Vesna S. Disić: Kvrgavi papagaj

Kroz tekst krimi-priči Vesne S. Disić, kao višeslojni vetar, kroz vazduh je prostrujala hladna osveta čoveka, u kompleksnom zapletu tragičnosti. Preterani životni nered u velikim i malim sredinama, koji za posledicu ima neusklađenost ljudskih odnosa, nemogućnost prihvatanja kompromisa, te bojazan od , rekli bismo, „efekta leptirovog krila“ doveo je u ovoj priči do smrti dva nevina čoveka. Jednog sasvim, a drugoga kao posledice ličnog (ne)odgovornog dela.

Božidar je bio samac.Ništa neobično u njegovom gradu, koji je svojom veličinom ubijao volju svakom da ispuni idiličan san o srećnom, familijarnom životu. Njegov san o tome ubijen je pre tri meseca.
I tako,analizirajući zašto je ostavio na najgrublji mogući način svoju Branislavu, putenu crnku koja je pravila odlične krofne i dobar sataraš, te kvalitetne štrudle sa orasima Božidar je postajao sve deblji, ne znajući sebi da pripremi ni najednostavniji obrok…tj. Hraneći se isključivo u obližnjoj hamburgerdžinici.
Reminiscencije su bile sve češće, kako je obim njegovog struka postajao veći, a I kako ga je njegov papagaj kog su zvali Kvrgavi sve češće budio noću krešeći uporno : Brano, Brano donesi te špagete. (Tokom trogodišnjeg, relativno srećnog života s Branisalavom, Božidar je najviše voleo špagete i tu rečenicu je papagaj dobro zapamtio.)
I sad mu je, ponavljanjem, samo pričinjavao još dublji bol.
Sećao se Božidar i dana kad joj je saopštio da je “ svemu kraj” i da “ od venčanja neće biti ništa”. Pogledala ga je tako tužno, da mu se srce cepalo i zaboravio je i povremene svađe oko njegove navike da dnevno kupuje sva izdanja svih dnevnih novina I da celo popodne, leškareći nakon posla, iščitava crnu hroniku.Te svađe su bile konstantne I bile su jedini trenuci razdora , a uzrok je bila ta njegova čudna navika.
Njen pogled tuge nije zaboravio, ali ni svoj tadašnji decidan stav da “ se sve mora prekinuti što pre”…pokušavao je da se seti šta ga je taj dan toliko uznemirilo I zgadilo mu svu volju za partnerstvom.
Nikako nije nailaizio, kopajući po svojoj memoriji ni na jednu ideju koji je to bio presudan moment. Nije ga nervirao, setio se, ni rasprostrt veš po kauču I foteljama,jer joj je tog dana pukla žica na terasi, na kojoj je inače prostirala sveže oprano rublje. Bilo je to nešto drugo, čega se sad nisa najvećom mukom nije mogao setiti.
Kvrgavko se I dalje oglašavao ponavljajući sentence sa špagetima.
Božidar hitnu u pravcu krletke novine I u tom trenutku se seti
“Da!!! Taj dan sam pročitao odličan tekst o bračnoj svađi koja se završila krvoprolićem”
Skoči sa kauča relativno hitro za svoju kilažu I uputi se ka ormaru gde je potajno čuvao isečke svih članaka koji su mu se sviđali. Kao mašinski tehničar po zanimanju imao je sklonost ka preciznosti I ta “ arhiva” je bila tako složena da je brzo našao željeni članak.
Sede u fotelju I poče da čita.
Tekst je do detalja opisivao kako je “ srednjovečni V.K u stanju nervnog rastrojstva napao svoju nevenčanu suprugu M.N kuhinjskim nožem” I nastavljao sa detaljima o tome kako je “ napadnuta ubrzo po prispeću u Kornarni centar Glavne gradske bolnice preminula od nanesenih povreda” Naravno, nisu izostajali ni obavezni detalji o tome kako su komšije “ ponekad iz njihovog stana čuli svađu I glasniji govor” ali da se “ par ni po čemu nije izdvajao od svoje okoline I da su “ odavali “ utisak prijatnih komšija, zaokupljenih svojim brigama”
Božidar se seti, da je čitajući poduži opis para ,prvi put imao čudnu misao u glavi . “Ovako možemo na naslovnoj strani da završimo Branislava i ja” I shvati da ga je upravo čitanje baš tog, vrlo detaljnog članka, koji je imao i dodatak u sutrašnjem broju naslovljen “ Stručnjaci govore o porastu porodičnog nasilja” ( u kome je par velegradskih, viđenijih eksperata iz oblasti mentalnog zdravlja informisalo javnost o “ pogubnom uticaju prolongiranog stresa, najčešće usled neimaštine, koji kod nekih osetljivijih pojedinaca ponekad rezultira I lošom afektivom kontrolom I agresijom” )nagnalo na odluku da praktično istera Branislavu iz svog doma, u kog je s radošću primio pre pune tri godine, ponesen tako uobičajenom emocijom kao što je privlačnost I nežnost.
Baci ljutito novine kraj sebe i razmisli na trenutak. Sad, tri meseca nakon njenog odlaska I dva dana nakon što je čuo vest da se odselila u Australiju s novim verenikom znao je da je napravio kardinalnu grešku. Nepopravljivu.
Ćutanje koje je ispunjavalo njegov stan prekinu još jedan uzvik Kvrgavog.
To je , za psihički slomljenog Božidara bilo previše. S energičnošću, kakvu ne pamti da je pokazao zadnjih par meseci, prionu na rad na računaru. Kopao je po nekim web sajtovima dok nije našao ono što je tražio. Nažvrlja nešto na papirić, koji stavi u zadnji džep izlizanih farmerki, pokupi svoju jaknu neuredno složenu na krevetu I jedan smotuljak, zamotan u novine, koji pažljivo ugura u poveći džep svoje jakne. Potraži ključeve svog crvenog, starog jugića I hitro izađe iz stana…..
Sutradan velegradska novinska publika sa zaprepaštenjem pročita vest kako je u centru grada, parkirajući se pred svojom zgradom, oko pola devet iz neposredne blizine “ verovatno, sudeći po načinu izvršenja” profesionalni ubica ubio jednog od urednika jako čitanog dnevnog lista. Naslov je bio “ Sačekuša izvedena profesionalno” I, a novinar je lamentirajući nad sudbinom urednika raspredao o mogućim razlozima, jer je poginuli tek dva meseca bio urednik unutrašnjopolitičke rubrike, nakon niza godina rada na poziciji urednika crne hronike. U istim novinama , kao vrlo mala vest objavljena je I informacija da je u teškoj saobraćajnoj nesreći poginuo B,N. nakon “što je iz nepoznatih razloga naglo skrenuo u suprotnu traku, direktno se sudarivši sa kamionom koji je dolazio iz suprotnog smera”.
Te dve vesti niko nije povezao, a papagaj još I sad ponavlja “ Branislava, donesi te špagete” u kući svojih novih gazda, komšija koji su ga prihvatili kao svog I oduzeli mu nadimak Kvrgavi; tako da je sad s ponosom bio Bucko. Bucko ( ex Kvrgavi)bez kog se cela ova misterija nikad ne bi ni dogodila mirno će proživeti svoje papagajske godine, a čitaocima kao savet jedino možemo reći:
“Ne čitajte crnu hroniku, ko zna gde će vas to odvesti”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *