Branko Baćović: KISELI KUPUS

Nedelje su vrlo bitni dani za moju devojku i mene. Tada kiselimo kupus. Ma šalim se. Tada seksamo. To je za nas toliko sveti dan da bi mogli da ga stavimo na kalendar. Mogli bi da napravimo naš kalendar, u kome se stvari ne bi dešavale pre i posle Hrista, nego pre i posle kupusa, pardon seksa. Doduše ako bi nju pitali ona bi svaki dan kiselila kupus odnosno sve dane na kalendaru ofarbala u crveno, što će reći da bi svaki dan bio nedelja. Ali kako bi onda prepoznali ostale dane. Petak – bioskop, subota – pijac, nedelja – kupus. Pa ne mogu po cele dane da jedem kupus i da ga kiselim. Pa lepo je i Bog rekao da nedeljom ne treba raditi. Zato i mi ništa ne radimo… tako da nam ostaje samo seks.

Složićete se, seks nije kišeljenje kupusa, nego uživanje, igra.
– Ma da, dodaje ona – dok pišem ove redove
– Ti to doživljavaš kao da odradimo to pa da pređemo na neki drugi posao…
Ona, kao da ne razume nas muškarce. Mi smo ciljno orjentisani, predani biznisu, dostizanju ciljeva, pobeda, izvršavanju radnih zadataka, prebacivanju normi. Ona misli da je to tek tako. Da to možeš neplanski i stihijski da radiš. Pa stanite malo. Ni jedan pošten posao (mada ovde nije reč o kišeljenju kupusa odnosno poslu) nije napravljen bez ideje i plana. Pa gde bi čovečanstvo doguralo bez cilja i reda, bez plana i programa. Zamislite kako bi bilo da je Marks bio žensko pa da je Markseta rekla – manje rada više zadovoljstva. Niko joj ne bi verovao a i pomislio bi na nešto drugo… a usput, ona to i onako stalno priča. Ali kada mi to kažemo. Mi, time mislim na nas veleopevane muškarce, to ima veću težu. Pa mi smo potpuno predani našem poslu, koji to čak i nije.
– Naravno da nije – upada mi kao dete u reč.
– Dobro, dobro… ali ti si kao dete – rekao sam joj. – Raduješ se seksu, kao dete cirkusu.
– Pa, naravno! – odgovori ona. – Ne samo zato što cirkus nije svaki dan u mom gradu, već i zbog raznolikosti atrakcija koje mi nudi. Skakače koji skaču odozgo, odozdo, iz visina. Životinje koje jure u krug. Ljude koji se saviju, uvijaju uz muziku, uz smeh, snažno, akrobatski. To mi nudi – reče i okrenu se.
– I to bi ti svaki dan? – gledao sam je u leđa i nastavio. Ha! Pa zar ti ne kapiraš da svaki dobar akrobata treba da vežba pre nego dođe pred publiku. Treba da se koncentriše. Treba mu mir i podrška da bi bio u stanju da se suoči sa izazovima zahtevnog posla, odnosno akrobacije. Treba mu ljubav, pažnja i razumevanje, tako da bi lakše mogao da se usredotoči na predstojeće zadatke koje život postavlja ispred njega. Da bi mogao da izbegne potencijalne nesreće i probleme. Zato mu treba energija koju on mukotrpno sakuplja preko sedmice, taloži i skladišti. A ti bi da jâ tu energiju razbacujem. Pa stani malo… i ne samo ti. Ljudi, stanite malo. Pa gde bi čovečanstvo doguralo ako mî ne bi čuvali našu energiju i ugrađivali u zidove kuća koje nas štite od vremenskih nepogoda!? Gde bi nas bilo kada ne bi ulagali energiju u proizvodnju hrane od koje živimo. Gde bi nas bilo? Pa ni Zemlja se ne bi vrtela oko svoje ose, jer ne bi bilo nikoga da to objasni. Da ne govorim o tome da bi bila ravna i na leđima četiri kornjače. Gde bi bili? Pitam ja vas. Nigde. Pošto bi nam nedostajalo energije za sve veličanstvene stvari koje smo otkrili i koje ćemo tek da otkrijemo.
I zato žene… Ustao sam i počeo da krilim rukama. Budite strpljive sa nama i otkrićemo vrhove svih planina gde ćemo moći da gledamo na svet koji nas okružuje. Budite strpljive i naučićemo vas kako se gleda oko nas. Mi ćemo morati da se potrudimo i da strpljivo učimo od vas, kako se gleda svet unutra nas. Kada to naučimo jedni od drugih moći ćemo, tako potpuni, da zajedno obletimo celu vaseljenu.
Moja devojka me je pogledala, ustala i otišla po aspirin.

O autoru
Branko Baćović
živi u Sloveniji od 1992. g. Pesnik, fotograf, glumac, muzičar, art direktor u agenciji Informa Echo. (www.informa-echo.si)
Do sada je objavio četiri višejezične zbirke pesama. U prve dve knjige se kao gostujući pesnik pojavljuje Dejvid Holer (David Holler).
Objavljivao je u Paralelama, Šolskim razgledima, Mostovima, Besedi, ReFoto-u. Izlagao je na 18 samostalnih i tri kolektivne izložbe fotografija i psihofotografika, nastupao je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim večerima poezije u Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Holandiji.
U periodu od 1987. do 1991. g. je bio član grupe Oktobar 1864 iz Beograda. Kao član pozorišta Paradoks nastupao je u predstavi „Naslednik” u periodu između 2005. i 2010. godine.
O kvalitetu njegovih zbirki svedoči specijalna nagrada za knjigu „Trans-formation 03” dobijena na Festival of Ideas u Novom Sadu 2003. godine kao i pozitivna ocena njegove prve zbirke od strane Noama Čomskog (Noam Chomsky), lingviste. 2009. godine je dobio priznanje, na konkursku „Banatsko pero“, za kratku priču „Zašto pišem pesme?“.




9 Responses to Branko Baćović: KISELI KUPUS

  1. Neda каже:

    kiseli kupus=sex haha, zanimljivo!!! Ali ja to ne bih naznanila. Ni u jednoj rečenici, tek negdje pred kraj. Pustila bi bez objašnjenja. Još bi možda najavila kako kiselimo kupus i ljeti i zimi… to bi već nagovještavalo neko drugo preneseno značenje i dobilo bi značenje koje želiš. Ovako djeluje kao neka rasprava na zanimljivu temu. Inače, vrlo duhovito! lp

  2. Marija G.- sosica. каже:

    Žao mi je, ali mi se teskt ne dopada- prelazi granice pristojnosti.
    Poezija je divna, pojedine pesme pravi melem za dušu.
    Svima nama koji smo zaljubljeni v život, greju dušu i muluje srce.
    Piši ih i dalje, zaista ti leže.

  3. Branko Baćović каже:

    Hvala obema.

    Nedo, razmisliću o toj opciji.

    Marija ne znam da li prelazi ili ne prelazi granice pristojnosti, znam samo da veoma uživam pišući i vodeći ljubav. Znam da prelazi neke granice inače ne bi ni imalo smisla da ih pišem i znam da je svaki čovek kompleksan i sazdan iz hiljadu dimenzija. Ovo je jedna. A što se tiče pesama ili misli, one su drugo naličije istog dukata, samo da je ova strana više satirična. Približno isti dan sam napisao i ovo.

    PRIZNANJE
    Nijedno priznanje ti neće pomoći da se osećaš bolje
    kao ono koje dobiješ od samoga sebe.

  4. Đorđo Radović каже:

    Ma sam nprijed.Piši za danas da bi sutra imao šta čitati.Kod tebe je sve ok.

  5. Branko Baćović каже:

    Hvala.
    Želo bih da predstavim na humorističan i satiričan način, duh nas koji živimo ovde na brdovitom Balkanu i nadam se da ću, u konačnoj fazi, u tome i uspeti.

  6. LJILJANA каже:

    TEKST IMA DETALJNU I ALEGORIČNU RAZRADU SEKSA KAO IGRE, UŽITKA. MANIPULACIJA IGRE RIJEČI-KALAMBURA DAJE TEKSTU TAKOĐER ZANIMLJIVU INTERPRETACIJU, UZ ZASEBAN HUMOR I DEGUSTACIJU FLEKSIBILNOSTI I OPUŠTENOSTI. PRIČA JE DOBRA, A KRITIČAR JE (JA TO ČESTO PONAVLJAM MADA SAM I SAMA KRITIČARKA ALI IMAM POSVE DRUGAČIJE GLEDIŠTE NASPRAM TOGA I U VEZI S TIM, NEĆU SAD O TOME) ONAJ KOJI BI NAPISAO ISTI TEKST KAO AUTOR…KAD BI MOGAO. POZDRAV

  7. Branko Baćović каже:

    Hvala na komentaru. To mi dosta znači, pošto sam na početku jednog puta, kome bi poželeo svakome, a to je da raste i razvija se i da je zadovoljan sa onim što radi. Ja na primer ovih meseci otkrivam, za mene nov, način izražavanja, prozu koja – mi dođe kao lična duhovna samoterapija. Bilo bi mi drago kada bi jo ljudi uživalo u sebe i mojim pričama. Pozdrav.

  8. Boban каже:

    aha, tekst je ok ali Drama je negde izostala,
    ona nije tvoja savest vec carobni duh iz lampe koji te podstice da stvaras nesto jedinstveno…
    p.s. kako ona vidi taj osecaj cirkusa „raznolikosti atrakcija koje mi nudi“ ?

  9. Branko Baćović каже:

    Hmm. Tekst je napisan u satiricnom duhu u kojem su dopustena preuvelicavanja. Tako je i sa ovom raznolikoscu. Ja nekako mislim da je poruka skrivena u ovom pasusu (izvucen na kraju komentara). A sto se tice drame. Tu ja imam mali problem posto ja imam ideju da se samim pogledom iz drugog ugla stvara „drama“ koju citalac mora kod sebe sam da razclanjuje i da razmislja o njoj. Nije obican roman i nije film gde ti je sve dato na tanjiru. To je tako za sada, a za u buduce… ne znam 🙂
    ——–
    …budite strpljive i naučićemo vas kako se gleda oko nas. Mi ćemo morati da se potrudimo i da strpljivo učimo od vas, kako se gleda svet unutra nas. Kada to naučimo jedni od drugih moći ćemo, tako potpuni, da zajedno obletimo celu vaseljenu.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *