Miroljub Todorović: OFRKESTI SE MALO (ŠATRO PRIČE)

LETEĆE RIBE

Kisnu pajtosi, džonjaju u Knez Mišovoj kod Akademije. Oči im ko kafanske sarme.
Plivaju bataci maksi stritom. Pajtosi zrakaju, cvancuju, čaplaišu.
– Kiži ove avionke šmrkavac, sa svakom bi mogao da polivaš baštu.
– Nemoj da si dimitrije kešo. Ima tu mnogo letećih riba. Secujem da bi svaku drugu mogao da poševiš za nešto zeleniša ili dobar šit.
SLABO ŠETA GAĆE U MARATONU
Snimio nas dustabanlija kraj stacina kad smo bunarili kevca. Digao dževu, zahalabučio, furnuo za nama, al’ crk’o konj! Zbrisali smo mu ispod pendreka dok si beknuo britva. Nema on tako gotivne idaljke a ni škrge kao mi. Kratak je dah tom pilićaru. Isplazio je jezik na prvoj krivini. Slabo šeta gaće u maratonu.

NE MASIRAJ MI EKRAN
Pevnem ja njoj:
– Ala sijaš sike sestro! Prava singerica!
A ona će:
– Šta to kenjaš kilavko? Otkad si postao slavuj!?
– Sviđa mi se kroj tvoga osmeha.
– Krivo se nabacuješ klindov. Žikam ja te folove.
– Zatetrebio sam, škole mi.
– Ma ne masiraj mi ekran, mali. Nisi ti moj broj.

ŠTA SAD DA ŠTRIKAM
Faličan sam. Ne giljam iz gajbe. Žuljam dan u zembilju. Blentavo zrakam kroz prozor. Dživdžan džaka, secka mi živce a onda đubri na futeru.
– Iš! seronjo!
Puca mi tintara. Nameštaj mi skroz riknuo. Nema lovudže, nema kalifornije. Odapeo sam načisto. Pajtaša Krleta, što mi je delisao travu, ufanjali panduri. Odradiće bar dve godine u konzervi. Šta sad da štrikam?

NAVUKLI MU DŽEMPER
Za njega pitaš. Pa taj ti je odavno usr’o motku. Odlepršao u Tunguziju.
Prvo je zglajznuo na poslu. Dobio šut-kartu. Udarili mu nogu. Onda ga otkačila kvočka. Pokvarili joj se klima uređaji i zbrisala sa drugim. On krenuo na šljokarac pa na ukucavanje. Podilkanio zukvan do daske. Riknuo k’o žuti. Zemljosan sunovraćao se na ljude. Em opičen, em noge mu smrde.
Na kraju navukli mu džemper i kašnuli ga u dilkarnicu.

PELIKANI
Od pelikana više ne može da se diše. Namnožili se ko kerovi.
Na stritu, u bambusu, u trakeljari, u šmekarnici, na liniji, u armadi, na teveu, u buvari, u zelenišu, među kalauzima, u kavezu, na lavoru, u rupi, na šljaki. Svuda ih ima.
Stisli petlju. Ne kaširaju se više. Drežde ko kopci. Jedni bi tompus, drugi auspuh.

SIDRAŠ
Živčano leluja kraj “Konja“. Stalno baca farove na lokot. Ziher čami štrudlu.
– Šta penaviše čukelac frajer?
– Petnaest do osam.
– Zrakam te, usidrio si se, džonjaš dugo, jel kajmak piša u pitanju?
– Ne kači mi se na krekca kretenu. Odsmrdi! Da ti ne prospem njupavce.

ZATETREBIO
Kad sam je prvi put ždraknuo pao sam na trepavice. Prava topovnjača. Nameštaj, nogari, sifoni, pamet da ti stane. Dibidus sam zatetrebio.
Zezali smo se bogato. Bircuzi, rupe, kockarnice.
Bazario sam joj gotivne stvari: perje, šljapice, ličanjac. Sve kako treba. Riknjavala mi velika lova na tu kokaru.
A onda počelo je da smrdi. Isparila mi lovudža. A ona malo, malo pa otkaže spojku. Kao falična je, u ofsajdu, ili nešto slično.
I tako sve dok je nisam zentovao u «Majdži» s onim goroganom.
Tad mi pukne film, al` šta vredi. Poljubio sam dlanovac i popio peglu.
Gorogan je bio grom za mene.

OROBILI PENZOSE
Već sam ti negde ođanisao njušku golube.
Čekaj! Čekaj! Da nisi ti onaj gadnjak iz Mungosove bande?
Sad mi se upalila sijalica. Džodžali ste kod “Kasine“ pre neki dan i nešto se domunđavali.
Jeli bre! Ziher ste tada smutili micu da dignete u vazduh onog poštara na Kukuriku sitiju što je nosio penzije?
Auuu! Kakvi mangaši! Zar da orobite penzose!? Oni su i bez vaše paljevine ovce.
Gde će vam duša, majku vam geliptersku.

NIJE MOJ FAZON
Odfuram do «Metropola». Krem društvo. Nabacuje mi se strendžer. Klindov. Štrkljan.
Večera. Dobra cirka. Kontala sam biće gala ševa. Kad u golubarniku zatraži šalabajzer da mu ga popušim.
Ne radim to često. Nije moj fazon. A ovaj navalio. Izvadio miška. Maše mi njim pred nosom.
Okej curac! Važi! Dignem cenu do daske. I odradim posao.

KRALJ MILAN
Koje sad divljake valjaš mangaš? Štelovane majmune, zelembaće, evrone, znojke i gaćeronce iz Turske, debilna zvrkala, kokolino, kvarne lokote, fibovani haki?
Uvek si bio kralj Milan. Zmajoviti fergajn. Streptomicin. Šljakaš Amera. Kabinet u Kameničkoj. Ovaca ko pleve. Bomba za trakeljanje.

OFRKESTI SE MALO
– Šta je ortak!? Što bacaš farove na ovu aufingerku? Nalorfala se ko grofica od Bajlon-skvera, a ovamo komunalna prakljača. Rešio si, izgleda, da oguliš kokotana!?
– Ma nemoj gotivac! Zar si toliko obajatio? Za tebe su sad sve žene štrklje, akrepi, okrečeni grobovi. Ofrkesti se malo. Smanji valjugu. Kako ćeš bre sa tim fazonima da uposliš dršku od stomaka?

BERBERI JEDVA ČEKAJU
Kuži na šta ličiš! Kad ćeš već jednom da zgotoviš tu džunglu na tintari. Seckaš raju okolo. Ziher kontaju da si šlogirani kaktus. Zarastao ko manki. Griva niz ofingere. Metla stigla skoro do marinka. Pravi divčibarac. Vreme je da uokviriš kutiju. Lepše bi ti sijala obrijana čonta.
Berberi jedva čekaju da te smeste na električnu stolicu.

KUPA ZUBE BOMBONDŽIJA
Dokle će ovaj mokri brat sitno da nas dribla. Stalno pod narkozom. Apsi brigu od jutra. Ciriše gde stigne. Već u podne ne zna kako se zove. Oborila ga kerija načisto. Hoda četvoronoške. Gladnijeg trubača nisam video. Celi bogovetni dan bavi se literaturom. Kupa zube bombondžija. Planinska rosa popila mu mozak.

CALNI LOVU
Šta mi se to u vangli premotava. Čekni malo da izlistam knjigu.
Eto, žena mi vadi mast na slamčicu. Stalno nešto bazari. I šta treba i šta ne treba. A meni samo:
“Calni lovu! Calni lovu!“
Otkud mi, bre, tolike vaške? Zar sam ja Rajfazen banka?
Nikad nisam svirao na debelu žicu. Stalno se banjam u dugovima.

GDE NABODE TOG SKOTA?
Je li to šlager butra o kojoj si nam prodavao buve?
Auuu! Gde nabode tog skota, leba ti? Ko da je pobegla grobaru sa lopate.
Metiljava glista. Nogari čačakalice. Vire joj konci. Surla do pupka. Ne kužim ni sifone. Šara žmigavcima ko sovuljaga. Iz koje si je samo kanalizacije izvukao?
Kažeš strendžerka. Ajde ne odvajaj džabe žvaku. Sve sam ođanisao. I naša najgora riba za nju je topovnjača.

PORTABL LIRAFON
Ne šteluj mi poeziju! Provalio sam te odavno. Kupuješ nove mašne, gomilu zeleniša, majmune, golubice. Kobajagi za gotivnu šljaku. Sve rođena radnja. Kao nanjušio si suvu lovu. Nafatiraćemo se. Omastiti šapulje. A ovamo šipak! Kurac od ovce!
Šojkan si ti i šalabajzer, batane. Portabl lirafon. Utopiš gažu u pljugari na dilejisanje, cirku, prodavačice crnih ljubičica. I na kraju tropa. Dekintiran.
A za ižicanu lovu: Puj pike praćke nema više vraćke!

BUBREG DA TI SE UŠTOPA
Da znaš samo kakva puter piša!? Čarna joj čantara. Staklenci ko stobanak. Masni amortizeri. Gotivan nameštaj. Sijaju nogarice. A udarila glanc. Ušimivoklila se . Dupla oblanda. Da podilkaniš. Bubreg da ti se uštopa.

DUBA DORĆOLAC
Kako se zovem!? Pa raskužnjavaju me u celoj krajki. Ko nije odvojio uvo za Dubu dorćolca. Glavna sam fora na Bajloniju. Da dogiljam. Da pomognem. Furam i kolica.
Na pijaci ti je mali milion bajatog naroda: keše, lapendusi, iskopine, sove. Tresu im se koske. Jedva stoje na papcima. Kad kupe robu ne znaju ni gde će ni šta će. Ja startujem. Uzmem ono što pazare i dočkam im do gajbe.
Ubodem tako nešto sitniša. Od toga životinjarim. I nije mi negotivno. Ne žalim se.

MALI MU PEVAC
Kakav makro!? Sama šljakam.
Noćas sam utrefila slabog šojkana. U parku. Kraj Skupštine. Za piljak. Stojećki.
Jedva sam ga osetila. Mali mu pevac. Šta li? Štono kažu: «Pije zeka vodu».
Neki tuturutu frajer. Samo mi nafilcovao canu.

BUŠNE GLJARKE
Dao sam gondole na popravku. Jedine što imam. Probušio se đon. Mnogo giljam pešaka pa se ukenjale.
Nemam gažu za nove. Sad tabanam u apostolkama.
Ofrčio sam. Hladno mi. Zebu mi hodalice. Kenjkav sam, faličan, gurnuće me u ofsajd.
Tronjar nikako da sredi bušne gljarke. Kaže puno šljake a čista kulovština za sitno zelje.
Sledeći put kad dofuram u radnju, a gljare još ne budu skarabudžene, rascopaću tom šošonu mislilo.

BACAČI PLAMENA
Bacao sam plamen sa nekim kulovima. Prave ajkule. Pikaju koviške ko od šale. U pokerici stalno dižu cenu. Potiraju, repotiraju ne možeš da im povataš fazone.
Nikako da snimim kad imaju gotivne kove, a kad prodaju muda za bubrege. Kad su talični a kad ti pakuju.
Izlihtali su me dok si rekao britva. Vrisnuo sam, pao u dubak. Samo što mi gaćeronce nisu skinuli.

KOKE
Ranoranilac iz «Kolarca» gici koke što profuravaju Knez Mihajlovom:
drusla soliterka
glavobolja bakutaner
ogriz bedevija
avionka mečka
zebrica pasuljara
pikolina živka
satara dupetara
preklapača baštovanka
bambus šamšula
femka drusnjača
popišulja toboganka
lakica cehulja
zrikara drocika
trubadurka sandučara
leteća riba krstarica
žvakulja lucprda
muflonka pilićarka
razvodnica frigos

KEROLJUBAC
Soler. Nema prikolicu, nema žgepče, al` zato gaji čupavog džukca.
Lupa kako mu doce naredile da ima nešto živo u kokošinjcu.
Šparta s njim po Tašu sa ostalim kučkadžijama. Tamo ti je glavna kereća škola. Keroljupci razmenjuju štosove o svojim buvoskupljačima.
Komšijama se našeširio. Džukela, ko džukela, kad joj se ćefne laje i zavija. Tanki zidovi u undži. Komšije da podilejišu. Vatriraju se, tucaju žicu, prete.
Keroljubac mrtav ladan.

PLATI PA KLATI, GOLUBE
Šta ti kontaš!? Kod Daše će tek tako! Riba na tanjiru i to džabe.
Nisam ja mutava. Ne nosim plitke cipele. Znam mnoge radnje. Profurala je kroz mene čitava ergela: baje, ciketani, levaci, kulovi, štoseri, dupljaci, krečane, bilderi, šušumige, grafičari, ovce, šmekeri, ziheraši, mudonje, propeleri, bogoljubi, džokeri, šlogirani petlići.
Nisam sisala vesla. Šljakala sam najbolje škole.
Džabe drobiš. Puko ti feder, šta li? Ne šljivim mnogo slatke glagole. Foliraj i baroniši neku drugu.
Ne filcujem se lako. Nisam paljevina. Padam na leđa tek kad sine lova.
Plati pa klati, golube!

PSOVKA OD ČOVEKA
Njega ne diraj. Ne idi mu na goveđu nogu. Ne čačkaj mečku. On ne voli kad mu pokažeš kljove.
Tipus je zmija. Psovka od čoveka. Ako ga čarneš odmah hoće da pegla.
Taba ti ne gine. Nadrljaćeš ko žuti. Zato tutavela. Što pre se škartiraj. Pusti dim. Obriši kaldrmu.

CEPAM
Duge, gotivne gazalice. Ko oko nameštaj. Kajmak bedevija.
Gladim joj fasadu. Gnječim balone. Podmazujem amortizere. Filcujemo se maksimalno.
Onda joj stavljam papke na ofingere. Navlačim marinku šubaru.
Cepam dugo i moćno.

MASTILJARI
Kisne klapa četiri mastiljara u portabl gajbi na Kanari Hilu.
Operacioni sto iz naftalina. Klimavi dupetroni. Panja po meri.
Ortaci mezete: čiviluk, bonbone, ljute šiljke. Cirkaju: pišoku, crni rubviz, kur-vinjak. Pikaju kove u sitnu lovu i krpe sve živo: državu, budžovane, prikolice, švalerke, poslovne pajtose.
Juče je bio Spasovdan. Država je udelila piljke. Negotivna mastiljarska riba migolji se u bunaru.

CEPAJU MI SE ŠKRGE
Ponovo sam u ofsajdu. Opet kunjos. Virusi haraju ovim jebenim gradom. Dziljke da ti ispadnu.
Ne možeš u pljugaru. Ne možeš u biskiš. Ne možeš na tancaljku. Još je veće sranje u busu. Falični mandrak iz toka ti duva i kašlje u njušku. Boli ga blajbinger.
Zgromila me žaravica. Ne mogu farove da otvorim. Iz surle curi ko iz česme. Bole koske. Ričem ko njokac. Cepaju mi se škrge. Cvikam kaliraću. Prdnuću u čabar.

NI PREKRŠAJNA
Samo sam jednom bio u pandurstanu. Kužiš, posle one grozomorne makljaže u «Lotosu» zbog striptizerke prodavačice crnih ljubičica. Nije mi upalilo na vreme da uhvatim maglu.
Ukebaše me cajci. Odložiše maricom na himalaje. Ubaciše u kartoteku: lentranje, sviranje klavira, i jedna noć u bajbokani. Ne popih maru. Nisu me peglali. Bilo je picikato.
Sutra dan me stripovaše. Ni prekršajna.

MRTVO PUVALO
Ne žilavi mi mnogo o tom zvekanu. Znam ga još kao klindova. I tad je bio mutav. A sad je to crevce. Mrtvo puvalo. Ništa ga ne trkeljiše. Ništa ga ne lomi. Pravi frigos.
Zagovnao je i na faksu. Nije mu uspelo da ga zgotovi. Ostao kratak. Čabrirao.
Ipak nije sasvim otišao u tandariju. Preko vipa uspeo je da ubode neko sranje od posla sa metiljavom lovom. Tek da ne klošari i džabalebari.
U ovom hudom i ludom vremenu i to ti je nešto.

PLJUGARA
Mrkšan gust ko droćka. Jedva se bele krpe. Mraz. Pingvini padaju u nesvest.
Pljugara u Ugrinovačkoj. Štrokava. Negotivna. Graje ko oko. Kokošari, komite, časne seke, šošoni, namicaljke, cugoši, kibiceri, cuplingeri, kupaju kutnjake, džakaju, vatriraju se. Svako ima svoju žvaku.

TULUM
Ma kakav tulum! Jes bilo je sveta ko blata. Uglavnom stara klapa i poneka ubacoka. Osrednja cepaža. Dobra mandža. Svakojaka narkoza. Šlager riboni. Pljucnuo se i po koji džoint. Al na kraju opet frkno konj.
Vatali smo zjala pa im čupali krilca.

KO PANTA PITU
Gelipter je počeo da mi se mota oko ribe. Pravi se krletan. Glumi ključ od ludnice. Konta da ga nisam zentirao.
Užagre mu se žmigavci kad je ugleda. Frljokne po koji glupi fazon. Ribi neprijatno.
Srediću ko Panta pitu tog neandertalca!

BULJA MU ŽVAĆE GAĆE
Ne znam koji mu je andrak!? Dobio stiskavac ko ovca. Bulja mu žvaće gaće. Čim uždraka cajca utronja se.
Ranije nije bio takav. Otkako su ga milkani, posle one okinave u Studenjaku, prićorili i obradili gumi-štrudlama šiznuo mačor. Prefolirao se u brabonjak. Nigde ga nema.

ŠTRIKA MU KEFALO
Igram tenis sa mačorom. Robija od čoveka. Streptomicin. Što on ispljune prvo je i poslednje. Ne vari kontru. Možeš da se slikaš.
Kefalo mu štrika ko kompiška. Ima valjugu. Đaniše svoju šljaku – ludnica!
Šlager kalauz. Sija znanje. Gde on furne u šljakarac tu pada debela lova. Sa njim ne možeš da izvisiš.

KREMENKO
Glup ko tocilo. Dibdileja. Pravi klebecan. Ogradica za cveće. Otac mu, izgleda, zboškao mini mozak. Ne ume leba da jede.
Pevni kremenku nešto da zgotovi a on petljari, tupi motku. Provališ mu foru a kreša kontra. Sve zagovna i još se kliberi.
Takvog šarplaninca u životu nisam video.

ŠMINKER
Upicanjen ko golub. Mondiš ambalaža. Na prikolici mu pirinač i žuto. Stalno šeta novo žabarsko perje i gljarke.
Jazbina na Zvezdari. Loži ajkulu i merdžana. Zadrigla mu kebara u bunaru. Taj sija debelu žicu.
Taličan šminker, nema šta. Lako bere ljušture. Tri kocošnice drži u gradu. Cveta šljaka.
Naš narod voli da tera labuda i kad nema previše love. A šminker šiša ovce kako voliš.

SKINULA MU JUNFER
Ne znam da li je šojkan ili pelikan? Tuti-fruti klindov. Ko da mu je prvi put.
Kad sam svukla gaćeronce nije znao ni da ubode ribu. Počeo maslakana da mi gura u bulju. Nafilcovanog jedva sam ga usmerila. A onda je čabrirao. Svršio dok si reko piksla.
Sve mi se čini da sam golubanu skinula junfer.

ŽDRCA
Svu noć ne trovah sovu. Faličan mi špajz. Preklopao sam se na večeri u Skadži.
Kakve sve tamo panje nije bilo! Čalabrc kakav voliš. Prasetina, jagnjetina, prebranac, salate. Gotivne đakonije, pa cirka, pamet da ti stane. Al kad sam se prućnuo da prićorim poče da zavija menza. A onda krenu ždrca. Svaki pola sata bio sam na klonji. Ciknula mi creva. I dušu sam izdroćkao.

ŠVINDLER
Kužiš li ovog građevinca? Ovog što svako veče paradira s prikolicom Knez Mišovom? Rekao bi, na prvi pogled, genja od baje, tata mata. Cvikeri na kljunu, šlager munta, šešir na tikvi, ispeglani sulundari, sijaju mu šujke. Al šipak! Taj bre, sem perja što ga je negde presvukao, ili gepio, nema ni crkvenog miša u buđelaru. Takulin mu se smrzo, sija jektiku. A fitilj mu je manji od pilećeg. Prikolicu je izvukao iz nekog prcojgenza. Kroz nju je već prošlo pola Čukarice.
Eto, i takav se švindler drkuni po gradu, prodaje nam buve, potura muda za bubrege. Da pošiziš.

OFRČIO SAM KO KENGUR
Kreč u glavi. Pesak u bubrezima. Obajatio sam. Položio za bizona.
Sija čonta. Napustila me čupa. Oduvala je promaja. Šišam se peškirom. Farovi krmeljavi. Jedva snimam.
I kefalo nije kao što je bilo. Oslabile vijuge. Ništa me više ne lomi. Za kvočke ne marim. Zarđao kalauz. Izvetrela municija. Tresu se koske. Stalno u zimnjaku. Ofrčio sam ko kengur.

BENDŽA
Ima kolica, kefalo da ti se šlogira. Takvu makinu u životu nisi mogao da ođanišeš. Možda samo na filmu.
Četvoro okvira. Garavi ždrakavci. Blindirani bendža. Metak može sa njim da se slika. A gotivan kao munja. Nema džade za njega u Begišu.
Gde ga je nagazio, pitaš? Pa zna se, na bacanju plamena. Uz malo talije i pakovanja olešio je, do gaća, nekog strendžera u Hajatu.

U PETLOVCU
Gajba mi na Kukuriku Hilu. To ti je nedođija, bogu iza jaja. Dok dogiljam u Begiš duša mi ispadne. Otegla se džada do Čedine zebre ko gladna godina.
U Petlovcu je skoro uvek gužvanjac. Stisnemo se ko sardine. Nema mičigen. Ne možeš da dišeš, ni šejtana da pustiš. Stojimo ko sveće. Papci se udrvili, da otkinu. Svaki te šošon štucira kako mu se ćefne. Duva ti u lice, a iz baljoza mu kandiše ko iz klonje. Ako nešto zvocneš oće i da taba.Kad me istovare u ceji treba mi pola sata da se od gurke, stiskavca i smrada ofrkestim.

—————————————
O autoru: Miroljub Todorović rođen je 5. III 1940. godine u Skoplju. Osmogodišnju školu učio je u mestima oko Velike Morave, gimnaziju u Nišu, diplomirao je na Pravnom fakulte¬tu u Beogradu. Osnivač je i teoretičar signalizma, srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta i urednik Internacionalne revije Signal. Piše poeziju, prozu, eseje i bavi se multimedijalnom umetnošću.
Objavljene knjige poezije: Planeta (1965), Signal (1970), Kyberno (1970), Putovanje u Zvezdaliju (1971), Svinja je odličan plivač (1971), Stepenište (1971), Poklon-paket (1972), Naravno mleko plamen pčela (1972), Trideset signalističkih pesama (1973), Gejak glanca guljarke (1974), Telezur za trakanje (1977), Insekt na slepoočnici (1978), Algol (1980), Textum (1981), Čorba od mozga (1982), Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983), Chinese Erotism (1983), Nokaut (1984), Dan na devičnjaku (1985), Zaćutim jeza jezik jezgro (1986), Ponovo uzjahujem Rosinanta (izbor iz poezije,1987), Belouška popije kišnicu (1988), Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988), Vidov dan (1989), Radosno rže Rzav (1990), Trn mu crven i crn (1991), Ambasadorska kibla (1991), Sremski ćevap (1991), Dišem. Govorim (1992), Rumen gušter kišu pretrčava (1994), Striptiz (1994), Devičanska Vizantija (1994), Glasna gatalinka (1994), Ispljuvak oluje (1995), U cara Trojana kozje uši (1995), Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju drugo prošireno izdanje, 1995), Smrdibuba (1997), Zvezdana mistrija (1998) Električna stolica (1998), Recept za zapaljenje jetre (1999), Azurni san (2000), Pucanj u govno (2001), Gori govor (2002), Foneti i druge pesme (2005), Plavi vetar (2006), Paralelni svetovi (2006), Rana, reč i pesma (sa Dejanom Bogojevićem, 2007), Zlatno runo (2007), Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009), Ljubavnik nepogode (2009).
Knjige proze: Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000), Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005), Prozor (snovi, 2006), Šatro priče (2007), Laj mi na đon (Internet izdanje, 2007), Šoking- blu ( šatro roman, 2007), Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008), Boli me blajbinger (šatro roman, 2009).
Knjige eseja i polemika: Signalism (1973), Signalizam (1979), Štep za šumindere – ko im štrika creva (1984), Pevci sa Bajlon-skvera i moja frka sa njima (1986), Dnevnik avangarde (1990), Oslobođeni jezik (1992), Igra i imaginacija (1993), Haos i Kosmos (1994), Ka izvoru stvari (1995), Planetarna kultura (1995), Žeđ gramatologije (1996), Signalism Yougoslav creative movement (1998), Miscellaneae (2000), Poetika signalizma (2003), Tokovi neoavangarde (2004).
Knjige za decu: Miš u obdaništu (2001), Blesomer (2003).
Antologije: Signalistička poezija (1971), Konkretna, vizuelna i signalistička poezija (1975), Mail Art – Mail Poetry (1980).
Bookworks: Fortran (1972), Approaches (1973), Signal-Art (1980), Zlatibor (1990), Šumski med (1992).
Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima: Italije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Francuske, Španije, Portugala, Švajcarske, Češke, Poljske, Litvanije, Švedske, Rusije, Finske, Islanda, Velike Britanije, Danske, Holandije, Belgije, SAD, Kanade, Meksika, Urugvaja, Brazila, Nove Kaledonije, Južne Koreje, Japana i Australije.
Ovaj autor imao je dvanaest samostalnih, a izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti.
Nagrade: “Pavle Marković Adamov“ 1995. godine, za poetski opus i životno delo; “Oskar Davičo“, za najbolju knjigu objavljenu u 1998. godini (“Zvezdana mistrija“); “Todor Manojlović“ 1999. godine, za moderni umetnički senzibilitet, “Vukova nagrada“ 2005. godine, za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, nagrada Vukove zadužbine za umetnost 2007. godine za zbirku pesama Plavi vetar i nagrada “Zlatno slovo“ 2008. za knjigu Šatro priče u izdanju Srpske književne zadruge kao “najbolje knjige kratke proze objavljene u 2007. godini“.

Linkovi:
1. http://www.miroljubtodorovic.com
2. http://mtodorovic2.blogspot.com
3. http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *