Milovan Ćurčić: VERBALNO-VIZUELNI ROMAN

Miroljub Todorović, “Apeiron“, Smolensk, 2013.

U elektronskom izdanju Mycelium samizdat publishers, koju je osnovao mladi ruski književnik i multimedijalni umetnik Gleb Kolomiets iz Smolenska, pojavio se deo verbalno-vizuelnog romana “Apeiron“ Miroljuba Todorovića. Ovaj roman, prema rečima autora, nastajao je između 1972 i 1975. godine ali nikad nije završen. Njegovi vizuelni i verbalni delovi su tokom proteklih decenija objavljivani u našim i stranim časopisima i izlagani na izložbama. Todorović je u svojim Dnevnicima više puta najavljivao da će nastaviti rad i završiti roman ali to se do sada nije desilo. Šta ga je u tome sprečavalo možemo samo naslućivati.
Vizuelne odlomke romana, na Todorovićevom sajtu, zapazio je svojevremeno australijski multimedijalni umetnik Tim Gaze, jedan od saradnika u signalizmu (vidi “Savremenik“ broj 146-147-148, str. 68) i stavio ih na svoj blog Abstract Comics: The Blog: pages from Apeiron, by Miroljub Todorović Kada je saznao da se radi o većoj celini zamolio je Todorovića da mu pošalje “Apeiron“ i ponudio ga Glebu Kolomietsu koji ga je, početkom ove godine, objavio u svom Myceliumu. „Mycelium“ samizdat publishers: Miroljub Todorović – Apeiron
Zanimljivo je da “Apeiron“ nije objavljen ni na srpskom, ni na ruskom već na engleskom jeziku. Na engleski ga je prevela američka slavistkinja Sibelan Forrester u saradnji sa našim prevodiocima Draginjom i Mimom Ramadanski. Ova profesorka ruskog jezika iz Pensilvanije do sada je prevela više dela savremenih ruskih, srpskih i hrvatskih pisaca.
U Todorovićevom romanu ostvaruje se jedno od osnovnih načela signalizma: preplitanje i sinteza verbalnog i vizuelnog. Vizuelni deo čine tipični i prepoznatljivi Todorovićevi kolaži sa presečenim slovnim strukturama i brojnim slikama iz vremena kada je roman nastajao: početak sedamdesetih godina.
U verbalnom delu susrećemo se sa intertekstualnim tkanjem, asocijativnim nizovima i ulančavanjem vizionarskih i grotesknih slika: biblijske, sajans-fikšn i svakodnevne realnosti.
Stilski postupak u “Apeironu“ sasvim je drugačiji od postupka u Todorovićevim kratkim i šatro pričama objavljivanim poslednjih godina u knjigama: “Došetalo mi u uvo“, “Boli me blajbinger“, “Torba od vrbovog pruća“.
U pozadini razigranih i haotičnih slika “Apeirona“ nazire se Todorovićeva kosmogonijska vizija iz prve faze signalizma: scijentizam (“Planeta“, “Putovanje u Zvezdaliju“, “Tekstum“). To još jednom potvrđuje našu pretpostavku da je “Apeiron“, u stvari, jedna grandiozno zamišljena ali nezavršena kosmogonijska poema. Nezavršena, jer je autor, verovatno uvidevši da njegova imaginacija stvara ritmičko-poetsko delo, prepuno slika sa visokim metaforičkim nabojem, a ne, kako je zamislio i želeo, fabulativno i narativno prozno delo, obeshrabren, nažalost, odustao od daljeg rada na svom ambiciozno započetom verbalno-vizuelnom romanu.

Linkovi iz teksta:
1. http://abstractcomics.blogspot.com/2012/07/pages-from-apeiron-by-miroljub-todorovic.html
2. http://mycelium-en.blogspot.com/2013/02/miroljub-todorovic-apeiron.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+myceliumproject+%28%22Mycelium%22+samizdat+publishers%29

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *