Izdavač:
ZAVOD ZA KULTURU
VOJVODINE
2015.
NOVI SAD
Autor prikaza: Živko IvkovićAgain Vlada Zontag! Društvenopolitička situacija u svetu onih revolucionarnih dekada, šezdesetih i sedamdesetih te odrastanje u tom periodu uz rokenrol i hipi maspok su ono što je Nedeljković ovde doslovno realno prikazao, doduše više kao uvod ili predgovor i time onog ko se dohvati čitanja ovog naslova unapred pripremio za štivo koje sledi.Ozbiljan i nadasve zanimiljiv naslov, rekao bih, sa naglaskom na pokrajinska kulturna zbivanja i fenomen rokenrola u toj! Pravi udžebnik, preko potreban mladima, i to bez dvoumljenja iznosim, ali tu se uvek ispreči problem nabavke (mali tiraž), i to je (kada se radi o rokenrolu) poražavajuće. Imate na jednoj strani trač i malogradjanštinu štivo (bezvredni naslovi koji nisu bili deo kulturne ponude u FNRJ i SFRJ, buk naslove izložene na kioscima štampanih u hiljadama primeraka a na drugoj su vredni i previše naslovi poput ovog Nedeljkovićevog rezevisanom isključivo za probrani deo rokenrol zaljubljenika, i po već ustaljenom, ko se prvi snadje imaće svoj primerak!! Stvarnost na domaćoj kulturnoj sceni je tako zbilja poražavajuća, svodi se na tradicionalističke naslove i obeležavanje godišnjica iz istorije i legende tih i to je trenutno in, ko drugačije razmišlja, pao je sa Marsa! Nedeljkjović ovde kreće od Tesle i njegovog prijatelja Jovana Jovanovića Zmaja kome je poklonio prvu neonsku svetiljku na svetu, izvijenu u četiri ćirilična slova Zmaj! Autor nas potom upoznaje sa prvim radio stanicama, pa i onim piratskim uz nezaobilazne domaće.
Po autorovim navodima Radio Beograd je startovao 1929. godine, i ta godina je sporna jer u mojim zabeleškama stoji 1924. kao startna u emitovanju programa ove radio stanice. Ne verujem da je autor bilo šta od tih datuma prepustio slučaju, ni ja nisam bez neke predhodne provere zapisivao (poodavno) podatk , pa evo, ostaje diskutabilan ovaj deo!?
Mislim da je i ploča Ive Robića sa Shake Rattle and Roll izašla 1956. godine a ne 1955. kako navodi autor (proveriti u knjizi Siniše Škarice „Kad je rock bio mlad“). Iz razgovora sa akterima scene šezdesetih pouzdano znam da je Branko Marušić Čutura prvi krenuo sa rokenrolom u Srbiji 1958. godine kao član dua Kosovac (sa Časlavom Ćatom Pješčićem) pa onda kao član grupa 3+1 i Alasi te bi to jednom za svagda trebalo staviti ada akta! Čutura je bio prvi! „Fatalni ringišpil“ – Aleksandra Žikića to samo i potvrdjuje, lično sam svojim pisanjem tokom poslednje decenije to i isticao. Kao potpisnik ovih redova ću uvek za merodavne smatrati informacije više puta proverene, a uvid u brojne dokumentacije i konsultacije je ovde upravo iz tog razloga preko potreban. Autor se ovde uglavnom bazirao na Ritam, naš prvi muzički magazin (koji se i nije bavio isključivo džezom i rokenrolom) crpeći iz tog značajne podatke vezane za ono pionirsko vreme formiranja bitrok sastava na tlu pokrajine, tako da ovaj njegov naslov obiluje pojedinostima i detaljima koje nećete naći nigde drugde, pogotovo ne u nezaokruženoj Yu Rock Enciklopediji! Tu je i duže slovo o Radio Novom Sadu koji Nedeljković sa pravom pozicionira na zavidno prvo mesto kada je taj rani džez u pitanju i ne samo… Kada su visovi u pitanju i tu insistira, preferira, kako god na pokrajinskoj priči, mada sa povremenim izletima u druge delove FNRJ/SFRJ! Pre svih tu su subotički sastavi Komete, Orfeji, Faraoni i Strendžersi! Naravno, imena Silvestera Levaija, Bate Kovača, Gabora Lendjela, Boba Tilija se nameću, toliko su značajna i podležu obaveznom navodjenju. Tačno je da su Indexi snimili i na tržište izbacili svojevremeno ploču sa naslovnom Naši dani (kupio sam je tada), ali su i Crni biseri iste te imali na ex play ploči hit u naslovnoj „Ne odlazi“. Ima grupa koje su i 1966. godine snimile ploče sa autorskim stvarima uz nezaobilazne obrade naravno, pa sad, mesec dana tamo ili ovamo, kao Bijele strijele te Saša Popaz davne 1962.
Nedeljković potom preferira grupe kojima je i u predhodnim naslovima poklanjao pažnju (Helikopter na glavi, Devojčice i dečaci sa Dunava) Haski, Medenjaci i Kingsi mada nisam našao poseban razlog za vraćanje na već ranije napisano, te je tako Akcija pobuna ekvivalent ukus tim, već gore pomentuim naslovima. No to ćete doznati samo čitanjem ovog naslova i sopstvenim stavom, u svakom slučaju ostaje preporuka za neizostavnu nabavku ovog naslova.Vredi se potruditi oko nabavke ovog naslova jer se uz Žikića, Loknera, Simića evo i Nedeljković svrstao u sam vrh najznačajnijih imena vezanih za realno pisanje i svedočenje o domaćoj rock sceni. Ima ovde i značajnih pojedinosti koje moram istaći jer Nedeljković iznosi da je zrenjaninski VIS Omege svirao kao predgrupa grupi Spread Eagle!
Živa Gorčev (bubnjar) iz pomenutog sastava odlazi u Nemačku gde svira u pratećem sastavu Persija Sledža! „Omege“ su predgrupa i na koncertu grupe Status Quo u zrenjaninskoj Hali sporotva! Nesporna je Nedeljkovićeva tvrdnja po kojoj Đorđe Balašević i Garavi sokak nisu svirali rock! Zanimljivo je i to da su Alekasndar Đerić & Meteori vlasnici prvog singla u istoriji zrenjaninske scene, a na tom su Jedna noć sa tobom/Povratak pod etiketom Plastike iz Žitišta.
Nedeljković zatim navodi kako je sremska rock scena najmanje istražena, te da nema mnogo podataka o toj! Znam pouzdano da su širom Srema (tokom šezdesetih i sedamdesetih) šabački sastavi (Čivije, Crne senke, Grupa 69 i mnogi drugi) kontinuirano nastupali po Sremu, pa tu možda i treba tražiti razlog malom broju formiranih sastava i nezaokruženoj priči ovog dela pokrajine. Vis Čivije je (radi se o 69-oj ili 70-oj godini, nisam siguran) svirao u sremskomitrovačkom kaznenopopravnom domu!! Ima ovde reči i o velikom hitu domaćih Robota koji su izbacili veliki onovremeni hit „Mramor, kamen i željezo“, a pod zanimljivo je to da se zapravo radi o velikom hitu nemačke rock zvezde Drafyja Deutshnera! I tako…
Svojim najnovijim naslovom Nedeljković je samo potvrdio ono što sam godinama unazad i znao o njemu kao vrhunskom jednom poznavaocu ne samo pokrajinskih zbivanja vezanih za rokenrol, e sad, sujetni i zlobni neće tako lako preći preko ove moje tvrdnje, ali, tako je kako je! Osporiti mu znanje i upućenost u rokenrol stvarno ne bi imalo nikakvnog smisla! Drugi deo knjige tako donosi priče vezane za konceptualne, strip i druge umetnike, gde dolazimo do Balinta Sambatija jednog od onih koji se borio protiv tradicionalne i samo takve kulture. Za Sombatija je Jugoslavija bila slobodan kulturni prostor bez granica koji je i povezivao umetnike cele zemlje. Akcenat (u zaključku) je na slobodi koja je izgubljena, i tu se u potpunosti slažem sa ovde iznesenim! Tu su potom Bogdanka i Dejan Poznanović takodje konceptualni umetnici . U Action Heart The Object fotki Poznanovićke prepouznajem naslovnu koricu predhodnog naslova Nedeljkovićevog! Konceptualnu umetnost je nacionalizam samo pospešio, mladi su se protiv tog borili na svoj način, svojim vidjenjem novog te i ne začudjuje da se Novi Sad razvio u centar tog! Tu su Katalin Ladik (radikalni erotizam), zatim Andrej i Slobodan Tišma ali i ostali značajni predstavnici novih kulturnih tokova vojvodjanskih gradova uz potpuno jasan cilj delovanja kako to piše Nedeljković, pobeći od globalizovane mreže tehnološkog primitivizma ili se pak stopiti sa tim. Tako da brojna imena sa pokrajinske kuturne scene imaju svoju težinu, ispisane stranice na Yu nivou, a to što su danas marginalizovani, bolje je reći zaboravljeni, neko snosi krivicu, pa se onda zapitam kakva je vajda od iznošenja pozitivnih stavova koji realno je, podržavaju ovakve, kada su izvesni završili odličan posao započet startom devedesetih vezano za devastiranje svega slobodnog u umetnosti, mada ta negativna uloga (po meni) seže još u 1981. kada je startovala MTV! Uloga Mtv se ogledala u samo jednom, svratiti pozornost na sliku, muziku gurnuti u drugi plan i u tome se potpuno uspelo. Imamo tako muzički zapis sa kreativnom nulom ali će video spot uspešno lansirati takav kao vrhunsku numeru, te i ne začudjuje da klincima i nije stalo do muzke, slika je ta koju upijaju i memorišu. U odeljku Nastanak Yu Rocka, imamo Nedeljkovićevo razmišlajnje i slaganje mozaika vezanog za rokenrol, hipi filozofiju i generalno taj maspok. Tu nemam šta dodati ili oduzeti ali ne mogu podeliti sa autorom ono da su odredjeni umetnici morali živeti u senci diktatora (kog?) i brutalne snage Narodne milicije (koje brutalnosti?)?! I tu nisam usamljen, naprotiv, mnogi dele moj stav. Niti smo bili deo tzv. Istočne Evrope!? U naslovu Žice autora Srdjana Marjanovića stoji da je prilikom jedne turneje po USSRu (Moskva) svratio u poštu radi pokušaja javljanja svojima telefonom te da je pogledao veliku kartu Evrope na zidu i zapazio da su zemlje pomenutog Varšavskog bloka obojene crvenom bojom za razliku od ostalih koje su obojene plavom, a u toj plavoj je bila i Jugoslavija! Vezano za novi talas u Yu biću potpuno iskren, nakon Korni grupe, Tajma, Pop i Rock mašine, Daha, Yu grupe i Smaka, ne znam ko je od generacije kojoj pripadam mogao spasti na već pomenuti novi talas i pank!! Stoji da su sastavi te provenijencije postigli to što jesu i reći ću, upravo zahvaljujući grupaciji beograskih, zagrebačkih i novosadskih novinara koji su u nebesa dizali i gore držali bezmalo kompletnu tu scenu. Prihvatili smo isključivo dve grupe iz osamdesetih, EKV i Partibrejkers! Jer, da, svi smo mi bili hipiji (Slobodan Tišma)!
A to da rokenrol nije podrazumevao samo muziku, bilo je kristalno jasno!
U poglavlju vezanom za Pančevo, dolazimo i do cenjenog Aleksandra Žikića koji se za poziciju na kojoj je danas izborio sopstvenim trudom, stilom pisanja i već tada iskazanim rokenrolu naginjućim afinitetima. Svraćao je pozornost na sebe, ali ne u onom pogrdnoposprdnom smislu (ja i samo ja eksponiranjem, nego iskrenim delovanjem kao član pančevačkog džez kluba, potom i kao član grupa Horda, i Baš čelik, a prelaskom u Beograd kao član grupe Psiho i aktivnim pisanjem za rock magazine. Oglašava se potom i naslovima Fatalni ringišpil, Vatra iz vode i Mesto u mećavi! Najveći deo pobornika rokenrola zna sve o Žikiću, ali nikada nije previše izneti sve o njemu jer, čovek je pre svega realnim i zrelim oslikavanjem naše scene zavredeo poštovanje svih nas te o takvom, ponavljam, ni jedno slovo nikada nije suvišno! Ubedjen sam da će i projekat The LVC samo upotpuniti ionako bogatu karijeru Žikićevu. Zaključak je rezervisan za grupe Best Nothing, Laboratorija zvuka, La Strada i Luna, ali i sasvim zasluženo o Slobodanu Tišmi koji se vraća pisanju i fabrikuje brojne (književne) naslove Quatro Stagioni, Bernardijeva soba…
Ako vam se posreći možda i dodjete u posed primerka ovog Nedeljkovićevog naslova jer ime autora je sasvim preporuka, iako nije na popisu zaslužnih u naslovu Enciklopedija Rock muzike u Vojvodini (1963-2013) mada mu je tu mesto, a zašto je izostavljen, nemam odgovor.
U Valjevu, 10.07. 2016. godine