Sinjora, ili sinjorina Julija uzalud se trudila da svoje zrele šezdesete godine prikrije raznim kremama, puderima, maskarama, ruževima. Opet je ličila na ukovijalu petrovaču na staroj smokvi dr Raljevića pored Radobolje koju već godinama niko ne bere. Na plavom povodcu pratilo ju je neugledno, runjavo i zapuštano kuče, iako je u dečjem parku u strogom centru turističkog grada na više mesta istaknuta tabla na kojoj piše da je zabranjeno uvoditi pse.
Gospođa ili gospođica Julija, sve dok nije susrele neke gospođe/gospođice slične njoj, usput je pričala sa kučetom. Sada su svi pričali, milovali prljavo kučence i glasno mu se divili…
Mali Rikardo, na koji korak dalje, plačnim glasom dozivao je mladu majku da mu pomogne da piški. Ona poljubi dete, pomilova ga i privede visokom betonskom zidu na kraju parka. Dete se olakšalo. Nismo mu videli pišu.
Gospođa, ili možda gospođica Julija, ozbiljno je i glasno izgrdila mladu majku što dete ne vodi iz parka. Park treba čuvati, ne sme se zagađivati. Tu se nečija deca igraju, a njeno dete piški…
Mlada majka htede da se izvini…
Dlakavo i zapuštano kuče, koje je imalo plavi povodac vezan za gospođu ili gospođicu Juliju, podiglo je šapicu i zapiškivalo Rikardova kolica, torbicu i patike, a onda sve to onjušilo, okrenulo se lenjo i pokakilo na jednu patiku…
Mlada majka briznula je u plač. Rikardo je vrištao od straha, bola…
Prilazi ozbiljan i prosed gospodin noseći lako svoje pedesete godine, uze usrane Rikardove patike i stvari i pruži ih gospođi ili gospođici Juliji:
“ Ovo dete što vrišti, sin je od ove gospođe, mlade majke što plače. Ovo je uradio onaj koga ste malopre hvalili da je vaš sin. Za jedan sat donesite potpuno čiste patike i ove stvari. Donesite pribor da operete bicikl. Ja, gospođo ili gospođice Julija, neću biti ovde. Čekaće vas karabinjeri!“
Čovek lepih pedesetih krotko je odšetao prema izlazu.
Jadni Romeo, pomislio sam nehotice prateći pogledom gospođu ili gospođicu Juliju, koja je nekamo žurila nemajući vremena ni da se osvrne!

Grado/Italija, 13. jula 7520. pre podne




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *