Ivan Korponai: Crna rupa

Doša ti ja bija onomad na salaš kod Anuške, litnje vrime, vrućina, mislija sam ti da će me ona ponudit bar sa jednim hladnim rogonjom… mislija sam ti ja ali ne i ona. Malo mi je bilo krivo a bogami bija sam ti žedan. Ali ja fin ko uvik, pa se uliziva, pokušavo sam sve, pa ako nema šta za piti možda će bit nešto za naguzit.
– Anuška, srce moje znaš šta ima noviga? Pitam ja nju onako kulturno, ali ja mangup kad ne može drugačije… pa opet u glavi poče da se mota neka misao zjalava, no i nije to tako važno, pokušaću.
– Ne znam Lale, nisam ti ja ništa čula.
– E Anuška znaš šta, imam ti ja novi hobi, to ti je ono, nešto ti radim a ne triba da radim, radim onako iz zadovoljstva.
– Joj Bože Lale šta ti je, da mi nisi možda bolesan? Koja te je besna keruša ugrizla?
– Ma kakva besna keruša Anuška, otiša ti ja u aštrologe, to ti je ono, izučavam ti zvizde i sve ono što ti je gore ostalo na nebu, špecijalno ti se interesujem za crne rupe.
– Aha, znači študiraš crne rupe? Upita me onako Anuška.
– Da, da! Anuška al bi mi ti pokazala tvoju crnu rupu?
E da si me vidija, ni sa okom nisam ti ja trepnuo, toliko sam bio ubedljiv. Ona me je samo pogledala, bez riči, zacrvenila se ko ona uvozna ljuta, crvena paprika…
– Lale ne smem ti pokazati Lale, biće belaja ako babo i nana za to doznaju, znaš kako je to zabranili su mi to, ružiće me.
– Ma ajde Anuška znaš ti mene, neću da kažem svima i ako mi je pokažeš.
– Znam te Lale dobro, znam… e u tome je i problem, al da si pošten, znam i to, ali pokazat ću ti.
– A di ćeš mi je pokazati? Pitam ti ja nju. Bija sam ti nestrpljiv.
– Ajmo tamo iza čardaka tamo nas niko neće moć vidit.
Prljava mašta, loše misli, sve to ti je u meni,ma ni ne razmišljam puno ali spreman sam ti ja bija na sve … juj Lale kaku ludu sriću imaš, mislim se u sebi. Pođosmo mi tako iza čardaka a tamo svinjac a iz svinjca neka duga plastična civ iz koje cure sva ona govna, ona balega svinjska u jednu za to posebno iskopanu rupu.
– Eto ti Lale! Vidiš to ti je ona crna rupa koju babo ne da… da svako vidi!




6 Responses to Ivan Korponai: Crna rupa

  1. Zoran каже:

    Mislim da je to vrlo poučna priča.
    Poučak,po mom mišljenju,bio bi sljedeći:Ima raznih crnih rupa a
    bogme i shvatanja o crnim rupama.

  2. majo каже:

    komplimenti Ivane, dopada mi se dijalog i govorni lokalitet

  3. Korponai Ivan каже:

    Hvala na pohvalama, verujem da ce mi to dati jos vise volje za pisanje jos ovakvih poucnih ali saljivih prica.

  4. Danja Djokic каже:

    odlicno napisano, Ivane, sa humorom koji na neki nacin daje pecat
    ljudskim porivima nikad obuzdanim. Samo naprijed, pisi

  5. Korponai Ivan каже:

    Hvala Danja, ako imas interesa da procitas jos nesto od svega toga, ja sam ostavio jedan primerak od projekta knjiga „Lale i Bravko“ kod Ibrahima, samo onako za probno citanje… pozdrav Ivan

  6. Danja Đokić каже:

    Svakako ću pročitati Ivane, čim uhvatim vremena, radim neke prikaze knjiga, radim i na novoj zbirci, imam jedan roman poslan na čitanje i komentiranje, ali naci cu sigurno vremena da procitam tvoju knjigu.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *