Leonard Cohen: muzika, iskupljenje, život (Leonard Koen)

Izdavač: Dereta
Godina izdanja: 2014
Br. str.: 192
Povez: broširano
Format: 23.55 cm
Pismo: latinica
ISBN: 978-86-7346-957-7
Autor prikaza: Živko Ivković

Posredstvom izdavačke kuće Dereta, na domaćem buk tržištu imamo i naslov „Koen (muzika iskupljenje život)“ autora Liela Leibovitza. Ovde se autor smelo upustio u analiziranje Koenovog Ja, i to je zbilja hard job! To razbijanje prirode njegove esencijalne poruke, fanovima upućene , a periferni , šturi tako reći biografski podaci uz smišljeno zaobilaženje tih, bavljenje njegovim alter egom su, bukvalno izazov , ali , Leibovitz se odlično nosio sa zadatim mu , te rezultat (kakav god da je ) nije izostao. Sam uvod knjige , tako donosi podsećanje na Isle of Wight Festival (East Aston Farm – 1970) te zapažanje ali i zabrinutost Micka Farrena (The Deviants) podignutom ogradom jer ta je, kako to ovde već stoji, najmanje asocirala na slobodu. Koenov trijumf na tom festivalu definisan njegovom prirodnom smirenošću , ali i odlučnošću da stvar istera do kraja , donosi kakvu–takvu ali pobedu je samo primer nepokolebljive ličnosti . Ovde imamo i sasvim drugu, onu manje poznatu sliku Vajta uz detalje sagledane kroz prizmu ne tako oficijelnog onog , na kakvo smo uglavnom navikli. Naravno , kada je pomenuti fest u pitanju , ovde stoji kako je od presudnog značaja na spuštanju tenzija i smirivanju prisutnih uticala ta Koenova harizma, ali sam i mišljenja da se tu pre radilo o trenutnoj samo istrošenosti i umoru mladih ( Koenov koncert je išao poslednji , dakle after midnight), te da se predah neki i nametao , a što je on iskoristio i trjumfovao na kraju.
Pa ipak, potragu za svojom beleškom (pohranjenom u kravati i zatrpanoj negde u parku) Koen će nastaviti stvarajući , pišući i nastupajući svugde. Tako poglavlje „U potrazi za beleškom“ donosi kratak ali veoma sažet prikaz vezan za istoriju judaizma, i po tome je već 1897. godine u Bazelu donesena odluka o formiranju države Jevreja u Palestini. Tako je i Koen odrastao po merilima ortodoksne jevrejske, ali dobro stojeće porodice, ali je ostao uskraćen, ograničen, u saznanjima (izuzev) i bez odgovora na sva naviruća pitanja , te se , ono, krenuti u potragu za odgovorima , nekako nametalo . E sad , da li je njegov život protekao u znaku traženja odgovora na davno postavljena je , pitanje o kom se i danas polemiše .Tražio je odgovore tako i nastanjivanjem u budističkom manastiru , isključivši se potpuno iz konvencionalog, uposlivši tako svoj nagon za pisanjem i emotivnim književnim izrazom ( Early Morning At Mountain Baldy ) i načinu oslobađanja od sebe uz pomoć učitelja Roshija : Te stege tradicije i verski okovi su okrutni na svoj nametnutizam način , teraju čoveka na život po isključivo toj , već propisanoj meri , te otuda ostaje ograničenost, uz ono da je tamo negde na kraju tunela tračak te svetlosti koja je u neku ruku i imperativ ! Tračak te svetlosti je povukao i Koena , te samo njemu zahvaljujući , književnost u vremenu ispred dobija sasvim novu dimenziju , vrednuje se na sasvim novi , prihvatljiviji način, jer ako želite prikazati svetlost , nije vam potrebno zlato , Koenovo književno stvaralaštvo je sasvim dovoljno za prelamanje te . U kontekstu našeg shvatnja i razumevanja , ljudi iz sveta rokenrola , Koen je , mišljenja su tu nepodeljena , na polju poezije neprikosnoven , mada , ima ih više ali snaga napisanog mu (uz Dilanovo naravno) ostaje i dan-danas aktuelna , barem kada smo mi stariji u pitanju . Pokušaj oživljavanja songa na stejdžu je uglavnm uspevao zahvaljujući samo toj njegovoj iskrenosti i ne obaziranju na raspoloženje, koje je variralo jer , po onoj , ovde već izrečenoj , nema katarze bez dvosmerne komunikacije ! Iskreno , Koen se mnogo trudio u tom primicanju Dilanu , ali , nikada u tome nije i uspeo , pa tu nailazimo na nj. frustriranost, poljuljanu veru u sopstvenu kreativnu snagu . Prošao je tako i kroz fazu tzv. debakl koncerata , onih koji nisu vodili nigde , a takvi su podvođeni pod bezosećajne. Autor se dotakao i invazije na Kubu ( Zaliv svinja ) jer se Koen tada nalazio na ostrvu. U pismu prijateljici tada naglašava: Ludujem za svakom vrstom nasilja ! No, ono što je očekivao videti tamo , u Havani , izostalo je . U tom gradu je napisao song o Ajhmanu i druge iz zbirke Flowers For Hitler.
Koen tako prepoznaje svoj lični rat, a poveo je taj na nesporan ali poetski način. Pažljivo se dotaći, pokušati dokučiti Koenovo ono: „Mrzeo sam trenutak kada su (divovi) pali i ostavili svet podlim Davidima, mešetarima i advokatima“ je svakako izazov za sve koji se iole ozbiljnije uhvate u koštac i krenu sa razlučivanjem, rastavljenjem njegovog književnog mozaika pa ga onda ponov(n)o pokušaju složiti.
Ulazak u jednu takvu zaogrnutost iziskuje maksimum posvećenosti nj. delu , na šta ja lično i nisam rešen iz razloga mnogo , mnogo boljeg poznavanja i prihvatanja Dilanovog opusa od Koenovog. Ovde ostaje utisak Koenovog oslikavanja društvene podeljenosti i neprihvatanja stanovišta ortodoksne zajednice Jevreja u Kanadi (izlaganje njegovo u montrealskoj biblioteci). Njegova poezija nam tako donosi tinjajući bol koji povremeno postaje neizdrživ, a mora ga osetiti i čitalac u toj večitoj potrazi za do tada nepoznatim značenjima i tumačenjima vezanih za istinu i prosvetljenje. Beatyful Loosers (1966) je takav roman (kako to ovde stoji), i gde bi svaka kritika morala biti podvedena pod promašena tema. Koenov književni efekat je emotivno-iskreno-ekstazični i nadasve rušilački u onom smislu „nisam predodređen rasuđivati , povlađivati i razmišljati kao ogromna većina“. Dakle suprotno je svemu tome.
Dilanovo shvatanje i poimanje sveta, koje je Koen kapirao, povlači ga da u svojoj kantautorskoj ulozi ipak shvati kako je poriv za muzikom gotovo besmislen , te da i sva pitanja vezana za veru spasenje i boga takođe imaju isti prizvuk jer, kakvu korist ili dobra su donela čovečanstvu razmišljanja , pisanja i verovanja priznatih , gde izuzev pokušaja sugestije na znatiželjne , naivne i labilne , te pridobijanja takvih za svoj stav i širenje istog nikakve pozitive zapravo . Ono, muzika je najsnažniji od svih umetničkih izraza , te i ne čudi da se Koen osmelio i preusmerio svoje stvaralaštvo upravo na Tu ! Autor se ovde dotiče i Lenona , koji je izjavio da će hrišćanstvo nestati , iščeznuti i potonuti , te da o tome nema spora , potvrdiće se da sam u pravu i trenutno smo popularniji od Isusa ! Koenova karijera rock muzičara kreće 1967. godine , a sve vezano za start te se obrušilo na njega tako da je svoj prvi nastup na jedvite jade pregurao , trema ga je toliko drmala da je stvar ‘Suzanne’ otpevao uz povlačenje pa ponovni izlazak na stejdž .Dolazimo potom i do poređenja Dilana sa Koenom . Dilan se tako, oslanjao na izvornost ( uz nadgradnju te ) , folk i donekle samo bluz, za razliku od Koena , koji , mada odrastao uz sličnu , tradicionalnu američku formu , više pažnje usmerava ka nalaženju nekakvog sopstvenog stila u koji bi ukomponovao svoju poeziju . Dakle, poezija pod jedan , muzika u drugom planu , i tu se njih dvojica razlikuju. Sličnost između Keona i Morisona pak je , znatno izraženija , obojica su obožavali poeziju i mnogo čitali za razliku od Dilana kome ( po sopstvenom priznanju ) čitanje nije išlo.
Tako da i ne čudi da je Koen u toj potrazi za sopstvenim identitetom i životnim smislom sebe našao u poeziji. I ratno okruženje (1973.g.) samo je pospešilo, pojačalo, njegovu književnu aktivnost. Ovde se autor zbilja potrudio, te nije izostala nj. iscrpna analiza Koenovih tekstova vezanih upravo za to, ratno razdoblje. Dolazimo tako i do poente Koenovih tekstova koji se ne rasplinjuju u rasponu od-do jer tu se naprosto radi u nekakvom bežanju od konvencionalnog načina kapiranja Yom Kipura, izražene sumnje u boga kao vrhovnog sudiju grešnicima i prkosnima (kao da je vodi teći uzvodno prirodno sasvim) dovodeći tako u sumnju uvreženo već , začinjeno nekonvencionalnim paganskim.
Koenova obuzetost teologijom je stoga i rezultirala vanserijski napisanim tekstovima. Epizoda njegove saradnje sa Filom Spektorom je svakako značajna (bez obzira na stanje u kom se tada pomenuti nalazio). Zanimljivo je svakako i to da su u stvari „Don’t Go Home With Your Hard On“ prateće vokale otpevali Dilan i Ginzberg. Uzgred, znamo da je Koen Jevrejin, te da nikada nije napustio izvorno učenje svoje vere, ali je osporavao delove tog, da bi tek u Rinzai budizmu spoznao put ili način sopstvenog buđenja i esenciju života. Koenova muzika je teška za prihvatanje , ali i za odustajanje jer , Ta je sinonim za traganje i potom izlečenje duše kroz prizmu alter ega . Koenovi songovi su sve samo ne ( kako su to i drugi primetili ) tečni , iskričavi i sa hepiendom. Na koncu, stoji da je iznešeno autorovo, zbilja prihvatljivo , a sve iz razloga duboke posvećenosti i poštovanja Koenove ličnosti , jer , on ( Koen ) nije crpeo energiju za pisanje sa jalove obale pesništva, nalazio se gotovo uvek na suprotnoj , onoj , ne baš svakome dostupnoj, onoj rezervisanoj samo za istrajne i zacrtanog puta , cilja koji će se već ispostaviti, a da li je (nakon toliko decenija) na tom ostao.

U Šapcu, 29. novembra 2015. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *