MARKO PERIĆ: KONCERT ZA LUDI MLADI SVET

Izdavač: RTS izdavačka delatnost
Broj strana: 201
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Format: 19 cm
Godina izdanja: 2017.
AUTOR PRIKAZA – Živko Ivković

Autor ovde već u uvodu kaže da ukoliko smo izdvojili vreme za čitanje ‘Koncerta’ onda smo to učinili iz jednog jedinog razloga, razloga ljubavi prema rokenrolu i tu uopšte nije pogrešio, upravo tako je, jer, odrastanje uz pomenuti muzički pravac u drugoj polovini šezdesetih je značilo stasavanje u samosvojne i u neverovatnoj meri usvajanje takvog načina življenja koji ni do dana današnjeg nismo napustili! Tačno je, sasvim, ostajali smo u svojim sobama uz Radio Beograd (Sastanak u devet i pet, Veče uz radio-u posedu sam uredno vodjene evidencije o preslušanim, pa onda emisije Prijatelj zvezda i Muzički reli) , čekali treći u mesecu ispred nekog kioska jer je naznačenog izlazio Džuboks Magazin, i nevericu onu, šta ako ostanemo bez svog primerka! Naravno da je pojava tv prijemnika (i mogućnost kupovine istog na kredit) bila najprestižniji detalj u životu jedne porodice, držala nas je na okupu, uživo informacije, zabavni programi! Serijal ‘ Koncert za ludi mladi svet’ je na svoj način odigrao možda i ključnu ulogu u tom, konačnom pribižavanju i shvatanju rokenrola, koja i nije slovila isključivo za zapadnu isključivo modnu novotariju, nego američku, sa tim, postepenim (i gotovo zanemarivim kašnjenjem) osvajanjem i naše domovine! Od svega, danas nam je preostala (u tom vaspitnoedukativnom smislu) samo Dvestadvojka, pisanih medija uopšte nema!! Pa sad, i ne začudjuje muzička scena koja je u fokusu interesovanja mladih. Perić je, ovde (rado to naglašavam)stvarno precizan, piše tako da su rokenrol i televizija (JRT) gotovo istovremeno krenuli (1958.) uz napomenu da su u Zagrebu i Beogradu uvodne korake u svojim karijerama činili Karlo Metikoš sa Regalima i Branko Marušić Čutura u duu Kosovac (sa Časlavom Pješčićem) i tu sam načisto, pa ipak ‘ Koncert’ ima tu (uz značaj svake radijske emisije naravno) pobudnu ulogu vezanu za praćenje zbivanja u popularnoj muzici, imali smo i specijalizovana novinska rokenrol izdanja, mogućnost nabavke literature uopšte, ali je tv imala ipak tu neprikosnovenu ulogu, medij NO 1, bez premca, što bi rekli! Uticaj tog se podvodio pod neverovatan! Istaći kako se ovde radi o autorovom master radu (Dolazak rokenrola na Radioteleviziju Beograd 1967-69.), uspešno odbranjenog 2013. godine na Katedri za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu je sasvim u redu uz moju zahvalnost na stranicama kojima mene i generaciju uspeva vratiti pola veka unazad! Televizija je imala izuzetno značajnu ulogu u toj edukaciji mladih tada, tek, pitajte bilo koga starijeg (i upućenijeg) o tom vremenu , može vam satima pričati o jugoslovenskim visovima, koncert-igrankama, prvim gitarama i nekompletnom setu bubnjeva. Perić ovde stavlja akcenat na termine koji su tada išli uz naziv grupe, ono, VIS, sastav ili bend, i tu se ne bih (u potpunosti složio sa njim) jer, najčešće je korišćeno ono, ‘grupa’ ili gore pomenuti termin vis, te smo tako imali VIS Silutete, , VIS ovaj ili onaj, nikako bend. Potom se ustaljuje ono, Grupa 220, Yu grupa, Korni grupa, Spencer Davis Group, Grupa Marina Škrgatića, Grupa CD pa čak i Grupa Smak. Termin bend mnogo kasnije preotimaju sastavi drugih muzičkih žanrova (neću se njima baviti), tako da je danas pomenuti gotovo izbrisan, jer, nekako nema negdašnji sjaj, značaj ili težinu. Pa ipak, Perić je ovim naslovom postigao vrhunski rezultat, koncipiranim kao ozbiljna studija, a što na koncu i jeste, a obzirom na autorovu godinu rodjenja, mogu mu samo čestitati na objektivno sagledanom, mada ima i redova sa kojima se ne slažem, ali to nikako ne umanjuje (I ne znam koliko) značaj napisanog, a što je i prirodno nekako, jer, proživljenost versis pročitanog o tom vremenu, tu se ne može nikada staviti znak jednakosti.Navodi autor i značajne sastave iz šezdesetih (ispustio je Karla Metikoša i nj. Regale, a od ženskih, isključivo, Šigele, Ptice, Markize, Žute umetnice i mariborske Chains sa Alenkom Piterič), kao i to da se Drug Tito održavao na površini zahvaljujući politici Zapada, mada bi (po meni naravno)bilo sasvim u redu ono, kako je on samo svojim veštim delovanjem, magičnom rukom tako reći održao toliko dugo FNRJ/SFRJ i stekao nevidjen ugled u svetu, podižući maksimalno ugled države koju je vodio. Nije nepoznanica po kojoj se rokernol podvodi pod ideološko oružje, i tu su najgalsniji upravo oni kojima je stalo jedino do potpisa ispod takvih redova, mada, sa zadovoljstvom mogu konstatovati kako to ovde nije slučaj, te da je autor zbilja objektivno oslikao tu drugu polovinu šezdesesetih sa naglaskom na ‘ Koncert’ samo, te ću se vratiti toj temi, Radio Beogradu i voditeljima onovremenih rokenrol koncipiranih emisija, koji su (nema tu nikakve sumnje) i najzaslužniji za afirmaciju pop kulutre, ali i uvodjenje Te u svest mladih! Naravno, radi se o Nikoli Karaklajiću I Nikoli Neškoviću! Prvi je inicirao pokretanje muzičkih emisija na frekvencijama pomenute radio stanice (Sastanak u devet I pet kao i Veče uz radio) drugi pak, Nikola je, Prijatelj zvezda od 1966. godine! Ono najbitnije je svakako podatak da se Radio Beograd čuo ne samo u najudaljenijim zaseocima nego je ST signalom pokrivao celu Evropu, tako da su naši ljudi imali mogućnost slušanja gore pomenutih emisija širom Starog kontinenta! A prva emisija serijala ‘ Koncert za ludi mladi svet’ startuje 1967. (zahvaljujući Jovanu Rici Ristiću). Autor se ovde osvrće na ulogu i misiju kako voditelja tako i scenariste, koji su preferirirali rokenrol i modne preokupacije tadašnjih generacija. Stoji tako i Perićev zaključak da se bit kultura razvijala bez upliva političkih struktura, pogotovo onih sa omladinskim predznakom. Iznosi autor i ne toliko pozitivne stavove Bogdana Tirnanića i Mome Kapora vezanih za fenomen rokenrola. Kapor je išao toliko daleko da je pisao kako je rokenrol skupa zabava bogate dece, nespremne da odrastu i nadju pristojan posao, jer im roditeljska primanja omogućavaju uživanje u produženom trajanju!! Tu su i džez muzičari sa svojim od ranije poznatim negativnim stavom o rokenrolu, kojima, usput, nikada nije išlo, pa ni danas! Autor napominje da su rokenrol spotovi TV Beograd, po svemu, bili jedinstveni u Evropi i nekako ispred vremena, naime, zapadne televizije su donosile onako, statične spotove, članovi grupa su sve vreme u fokusu, ne pomeraju se, i to je bilo tako, za razliku od tada recimo spotova grupa Crni biseri (Wild Thing – na lokomotivi), Džentlmeni (Ulicama moga grada-Hi Ho Silver Lining), Siluete ( I’m A Man- u Košutnjaku) zatim Elipse i Zlatni dečaci!! Imamo tako primer snimanja spota za stvar Wild Thing, lokomotiva u pokretu , članovi sastava Crni biseri pokačeni po toj, sa gitarama – ‘mogli smo svi izginuti , ali se, na sreću, sve dobro završilo’ – priseća se Vlada Džet Janković bas guitarist pomenutog sastava! I tako, nema tu nikakve sumnje, radilo se o revolucionarnim za to vreme spotovima, koji su umnogome trasirali put budućim nekim video ostvarenjima. Autorske slobode i mogućnosti improvizacije, biranje lokacija za snimanje spotova su samo neke od sloboda koje su kreatori tih imalii to umnogome govori o nesputanosti I želji da se mladima pruži nešto sasvim novo. Perić je tako, zainteresovanima uspeo približiti rediteljska stremljenja tog vremena sa neizbežnim manama i mnogo više pohvalama jer, ipak, hteli mi to priznati ili ne, Ristić i ostali su uspeli sa tim ‘Koncert’ serijalom kada to drugima nije ni padalo na pamet! Naravno, ostaju na drugoj strani oni koji će uvek tvrditi kako se tu ne radi o ne znam kakvim ostvarenjima, ali, gde su takvi bili u drugoj polovini šezdesetih i ranim sedamdesetim! Ne znam za motiv autorove opredeljenosti za master rad na temu ‘Koncerta &rokenrola 1967-69’ ali je, evo, sasvim uspeo, a obzirom na godine starosti i sasvim dorastao zadatku koji je stavio pred sebe! Stoga i moja velika zahvalnost Periću, koji nas je, ovim naslovom vratio u stara dobra vremena, vremena kada su male ploče, radijske i tv rokenrol emisije, magazini i knjige ipak bile ispred materijalnih (u svakom smislu i obliku) vrednosti!




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *