Filmska priča ,,Kafa“ Miloša Perišića

Image and video hosting by TinyPic

(Miloš Perišić, KAFA,
Presing, Mladenovac, 2013)
Autor prikaza: Miloš Ristić

Horor okrilje priče, kletva, mit, legenda, predanje, preovlađivanje prošlih glagolskih vremena u pripovedanju – sve to čini jedan sistem neophodan za razvijanje epske fantastike i mistike od samog početka pripovetke ,,Kafa’’. Takođe, od starta se javlja broj sedam – ,,Jedino se luda Slavka, koja je u njega (bunar) uskakala jedno sedam puta i sedam puta je vadiše…’’ – jedan od ustaljenih brojeva u fantastici (3, 7, 11 …). Brojevi su oduvek imali važnu ulogu u fantastici, kako u onoj u bajkama, tako i u epskim pesmama. Tako imamo ,,jedanaest pocrnelih grobova zaraslih u mahovinu i bršljan’’ u drugom poglavlju priče. Prisutna je i morbidnost kao zgodna podloga horor priče:

,,Mlogo sam je volela. Bila sam mlada kad sam došla, nigde drugaricu ne imalo’ u okolini, nigde ženskog čeljadeta da prodžakam koju. Ona mi beše jedino društvo. Lepu sam joj sa’ranu spremila, tu nema šta. I žito sam joj bila samlela. I napravila sam bila krst od oraja na vr’u. A ne onako kad ga samo ukuvaju i pošećere, ostave zrnevlje da se zoba, ko živina da smo.’’
(str.11)

Motiv smrti je mal-mal prisutan, naglašen i jak, i on predstavlja motivacionu osnovu radnje. Kako se razvija priča ,,Kafa’’ulazi i u neke odveć klišeizirane momente i komponente, npr. pojavu ,,crne mačke’’ i sl. Trebalo je dati mašti još da se razvije, originalnosti da zapne. Ostaje nejasno i nemotivisano kako sa Savke priča najednom prelazi na Vidu, tačnije nejasan i neupečatljiv ostaje postupak kojim se izvršila smena glavnog lika s početka pripovesti. Ta dva fokusa nisu otresito i jasno razgraničena i odvojena. Možda se time pokušala da da ,,maglovitost’’ radnje i time srodi žanr sa načinom pripovedanja.
Morbidarija je neizostavni začin ove priče: ,,Posle nepuna tri meseca, prvi drhtaji mlade…prvi put zamirisa kačamak iznad jaruge, prvi put mladenci vodiše ljubav u svojoj kući i prvi put iskopaše iza kuće rupu za govna…’’.
Ono što je svakako urađeno veoma dobro to su spajanja, inverzije i reverzije vremena:

,,Do Vidinog vremena, kuća Simonića naraste u prvu kuću selu – dadoše mnoge vojnike, što za Prvi, što za Drugi ustanak a mnoge se dadoše Turcima. Dadoše vojsku i za Prvi i za Drugi svetski rat, a preko mnogih pređoše i Nemci.
-Da pokojna Vida nije legla sa nekim Švabom, Boris nam ne bi bio ovako plav – Dragine reči.
Međutim, ta ista Vida dođe u kuću…u kuću u kojoj služiše dvanaest sluga, dožive da njen sin prvi kupi kola, da njena snaha uvede modu i struju u selo i prva kupi televizor i telefon. ’’
(str.17)

Iz ozbiljnog horor ambijenta priča prerasta u priču za decu, upravo od 20.-te i 21.-ve stranice pa nadalje sve do kraja. Uz Vidino okretanje ručke na pozlaćenom mlinu za kafu teče središnjica, glavnica fabule, kroz pripovest prababe-Vide-vračare upućenu praunuku Borisu koji je uzet kao neka vrsta glavnog junaka ali ne dovoljno iskorišćenog. Možda je to tipično Perišićeva crta kao pisca da izbegava klasičnog glavnog junaka već aktere ostavlja na samo na izvesnom stepenu oslikanosti.
Pored ,,lude’’ Slavke pojavljuje se još jedna ,,luda’’ – Stana, a sa njom i humor:

,,Kažu ljudi, bila nekad dva drveta što na jednom pisalo kurac, a na drugome pička. Kad čuše Stanu da grmi niz jarugu k’o sveti Ilija, pička ti povadi korenje te se dade put pod noge pa pobeže. Ene je i dan-danas dole, kod stare crkve. A Stana odseče kurac.’’
(str.35)

Čak je i u odeljku o Vidinom susretu i razgovoru sa Babarogom prožet komikom i humorom. Humor nadjačava horor, čime autohtono književno delo metamorfozira u scenario za kratak film. Ono što se postavlja kao relevantno pitanje jeste tematska inovativnost s obzirom na to da već postoji ostvarenje Džima Džarmuša ,,Kafa i cigarete“ (,,Coffee and Cigarettes“ – Jim Jarmusch). Bez obzira na iznetu činjenicu, bilo bi interesantno videti ekranizaciju Perišićeve ,,Kafe“ iz sledećih razloga. Ona, iako ima dodirne tačke sa kafom (pričom o kafi, priča uz kafu) nesumnjivo distingvira u potpuno drugačija polja: u fantastiku, horor, humor, priču za decu itd. U njoj su sažete i pomešane vizije iz kultnih filmskih horor odlomaka sa jezom i mačkama, Milovan Glišić i Laza Lazarević, i Miloš Perišić koji sve to na genijalan način varira, improvizira, skicira i kalemi.

One Response to Filmska priča ,,Kafa“ Miloša Perišića

  1. Milos каже:

    Hvala Miloše na izdvojenom vremenu, kao i na svemu izrečenom. Pozdrav!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *