Rajko Glibo: DIDOV SOKOL

Ja se zovem Karlo Škara. Imam tatu kojemu me mama odvede svakog utorka i četvrtka. Tako je bilo dok sam bio u vrtiću i tako je još. Imam jednog dida. Mnogi koje poznajem imaju po dva dida. Oni mi kažu kako je bolji moj jedan did od njihova oba. Svog dida jako volim. Sva dica ga vole. Kažu mi da sam didova slika i mamina prilika. Ne znam. Možda je tako, a možda nije. Svako od nas djece svojim se malim tajnama grije.Tako kaže did, a did ne zna lagati. Did me zove Sokol, ponekad Didov sokol. Godi mi to. Ne znam zašto?. Ima dan zaštite prirode. Zašto, dide, nema dan zaštite sokola?. Dan zaštite sokola je tvoj rođendan. Opalaaaaaa, opa, opaaaaa!

U didovoj zgradi ima puno curica. Od svih više volim moju vršnjakinju Lucu.. Stanuja do dida, vrata do vrata. Luce voli dirati moju pišu kada zajedno odemo piškiti u didov WC. Did nas ufatio, ali nije ništa rek’o. Onda mi svako malo priča kako je moja piša Lucina. Ne može tako. Ja didu svaki put kažem da nije Lucina, nego moja. Kada nas Luce ufati u toj priči skloni se nakratko pa malo kasnije dođe. Ona šuti, ali ja znam kako njoj ne prija ono moje: „E, nije Lucina, nego moja!“ Jednom nam did kaže: Može pola-pola. Svi mi znamo na što misli onaj moj šaljividžija did. Voli se šaliti. Ali to nije šala. Je li tako Luce? Luce opet šuti Mama kaže da triba proći još puno vrimena pa da ja, Luca i did ostvarimo naše želje. Pišku ne dam, kažem mami. Dobro, Karlo, u pravu si zasad. Što joj znači to „zasad“ ne znam. Pa ne moram sve znati,.jelde, Luce? Luca opet šuti. Mislite da ne znam. Znam ja. Njoj je žensku priču ispričala njezina mama. Luce tu priču čuva. To je njezina tajna. Svi znaju da Luca najviše voli mene. Kada sam joj rek’o da će nas dvoje did autom voziti da vidimo sokolarski centar u Šibeniku i kada joj je njezin tata dozvolio oboje smo presretni.
Sokol je meni najdraža ptica. Najviše mi se sviđa što ne zna lagati kao i moj did i što ne krije svoj ponos. Sokol je, Luce, uvik ozbiljan. On ništa ne glumi. Može da leti brzo, brzo. Kada lovi onda leti, kaže did, do 322 kilometra na sat. Gnijezde se na pustinjskim otocima. Nevaljali lovci ponekad sokola gađaju. Ubiju nevinu pticu pa se pušu u gađanju.. Dobri lovci i svi ljudi sokola osjećaju kao prijatelja. Ma, kome će se lovci nevaljalci puhati? Kome, reci mi? Riječ je oštrija od mača. kaže moj did. Sa uživanjem slušam njegove priče. Nikada ih ne priča puno odjednom. Zna did kako to treba raditi, Ne znam samo kako opazi početak dosade na mom licu.
Neki dan sam priču o sokolu ponovo prić’o Luci. Svaki put dodam joj ponešto novo u toj priči. Zadnji put sam je dobro razveselio. Did kaže, Luce, da ima Sokolarski centar u Šibeniku. Tu su uvjeti u kojima odrastu i onda idu u prirodu. Vole puste otoke tamo di se pare. Što ti znači to „pare“? Prave mladunčad, kažem joj. Didovo „idu među svoje“ znači, Luce, idu u prirodu. Kad pustimo sokola i on poleti onda letom pokazuje da leti među svoje. To ti je to.
Boj’o sam se reći didu da malo više volim tatu od njega. Nešto sam tunjk’o, ali did je razumio. Did k’o did. Sokoli me kako sam bistar. Brzo nadrastam tatu. A kada tatu nadrastem, moj did će biti prvi. Za mamu je on prvi bio i ost’o prije mog rođenja. Slažem se sa mamom, ali neka za dida to još donekle ostane tajna.
K r a j

2 Responses to Rajko Glibo: DIDOV SOKOL

  1. Sava каже:

    Svaka cast za pricu, gospodine Glibo.
    I jos jednom hvala za komentare moje price “Pismo i kutija“, jos onomad sto ste ostavili…
    moj e-mail je: savon3@gmail.com, voleo bih da mi posaljete poruku kada budete u mogucnosti, imao bih ponesto da Vas priupitam.
    Veliki pozdrav,
    Sava Sotic iz srpskog zagadjenog grada Panceva.

  2. Rajko Glibo каже:

    Sava dragi, spreman sam na sve, ali sam najsrećniji kada osjećam da makar mrvu rušim granice koje u nas usađuje svemoćni balkanluk ponekad i mimo naše volje. Dio srpskih portala to fino radi, drugi dio počne pa se brzo umori, a na majlu mi reci što je naj-naj u ovom trenutku za Tebe.
    Ako slučajno naiđeš navrati prijatelju. Hvala Bogu imamo sve više turista iz Srbije, a znamo da je na istim mukama kao sve druge zemljice iz bivše Ex YU. Pozdrav malo veći!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *