Ranko V. Zomarić: PREDSEDNIČKI “DŽEKI”

U jednoj zemlji bio jedan predsednik i imao džukca. Oblačio ga je kao čoveka,tako i hranio, vozio ga kolima po zemlji, šetao po crvenim tepisima.

Jednoga dana predsednik ulovi kapitalca. On je bio ranjen i predsednik ga baš htede dotući kad se pojavi lane i reče:

-Pusti ga i ispuniću ti želju.

-A zar nije tri kao u bajkama-

-Dve?-

-Ne.-

-Četiri?-

-Ako dodaš jednu – za porez.-

-Porez?Na želje!? Dobro. Pet.-

I predsednik reče prvu.

-Hoću da moj pas postane pametan kao čovek. Zatim,da govori. Tri, hoću da liči više na čoveka, mislim, da hoda i tako to.-

I tako lane ispuni želju predsedniku. Džukac se ispravi i prohoda. Oni se tada vrate u grad. Kucov se obuče, nauči da vozi, dobi diplome. A onda poče da drži govore i posta gradonačelnik. Primi mito i izvuče se. Postade poslanik pa primi mito. Postade ministar pa primi mito. A onda posta potpredsednik i stade nametati svoj diktat predsedniku. Tada predsednik potraži lane.

-Hoćeš da se oslobodiš psa?

-Ne. Želim da psu poklonim ular za sebe. Onako, prigodan.

I dobi ular. Onda se pas kandidova za predsednika. Kad pas pređe u vođstvo predsednik potraži lane.

-Želim da pas bude samo pas.

Tako i bi.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *