Olivera Milojković Oprešnik: Dve priče

Savršena žena

Savršena žena uvek hoda savršeno odmerenim korakom. Šminkom naglašava ili oči ili usne, nikad sve. Ona savršeno seda, njena kosa je u savršenom redu, svaka dlaka je na svom savršenom mestu.
Savršena žena uvek sedi prekrštenih nogu i stisnutih usana. U njenom frižideru nema hrane, u savršenoj belini nejmodernijeg aparata može se naći kisela voda sa ukusom limuna i biljna mešavina koja zamenjuje obrok.
Ona se ne zadržava na trač partiji sa koleginicama-kokoškama.
Nikad nije davala da je dodiruju ispod pojasa na prvom sastanku. Flertuje samo sa generalnim direktorom za koga će se najverovatnije i udati za par godina. Ona kupuje samo u najskupljim radnjama, robu birajući savršeno nalakiranim i neverovatno dugim noktima. Nosi isključivo zlato ili firmiranu bižuteriju. Naravno njen veš je čista svila i čipka, ormar pun firmirane odeće, kože i krzna.
A posle posla iza zaključanih vrata malog i skupog stana, ona savršeno drka uz savršeno odabranu muziku za tu priliku.

List
Jedan je list otkinut prerano. Osetio je kako ga neka sila obuhvata i odvaja od najviše grane, gde se divio suncu. Nebo je bilo tako plavo, kad bi leteo sve više i više. Ali vetar nije hteo. Nosio ga ka zemlji. Kraj zrelih trešanja, mušica. A onda opet u visine. Kraj velike kuće. Prvo potkrovlje, kroz kos prozor vide se dve devojčice kako se igraju lutkama. Velika soba puna igračaka, roze jastučića. Na sred sobe, velika kolevka, i mirna beba umotana u ćebence. Sledeći prozor na spratu niže. Žena je spremala ručak. A muškarac je spavao u fotelji. Na stolu vaza sa ružama. Na prozoru kavez sa kanarincem koji se uplaši od lista i slete na pod drhteći.
Zatim ponovo naviše ka listovima oraha. Pa niže ka šupi gde ga ugledaše dva mačeća žuta oka. I još dva. Iza sklupčane mačke bilo je pet mačora. Ona je bila nezainteresovana. Dremljivo ih je gledala.
Zatim ga je vetar poneo preko dvorišta. Na žici su se sušile pelene, zbog vetra su ličila na jedra nekog starog broda. Zašušztali su Jasmin i Orlovi nokti. Sunce zasja još jače, vetar se primiri. Te list pade na travu. Tik do dečaka. A tamo dečak je sedeo na prostirci i u krilima držao gomilu štenadi. Keruša je bila kod njih , glave spuštene kraj dečakove noge. Sada je mogao da ih vidi bolje, na krilima su bile i tri poluodrasle mačke koje su bezbrižno spavale među neprijateljima.
Tu i list zaspa, da se probudi kao štene u rukama tihog dečaka.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *