tim jer je mislio da mu to ne pripada. Toliko toga sam o životu naučio od njega, vodio je računa tokom razgovara da te nikad ne uvredi ukoliko neko nije na intelektualnom nivou kao i on. Žarko je imao savest kao neku planinu koju nosi na leđima, to je posledica ne samo obrazovanja, nego i lepog vaspitanja i imao sam blagu tremu kada razgovaram sa njim i mislio sam da ne pripadam tu, a učinio me velikim, gostovanjem u mojoj emisiji.“
Košarkaška legenda Vlade Divac je koristio svaku priliku da dođe u Njujork i da se vidi sa Anitom i Žarkom, pre svega zbog Žarka da ga na neki način izvede u normalan život:„Imao sam želju da mu makar na kratko promenim način života. U jednom periodu moj sin Matija je bio na koledžu u Njujorku i Anita i Žarko su ga prihvatili. Baš u tim danima je imao težak period i Žarko mu je bio kao drugi otac sa savetima, posebno naglašavajući da se trudi da mu nikad ne oduzmu dostojanstvo. To sam jako voleo kod Žarka, što je živeo život, ali uvek je bio dostojanstven“
Šansonjerka iz Slovenije Vita Mavrić se upoznala sa Žarkom dok je snimao film „Oficir s ružom“. Kada je pročitala prvu Žarkovu knjigu zanemela je i poželala da se knjiga prevede na slovenački. Tako je započelo dugogodišnje prijateljstvo. Vita je prepričala i neke telefonske angdote, kada ju je Žarko „prevario“ predstavljajući se kao neko drugi. „ Taj čovek je mene uvek mogao da zeza, jer ja sam ipak Slovenka. Mislila sam, kad god mu je bilo dosadno, pozvao bi Vitu, a Vita uvek nasedne. Sa njim je uvek bio smeh. Bio je neprocenjiv saputnik mog života. Otkada je otišao u područje bez signala, moj svet se smanjio“
Glumcu i reditelju Draganu Bjelogrliću je žao što nije stigao da bude deo knjige. Za njega je Žarko crnogosrki princ i možda najveći glumac kojeg je on upoznao. Prepričao je događaj iz Njujorka kada je uz pomoć porodice Đoković obezbedio karte da gleda Novaka uživo, što je Žarku bila velika želja. Naravno dobili su VIP karte, ali je bio problem što Žarko nije imao nikakva dokumenta osim stare crvene, nevažeće, vozačke dozvole iz Jugoslavije, još i oprane u veš mašini. „Razmišljam kako je taj veliki čovek, sa kojim sam se povremeno družio i imao prilike da radim, čovek bez države, bez identiteta. Mislim da nije slučajno što baš njemu nisu tražili dokument, ali taj događaj je učinio da se pokrene pitanje njegovog državljanstva. Uvek ću pamtiti tu sliku dugačkog smeha, koji je proizailazio iz nekih dubokih, tužnih, zamišljenih očiju.“
Tokom promocije Monografije, Irfan Mensur je sve vreme ispred sebe imao posebnu šolju:“Svako jutro pijem kafu iz njegove šolje i tako će biti do kraja mog života. Ležali smo zajedno zbog korone soba do sobe – tu sam ga, da tako kažem, pobedio jer sam imao teži oblik. Tri ili četiri dana pre mene je izašao iz bolnice. Kad je izlazio, hteo je da ostavi svoje pidžame koje mu je Anita kupovala. Rekao sam mu da ih ponese kući, ali ostavio mi je šolju. Malo je okrznuta na jednom mestu, ali ja nikako ne želim da se odreknem toga da iz nje pijem kafu.“
Reditelj Raša Andrić je izjavio da zna Žarka samo 6 dana kada su snimali film „Leto kad sam naučila da letim“ i misli da je i to dovoljno! „Imao sam ogromnu tremu, jer obično radim sa ljudima koje već poznajem a i treba da mu ponudim malu ulogu sa recimo 7 replika. On je pročitao scenario i rekao mi da je, razmišljajući o liku, shvatio da treba jedno dve ili tri replike da se izbace, jer je lik koga treba da glumi opterećen svojom prošlošću i ne govori mnogo. To je božanstvena stvar, jer glumci obično, ne svi, se bore za što više replika, a on je pogodio suštinu. Druga divna stvar je da je svoj slobodan dan posvetio radu sa mladom koleginicom koja je igrala njegovu ćerku, koju pre nije poznavao, jer je ona bila nesigurna. Imao sam sreću da jednog popodneva plivam sa njim u moru, i kad si na nultoj nadmorskoj visini, kad pluta, jednak si sa svima i to je dobar je ugođaj. Nadam se da sam mu se barem malo zahvalio odnevši mu domaću, zdravu supu moje supruge kad je imao koronu.“
Monografija je u prodaji u Vulkanu, Laguni, Delfi knjižarama i Službenom glasniku.
Posebna zahvalnica za dragocenu pomoć: Filmskom Centru Srbije, Udruženju filmskih glumaca Srbije ( UFGS ) – Petru Benčini, Glumačkoj organizaciji Srbije ( GOS ) – Jeleni Ćuruviji Đurici, Hleb i kifle – Andreju Beleu, Ivanu Karlu, Miroslavu Lekiću, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd i Info Media Group. Dizajn potpisuje Izabela Martinov Tomović, fotografija korica Nebojša Babić.
Zabranjeno je prenošenje tekstova iz knjige bez prethodnog odbrenja!
Промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића
У Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ одржана је промоција књиге „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – ЖИВОТ И УМЕТНОСТ У СЛУЖБИ НАЦИЈЕ“ аутора др Милоша Тимотијевића, кустоса Народног музеја у Чачку. Књигу је објавио Службени гласник (Београд, 2025) у едицији „Саборник“ посвећеној значајнијим личностима, догађајима и процесима српске историје и културе. На промоцији су говорили др Милош Тимотијевић, аутор публикације, академик проф. др Игор Борозан, са Катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Владимир Димитријевић, професор чачанске Гимназије, Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Саборник“ Службеног гласника.
Novi Sad – MSUV – Predstavljen katalog i film o izložbi “Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 1. avgusta, održana je promocija kataloga izložbe „Umetnost ulice“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, na kojoj su govorili kustos Vladimir Mitrović i autor teksta za katalog, Vladimir Palibrk, uz prisustvo Aleksandra Bunčića, Dejana Ivanovića Wupera, Stefana Stanojevića Stara, i Jovana Obradovića Shpire, koji su uz Danicu Čudić autori radova na izložbi.
Vladimir Mitrović je naveo da Muzej savremene umetnosti Vojvodine već godinama posvećuje dosta pažnje katalozima, smatrajući da je to nešto što će ostati ne samo za nas, nego i za umetnike, pa i za čitavu scenu.
„Ovaj katalog je, u stvari, treća linija same izložbe. Jedna linija su originalni radovi na zidovima, druga linija je ona koja ide na ekranima, a treća linija ostaje zabeležena u katalogu. Prve dve linije smo radili zajedno sa umetnicima, koji su iskoristili priliku da pregledaju svoje dokumentacije i izaberu radove. Katalog smo napravili tako da bude neka vrsta monografskog pregleda svih pet umetnika koji izlažu, i u njemu je mnogo više radova nego što ih ima na samoj izložbi. To je i način da što je moguće kvalitetnije, bolje i sadržajnije prikažemo rad samih umetnika“, istakao je Mitrović.
Vladimir Palibrk je naglasio da se u svom tekstu bavio temom street arta u jednom širem, antropološkom okviru.
„Istraživao sam činjenicu da je možda i prva umetnost ikada na planeti Zemlji zapravo bila neka vrsta stensila, gde su kapljice raspršene preko ruke nanošene na zid. Sama tehnika nanošenja tih boja je vrlo ličila na današnje sprejeve. To je jedna od tehnika koju su rekonstruisali arheolozi“, rekao je Palibrk, koji je takođe naveo i interesantnu paralelu između street arta i hobo kulture u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme Velike depresije, oličenu u mobilnosti, kodeksu ponašanja, i visokom nivou solidarnosti među članovima zajednice.
„Jako je bitno obratiti pažnju na ovu izložbu jer ona pokazuje i da, osim okvira street arta, popularne kulture i ilustracije, ovde imamo autentične ličnosti i umetnike sa autentičnim senzibilitetima, koji su samo u jednom delu svojih aktivnosti deo domaće i međunarodne street art scene“, zaključio je Palibrk.
Stefan Stanojević Star se u svoje, i u ime ostalih autora, zahvalio svima koji su posetili izložbu.
U okviru promocije, prikazan je i film o izložbi koji je snimio Bojan Đurišić.
Izložba radova domaćih umetnika mlađe generacije, ali već uveliko prisutnih na domaćoj sceni i evropskom umetničkom tržištu, otvorena je do 3. avgusta, tako da publika u narednih par dana ima poslednju priliku da vidi njihove radove. Ideja izložbe predstavlja paralelno prikazivanje bogate produkcije murala na ekranima, dok su njihove slike crteži, ilustracije, skulpture, tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima. Na ovaj način ističe se širi uvid u umetničke delatnosti autora i jedna od slika savremenog umetničkog trenutka.
Foto: Marko Ercegović.
U utorak 27.05.2025. sa početkom u 20h, na šetalištu kralja Nikole, u Galeriji Velimir A. Leković održaće se promocija novog romana „Biblioteka ćutanja“ autora Momčila Zekovića Zeka.
Na promociji će govoriti recenzenti izdanja:
Obrad Nenenzić – dramaturg i književnik,
Dragana Erjavšek – književnica i književna kritičarka
i sam autor.
Iščupke iz knjige govoriće glumica Jelena Nenezić i glumac MIlo Perović
Događaj organizuje Kulturni centar Bar
Dobro došli!
Promocija albuma i zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića – 21. maja u Sokoju
Promocija albuma i predstavljanje zbirke poezije i grafika „Sreda je utorak u novembru“ (Nova Poetika) kantautora Branka Spasića biće održana u sredu, 21. maja, od 21 čas u klubu Sokoj (Mišarska 12).
Ovo multimedijalno veče biće bazirano na autorskom muzičko-poetskom eksperimentu i trilogiji koju čine tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Album Monodrama, objavljen 2022. godine u izdanju Menarta, sada dobija i svoje literarno i vizuelno izdanje – kroz zbirku poezije upotpunjenu autorskim ilustracijama.
Devet pesama sa albuma oslikava emocionalno raznolike svetove i unutrašnja stanja, povezana u jedinstven narativ u kojem se prepliću gradski haos, lični nemiri i sloboda izraza, oslobođena žanrovskih i formalnih ograničenja. Spasićev izražajan, dramatičan glas dodatno produbljuje ovaj umetnički univerzum, uvodeći publiku u intimne i urbane pejzaže. Zvučnu sliku albuma oblikuju karakteristični ritmovi i produkcija bubnjara i producenta Andreje Jovanovića, dok je za mastering bio zadužen Goran Antović.
Tokom nastupa u klubu Sokoj, publika će imati priliku da doživi i vizuelnu dimenziju ovog rada – kroz video projekciju koja će pratiti poeziju i muziku.
Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ sadrži pesme u literarnoj formi i grafičke ilustracije, koje zajedno čine trodelnu celinu – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale. Autor potpisuje i tekstove i vizuelni identitet izdanja, ostajući dosledan svom hibridnom pristupu koji objedinjuje muziku, poeziju i performans.
O ideji nastupa koji spaja različite umetničke forme Branko Spasić kaže: „Zamislili smo neku vrstu performansa, vrlo jednostavna forma, u trajanju od tridesetak minuta, koja se sastoji od više različitih medija, a u osnovi su poezija, muzika i video. Nadam se da će ovakva celina na adekvatan način predstaviti Sreda je utorak u novembru koncept, i publici približiti sva različita osećanja i ideje koje prožimaju kako album Monodrama, tako i ovu zbirku“.
Nakon premijernog predstavljanja u Beogradu, promocije albuma i zbirke poezije biće održane 11. juna u Novom Sadu (Zenit) i 16. juna u Kragujevcu (Studentski kulturni centar).
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere sarađivao je sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz i Sunshine (kao basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA. Njegovo stvaralaštvo karakteriše snažan autorski izraz i multidisciplinarni pristup umetnosti.Foto: Almost,
Promocija knjige „Pripovijedanje slika“ u Gete institutu
Kustoskinja i spisateljica, Neva Lukić, koju znamo iz galerije Hestia, objavila je knjigu „Pripovijedanje slika“, koju će promovisati u utorak 13, maja u 19h u Gete institutu u Beogradu.
S Nevom Lukić će o slikama pripovedati Milena Jokanović, dugogodišnja koleginica i saradnica, prisutna kao autorski glas u jednom od tekstova u knjizi.Prelistavanje knjige Pripovijedanje slika ostavlja utisak prisutnosti gotovo celokupnog savremenog jugoslovenskog umetničkog prostora na kojem se slike i jezik vešto prepliću. Ova zbirka tekstova ili pak kolekcija mnoštva iskustava i sećajućih gledanja stoga, ne slučajno, započinje radom Vlade Marteka: „USA-Balkan” (1996), gde se kroz jednostavan postupak preimenovanja Sjedinjene Američke Države transformišu u mapu Balkana, a zatvara se izložbom Lale Raščić Bakar gori (2023), koja, između ostalog, problematizuje otomansku tradiciju tepsijanja na ovim prostorima – starinskog načina pevanja, uglavnom među ženama uz okretanje bakarne tepsije. Između ta dva pola zastupljeni su umetnici koji su nesumnjivo ostavili traga na istom kulturnom prostoru: Boris Bućan, Dalibor Martinis, Goranka Matić, ali i oni srednje generacije koji narative slika koje nas okružuju neprestano preispituju poput: Vladimira Nikolića, Sanje Latinović, Ane Mušćet, Borisa Burića, Biljane Đurđević i nekolicine drugih. Između svih ovih reči i predstava, u ovoj monografiji stoji istoričarka umetnosti i spisateljica, Neva Lukić.
„Knjiga Neve Lukić Pripovijedanje slika oblikuje jednu od mogućih panorama suvremene umjetnosti u Hrvatskoj, koja je, dakako, čvrsto usidrena u njenu vlastitu perspektivu kao autorice, njene osnovne točke interesa i senzibilitet odnjegovan kroz proteklih petnaestak godina nomadske kritičarske karijere u kojima su ovi tekstovi i intervjui nastajali. Prvo što iz njih iščitavamo je eksplicitno povjerenje u kapacitet jezika da opiše, rastumači, prizove, dočara, oživi i odigra ideje i slike koje pripadaju domeni vizualnog. To se povjerenje, dakako, dijelom oslanja na praksu u području književnosti (Lukić je autorica nekoliko knjiga poezije i kratkih priča), ali se još više potvrđuje i ojačava u samom izboru onoga o čemu piše—naime, riječ je gotovo redom o umjetnicima i umjetnicama u čijem radu sama prepoznaje istu ljubav prema tekstu, riječi, naraciji ili, da obrnemo perspektivu kojoj smo ovdje dali konture, prema kapacitetu vizualne umjetnosti za refleksivnost i dijalog“
Marko Golub – iz predgovora knjige „Pripovijedanje slika”
https://www.goethe.de/ins/cs/sr/ver.cfm?event_id=26647832
Promocija romana Biblioteka ćutanja u Kotoru
Pozivamo vas na promociju romana Biblioteka ćutanja, autora koji kroz poetičan i slojevit narativ istražuje nasljeđe, tišinu i lične mitologije. Promocija će se održati u srijedu, 08. maja 2025. godine u Kulturnom centru u Kotoru, s početkom u 20 časova.
O knjizi će govoriti:
- Dragana Erjavšek, književna kritičarka i književnica
- Jelena Nenezić, glumica
- Milo Perović, glumac
- Momčilo Zeković Zeko, autor
Roman je već izazvao pažnju čitalačke publike širom Crne Gore i regiona, a kotorska promocija biće prilika da se u jedinstvenom ambijentu Kulturnog centra dodatno produbi razgovor o tišini, identitetu i prošlosti koja oblikuje sadašnjost.
Dobrodošli!
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ Branka Spasića u baru Beti Ford
Promocija prve zbirke poezije „Sreda je utorak u novembru“ kantautora i pesnika Branka Spasića, u izdanju izdavačke kuće Nova Poetika, biće održana u petak, 25. aprila u 21 čas u prepoznatljivoj atmosferi beogradskog bara Beti Ford (Zetska 2).
Istoimeni naslov prethodno je muzičkom albumu koji je objavljen 2022. godine u saradnji sa izdavačkom kućom Menart, a sada se, u formi knjige, zaokružuje kao multimedijalni poetsko-muzički eksperiment. Tekstovi pesama priređeni su u literarnom obliku, u formi zbirke poezije, koja ja upotunjena grafičkim ilustracijama, koje potpisuje kantautor. Zbirka „Sreda je utorak u novembru“ obuhvata tri međusobno povezane celine – Monodrama, Entropija i Mačke iz Savamale, u kojima Spasićevu liriku oblikuju gradski haos, unutrašnji nemiri i slobodan umetnički izraz, bez potrebe za žanrovskim ili formalnim ograničenjima.
„U refleksiji sopstvenog poimanja sveta, Branko Spasić se bez straha i ikakve zadrške prepušta mislima koje prenosi čitaocu. Odraziti se znači ispoljiti se i preneti svoja osećanja rečima koje ne znaju za kompromis. Biti čovek podrazumeva shvatanje dihotomije duše i tela, te neizbežne sudare koji ne vode ničemu drugom no razdvajanju istih. Ukoliko bi posmatrali život kao jednačinu, Branko razume odnos između čoveka i vremena, brzinu nestajanja lišene straha od neprihvatanja… Niko nema monopol nad patnjom: navika je samo obrazac ponašanja a upravo je to nešto od čega Branko želi da pobegne. Doživljavajući svet kroz pukotine imaginarijuma, svestan svojih osećanja i doživljaja stvarnosti umetnik dolazi do trenutka sazrevanja. Biti na vrhu podrazumeva dugačak put ka dnu. Osloniti se na nekog isto je što i predati se nekom i bezuslovno mu verovati. Otvoriti sebe pred drugima nije hrabrost – to je vrlina. Dualnost individue se ogleda u nepoimanju vremena kao koncepta, osloboditi se toga i postati reč znači biti napokon slobodan“, navodi se u reči urednika izdanja.
O AUTORU
Branko Spasić (1990, Beograd) je muzičar, pesnik i multimedijalni umetnik. Tokom karijere svirao je i nastupao sa brojnim sastavima kao što su Bukowski, Moreuz, Sunshine (gde je bio basista i prateći vokal), a od 2020. godine je član beogradskog alt-pop benda KIKA, predvođenog Kristinom Jovanović Kikom. Njegovo stvaralaštvo je hibrid muzike, poezije i performansa, prožeto jakim autorskim pečatom.