DANIJEL GENOV: NININ POVRATAK

1.

Jednog hladnog januarskog dana, pozdravio sam se sa Ninom, pre nego što je krenula u Italiju. Obećala mi je da ćemo često biti u kontaktu i da će mi se javiti preko skajpa, još po dolasku u Italiju, kako bi mi ispričala kako joj se čini dom njenog budućeg muža, kako je dočekana od strane njegove porodice i kako joj se dopalo mesto u kojem će započeti novo poglavlje života. Međutim, kako je otišla, tako je prekinula kontakt sa mnom. Nije mi se javila ni prvog dana po dolasku, niti kasnije. Fejsbuk profil je deaktivirala. Na skajpu se nije ni pojavljivala, kao ni na viberu.

Nina i ja smo počeli da se družimo još u studentskim danima. Bilo mi je čudno što je tako neočekivano prestala da mi se javlja, znajući da sigurno postoji neki vrlo ozbiljan razlog što nije ispunila obećanje koje mi je dala.

„Nina se udala za bogataša, koga je upoznala u Grčkoj, pa je baš zabole uvo za nas s kojima se družila u Srbiji.“, rekao mi je Luka, moj kolega sa fakulteta, kada smo, jedne večeri, izašli na piće.“

„Ne, ne verujem da je to u pitanju.“, rekao sam.“ „Ne verujem da bi ona tek tako izbacila ljude iz svog života, s kojima je godinama bila bliska u svojoj rodnoj zemlji. Dobro je poznajem. To ne liči na nju. Mora da je neki drugi razlog u pitanju.“

„Nema tu drugog razloga. Udala se za italijanskog bogataša, pa je više ne zanima da ima kontakte s ljudima iz skromnijih porodica, da ne kažem siromašnih.“

„Mislim da tu postoji nešto drugo. Možda joj je muž zabranio da bude u kontaktu sa drugovima iz Srbije. Možda je taj Italijan ljubomoran.“

„A zar se ne sećaš kako je ona govorila da njen Italijan nije ljubomoran?“

„Sećam se, o tome nam je pričala neposredno po povratku iz Grčke.“

„Onda, zašto se čudiš? Sigurno ona sama ne želi kontakt sa nama. Ona je sada novopečena bogatašica, koju ne zanimaju ljudi koji nisu bogati poput nje.“

„A zar ti nije palo na pamet, možda je Italijan glumio da nije ljubomoran, dok je nije odveo u Italiju i dok se nisu venčali tamo i…“

„Ko je ljubomoran, to pokaže još na početku veze.“

„Ali ima i onih koji to ne pokažu dok su u vezi, već nakon što se venčaju. Pre bih rekao da je to u pitanju.“

„Jasno mi je koliko ti je Nina draga, ali prestani da razmišljaš o tome kako je ona prisiljena na to da prekine kontakte sa nama. Prihvati činjenicu da je tako postupila, jer je više ne zanimamo kao društvo.“

Koliko god da me je Luka ubeđivao da je Nina svojevoljno odlučila da prekine kontakt sa nama, nisam mogao u to da poverujem, jer to mi nije bilo ni na kraj pameti. Da sam bar imao broj telefona Ninine majke, preko nje bih saznao šta se to sa Ninom dogodilo. Ninina majka se, pre četiri godine, preudala za nekog Makedonca, u okolini Bitolja. Ninin otac je umro još u vreme kada je Nina išla u srednju školu. U našem gradu, nije imala rodbine, kod koju bih se raspitao za nju. Osim što se Nina družila sa mnom i sa Lukom, takođe se družila i sa Irenom, koja joj je bila drugarica iz srednje škole. Prilikom jednog razgovora sa Irenom, kada sam je sreo u centru grada, rekla mi je:

„O Nini, veruj mi, ne želim više ništa da znam. Ispala je baš bezobrazna. Obogatila se, pa je zaboravila na ljude koji su joj ovde nešto značili. Kad se samo setim, koliko sam joj lepe stvari činila. Sve je od mene prepisivala u srednjoj školi, a sad ni da mi se jednom porukom javi.“

„I ti razmišljaš isto kao i Luka. Možda ima ozbiljan razlog što nam se ne javlja. Ne možemo da razmišljamo na taj način, a da nemamo pojima ni šta se sa njom dogodilo.“

„Ja o njoj više ne želim ni da razmišljam. Molim te, ne spominji mi je više.“

2.

Početkom proleća, kada sam prestao da se nadam, da će mi se Nina javiti u skorije vreme, stigla mi je sms poruka od nje: „Jutros sam se vratila iz Italije. Ovog puta, zauvek. Hoćeš li da se vidimo uveče? Imam da ti ispričam toliko toga.“

Nekoliko trenutaka sam zamišljeno zurio u mobilni, razmišljajući da li da joj postavim pitanje, zašto mi se nije javljala, dok je bila u Italiji ili da to pitanje, kao i mnoga druga koja su mi padala na pamet u vezi nje, ostavim za trenutak kada se budemo našli, mada sam osećao nestrpljenje da što pre saznam šta se sve sa njom dogodilo od dana kada je otišla iz Srbije. Ipak sam se odlučio da joj samo napišem da želim da se vidimo, dodavši da bi mi odgovaralo da se vidimo oko devet uveče, u našem omiljenom kafiću, na šta je ona napisala da joj odgovara u to vreme.

Neko vreme sam razmišljao da se čujem sa Lukom i Irenom, kako bih ih pitao, da li im se javila Nina, ali sam odustao, odlučivši da se sa njima ne čujem, dok ne budem razgovarao sa Ninom. Pretpostavljao sam, Luka i Irena će mi reći kako sam lud, ako odem da se nađem na piće sa Ninom, s obzirom na to da nam se nije javljala za vreme boravka u Italiji.

Tačno u devet, ušao sam u kafić. Nina je je već bila stigla. To je bilo prvi put da ona stigne pre mene. Od ranije, obično bih je sa Lukom i Irenom čekao oko petnastak minuta, jer je uvek kasnila. To je Ireni i Luki smetalo, dok sam ja uvek bio vrlo strpljiv, kad god bih nekoga čekao malo duže.

Njen izraz lica je odavao tugu, uočio sam, čim smo se pozdravljali i ljubili u obraz jedno drugo.

„Mislila sam da pozovem Luku i Irenu, ali odlučila sam da se najpre sa tobom vidim.“, rekla je Nina.“ „Znam da ćeš me obasuti pitanjima. Dugujem objašnjenje tebi, Luki i Ireni. Možete slobodno da mi prigovarate što vam se nisam javljala sve ovo vreme.“

„Neću ti ništa prigovarati, Nina. Sigurno si imala veliki razlog za to. Mogu samo da nagađam šta se to sa tobom dogodilo, pa nam se nisi javljala. Ne verujem da si svojom voljom tako postupila.“

„U Italiji me je dočekalo nešto što ni u košmarima ne bih doživela. Sve ću ti ispričati.“

Prišao nam je konobar. Naručio sam produženi espreso. Nina je sačekala da se konobar povuče, kako bi nastavila svoju ispovest:

„Kada sam se našla sa Rencom, mislila sam da je moj život počeo da prerasta u bajku, o kakvoj sam sanjala celoga života. Pogotovo sam bila sigurna da je moj život zaista postao poput bajke, čim sam se našla pred Rencovom vilom. Verovala sam da me iza tih luksuznih zidina ništa neće razočarati. Nažalost, prevarila sam se. Prvo razočarenje je bilo kada me je upoznao sa svojom decom, iz prvog braka. Ima troje, jedno od pet, drugo od sedam i treće od osam godina. Jeste da sam znala za njegov brak, ali nisam imala pojima da ima troje dece. Bila sam besna na njega što mi je sakrio tu činjenicu, mada sam bila svesna da mi njegova deca ništa ne smetaju. Pošto volim njega, zavoleću i njegovu decu, to sam mu priznala, ali sam užasno bila povređena što je sakrio to od mene. Kao što sam ti obećala, odlučila sam da ti se odmah javim putem skajpa, to sam rekla Rencu, na šta mi je on strogo zabranio da nastavim kontakt sa bilo kojim prijateljem iz Srbije. Rekao mi je kako će mi dozvoliti samo da se sa majkom čujem, ni sa kim drugim. Neko vreme sam se raspravljala s njim, govoreći mu kako nema pravo da mi bilo šta zabranjuje, pogotovo ne kontakte sa prijateljima. Postavio mi je uslov da moram da prekinem kontakte sa prijateljima iz Srbije i da ugasim profile sa svih društvenih mreža, inače će me vratiti odakle sam došla, pritom mi je uzeo i mobilni. Nije mi preostalo ništa drugo, nego da prihvatim njegov uslov, verujući da će on vremenom prestati da mi zabranjuje sve te stvari koje nije smeo da mi zabrani. Na moju veliku štetu, nisam znala ni tvoj broj napamet, ni Lukin, ni Irenin, inače bih vam se javila preko fiksnog. Vrlo brzo sam upoznala neke njegove rođake, koje su me pozivale da idemo u šoping i na piće, ali Renco me nikada nije pustio, govoreći mi kako smatra da ću ga prevariti, ako nekud odem bez njega. U susedstvu je bilo par kuća, u kojima su živeli ljudi iz Srbije. Bilo je tu mladih, s kojima sam se upoznala, sasvim slučajno. Renco je umislio da mi je neko od njih ljubavnik. Počeo je da mi preti prebijanjem, ako nastavim da ga varam, mada me nikada nije udario. Koliko god da sam mu govorila da nemam ljubavnika, nije mi verovao. Hvatala ga je strašno bolesna ljubomora. Mislila sam da, kada se uveri da sam mu verna i da ga nikada neću prevariti, prestaće da bude ljubomoran, samim tim, prestaće i da mi zabranjuje kontakte sa prijateljima. Kako je vreme prolazilo, a on stav nije menjao, već je postajao sve gori, prestala sam da se nadam da će se ikada promeniti. Pošto je bilo očigledno da je moja ljubav prerasla u prezir, nije mi preostalo ništa drugo nego da pobegnem od njega, zauvek. Uzaludno je ostati u tom luksuzu i bogatsvu, ako je tu prisutna patološka ljubomora.“




One Response to DANIJEL GENOV: NININ POVRATAK

  1. Vića каже:

    lepa priča ….(vića)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *