Zoran Škiljević: Ratna sreća

– Samo da znaš, mili, iako nisam prznica i sitničar, umem da budem jako nezgodna u nekim situacijama. Ali nije to ništa strašno, nemoj da brineš. Na primer, ako nešto jako poželim, ili ako zatražim od tebe da nešto uradiš, onda to mora biti urađeno istog minuta, znači sada i odmah i bez pogovora. Poludim kad čujem “sad ću”, “strpi se”, “evo, samo što nisam”, i tome slično. I nemoj da posle bude da to nisi znao!
U jednom dahu reče Ana pošto su se njih dvoje golupčića, ona i njen novi dečko, prvi put poljubili. Praktikujući tako oprobanu žensku strartegiju dominacije bez oklevanja – bez čega čarolija ljubavi ni izbliza ne bi bila to što jeste! – da već na početku veze, kao što je i red, ostvari taktičku prednost spram svog novog dragog. Pa sad, što se nje tiče, mogu i da nastave sa nežnostima, rečeno je rečeno. Nisu valjda ludi da se okane jedno drugog sad kad je najlepše, to bi baš bilo bez veze; milina ih je gledati ovako, u sumrak, kako se na klupici sa najlepšim pogledom sa Kalemgdanske terase, pribijaju jedno uz drugo.
– Nećeš mi verovati, ali i ja sam isti takav! I ja sve što poželim, želim da bude sada i odmah i bez pogovora! – ispali onda Slaviša kao iz puške, napućenih usana, nadajući se brzom drugom poljupcu. Dosledno se držeći oprobane muške strategije praviti se pametan uvek, svuda, na svakom mestu i u svakoj prilici.
Onda Ana reče još nešto suptilno kao i ono maločas, pa joj Slaviša i na to spremno odgovori.
A što se onog drugog poljupca tiče, to jest hoće li ga uopšte biti – strpljenja malo, molim! Na to ćemo morati malo da popričekamo, koliko da ovo dvoje golupčića najpre otvore karte pa otkriju jedno drugom šta je to što najviše žele i sada i odmah i bez pogovora, a i inače. Onda ćemo znati na čijoj je strani ratna sreća. Ako nije na strani ljubavi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *