Živko Ivković: Džezerski život Neta Hentofa

(izdavač: UTOPIJA, BEOGRAD – 2012)

Beogradska izdavačka kuća „Utopija“ nastavlja sa praksom publikovanja izuzetno vrednih knjiga koje za temu imaju isključivo džez. Nakon knjiga o Sačmu i Majlsu Dejvisu evo i izdanja Džez život (Jazz Life) autora Neta Hentofa, džez publiciste, istoričara i kritičara. Prvo izdanje ove knjige se javlja daleke 1961. godine prošlog veka i, kako to stoji u prologu, napisana je za nestručno-upućenog u džez čitaoca, ali i za onog drugog, kompetentnog slušaoca.
Autor je već kao dvanaestogodišnjak odslušao osvoj prvi džez koncert (Sidni Beše), potom je već kao trinaestogodišnjak „visio“ u noćnom džez klubu Savoj! Taj klub postaje Hentofova baza, tu spoznaje džez život i sve što on sadrži jedan takav Ta zbivanja i koncerte će utkati u svoju sliku o džezu. Dobar deo te priče je zabeležen upravo u ovoj knjizi, proširenoj kasnijim prebogatim iskustvima stečenim u džez klubovima Njujorka, postaće i jedan od redovnih i realnih izvestilaca sa te scene. Autor se bavi i socijalnoekonomskim statusom džez muzičara, trnovitom putu do uspeha i priznavanja statusa vrhunskog džez muzičara, pa ipak, džez : kao izraz sopstvene ličnosti , džez: profesija ili umetnost, džez… Odgovore ćete naći u ovoj knjizi! Šta se sve događalo na toj, džez sceni Njujorka, počev od policijske beskrupuloznosti, zanemarivih honorara muzičara, uslova za dobijanje radne dozvole… ponižavanja crnih muzičara… Usput, svojstvenog samo demokratskom društvu kakvo je SAD koja nikada nisu u potpunosti iščezla i primerena su, uostalom takvim sredinama sa ukorenjenim rasnim predrasudama. Ako jedna knjiga sa pravom može poneti epitet ’’najbolja’’ kada je u pitanju džez život, onda je to, van svake sumnje, ova – Hentofova. Ima i drugih, naravno.
Tu je i više nego li detaljna analiza o upotrebi raznih narkotika među džez muzičarima što navodi na zaključak kako je i ovaj muzički pravac stvorio neophodnu, pogodnu klimu za konzumiranje istih, te da je broj onih koji su ostali imuni na najsmrtonosniji urbani izazov minoran. Biti uspešan i prihvaćen po cenu života. Detaljna slika zbivanja pre i nakon održavanja Newport Jazz Festa 1959. i 1960. godine. Sva gorčina crnog džezerskog života je sažeta u Hentofovoj knjizi i preporuka da je pročitate se podrazumeva. Tu je i ona druga, mnogo prisnija atmosfera vezana za studijski rad, snimanje ploča, kreiranje džez melodija, savršen put do finalnog proizvoda do kog se stiže mukotrpnim radom, zatim uticaj na avangardnu generaciju… Storije o Djuku Elingtonu, Kauntu Bejziju, Majlsu Dejvisu i njihovim sastavima… Uopšte, mnogo je detalja iz života pomenutih muzičara. Džez življenje tokom dekada četrdesetih i pedesetih je imalo svojih čari, ali, uopšte uzev, obzirom da se tu radilo o crnim muzičarima, autor nam sa pravom jednog kompetentnog i osvedočenog zaokružuje sliku iscrpljujućeg celonoćnog sviranja džezera za gotovo nikakve honorare, vrlo često protkane raznim podmetanjima ne bi li se umanjio njihov značaj i umeće. Zaključak navodi na to kako je izuzetno teško ući u suštinu džeza i način razmišljanja muzičara ovog pravca do onog da isti mogu „kapirati“ samo oni za koje je džez jedini istinski stvaralački i emotivni izraz, pogled na svet. I kako to stoji negde u ovoj predivnoj knjizi: radost komponovanja, stvaranja muzike jeste motivaciona snaga koja džez muzičare gura da istraju, gura ih napred. Tu je i poglavlje o saksofonisti Ornetu Kolmenu i njegovom sastavu.
Na samom kraju, Džo Džouns, stari džez mudrac (kako to već stoji u knjizi) kaže: „Mogu vam reći mnogo više tome šta čovek misli, slušajući njegovu svirku nego dok govori“.
Knjiga „Džezerski život“ je više nego li zanimljivo štivo, i to je sasvim dovoljan razlog da je pročitate!

One Response to Živko Ivković: Džezerski život Neta Hentofa

  1. zoran simic каже:

    Jako volim džez i klasični a i moderni od malih nogu slušam i pratim poneka džez zbivanja i mislim kada čovek muzičar koji svira bilo koju vrstu muzike pocne da ga interesuje džez onda moze da slobodno kaze daje vec poceo da sazreva kao muzicar,po mom mislenju u dzezu muzicar moze da pokaze koliko je boli ili radosti doziveo i proziveo u zivotu i sve tva ta osecanja i dozivljaje patnje nezadovoljstva lazi prevare a i ljbav prenese na svom instrmentu ja nisam neki dzez muzicar ali moje improvizacije mnogo vuku ka modernijem dzezu i mislim da dzez obozavam a i bio sam u Nemackoj u Minhenu gde sam svirao sa našim 7-mo clanim bendom svirajuci drugu vrstu muzike ali sam rado posecivao tada poznati Alotrija dzez klub gdesu mnoge svetske dzez face svirale ne bih imenovao ali velika svetska dzez imena,inace dabih presao na konkretnu star zeleobih da porucim nekim putem 1 dzez enciklopediju i bilo koju knjigu koja objasnava pocetke dzez muzike imena dzez muzicara meste u stvari sve o dzezu od pocetka do današnjeg dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *