HANTER DEJVIS, BITLSI

LAGUNA, BEOGRAD – 2014.

Autor prikaza: Živko Ivković

U Šapcu, oktobar 2014. godine

Štiva o grupi The Beatles nikada dovoljno! Nikada previše podsećanja na najrokenrol grupu sveta. Naravno, ne očekujem stoodstotno slaganje sa ovom tvrdnjom. Ubeđen sam i da su vrhu, ako ne i prvi kada je u pitanju eksploatacija njihovog kreativnomuzičkog opusa, a što je samo pokazatelj više o njihovom neprevaziđenom značaju i popularnosti. I Stounsima su pomogli na početku karijere (I Wanna Be Your Man – Lennon /McCartney, 1963). Ovim naslovom Izdavačka kuća „Laguna“ je samo potvrdila neprikosnovenu No. 1 poziciju na domaćim prostorima kada je rokenrol u pitanju. Naravno ime Dejana Cukića kao prevodioca je takođe tu. Generacije koje nisu odrasle uz Bitlse su, prirodno, ostale uskraćene za mnogo toga, međutim svet ide nekim svojim ustaljenim tokom i tu se apsolutno ništa ne može promeniti. Ono, saund Bitlsa nije bila samo zaluđenička i prolazna teen zanesenost, mnogo, mnogo više je od toga, a to ponajbolje znamo mi koji smo odrasli uz muziku sa njihovih ploča. Hanter Dejvis je ovlašćeni biograf grupe, uložio je sebe u ovaj naslov, predivnu jednu knjigu o liverpulskim „BUBAMA“ i, rekao bih, perom koje nije umočeno u žuto mastilo, ili u prevodu, nema trač zaintrigiranosti, preferirana je pozadina krativnog opusa svih članova grupe, autor je polazio čak i od inspirativnog onog dela za preko stotinu i pedeset numera iz njihovog opusa. Stoji i to da autor ne bi moga napisati izuzetno obimnu storiju o grupi bez predusretljivosti članova sastava, Brajana Epštajna te brojnih srodnika i prijatelja. Autor tako beleži i prvi nastup grupe pod nazivom „The Beatles“ održan u prostoru Neston (Lenon je autoru dostavio novinski isečak vezan za taj istorijski nastup a radi se o izdanju lista Birkenhed Njuz Izdavačke kuće Hezvol i Ešton).
„Silver Beatles“ se kao naziv grupe pominje poslednji put dve sedmice ranije i to u tekstu lista „Hojler Njuz end Advertajzer“. Love Me Do je prvi Bitls singl, mada je autor ovde, u priču o liverpulškom kvartetu krenuo takoreći od nekih prapočetaka a sve u cilju upoznavanja svih koji su na bilo koji način bili povezani sa članovima grupe, te je, tako čitaocu pružio zaokruženu sliku vezanu za njihovo odrastanje, neku startnu zainteresovanost za muziku, pisanje muzike i inspiraciju za stvaranje zbilja impresivnog kreativnog opusa, kakav je njihov. Utoliko se i this book i razlikuje od svih do sada objavljenih naslova o Džonu, Polu, Džordžu i Ringu. Dejvis je tako i krenuo od izvornog naziva grupe, od Kvorimena, a nešto docnije i od njihove hamburških epizoda. Tako dolazimo i do ključnog podatka vezanog za naziv grupe (u tada aktuelnom filmu „Divljak“ se javlja moto-banda Beetles) i taj naziv je predložio Stjuart Satklif uz Džonovu sugestiju za izbacivanje–zamenu drugog E slovom A da bi naziv grupe asocirao na bit sastav. Dejvis se naravno, trudio poboljšati–ispeglati–izglancati tekst, srediti eventualne neujednačenosti, pružiti nam pravu sliku o svim članovima grupe i tu mu treba odati priznanje jer je u tome u potpunosti uspeo.
Lično, nikada nisam bio u dilemi. Lenon je No. 1 Bitls, te i ne čudi da autor kreće od ključnih momenata vezanih za njegovo odrastanje i formiranje grupe Kvorimen koju su u originalnom sastavu, pored njega, činili i Erik Grifits, Pit Šoton, Kolin Henton, Len Džeri i izvesni Rid. Godina formiranja je 1956. a prvi nastup ovaj sastav beleži u povodu godišnjice Komonvelta, i to na kamionskoj prikolici kao stejdžu. Sastav je, naravno, trpeo personalne promene te tako i dolazimo do novih članova kao Nejdžel Vejli, Ajvan Von i Pol Mek Kartni.
„To je bio dan“, prisećao bi se Džon „dan kada sam upoznao Pola“! Tada se zaista sve pokrenulo. Ono što je zanimljivo, to njihovo odrastanje, pa ako bih hteo povući neku paralelu/poređenje, svejedno, između njihovog (posleratnog) odrastanja tamo na Ostrvu i kod nas u FNRJ, neke veće razlike nije ni bilo. Sve se vrtelo oko ringišpila na vašarima i slušanje muzike (ranog rokenrola i italijanske zabavne) sa razglasa na tim (knjiga „Fatalni ringišpil“ autora Aleksandra Žikića je samo potvrda). Dalje, naziv Kvorimen evoluira u, samo za jednoveče, Reinbous, pa onda u Džoni & Mundog! Ovo startno razdoblje u karijeri grupe karakteriše i poznanstvo sa Stjuom Satklifom, pa tako do kraja 1959. g. nastupaju pod imenom „Silver Bitls“. Autor knjige beleži i podatak kako je tada za bubnjevima sedeo Džoni Hač. Na turneji po Škotskoj su kao prateći sastav tada aktuelnog Džonija Džentla, a za bubnjevima u tom je izvesni Tomas Mur. Kao bubnjar u sastavu Blek Džeks se tada javlja Pit Best , a imali su angažman u klubu Kazba te 1959. godine, da bi se tek na Polov poziv pridružio grupi, i to pred prvi, istorijski angažman u Hamburgu, gde će nastupati u klubu Indra. U Nemačkoj će uslediti i poznanstvo sa Ringom, tada članom grupe „Rory Storm and The Hurrycanes“. Taj prvi odlazak u Hamburg su posmatrali kao neuspelu epizodu, iz više razloga su, na koncu, bili primorani na povratak u Liverpul gde ih je već čekao angažman u Literlend klubu. Tu dolazi do izražaja njihova usviranost, izvrstan stejdž nastup ili ukupno gledano hamburško iskustvo uveženo u UK. Uslediće i niz svirku po liverpulskim klubovima, tako da samo u prostoru Kavern kluba nastupaju, neverovatno, ali 292 večeri!
U Hamburgu su ponovo 1961. godine na već overenom terenu i pod znatno povoljnijim uslovima. Astrid, hamburška devojka Stjuarta Satklifa kreira Bitls frizuru, te su po toj kosu umesto na gore češljali ka očima, na dole. A po prvi put su na svojim nastupima na sebi imali košulje bez okovratnika ili tzv. ruske kragne. Ovaj drugi hamburški izlet, ostaće upamćen po ostvarenju sna, nedosanjanog do tada jer snimaju prvu ploču, doduše kao prateći sastav Tonyja Sheridana. Naziv grupe, svakako iz nekih komercijalnih razloga i samo za ovu priliku je izmenjen i glasio je „Best Boys“. Povratak u Liverpul nije podrazumevao neke spektakularne promene i pomak u smislu na bolje jer i dalje su tavorili, tapkali u mestu, svirali za četiri funte po večeri a sve u očekivanju tih nekih boljih vremena. Umire potom Satklif, što ih na kratko samo izbacije iz ravnoteže. Onda, po autoru, dolazimo do ključnog događaja u karijeri grupe a taj je hiljadu puta prepričan: mladić u crnoj kožnoj jakni, Raymond Jones (autor je uspeo u nameri saznavanja imena čoveka koji je zatražio ploču) je ušav u NEMS prodavnicu ploča (28.10.1961), zatražio ploču naslovljenu sa ’’My Bonnie’’ grupe The Beatles. Sa druge strane pulta, prodavac (Brajan Epštajn) je ljubazno odgovorio da mu nije poznat taj naslov, ali i da nikada nije čuo za tu grupu. Tako dolazimo do imena ključnog čoveka vezanog za uspeh neverovatnih razmera u karijeri jedne grupe. Epštajn je slovio za čoveka po prirodi upornog, čoveka koji nikada ne odustaje, te će kao takav u ulozi menadžera Bitlsa i ostati sve do svoje smrti 1967. godine. Uz Epštajna, kao najodgovorniji ljudi u Bitls mašineriji, javljaju se Sid Kolman te Džordž Martin kao producenti. Upravo je na inicijativu Džordža Martina i sklopljen ugovor sa kućom Parlophone (Emi ogranak). Tako je singl prvenac Bitlsa Love Me Do/P.S. I Love You plasiran na tržište 04/05. oktobra 1962. godine, a kroz nekoliko meseci i drugi: „Please Please Me“ (12.11.1963) uz istoimeni i prvi LP-album grupe. Tek tada postaje kristalno jasno da će se karijera grupe kretati isključivo uzlaznom putanjom. Zanimljivo je da se pojam masovna histerija vezuje upravo za Bitlse i bez preterivanja se može reći da sve što se događalo članovima grupe u smislu popularnosti nikada ranije nije viđeno. Kod nas se pojam masovna histerija javlja sa Zoranom Miščevićem i grupom Siluete. Valja istaći kako je i u SFRJ egzistirao ogranak Beatles Fan Cluba sa sedištem u Zagrebu (jedan od članova kluba je bila i moja supruga Jelena). Ini detalji iz karijere najsjajnijeg rokenrol kvarteta na svetu su manje-više poznati, ali Dejvisova knjiga je bogata novim i do sada neobjavljenim, a na radost svih Bitlholičara. Da biste doznali apsolutno sve detalje vezane za Bube, ostaje preporuka za pošto-poto nabavljanje ovog naslova koji je zahvaljujući „Laguni“ konačno i na domaćem buk tržištu.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *