Prikaz knjige „SRCE OD GUME“

(izdavač – V.B.Z. ZAGREB)
Autor prikaza: Živko Ivković

Vlado Simčić Vava, ex-Laufer gitarplejer te autor solo ostvarenje „Del Mono“ (2005) konačno se i na radost svih poštovalaca njegovog muzičkog opusa oglasio (i svojim prvencem potvrdio) kao vrstan književni stvaralac.
„Srce od gume“ je prevashodno podsetnik na urbanu Rijeku osamdesetih, uz, ono, boja autorovog pisanja je zbilja osobita, toliko da se iskrenomaštovitom čitaocu, slike iz knjige čine kao deo sopstvenoproživljenog! Kako god, ali bivša država je držala korak sa modernim svetom u svim segmentima, bez obzira da li se radilo o književnosti, filmu, muzici ili slikarstvu. Tako da uopšte i ne začuđuje podatak da je Rijeka slovila za jedan od kulturnih centara, a pod jedan tu mislim upravo na pank i novovalnu scenu, mada su i ostali kulturološki segmenti bili zastupljeni. Tako je i Simčić samo jedan dragulj iz grupacije tih koji su vrlo realno, slikovito i nadasve iskreno, sa vokabularom vrednim za osamdesete vratili čitaoca u nezaboravno vreme, vreme rokenrolom vrednovano. Dekadu osmadesetih prošloga veka, uostalom, i karakteriše upravo taj visok kulturološkokreativni nivo. Nisam ubeđen da je i danas tako jer važe zakoni lobiranja, po kojima kreativac (ako je takav uopšte) ne mora pružiti ne znam koliko na književnom i drugim poljima, ali su zato tu lobisti koji završavaju sve ostalo. Ono što pleni, obuhvaćeno književnim fokusom Simčićevim jeste zbilja slikovitost njegovih priča vezana za teatralne i opšutene osamdesete jer tada priča o ljubavi, prijateljstvu i formiranju rokenrol sastava nije manjkalo.
Saundtrek stvarnost, uz potvrdu da je i zbilja sve bilo tako, kakve su u biti i bile osamdesete te da je sve to imalo i kvalitativnokulturološkog smisla je ovaj Simčićev naslov Srce od gume na buk tržištu plasiranom zahvaljujući zagrebačkoj Izd. kući V.B.Z. Glavne i sporedne junake iz ovog Simčićevog književnog ostvarenja, doživljavamo ne samo akterovim nego i sopstvenim očima, a što je spojivo, i moralo je rezultirati odličnim naslovom kao što je ovaj. Simčić se tako svrstao na stranu onih koji oslikavaju lepšu, kulurološki neu(s)poredivo bolju stranicu ovih prostora, a književna dočaranost prelomljena u maskimalno prihvatljiv efekat kod čitalaca i jeste zato karakteristika najboljih samo. Knjiga je podsetnik skladnog življenja, slobode u rokenrolu ali i svakodnevica stvari koje su, na izvestan način i sinonim jednog vremena, oličenog u poštanskim markicama, razglednicma i ljubavnim pismima. Suzy, Marija, Ivan, Peter, Milan i Korina su članovi autorove grupe, unutar koje je on podelio zaduženja, nenadano stvorivši vrhunsko književno ostvarenje.
Autor je knjigu koncipirao na način kratkih ali vezanih u roman, četrdeset i osam priča o odrastanju generacija, na riječki način formulisanih. Naravno, riječko odrastanje je na izvestan način podrazumevalo džikljanje, upijanje i definitivno srastanje sa pank i novovalnom scenom, čiji su glavni predstavnici, počev od grupe Paraf, zatim sastava Zadnji i Blank Generation do Let dva i tri, pa onda grupa Grč, Ogledala, te Idejnih nemira bitno izmenili ili barem uticali na kreiranje ličnosti i životnih stilova u tom.
Ostaje upamćen i pank/novovalni trougao Zagreb-Rijeka-Ljubljana kao predhodnica za sve što će se kasnije dogoditi u Beogradu, Sarajevu i drugim gradovima inficiranih tim virusom. Da li je, i koliko, bilo eksplozivnomadalački i Simčićevo odrastanje i u pank/novovalno srastanje, saznaćete čitajući Simčićevo „Srce od gume“, koje je obilato upravo događajima iz samo tog i takvog načina življenja. Sklon sam poverovati u onu po kojoj današnji klinci neće imati ta stara dobra vremena, a što je i logično jer uskratili su im pravo na ta, pa otuda i ne čudi aktuelizovanje pank sastava koji preferiraju uglavnom teksotve dok je muzika sasvim u drugom planu. (Naprosto su mladi! Žure u stariju dob koja ih u zasjedi čeka ondje iza ugla!). U Simčićevom slučaju, „no retreat, no surrender“ jer prvi naslov je i tako samo prvi, i za očekivati je neku novu nemoćnu Korinu.
Pod okriljem Izd. kuće V.B.Z. je publikovan i naslov „Mick“’ (autora Christophera Andersona) na hrvatskosrpskom jeziku. Isti naslov (na srpskohrvatskom) donela je i Izd. kuća Laguna iz Beograda, tako da je ovim izdanjima o Micku, pokriven znatan deo naših srodnih jezičkih prostora.

U Šapcu, 22. januara 2015. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *