Ivana Zajić: RODA

Iako je celi jučerašnji dan bio pretežno sunčan, mada temperatura nije bila naročito visoka, što se nije ni moglo očekivati s obzirom na to da je tek početak proleća, i mada je sunce nešto jače grejalo dole kod nas u gradu, ovde se prilična količina kišnih oblaka nadvila nad seoce, ali bi mi tek poneka kap pala na obraz, i to tek kad uspravim glavu, jer sam sve vreme, krećući od autobuske stanice ka kući svojih roditelja, nosila pelerinu. Kroz oblak se pomaljalo jutarnje sunce, ali ne ono koje svojim zrakom nastoji da ogreje još neohlađeno, tek izvučeno iz postelje telo, već neko promrzlo, zubato, više nalik na jesenje negoli prolećno.
A da je proleće i ovde stiglo, uverilo me i lišće, što se tek počelo pomaljati iz mladih grančica, koje već behu naselile lastavice, naređane i po dalekovodnim žicama između seoskih kuća, iz čijih su dimnjaka izvirivali oblaci dima, jer se retko gde moglo sedeti bez naložene vatre. Majka je, kao uvek u ovo doba godine, ako ne sedela, barem stojeći kraj šporeta, nadgledala ručak koji se u velikoj rerni krčkao u otvorenoj šerpi. Ostala joj je navika od davnina, dok nas je bilo poviše u kući, da u istoj posudi gotovi jelo. Bila je jedna od onih konzervativnih žena, uvek vezana za tradiciju. Zato i nije htela, uprkos svom krhkom zdravlju, da propusti detaljno čišćenje pred slavu. Insistirala sam da se sredi samo velika gostinska soba, ali je ona htela da pospremi čak i tavan, i kako nisam htela da protivrečim njenom hiru, tu sam obavezu preuzela na sebe, dok je otac po celi dan bio zaokupljen pečenjem praseta i kupovinom svakojakih potrepština. Ne želeći ni sama da odstupim od tradicije koja se negovala još pre mog rođenja, sećam kako je baka brižljivo ukrašavala slavski kolač a deda kadio bogatu trpezu, pođoh na tavan da, između ostalog, potražim koji struk bosiljka i, penjući se strmim merdevinama, osetih memljiv zadah ustajalih starudija, čija se upotrebna vrednost odavno beše izgubila.
Našla sam gomilu delova starog, uglavnom polomljenog alata i najlonskim kesama vezane stare iznošene odeće, koje je doduše bilo i u ormanu, jer se majka teško odvajala od uspomena koje su podsećale na naše detinjstvo, moje i sestrino. Iskreno govoreći, ni ja se nisam lako odrekla nekih stvari, sećam se kako sam dugo čuvala prsluk koji mi je isplela baka još kad sam bila u dobu adolescencije. Sačuvala sam i knjige iz tog perioda, većinom zbirke pesama, koje sam u predvečerje kraj vatre čitala baki, kao što je ona svojevremeno čitala meni dok još tehniku čitanja ne bejah savladala u potpunosti, a ona je brižljivo sedela pokraj mene, pretvarajući se da me sluša, mada sam je veoma često zaticala da zadrema, jer joj je sluh vremenom sve više slabeo.
Setih se da mi je jednom tumačila značenje postupaka, stvari koje sanjamo i koje ugledamo na putu. Govorila mi je kako sreću donosi detelina sa četiri lista i znam da sam jednom provela skoro čitav dan, tražeći jedan takav na livadi. Sreću donosi i potkovica, a srećan si i ako ugledaš odžačara na krovu.
Krov naše kuće bio je u priličnoj meri očuvan, nije prokišnjavao i u znatnoj je meri odolevao udarima grada, a bilo ih je nekolicinu za proteklih desetak godina, barem ja tako pamtim. Čak je i prozor sa strane ostao očuvan, tako da sam kroz maleni otvor opazila da je kiša prestala da pada. Zato se sva stresoh i umalo se od straha na okliznuh o prašnjavi album, koji je pod naletom treska kliznuo sa gomile pred moje noge. Ne znam koliko mi je trebalo da se izborim sa vrtoglavicom.
Kad sam posle izvesnog vremena došla k sebi, polako sam se spustila u prizemnu kuhinju, gde je majka završavala pripremu ručka. Htela sam da joj ispričam šta sam maločas čula, ali me je preduhitrio otac, koji nam je, ušavši u kuću, rekao kako je video rodu na krovu naše kuće. Zastala sam u čudu, znajući da su rode oduvek bile retkost za ovo područje. Obično smo ih zaticali okupljene u jatu kraj bare nekoliko kilometara odavde. Setih se bakine pripovesti o tome kako rode donose decu. Uzdahnuh duboko pri toj pomisli, osećajući i dalje nesnosnu vrtoglavicu.
Nekoliko dana kasnije, kad je lagano utihnulo uzbuđenje izazvano slavskom pijankom, obratila sam se lekaru. Obradovala sam najpre svog supruga, a zatim sam javila i roditeljima da ću uskoro postati majka. 




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.