Marko Antić: BELI KRALJ

Nedelja popodne. Grmljavina. Povremena kiša. Dvadeset i šest stepeni u sobi. Da li da uključi klima uređaj? Ne, traćenje struje. Okupao se i proverio Fejsbuk. Poznanik je postavio oglas. Pitanje. Želeo je da oslobodi prostor i rasproda stare „Politikine Zabavnike“. Izdanja iz 2015. godine kao i ona stara iz sedamdesetih godina sada već prošlog veka. Ljudi su nudili pomoć ili savet. Neko bi ostavio broj telefona knjižare koja se bavi otkupljivanjem. Neko bi mu, pak, savetovao da brojeve ukoriči i ipak sačuva za klinca jer će u današnjim vremenima retko ko znati to da ceni kao njegova porodica. Ubrzo, poznanik se zahvalio i rekao da je problem rešen.
On je pripalio cigaretu i osluškivao grmljavinu. Prisetio se svojih „Zabavnika“. Prepisao je broj telefona dotične knjižare. Bacio je pogled u pravcu police. Koliko ga je pamćenje služilo, tu je bilo nekoliko brojeva iz pedesetih godina prošlog veka. Ustao je. Nisu bili tu. Da li da se vrati i odigra partiju šaha protiv računara? Ne. Prevrnuće tu policu i stvari oko nje. Dohvatio je stolicu. Preko stolice je bila nabacana letnja garderoba. Uglavnom čista. Premestio je stolicu u susednu prostoriju i počeo. Razvukao je stvari po tepihu. Odvajao je bitno od nebitnog i sortirao u poveće plastične kese. Zatim je začuo zvono na vratima. Ortak je ušao sa čudnom, polupogubljenom uplakanom ortakinjom.
– Otišla je kod nekog ludaka u onaj ukleti kraj na periferiji. Pokušao je da je napastvuje. Uprskala ga je onim bajatim suzavcem koji si joj onomad poklonio. Ali suzavac ga nije skroz nokautirao. Ne samo zato što je bajat, već i zato što se lik drogira insekticidom. Jednostavno, razvio je toleranciju na određene hemikalije. Pribrao se i pratio ju je kroz pola grada, urlao i klečao po betonu, molio za oproštaj. Usput se obraćao i nepoznatim prolaznicima. Potom je pozvala mene. Izvukao sam je iz situacije. Jednostavno sam je zagrlio i odvukao.
Ona je plakala i usplahirano ponavljala: izvinite, izvinite, izvinite…
– Taj tip je onu stvar poslednji put video pre petnaest godina na televiziji, dok je još imao televiziju. Zašto nisi otišla u policiju? Ili kući? I šta si uopšte tamo tražila?

– Moja stvar. Nisam smela. Lud je, svetiće se. A i zbog roditelja. Otac bi ga ubio i robijao za budalu.

– Da li vas je pratio? – upitao je on.

– Možda.

Zaključali su vrata i čekali. Nisu bili goloruki. Ortak je gvirnuo kroz špijunku. Ne, niko se nije muvao po zgradi i okolini.

Oboje su seli na dvosed a njegov ortak je pustio muziku. On je završio sa sortiranjem stvari. Setio se fioke u drugoj sobi. „Zabavnici“ su bili na mestu. Vratio je stolicu kraj police i ubacio prljavu majicu u mašinu za pranje veša.
– Izvini, molim te – obratila mu se kroz suze. Hoćeš li „Bromazepam“?

– Ne – odgovorio je.
Spremila je sebi „Mokate 3 u 1“. Pa još jedan. Pila je kafu kao sumanuta. Ortak se odlučio za tursku kafu. On je sebi sipao dva prsta rakije. Skoro nikada nije pio rakiju. Otpio je dva gutljaja i odložio čašu na stranu. Ortak mu je analizirao „Bitlse“, omot albuma „Abbey Road“. Lenon je koračao prvi, u belom, kao nekakav sveštenik ili kralj. Pol je jedini bio bosonog i za razliku od ostalih, zakoračio je desnom nogom. Decenijama kasnije, Pol se fotografisao na istom pešačkom prelazu.
Kiša je polako jenjavala. On ih je ispratio. Oprao je šolje i latio se čaše sa rakijom. Dvoumio se da li da ostatak prospe u lavabo. Ipak, popio je brlju na eks. Izbrojao je sav novac koji mu je preostao do sledeće uplate. Ništa obećavajuće. Bar je porez do kraja godine bio plaćen.
Uvalio se u fotelju i startovao šah. Nikada nije bio dobar šahista. Reči su mu mnogo više išle od ruke. Nakon remija i pobeda na prvom nivou, nedavno je prešao na drugi nivo. Prvih dvadeset partija – poraz za porazom, nakon dužeg nadmudrivanja. A onda bi tu i tamo uspelo, kada bi se maksimalno skoncentrisao.
Bele figure. Kao odelo pokojnog Džona Lenona sa omota famoznog albuma. Trudio se da se fokusira. Oprezno. Na kraju, crni kralj je bio opkoljen lovcem, topom i pešakom. Šah-mat. Beli kralj je ovoga puta preživeo.
To mu je davalo izvesnu nadu.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.